Admiral Flota Sovjetskoga Sajuza Kuznjecov (Адмирал флота Советского Союза Кузнецов), prvobitno zvan Tbilisi, potom Leonid Brežnjev je nosač aviona (po ruskoj klasifikaciji teška krstarica – nosač aviona) koji je ujedno i komandni brod ruske mornarice. Po prvobitnom planu to je trebao da bude vodeći brod svoje klase, dok je danas to jedini brod u svojoj klasi. Drugi brod iz klase, Varjag, je pripao Ukrajini da bi potom nedovršen prodat Kini. Uslov prodaje Kini je bio da Varjag nikada neće biti opremljen u stepenu borbene upotrebe.
Označen na Zapadu kao nosač aviona, „Kuznjecov“ je imao ulogu i namenu različitu od namene i uloge nosača aviona u američkoj mornarici, ili u britanskoj. Termin korišćen od strane graditelja broda, „teška krstarica nosač aviona“, namenjen je da opiše brod koji ima namenu podrške i zaštite strategijskih podmornica i površinskih brodova ruske mornarice.
Ovakvo označavanje omogućuje poštovanje medjunarodnih konvencija koje se odnose na prolazak ratnih brodova kroz Bosfor i Dardanele.
Limitiranje na upotrebu aviona samo u operacijama vazdušne borbe rezultat je manjka katapulta. Sa relativno kratkom dužinom broda nemoguće je da sa njega polete borbeni avioni naoružani bombama koje su mnogo teže od raketa ( ne mogu da dostignu potrebnu brzinu).
Kako bi „pomogao“ svojim avionima da uzlete, na Kuznjecovu je primenjena „skakaonica“ (kao na italijanskom nosaču „Garibaldi“) na kraju palube. Ovim se postiže da avion napušta palubu pod većim uglom nego avion koji poleće sa ravne palube. Kako bilo, ovim rešenjem se mogu „podići“ i avioni sa težim podvesnim teretom.
Brod ima kapacitet smeštaja i upotrebe 16 aviona Jak – 41 M (NATO kodna oznaka Freestyle), 12 Suhoja Su – 27K (NATO kodna oznaka Flanker), te 4 helikoptera Kamov Ka-27-LD (NATO kodna oznaka Helix), 18 Kamova Ka-27 PLO i dva Ka-27-S.
Od raketnog naoružanja na brod je ugradjen raketni sistem (12 lansera) brod-brod Granit (NATO kodna oznaka SS-N-19 Shipwreck) sa dometom većim od 400km. Rakete imaju mogućnost nošenja konvencionalne ili nuklearne bojeve glave.
Sistem Klinok (24 vertikalna lansera sa 192 rakete) namenjen je za odbranu od protivbrodskih raketa, aviona i površinskih brodova. Sistem ima višekanalni radar sa faznom rešetkom, i ima brzinu paljbe od 1 rakete na svakih 3 sekundi. 4 cilja mogu biti istovremeno napadnuta, a domet iznosi od 12 do 15 km. 
Sistem Kaštan pruža zaštitu od preciznog oružja, uključujući protivbrodske i protivradarske rakete, kao i odbranu od aviona i malih ciljeva na moru.
Kao „dodatak“ na brod je ugradjeno i 6 topova AK-630 kalibra 30 mm.
Od protivpodmorničke komponente, brod raspolaže sistemom Udav-1 sa 60 protivpodmorničkih  raketa. Udav-1 štiti brod odvraćanjem ili uništenjem torpeda ispaljenih na brod. Sistem takodje pruža zaštitu i od podmornica i podvodnih vozila. Sistem se sastoji iz 10 cevi iz kojih može ispaljivati projektile-dubinske bombe 111SG, projektile-mine 111SZ i projektile za ometanje 111SO. Domet sistema je do 3000 m, dok je dubina dejstva po podmornicama do 600 m.
Brod je pogonjen konvencionalnim pogonom i ima 8 kotla i 4 parne turbine, svaka snage po 50000 KS. Ove 4 turbine pokreću 4 propelera sa fiksnim listovima. Maksimalna brzina iznosi 29 čv, pri kojoj ima daljinu plovljenja od 3800 milja. Maksimalna daljina plovljenja iznosi 8500 milja, pri brzini od 18 čv.
"Admiral Flote Savjetskoga Sajuza Kuznjecov“ je porinut 1985. godine, dok je u operativnu upotrebu ušao deset godina kasnije, 1995. godine. Do leta 1989. godine „Kuznjecov“ je bio završen 71 %. Novembra 1989. su započela prva morska ispitivanja. Severnoj floti se pridružuje 1991. godine, decembra meseca. Od 1993. godine je popunjen avionima. U prvoj polovini 1996. godine „Kuznjecov“ isplovljava na prvo kratko vežbovno krstarenje po Mediteranu. 
Nestašica novca zarobljava brod u brodogradilištu Severne flote u stepenu 20% završenih popravki. Nadgradje je konačno završeno jula 1998. godine, i formalno se vraća u operativnu upotrebu 3. novembra 1998. godine.
Do učešća u spašavanju podmornice „Kursk“, 2001. godine, Kuznjecov nije izvršio niti jedno isplovljenje. Planovi za buduću upotrebu broda su odlagani ili otkazivani. Krajem oktobra 2004. godine učestvuje u vežbi ruske flote na Atlantiku. Slično učešće uzima i septembra 2005. godine. 
Tokom vežbe 2005. godine desila se i nezgoda koja je rezultirala padom aviona Su-33 u more.
Iako su finansijski i tehnički problemi rezultirali ograničenom upotrebom ovog broda, očekivanja su da će ostati u operativnoj upotrebi do 2030. godine.