Fregate klase Niteroi (Vosper Mk.10) su ulazile u sastav RM Brazila u drugoj polovini 70-ih godina XX veka, i do danas cine "kicmu" njene povrsinske flote. Ti brodovi su predstavljali tehnoloski skok od 30 godina u odnosu na tada postojece brodove, i, bili su prvi u RM Brazila koji su bili opremljeni digitalnim komandno-informacionim sistemima, gasnim turbinama i protivpodmornickim raketama, medju ostalim novitetima koje su doneli. Projektovane od strane brodogradilista Vosper Thornycroft, specijalno prema zahtevima Brazilske RM, Mk.10 su zadrzale mnoge osobine svojih prethodnica, Type 21, gradjenih za potrebe RM Velike Britanije. Veoma uspesan poslovni koncept Vosper Thrnycrofta da gradi ratne brodove za ratne mornarice srednje velicine je postao moguc zahvaljujuci pojavom brodskih gasnih turbina (prvi ratni brod opremljen takvim pogonom je bio HMS Grey Goose, izgradjen 1953. prim.prev.), koje su nudile veoma povoljan odnos snage u odnosu na tezinu. Osim toga, nove generacije naoruzanja i sistema za upravljanje vatrom su omogucili povecanje vatrene moci, uz istovremeno smanjivanje deplasmana i velicine broda, kao i vecu pouzdanost u radu. Time je takodje i smanjen broj clanova posade.

Kratki istorijat protivpodmornickih snaga RM Brazila

Za razliku od Prvog Svetskog rata, u koji je RM Brazila usla sa veoma dobro izbalansiranom i modernom flotom, ratna mornarice te zemlje je Drugi Svetski Rat docekala potpuno nepripremljena, sto se ocitovalo velikim gubicima Brazilske trgovacke flote pocetkom 1942. Na samom pocetku rata, samo 3 razaraca klase Greenalgh su bili opremljeni sa PEL, a ostali su bili navodjeni od strane Americkih brodova. Te, 1942. jos nekoliko brodova su dobili PEL, i to hidrografski brod Rio Branco i minopolagaci klase Carioca, koji su bili preklasifikovani u protivpodmornicke korvete. Nedugo zatim, PEL je bio ugradjen i na krstarice Bahia i Rio Grande do Sul. Tek tada je RM Brazila postala sposobna da uspesno izvrsava zadatke eskortiranja konvoja duz svoje obale. Posle II S.R., Brazilska RM je kupila dve americke teske krstarice (bivse USS Saint Louis i USS Philadelphia), koje su bile opremljene sonarime, a posle su primljeni i razaraci klase Fletcher, Sumner i Gearing. Nedugo posle, usledila je i kupovina nosaca aviona "Minas Gerais", koji je krcao PP avione S-2E Tracker. Svi ti brodovi, iako su imali sonare, koji su posluzili za razvoj protivpodmornicke doktrine i za obuku, nisu predstavljali sam tehnoloski vrh u to doba. Zato je pocetkom 60-ih trazeno resenje u izgradnji novih brodova.

Radjanje ideje o nabavci fregata

1961. brazilski Admiralstab je izradio okvirni plan o izgradnji klase fregata od najmanje 4 broda, ali bez TT specifikacija. Pre toga, Brazil je pokusao da pokrene izgradnju ratnih brodova u domacim brodogradilistima, uz Americko finansiranje i Americku tehnologiju, kao sto je bio slucaj sa nekim zemljama NATO, ali bez uspeha. 1963. u Pomorskoj Ratnoj Skoli formirana je radna grupa, koja je trebalo da donese odgovarajuce zakljucke u vezi sa daljim razvojem tog vida OS. Donesen je zakljucak da je RM Brazila trebalo da ima 30 eskortnih brodova, plus 2 u rezervi, jer je pomorski saobracaj "kljucan za ekonomsko prezivljavanje zemlje".

