SSSR je pocetkom 60-ih prvi uveo u naoruzanje protivbrodske rakete SS-N-2 Styx. Rusi su prvi shvatili koliko je to efikasno oruzje, pa su prvi krenuli i u projektovanje protivmera. Sredinom '63. godine započet je razvoj brodskog topa za blisku protivvazdušnu odbranu AK-630 . Rusi su '67. godine predstavili prvi CIWS (Close In Weapon System) na svetu. To je bila automatizovana kupola sa sestocevnim topom kalibra 30 mm tipa gatling AK-630, a kupolom je upravljao radar. Automat oznake AO-18 ima 6 cevi kalibra 30 mm. Radi na principu korišćenja energije barutnih gasova, a za početak ciklusa koristi se komprinovani vazduh. Teoretska brzina gađanja je 5400 granata u minuti. Pokretanje kupole po pravcu, i topa po elevaciji je elektrohidrauličko. Borbeni komplet se sastoji od 2000 granata u magacinu i 1000 granata u rezervi. Koriste se dve vrste granata: razorno-parčadne, i razorno-parčadno-obeležavajuće. Ovo oruzje je uslo u sastav svih sovjetskih povrsinskih brodova pocevsi od klase krstarica Kresta II pocetkom 70-ih.

Istovremeno se pocela rapidno povecavati pretnja sovjetskoj floti u vidu krstarecih, i protivbrodskih raketa, pa je naredjeno konstruisanje potpuno novog oruzja. Zadatak projektovanja i razvoja je ponovo poveren birou iz Tule pod rukovodstvom Arkadija Šipunova. Za taj projekat se zainteresovala i kopnena vojska kojoj je trebala zamena za samohodni PVO sistem ZSU-23-4 Šiljka. Rezultat je bio mobilni PVO hibridni sistem 2S6 Tunguska i njegov mornaricki pandan Kaštan (CADS-1 prema NATO klasifikaciji). Sistemi su bili vrlo slicni i upotrebljavali su veliki deo iste elektronske i elektroopticke opreme.

Posle serije testova na zemaljskim poligonima Kaštan je 1983. instaliran na raketni camac P-71 "Munja", na kom su nastavljena ispitivanja u Crnom moru. Kaštan je usao u operativnu upotrebu 1989. na krstarici Kalinjin. Poboljsana verzija Kaštan-M nastala je 2000. godine, a karakteriše je poboljšan sastav za kontrolu vatre (pozajmljen sa zemaljskog sistema Pancir-S), više raketa brod-vazduh veceg dometa, usavršeni topovi, i nova mogućnost da bude opremljena samo elektrooptičkim senzorima (sto umanjuje cenu, a Kaštan-M je predviđen i za izvoz).

Kaštan-M je predvidjen za neposrednu PVO brodova deplasmana većeg od 500 t, uključujući i nosače aviona. Jednim borbenim modulom Kaštana-M može se istovremeno dejstvovati na 4 krstareće rakete, uz korišćenje topova i raketa, što se smatra dovoljnim za manje brodove. Na veće brodove, na koje bi atakovalo više krstarećih raketa, mogu se ugraditi po dva borbena modula na svaku stranu broda. Tada se istovremeno može gadjati 6 krstarećih raketa (nosač aviona Admiral Kuznjecov nosi 8 borbenih modula 3M87 Kaštan-M). To omogućava obzirom da se krstareće rakete obično pojavljuju u intervalima od 2-4 sekunde istovremeno dejstvo na 15 krstarećih raketa.

Kashtan je jedini u svetu brodski, odbrambeni, hibridni raketno-artiljerijski sistem bliskog dometa! Svojom neverovatnom vatrenom moci, i efikasnoscu oruza po priznanju zapadnih strucnjaka zauzima sam vrh u kategoriji oruzja za blisku PVO. Projektanti su se trudili da naprave sistem za blisku PVO broda koji ce i u buducim sukobima sa sve modernijim protivbrodskim raketama imati verovatnocu njihovog uništavanja vecu od 95% i pružanja mogucnosti preživljavanja broda vecu od 90%! Te performanse su omogucene upotrebom 2 automatska 30 mm-ska topa velike vatrene moci, i 8 raketa brod-vazduh. Sistem ima sofisticirani radar, koji radi u "K" frekventnom opsegu opsegu sa frekvencijom 18-27 GHz, instaliran na svakom borbenom modulu; Pozitiv MЭ1.2 (NATO oznaka Cross Dome) sposoban otkrivati ciljeve na udaljenostima od 15-110 km, i može istovremeno pratiti 30 ciljeva, a služi za kontrolu vatre i elektroopticki sistem za pracenje/navodenje raketa.

