Sistem bliske odbrane Phalanx predstavlja anti raketni sistem razvijen i proizveden u korporaciji General Dynamics. Sada se proizvodi u kompaniji Raytheon. U upotrebi je na svim brodovima mornarice SAD i još dvadeset zemalja sveta. Zbog svog karakterističnog valjkastog oblika i automatizovanog dejstva, često se nezvanično naziva R2 D2 po popularnom robotu iz serijala “Zvezdani ratovi”.
Razvijen kao poslednja linija odbrane u borbi protiv protivbrodskih raketa, prvi sistem je radi testiranja ugradjen na USS King 1973. godine. Prihvaćen je i proizvodnja je započeta 1978. godine. Prvi brod naoružan ovim oružnim sistemom bio je USS Coral Sea. Ugradnja na pomoćne brodove započeta je 1984. godine.
Sistem je baziran na topu M61 Vulcan kalibra 20 mm, tipa Gatling, koji je povezan sa radarom za traženje  i nišanjenje ciljeva. Top ima brzinu paljbe od 4500 do 7000 metaka u minuti (hidraulični modeli imaju brzinu paljbe od 3000 metaja u minuti). Sistem samostalno vrši pretraživanje, otkrivanje, nišanjenje, praćenje ciljeva i gadjanje upotrebom sopstvenog radarskog sistema i sistema za upravljanje vatrom. Zbog svoje samostalnosti, idealan je za ugradnju na brodove sa skromnim arsenalom raspoloživih senzora. Ceo sistem je mase izmedju 5,5 i 6,1 tonu.
Falanx je do sada pretrpeo brojne modifikacije. Osnovna varijanta sistema je Block 0. Varijanta Block 1 (1988) ima modifikovan radar, municiju, brzinu paljbe, povećanje elevacije na +70 stepeni i novi računar. Ove modifikacije su ugradjene kako bi sistem odgovorio na opasnost od novih, tada sovjetskih, supersoničnih protivbrodskih raketa. U varijanti Block 1A predstavljen je novi računarski sitem sposoban da se suprotstavi ciljevima sa boljim manevarskim sposobnostima. U verziji Block 1BPSuM (Phalanx Surface Mode, 1999) pridodat je infracrveni senzor koji omogućava gadjanje površinskih ciljeva. Ovaj “dodatak” omogućava gadjanje malih površinskih ciljeva u obalskom pojasu, kao i gadjanje sporih ciljeva u vazdušnom prostoru. Takodje je sposoban da gadja i rakete koje imaju manji stepen uočljivosti i pravovremenog otkrivanja. Sam sistem u varijanti Block 1B dozvoljava unos podataka za gadjanje od strane operatera.  
SAD i Kanada trenutno su u procesu dovodjenju sistema na verziju Block 1B. Block 1B se nalazi i na brodovima ratnih mornairca Japana, Egipta, Bahreina i Velike Britanije.

Podsistem radara

Sistem je opremljen sa dva radara. Prvi radar je smešten u belom kućištu i  namenjen je za prikupljanje podataka o cilju, koje šalje u računar samog sistema. Ove informacije se analiziraju kako bi se odredilo da li će sistem reagovati u datoj situaciji. Ukoliko sistem prepozna metu kao validan cilj, kupola se okreće u smeru cilja i predaje podatke o cilju nišanskom radaru. Radar za praćenje je smešten u kućištu narandžaste boje. Precizniji je od prvog radara, ali ima mnogo manji sektor osmatranja. Praćenje cilja se vrši sve dok računar ne proceni da je verovatnoća za uništenje cilja maksimalna i tada, u zavisnosti od toga da li je sistem potpuno automatizovan i li je prisutan operater, otvara vatru, odnosno preporučuje operateru da otvori vatru na cilj. U toku paljbe, sistem prati kretanje sopstvenih projektila i dovodi ih na cilj.  

Top i sistem za rukovanje municijom

Identifikacija meta

Sistem bliske odbrane ne razlikuje prijateljsku od protivničke mete. Sistem prosto prikuplja podatke u realnom vremenu od radara kako bi odlučio da li metu smatra ciljem. Neki od kriterijuma u odlučivanju reagovanja sistema su:
1) da li daljina do mete raste ili smanjuje?
2) da li je meta sposobna da napravi manevar napada na brod?
3) koja je brzina kretanja mete?