Na samom početku drugog svetskog rata veliku pažnju je privukao samostalni upad podmornice U-47, klase Tip VII, u Skapa Flou (Scapa Flow), kao jedna od najodvažnijih akcija koju je ikad preduzela jedna podmornica.  Komandant nemačkih podmornica, admiral Denic, imao je od početka rata plan da rizikuje napad podmornicama na Skapa Flou kod Orknijskih ostrva (severno od Škotske) glavnu bazu britanske Domovinske flote. On je doduše shvatao opasnost takvog poduhvata, tim pre što su u prvom svetskom ratu dva takva pokušaja propala. Prilaz luci je bio blokiran minama, mrežama i brodovima. Za podmornice je opasnost bila utolika veća zbog jakih struja koje su dostizale brzinu i do 10 čvorova, što je bilo znatno više od podvodne brzine tadašnjih podmornica.
Kako je odlučeno da se napad ipak izvede, usledile su sveobuhvatne pripreme. Nemačka avijacija je napravila kvalitetne snimke prepreka u raznim prilazima luci. podaci su dopunjeni izveštajima podmornice U-16. Odlučeno je da se prodor pokuša kroz najseverniji prolaz, zvani Kerk Sont. Ovaj prolaz je takodje bio zatvoren, ali su sa sttrane prepreka postojali uzani prolazi. Denic nije znao jedan važan podatak: Englezi su, u očekivanju velikog napada na Skapa Flou, prebazirali većinu svojih brodova u luku Loh Iv u sverozapadnoj Škotskoj. Ostao je „Rojal Ouk“(„Royal Oak“).
U akciju je poslat najsposobniji komandnat podmornice, poručnik fregate Ginter Prin (Günther Prien) iz 10. flotile podmorica. Nakon dva dana razmišljanja koje mu je odobrila nemačka komanda, Prin je prihvatio zadatak. Kao najpovoljniji dan za napad uzeta je noć izmedju 13. i 14. oktobra, dan kada je plima dva puta nailazila po mraku. Podmornica U-47 napušta luku Kil 8. oktobra i nakon četiri dana vožnje stiže na poziciju istočno od Orknijskih ostrva. Dan provodi ležeći na dnu. Uveče 12. oktobra kreće ka obali.
Već u deset časova Englezi pale lučka svetla, koja Prinu olakšavaju orijentaciju i on tačno odredjuje svojo položaj. Sledeće dnevno vreme provodi na dubini od 90 metara, odmarajući posadu. U 1600 časova počinju poslednje pripreme za zadatak koje su uključivale i postavljanje eksploziva u slučaju da akcija krene naopako. U 1845 časova podmornica izranja i kreće ka cilju. Kako je imao grešku u navigaciji (krenuo na pogrešan prolaz), Prin oko ponoći stiže do Kerk Sonta.
Veoma spretno, punom brzinom prolazi kroz prolaz, kako bi savladao jake morske struje. Svo znanje i iskustvo su upotrebljeni kako bi se provukli pored mnogobrojnih prepreka. Jednom je podmornica zakačila dno, a malo kasnije se zakačio o sidreni lanac usidrenog broda. Kako bilo, oko 0030 stiže u Skapa Flou.
Veliki zaliv se video u potpunosti usled jake polarne svetlosti, i Prin je bio razočaran kada je ustanovio da su velika sidrišta na jugu zaliva prazna. Uzevši kurs ka severu, ubrzo je video neke brodove za koje je mislio da su krstarica „Ripals“ i bojni brod „Rojal Ouk“. U stvari, „Ripals“ je bio „Pegazus“ stari tender za hidroavione, ali je „Rojal Ouk“ ipak bio „Rojal Ouk“. Sa daljine od 3000 metara ispalio je dva torpeda na prvi brod i jedan torpedo na „Rojal Ouk“. Samo je treće torpedo pogodilo cilj, ali je efekat bio neznatan. Ispaljeno je i torpedo iz krmene cevi ali bez uspeha. Nakon punjenja cevi, ponovo gadja „Rojal Ouk“ u 0115 časova salvom od tri torpeda. Dva torpeda pogadjaju cilj... Nemačka torpeda su još uvek imala probleme sa dubinskim kormilima pa je zato i učinak ovog torpednog napada bio loš. Prin odlučuje da prekine napad jer je bilo previše svetlo za dalje napade. Provlači se kroz uski otvor na južnom otvoru i u 0215 je već bio na otvorenom moru. 17. oktobra pobednički uplovljava u Kil.
„Rojal Ouk“ je potonuo 13 minuta nakon zadnja dva pogotka i sa sobom povukao na dno više od 830 mornara. Da je „Rojal Ouk“ potopljen podmornicom, Englezi saznaju tek iz nemačkih radio izveštaja.
Originalna Prinova brodska beležnica sa detaljnim opisom napada na Skapa Flou se čuva u britanskom Velikom ratnom muzeju. Zvanična britanska istoriografija Prinu odaje puno priznanje za hrabrost i umešnost u izvodjenju zadatka.