Minobacač 82mm M69 (A)

[Brok]

Ловац, ја сам ипак "обични" пешадинац. Минобацач 82мм је главно средство ватрене подршке пешадије и није артиљеријско оруђе. Друга је ствар што правила гађања , посебно управљања ватрама артиљерци далеко боље знају од пешадинаца. За већини пешадинаца управљање минобацачким ватрама је "шпанско село".

Svaka čast za ovako "plastično" opisano bojevo gađanje.
Svaka čast i na vijugama i brazdama koje te odlično služe, kada ti tako, kao da je juče bilo, pamtiš šta si radio na trećoj godini VA.

[Bozo13]

Izgled busole lakog tipa, koju je omenio Dzumba.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


LPB

[janezek67]

Imam pitanje oko organizacione strukture minobacača 82mm. Ponekad se spominje baterija, ponekad čak minobacačka četa (barem TO Slovenije je imala 29 minobacačkih četa) .... Dali je odelenje minobacača imalo 1 ili 2 minibacača ?

[MOTORISTA]

Baterija se uvek sastojala od 4 oruđa, podeljenih u dva odeljenja.

[dzumba]

Одговор који је дао Моториста се односи на батерију минобацача 120мм. Минобацачи 82мм нису били сврстни у батерије, односно није било батерија (чета) састављених само од минобацача 82мм. Заправо, једно време су били вод у батерији (чети) за подршку пешадијског батаљона ЈНА. Други вод је био састављен од 4 МБ-120мм.

Одељење минобацача 82мм чине два оруђа. Послугу чине по четири војника и командир одељења. Одељење се превозило у теренском возили (ТАМ-110 или Пинзгауер). Тада је имало плус и возача. Вод минобацача 82мм је имао три одељења, дакле укупно 6 оруђа. У команди вода је био, осим командира вода (официр), старешина ватреног положаја (подофицир), везиста, возач и мислим извиђач (осматрач).

[dzumba]

Брокер, када нешто научиш, онда научиш суштину. Детаље, који су за стварно гађање и рад са МБ-82 врло важни, ја сам заборавио. Да није Божо поставио слику бусоле лаког типа не бих могао да се сетим делова. Требало би ми десетак минута и  мало да "звиреном" у Правило па да могу да припремам елементе за гађање. Као нишанџија или пунилац бих се снашао, али бих био спор. Када би ми дали ПАБ-2 бусолу, и правило, обновио бих знање за два сата.

Иначе, наком ВА имао сам прилике и 1983. године, на курсу команданата батаљона да се поново сретнем са минобацачима. Том приликом тежиште је било у планирању ватри и организацији рада: где одредити место батаљонској ватреној групи, могућностима, начелима поступања са придатом артиљеријом, шта препотчињавати четама и сл. Осим тога, мој син је након средње школе завршио једногодишњу пешадијску подофицирску школу. У тој генерацији (2001/2002) су, поучени искуствима претходних генерација, одлучили да подофицире специјализују. Односно, уместо да сви уче све, а за годину дана то не могу савладати као некада за четири године, одлучили су да  их специјализују за командире одређених пешадијских одељења (митраљеза, ручних бацача, минобацача, пешадије...). Мом сину се запало да буде минобацачлија. Захваљујући солидним наставницима, када је завршио доста добро је знао и МБ-60 и МБ-82 и МБ-120 мм. Уз њега сам и ја мало обновио знање.

Било би добро да Раде, мало погледа правила и мало исправи моје евентуалне грешке, мада ово ипак није курса гађања, већ форум где се износе основне ствари.

[dzumba]

Ево једне слике нишанџије , али МБ 60мм. Добро се види нишанска справа каква се користи и на МБ 82мм.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dzumba]

Неко је поставио питање времена потребног да се поседне положај и обави коректура. Ја сам као одговор навео да је припрема за гађање одељења минобацача врло кратка и да се то може мерити минутама, ако је послуга увежбана. Међутим, кректура може и потрајати и зависи од много којечега посебно у борбеној пракси.

Као неки орјентир потребног времена да се поседне положај, минобацач и послуга доведу у положај за паљбу, припреме почетни елементи и обави коректура најбоље илуструје време предвиђено за обављање наведених радњи код припремних и бојних гађања.

Према Упутству и програму гађања из пешадијског наоружања из 1973.године време предвиђено за  гађање (бојевим минама) на редном броју 2 - "коректура одељењем минобацача на ватрену тачку када је циљ у близини властитих јединица,пренос ватре и групно гађање просторије (циљ већих димензија), дању"- је највише 1 сат и 20 минута од команде "на положај". Услов је и да се коректура обави са 14 мина, а циљ погоди са 6 мина. За одличну оцену је било потребно све то урадити за 50 минута (значи, пола сата краће време),  а услов је да се коректура обави са 10 мина, а циљ погоди са 12 мина. Иначе, коректура се обављала на циљ - мету 16 (противоклопно оруђе) на даљини 800м, а затим се ватра преносила на циљ број 2 удаљен 1200м - површина 50х100м на којој су распоређене две групе по 5 мета број 5 (грудне мете). За извршење гађања је било расположиво 30 мина. Да подсетим ово гађање гађа одељење (2 оруђа) МБ82мм.