Izbor broda

U pocetku je vodjena veoma zucna i duga debata o pogonu novih brodova. Naime, "stara garda" je preferirala parni pogon, za koji su smatrali da je najjeftiniji i najpouzdaniji, a, o "novotarijama" poput gasne turbine, nisu hteli ni da cuju. Americka vojna misija je, razume se, sa interesovanjem pratila razvoj dogadjaja, i ponudila je finansijsku pomoc i transfer tehnologije, u slucaju da se izabere americki brod. U uzi krug prvog izbora, usle su nemacka fregata Keln, britanska Leander i americka "Bronstein". Posle razmatranja, usvojen je "Bronstein", koji je posedovao tada ultramoderni pp sistem ASROC i tada najbolji sonar na trzistu SQS-26. Projekat nije realizovan zbog nesuglasica oko nacina finansiranja.
Posto su se vratili na nulu, uzet je kredit u visini od 250 miliona tadasnjih dolara, za kupovinu 10 brodova. Procena cene novih brodova je bila zasnovana na ceni jedne fregate klase "Bronstein". Na novi tender su se javila sledeca brodogradilista: Swan Hunter, Yarrow, Vosper Thornycroft i Vickers Limited Shipbuilding Group (V. Britanija), Blohm und Voss i HDW (Nemacka), Cantieri Navali del Tirreno e Reuniti (Italija), Verolme (Holandija) i DTCN (Francuska).
Posle razmatranja dostavljenih ponuda, u opticaju su bile ponude HDW-a i Vospera. Na kraju, 1970. godine, potpisan je ugovor o gradnji sa Vosperom.
Ugovor je predvidjao gradnju 6 brodova i transfer tehnologije, sto je Vosper rado prihvatio, jer, posto su prakticno ziveli od gradnje ratnih brodova za strane narucioce, su se bojali da ne izgube druge narudzbine, tako da su zadnja dva broda te klase izgradjeni u brodogradilistu Arsenal da Marinha u Rio de Zaneiru. Tehnicki konsultant angazovan od strane RM Brazila je bio americki projektantski biro "Gibbs and Cox", koji je proverio tehnicku dokumentaciju za te brodove, koji su morali da budu u skladu sa "Stability and Buoyancy Criteria for US Naval Ships", koji se i danas koriste. Od ostalih zahteva Brazilske RM izdvaja se taj da su brodovi morali da budu u stanju da nezavisno stignu od brazilske obale do bilo koje tacke na Zapadnoj obali Afrike bez popune gorivom, i to krsterecom brzinom od 18 cvorova, kao i taj da maksimalna radna brzina bude izmedju 28 i 30 cv. Zbog toga, Britanci su ponudili resenje kombinacije dizel motora i gasne turbine (CODOG). Dizel motor je usvojen, MTU 956 sa 16 ciindara, snage 3,940KS. Brodovi su imali ukupno 4 ovakva dizel-motora, sto im je davalo ukupnu snagu od 15,000 KS. Sto se gasnih turbina tice, u igri su bile Olympus 611, koje su vec bile ugradjene na britanske fregate klase Type 21 i koje su bile planirane za ugradnju na NA klase Invincible, kao i americka GE LM 2500, koje su bile planirane za ugradnju na razarace klase Spruance. Izbor je pao na Olympus, jer je taj tip gasne turbine bio u mnogo naprednijem stadijumu razvoja.


Izbor naoruzanja

Sto se izbora KIS-a tice, u opticaju su bili italijanski, holandski i britanski sistemi, ali je izbor pao na Ferrantijev CAAIS (Computer Assisted Action Information System), koji je imao tri kompjutera Ferranti FM-1600B, tada najsavremenijih na svetu. Jedan kompjuter je sluzio za procesuiranje podataka o ukupnoj taktickoj situaciji oko broda, jedan je sluzio za navodjenje vatre napred, a drugi nazad.
Za PP dejstva, izabran je australijski sistem IKARA, koji se pokazao boljim od ASROC-a, a sto se tice topa, koji je morao da bude koriscen i za PA zastitu i za protivbrodska i dejstva na kopnu, izbor je pao na Vickers Mk.8. Uz pripadajuci pp helikopter, od pp naoruzanja su izabrani jos i dva dvostruka lansera torpeda Mk.32 (za torpeda Mk-46) i visecevni bacac raketa Bofors BOROC 375 mm. Od PVO naoruzanja, izabran je trostruki lanser raketa Seacat GWS-24 (2 komada na krmi) i PA top Bofors L 70, prvenstveno iz razloga jer su doticni sistemi vec bili u upotrebi u RM Brazila. Sto se raketa brod-brod tice, izabran je francuski Exocet MM-38.

Radari i senzori

Za kombinovani radar za pretrazivanje povrsine i vazdusnog prostora, izabran je Plessey AWS-2 (Air Warning S-Band), a, za kontrolu vatre su izabrana dva italijanska radara Selenia RTN-10X. Za navigacijski radar, izabran je holandski Signaal ZW-06, jer je vec bio u upotrebi na minilovcima klase "Aratu".
Britanci su predlozili sonare marke "Marconi", identicne onima sa fregata klase "Type 21", ali tender za sonar je dobila americka korporacija EDO, koja je razvila nov tip sonara, prema specifikacijama za RM Brazila; aktivni sonar je EDO-610E, a pasivni (tegljeni) je EDO-700E.

