Yamato, bojni brod Carske japanske mornarice, nazvan po japanskoj provinciji Jamato. To je bio prvi brod iz klase Yamato. Izgradjen je još jedan brod ove klase, bojoni brod Musaši. To su bili najveći bojni brodovi ikad konstruisani, sa deplasmanom od 72802 tone i naoružani sa 9 topova kalibra 460 mm. To je najveći kalibar brodskih topova ikad ugradjenih u jedan brod.

Japanska carevina je bila potpisnica Vašingtonskog pomorskog sporazuma iz 1922. godine, koji je dopunjen Londonskim pomorskim sporazumom. Prema odredbama ovih sporazuma ni jedna država potpisnica nije smela graditi bojne brodove pre 1937. godine. Japan se 1936. godine na drugoj Londonskoj konferenciji 1936. godine povlači iz potpisanih sporazuma i aktivira projekt izgradnje bojnog broda klase Yamato, započet još 1934. godine. Nakon radova na projektu, marta 1937. godine biva usvojen projekt izgradnje bojnog broda deplasmana 68 000 tona.
Jamato je gradjen u najvećoj tajnosti u posebno izgradjenom delu brodogradilišta u Kureu. Gradnja je započela 4.11.1937. godine, a porinut je 8. avgusta 1940. godine. U operativnu upotrebu je uveden 16. decembra 1941. godine. Prema prvobitnoj zamisli, trebalo je izgraditi ukupno 5 brodova ove klase. Izgradjena su dva, dok je trup trećeg (trebao je da ponese ime Šinano) iskorišćen za gradnju nosača aviona. Nakon poraza kod Midveja, nedovršeni nosač je isečen u staro gvožđe, dok su planovi za klasu „Super Jamato“ koji je trebao da ima topove kalibra 508 mm nepovratno napušteni.
Jamato je zamišljen kao brod jači od bilo kog broda koje bi SAD bila u stanju da proizvede. Kako bi zbunila neprijateljske obaveštajce, japanska mornarica je topove namenjene za ugradnju na Jamato i Musaši zvanično označavala kao „topove kalibra 406 mm“.

Brodogradilište je u medjuvremenu još malo „preuredjeno“. Naime, produbljen je prilaz i dok, kapacitet lučkih dizalica povećan na 100 tona, deo doka je pokriven kako bi se onemogućilo aero foto izvidjanje. Intenzivno je korišćena nova metoda spajanja čeličnih ploča-varenje.

Glavni projektant broda, Keidži Fukuda je pratio trend unikatnih i uopšte odličnih konstrukcija japanskih ratnih brodova čiji je začetnik konstruktor Juzuru Hiraga. Konstrukcija Jamata sadrži dosta unikatnih rešenja, od kojih su neka doprinela upadljivom izgledu broda. Kako i njegovi prethodnici, ni Jamato nema glavnu palubu u jednom nivou. Nepravilna liniija glavne palube na pramcu „uštedela“ je na težini čitavog broda, i to bez smanjenja čvrstoće trupa. Testiranje modela u bazenu je doprinelo usvajanju konstrukcije pramca sa bulbom koji je smanjivao otpor kroz vodu za 8%. Proizvodnja i ugradnja devet topova kalibra 460 mm je predstavljalo veliki tehnološki izazov.  Medjutim ugradnja topova ovog kalibra je imala svoje nedostatke, koji su se kasnije pokazali kao veoma veliki, možda čak i odlučujući za sudbinu broda. Prilikom dejstva primarne artiljerije, na palubi nije smelo biti nikog, pogotovu na obližnjim borbenim stanicama brodske protivavionske artiljerije. Čak su i čamci za spasavanje bili smešteni u posebno konstruisanim spremištima kako bi se zaštitili od oštećenja. Brod je imao jedan list kormila ( na rebru broj 231), koji mu je omogućavao mali krug okreta (u odnosu na veličinu broda) od svega 640 metara. Radi poredjenja američki bojni brod klase Ajova (Iowa) je imao krug okreta od preko 800 metara. Postojalo je i manje, pomoćno kormilo ( na konstruktivnom rebru broj 219) koje je u suštini bilo nekorisno. Brod je bio pogonjen parnom turbinom koja je imala malu snagu a veliku potrošnju goriva. To je bio osnovni razlog zašto nije korišćen u kampanji na Solomonovim ostrvima i drugim operacijama.
Trup je bio podeljen na ukupno 1147 vodonepropusnih prostora.

Jamato je bio zastavni brod admirala Isorokua Jamamota od 12. februara 1942. godine, kada je zamenio bojni brod Nagato. Plovio je u sastavu koji je bio namenjen za udar na Midvej juna 1942. godine, ali nije uzeo aktivno učešće u sukobu. Ostao je zastavni brod još 364 dana, do 11. februara 1943. godine, kada je admiral prešao na bojni brod Musaši, istog tipa. Maja 1943. godine je ušao u svoje staro brodogadilište, gde su mu dve krilne kupole 155 mm zamenjene sa dva mitraljeza 25 mm i dodat je radar tip 22. Vraćen je u luku Truk 25. decembra 1943. godine. Na putu ka luci je oštećen torpedom sa podmornice USS Skate i nije u potpunosti popravljen sve do aprila 1944. godine. Tokom tih popravki su izvršene još neke modifikacije na PAT-ovima. nakon toga uzima učešće u akcijama u Filipinskom moru juna 1944. godine, zalivu Lejte oktobra 1944. godine i bitku kod Samare, kada je prvi put upotrebio glavnu artiljeriju. Primila je dva pogotka avio bombama koji su naneli skoro neznatnu štetu.
Jamato u suštini nije mnogo učestvovao u bitkama, baš zbog svoje enormne potrošnje goriva. Tako je čuvan za odsudnu bitku, do koje nikada nije došlo.
Konačna misija ovog broda je učešće u operaciji „Ten-Go“ pri invaziji na Okinavu 1. aprila 1945. godine. Poslat je u samoubilačku misiju (pod komandom admirala Seičija Itoa) da napadne američku flotu koja je pružala podršku američkim invazionim snagama. 6. aprila Jamato i njegova pratnja (laka krstarica Jahagi i 8 razarača) isplovljavaju iz Tokijame. Već suutradan bivaju primećeni od strane američkih aviona. Sa američkih nosača kreće 386 aviona u presretanje japanskog sastava. Okršaj je počeo u 1230 časova. Jamato je „primio“ 8 avio bombi i 12 torpeda pre nego što se u 1423 časova prevrnuo i krmene municione komore eksplodirale. Od ukupne posade, 2475 članova je nastradalo, dok je preživelo svega 269 članova. Neki izveštaji pokazuju da su američki avioni napadali brodolomnike dok su bili u moru, dok drugi izveštaji tvrde suprotno: da su američki avioni prekinuli napad na razarače dok su spašavali preživele sa Jamata.
Niti jedan američki brod nije učestvovao u potapanju veličanstvenog broda. Potapanje Jamata je pokazalo i dokazalo da bojni brodovi više ne caruju morima. Kapitalni brodovi postaju nosači aviona.

Olupina leži na nekih 300 metara dubine i istraživana je 1985. i 1999. godine. Ova istraživanja su pokazala da trup leži u dva komada i da je lom trupa negde kod „B“ kule.
Sve tri kupole su poispadale iz ležišta i leže unaokolo olupine.