[Solaris]

 za ove minobacačlije sam iskopa neke slikice iz arhive
premda ja mislim da oni sve to odokativno

poz.

[Solaris]

 još malo detalja vezano za ove nišane, i jedan iz SSSR-a

poz.

[dzumba]

За минобацаче 82мм се користи НСБ-3.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Једно време су били у наоружању батаљона ВП ВЈ (током 90-тих)

Соларис, то што кажеш да "они све то одокативно" у пракси и буде. Зато и не погоде оне које гађају. Наравно, може и одокативно (бар нешто) јер се на цеви минобацача налази таблица (од метала са утиснутим подацима) о даљинама (са подацима за даљинар) и пуњењима која су потребна за ту даљину. Служи за нужду и за "на брзину". Подизањем или спуштањем цеви ручицом на лафету мењаш даљину гађања. Један окрет ручице је мислим 50м (ово нисам сигуран па нека неко провери у правилу).

Има једна формула за израчунавање даљина која гласи: Д=В/У х 1000. Резултат је у метрима. "У" је угао под којим се види предмет за који рачунаш даљину  изражен у хиљадитим, а "В" висина (или ширина) предмета за који рачунаш даљину. Угао обично можеш да измериш (двогледом, нишаном, ласерским даљинаром и сл.), а величину (висину или ширину) предмета обично може да оцениш (знаш на пример висину човека, висину крова на кући, бандере, међуразмак спратова на згради и сл) или измериш. Користећи ови формулу можеш да рачунаш и углове ако знаш даљину и висину. А ка знаш углове одступања поготка у односу на циљ знаш колико требаш да поправиш угао на добошу угломера на нишанској справи. Чак и када се све ради "одокативно" (мерење угла приручним средствима, процењујеш а не мериш величину предмета, одступања), грешке нису веће од 2-3%.

У суштини читава коректура је "одокативна" (прати се пад сваког пројектила) јер у артиљерији па и код минобацача важи правило: неосмотрена ватра је узалудна.

[trpe grozni]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dzumba]

Ово што каже Раде. Најчешћи узрок експлозије мине у цеви је покушај да се пре него излети већ спуштена мина (заправо у моменту када она крене), покуша ставити нова. Та опасност посебно настаје код тзв. брзе паљбе када послуга ради самостално, без команде (јер је већ издата команда, на пример: "брзом паљбом, пет мина... Пали") и покушава да буде брза, па буде "пребрза". Требало би да се армирање упаљача мине деси изван цеви (на 5-7 метара метара), али...

Могуће је да се стицајем разних околности, током манипулације минама  - у припреми за гађање: постављање упаљача, постављање основног и додатних пуњења, скидање упаљача - упаљач армира. То је могуће када се скине осигурач са упаљача па накнадно поставља основно пуњење. Деси се да оно (основно пуњење) теже улази у лежиште на дну стабилизатора па послужиоци ударају о дно стабилизатора како би га "нагурали" и сл.

Могуће је да је све добро урађено, али лоше изабран ватрени положај, односно да је на блиском одстојању од уста цеви била нека препрека у коју је мина ударила. На пример, крошња неког дрвета. Када је упаљач армиран, код упаљача тренутног дејства, довољно је да удари чак у врло лаку и флексибилну препреку, као што је грање, па да она одмах експлодира и побије послугу која ју је испалила.

Дакле, свашта може да крене наопако ако се не придржава строго прописане процедуре, посебно на мирнодопским гађањима.

[kopriva]

Kao što kaže dzumba to se može dogoditi kod brze paljbe i događalo se.
Zato kod takve paljbe jedan iz desetine je zadužen da prati dali je mina izletjela jer kada počne bitnica sa rafalnom paljbom ili plotunom po zvuku je teško pratiti.

Na sreču to nisam doživio ali je bilo par puta zastoja mine loša kvaliteta osnovnog punjenja.
Da nepričam koliko je šokova bilo sa RAK-12 pa raketa ne izleti,pa si misli hoče li ili neče .

[dzumba]

Прописана је процедура и кад мина не излети  из минобацача (или ракета из ВБР). Када је у питању минобацач прво се констатује застој, повиком "Застој", Онда се снажно лупа (удара) пикетом или неким чврстим предметом по цеви како би мина склизнула, ако се заглавила. Потом се чека неко време (заборавио сам колико) па се на команду "Отклони застој" приступа вађењу мине из цеви. Прво се, наравно искључи ударна игла (пребаци у положај "искључено") на оним минобацачима где је то могуће. Нисам сигуран како је код МБ-120, али код МБ-82 и 60, одвоји се цев од подлоге па се дно цеви диже увис (цев остаје прикопчана гривном за лафет, који је тада ослонац. Један послужилац хвата мину рукама на устима цеви. Код стварног застоја, сваком је фрка код те радње. Лично са у радио целу процедуру (хватао сам мину) код једног бојног гађања. Што каже Коприва, шта "ако хоће" и то баш тад. Процедура је апсолутно безбедна али захтева време (дуго се чека), чега у реалној (борбеној) ситуацији нема, па се обично ради "скраћено" па и погрешно.

У миру, на гађањима увек треба до краја поштовати процедуру и бити добро припремљен и теоријски и практично. За сваку радњу и свако средство које се користи.