Izgradnja

Kobilica za prvu fregatu ove klase, F40 Niteroi je polozena 8. juna 1972., a porinuta je 8. februara 1974. U sastav RM je usla 20. novembra 1976. F-41 Defensora: kobilica je polozena 14. decembra 1972., porinuta je 27. marta 1975., a u sastav RM Brazila usla 5. marta 1977.
F-42 Constituição: kobilica je polozena 13. marta 1974., porinuta je 15. aprila 1976., a u sastav RM je usla 31. Marta 1978. F-43 Liberal: kobilica je polozena 2. maja 1975., porinuta je 7. februara 1977., a u sastav RM je usla 18. novembra 1978.

F-44 i F-45 su gradjene u brodogradilistu Arsenal da Marinha u Rio de Zaneiru, i transfer tehnologije im je omogucio nezavisnu gradnju skolskog broda Brasil, a, iskustva pri njihovoj gradnji su posluzila i za kasniju gradju korveta klase Inhauma, i njihovu modifikaciju, korvetu Barrosso.

F-44 Independência: kobilica je polozena 11. Juna 1972., porinuta je 2. Septembra 1974, a usla je u sastav RM Brazila 3. Septembra 1979. F-45 União: kobilica je takodje polozena 11. Juna 1972., porinuta je 14. Marta 1975., a u sastav RM je usla 14. Septembra 1980.

Kada su uvedene u naoruzanje, 6 fregata klase Niteroi su bile podeljene u dve klase:
a. Fregate Mk.10 E/G (skracenica od Emprego Geral - fregate za "opstu upotrebu"), 4 broda
b. Mk.10 A/S (skracenica od Anti-Submarino - protivpodmornicke fregate), 2 broda
Kljucna razlika je bila ta sto su fregate E/G imale jos dva topa 114 mm Vickers Mk.8 (po jedan na pramcu i na krmi), a fregate A/S su imale lanser pp raketa/torpeda Ikara na krmi, dok su na pramcu zadrzale top Mk.8.
Evo i uporednog nacrta:

TT karakteristike za fregate za ppd borbu su identicne, osim sto su imale tegljeni pasivni sonar EDO-700E, i jedan top Mk.8 114mm.

Posle izvrsene modernizacije, sredinom 90-ih godina, razlike izmedju brodova vise nema.

Iskustva iz upotrebe

Kada su uvedene u sastav RM Brazila, fregate klase Niteroi su predstavljale veliki kvalitativni skok, kako po raspolozivim sistemima, tako i po komforu za posade. U to doba, fregate ove klase su predstavljale jedne od najboljih protivpodmornickih platformi na svetu. Tada je u Brazilu na vlasti bila vojna hunta, pa se na modernizaciji OS nije stedelo, i, uporedo sa nabavkom ovih fregata, nabavljeno je i 6 minolovaca klase "Aratu", kao i 3 podmornice klase "Oberon". Evo nekoliko, tada revolucionarnih iskustava, koja su proistekla iz eksploatacije ovih brodova.

Koriscenje ukrcanih helikoptera

Helikopteri "Lynx" sa svojim radarima Sea Spray su omogucavali pretrazivanje iznad linije horizonta, tako da su, na neki nacin predstavljali oci i usi ovih brodova. Osim otkrivanja brodova, ovi helikopteri su bili u stanju i da registruju emitovanje radarskih signala, kao i periskope i snorkele podmornica. Tokom 80-ih godina, Brazilska RM je nabavila i rakete vazduh-brod Sea Skua, sto je jos vise uvecalo efikasnost ovih helikoptera i fregata klase Niteroi uopste.

Komandno-informacioni sistem (KIS)

Ferranti CAAIS 400 je britanski KIS, proistekao iz slicnog sistema ADAWS, koji je usao u operativnu upotrebu sredinom 60-ih godina. CAAIS ga je nasledio, i Brazil je bio njegov prvi inostrani kupac. Taj sistem je bio nervni centar broda, i prikupljao je, obradjivao i prikazivao je takticku situaciju na podrucju koje je pokrivano od strane brodskih senzora. Preko datalinka, podaci su mogli da se razmenjuju i sa drugim brodovima, opremljenim ovim sistemom. KIS CAAIS 400 je bio mainframe, koji je povezivao tri 24-bitna kompjutera FM-1600B, sa memorijom od 780 kb, a korsicen je programski jezik Coral 66. Programiranje se vrsilo pomocu busenih papirnih traka. Hardver ukljucuje terminal za datalink, jedinicu za ekstrakciju ciljeva uocenih radarom, koderi/dekoderi, jedinicu za kontrolu displeja i jedinicu za kontrolu MMI (sta je to, pojma nemam, prim.prev.). Radar moze simultano da prati do 20 ciljeva na povrsini i u vazduhu. CAAIS je mogao da pokriva reon u radjusu od 86 km. Operatori su analizirali takticku situaciju, i prenosili su indikaciju ciljeva (TI - target indication) do stanice za automatizaciju selekcije naoruzanja koje bi se eventualno upotrebilo (WSA - weapons selction automation). Datalink za CAAIS 400 je bio link Y, stvoren za potrebe mornarica van NATO-a, koji je razvijen u firmi Ferranti. Koristio se isti hardver kao i za link 10, koji se koristio u NATO, ali sa razlicitim softverom. Link je omogucavao razmenu podataka medju 31 razlicitom platformom. Prenos podataka je vrsen pomocu protokola TDMA (Time Division Multiple Access). Link Y Mk.1 je imao brzinu prenosa podataka 300-1200 kb/s, a Mk.2 4800 kb/s.