Kaštan-M se sastoji od jednog borbenog modula 3M87 (Hot Flash po NATO klasifikaciji ) koji objedinjuje dva tipa naoruzanja raketno i artiljerijsko, i komandnog modula unutar broda. Komandni modul može istovremeno upravljati sa šest borbenih modula . Višeantenski borbeni modul 3M87 ima 3D radar za otkrivanje ciljeva i identifikaciju, po jedan televizijski (TV), i optički kanal sa automatskim sistemom za praćenje cilja, i skladiste sa 32 rakete . Sistem u zavisnosti od situacije automatski bira vrstu procedura za navodjenje raketa ( podržan je radarskim, televizijskim i optičkim kanalom). Mala brzina reakcije, velika brzina i gustina paljbe daju mogucnost uspešne odbrane od masovnih raketnih napada .

Vreme reakcije sistema je 3-7 sekundi, i moze gađati ciljeve na udaljenostima 0,3-10 km, i visinama 0- 6 km. Borbeni modul 3M87 ima težinu od 5,5-7,5 tona (u zavisnosti od vrste senzora koje koristi) visinu 2,25 m i zahteva prostor za slobodnu rotaciju širine 2,76 m . Prema navodima proizvođača sistem navođenja je toliko precizan da je moguce radarskim navođenjem dovesti vlastitu presretačku raketu na samo 2-3 metra od protivbrodske rakete, koja leti samo nekoliko metara iznad talasa , odnosno na samo jedan metar udaljenosti televizijsko- optičkim sistemom navođenja , na bilo kojoj visini.

Automatski topovi GSh-6-30KD 30 mm, koji rade na principu povratnih gasova proizvod su biroa Šipunova i Grizaeva. Oni su konstruisali sestocevni rotirajuci top na principu Gatling, sa hladjenjem cevi destilovanom vodom. Hladjenje cevi je od velike vaznosti za oruzja sa velikom brzinom paljbe u dugim rafalima , jer produzava radni vek topa. Konstruisan je i poseban sistem dostave municije "linkless" sa municijom koja nije povezana u dugacke redenike. Top je tezak 230 kg . Poslednja evolucija topovskih cevi AO-18KD koristi standardnu municiju 30 x 165 mm tezine zrna 400 grama , sa povecanom pocetnom brzinom zrna od 960 m/s odnosno 1.100 m/s za podkalibarnu municiju (veca pocetna brzina zrna od topa GAU-8/A Goalkeeper ) . Najimpresivniji podatak vezan za top je njegova teoretska brzina paljbe od 6.000 zrna u minuti . Obzirom na to da oba topa zajedno mogu ispaliti 12.000 zrna u minuti , tj. 200 u sekundi , postaje jasno koliko su važnosti Rusi posvetili posljednjoj liniji odbrane broda od protubrodskih raketa na bliskim udaljenostima . Za svaki top spremno je za paljbu po 1000 zrna , a zrna su smestena u dva posebna bubnja sa po 500 zrna . Kashtan - M ima 2,5 - 4 puta vece borbene mogucnosti od americkog sistema GAU-8/A Goalkeeper , i 1,5 - 2 puta vece od brodske varijante francuskog sistema Crotale ! Ruski konstruktori tvrde da je top GSh - 6 - 30KD po vise karakteristika bez premca u svetu .

Kaštan M u naoružanju razarača Taizhou kineske RM

Raketa 9M - 311 - 1E ( SA - N - 11 Grison po NATO klasifikaciji ) ima duzinu od 2,562 m , precnik 76/152 mm ( sa raširenim stabilizatorima 252 mm ) i težinu od 43,6 kg . Bojna glava rakete ima težinu od 9 kg . Pocetna brzina rakete je nešto više od 900 m/s . Gotovo identicna raketa ( SA-19 ) mornarickoj verziji koristi se na zemaljskom mobilnom sistemu 2S6 Tunguska . To je dvostepena raketa smestema u kontejner / lanser u kome je spremna za delovanje . Ukupma tezina rakete i kontejnera je 60 kg . Prvi stepen precnika 152 mm sadrzi raketni buster motor za ubrzanje . U drugom stepenu rakete ciji je precnik 76 mm smešten je raketni motor , sistem za navodenje , fragmentisana bojna glava i blizinski upaljac . Maksimalni domet rakete je više od 10 km . Ove rakete ce najverovatnije daljim usavrsavanjem biti zamenjene raketama 9M - 335 koje se koriste na zemaljskom sistemu Pancir - S koji ima domet od 12 km , ili čak raketom 57E6 sa poboljšanog sistema Pancir - 1E koji ima domet od čak 20 km, visinu delovanja od 10 km i maksimalnu brzinu od 1300 m/s ( 4680 km/h ) .