Napad iz vazduha - Ahilova peta klase "Niteroi"

Za vreme eksploatacije, otkrivena je i jedna velika slabost ove klase fregata. Naime, tokom zajednickih vezbi sa RV Brazila, fregate klase "Niteroi" su gotovo uvek bile "potapane". Da stvar bude jos gora, njihova primarna misija je bila odbrana TG (port. esquadra, svi borbeni brodovi Brazilske RM), na celu sa NA "Minas Gerais", koji nije krcao lovacke avione, niti je imao raketno naoruzanje za PVO. Fregate klase "Niteroi" su koristile Sea Cat GWS-24, poslednju varijantu te rakete. Za kontrolu vatre korisceni su radari Alenia Orion RTN-10X, spojeni sa TV kamerom; takodje, postojala je mogucno i optickog navodjenja od strane operatora. Tokom Folklandskog rata 1982., raketama sea Cat oboreno je oko 10 argentinskih aviona, ali mogucnost obaranja jednim lansiranjem je iznosila svega 10%. Tokom vezbi za RV, lovci-bombarderi F-5E su leteci jako nisko, uspevalo da se "prikradu" fregatama, ciji radari AWS-2 nisu imali indikaciju ciljeva koji se krecu (MTI-moving target indication), koji bi filtrirao smetnje i lazne odraze (clutter). Samim tim, avioni koji su simulirali napad bi bili otkriveni prekasno da bi se efikasno upotrebile rakete Sea Cat, ili top Mk.8. Topovi L70, sa svojim optickim nisanom LAS, i sa manuelnim "pogonom" su bili sposobni samo za efikasna dejstva protiv povrsinkih ciljeva, a ne kao sredstva PVO. Taktika koja je bila primenjivana od strane RV Brazila je predvidjala upotrebu patrolnih aviona P-95 Bandeirante koji bi leteli jako nisko, i, time izbegavali otkrivanje od strane radara, i tek povremeno se digli na vece visine i na kratko ukljucivali radar (dve ili tri pretrage). Kada bi fregate bile otkrivene, u akciju bi bili pozvani lovci-bombarderi F-5E, koji bi u niskom letu prisli, i izvrsili simulaciju napada. To, iskustva iz Folklandskog rata, sve izrazenija sporost KIS-a CAAIS, i pojava sea-skimmer raketa su primorali RM Brazila da pocne sa studijom programa za modernizaciju klase Niteroi, kako bi se iznaslo privremeno resenje, do uvodjenja novog tipa eskortnih brodova, koje se ocekuje u bliskoj buducnosti.

Program modernizacije - ModFrag

Program modernizacije fregata klase "Niteroi" je dosao na dnevni red vec sredinom 80-ih godina. Preliminarni plan za njihovu modernizaciju je ukljucivao sledece:
- Zamena raketnog sistema PVO Sea Cat sistemom veceg dometa, koji ce moci da bude upotrebljen i protiv sea-skimmer raketa brod-brod i vazduh-brod;
- Zamena radara za kontrolu vatre RTN-10X;
- Zamena PA topova Bofors L70 sistemom sposobnim za protivraketnu odbranu (CIWS);
- Zamena radara za povrsinsko i vazdusno osmatranje AWS-2 i radara za navigaciju Signaal ZW-06;
- Uvodjenje novog pasivnog sonara;
- Modernizacija i zamene opreme za elektronsko ratovanje, zamena bacaca pasivnih dipola i uvodjenje IC optoelektronskog sistema za osmatranje;
- Modenizacija KIS-a

Raspisan je tender, i primljene su ponde od raznih inosranih firmi (SAD, Francuska, V. Britanija, Izrael, Italija). U pocetku se predvidjao izbor i potpisivanje ugovora za 1990., zapocinjanje izvrsenja ugovora za 1991., i zavrsetak modernizacije za 1992. Ali, zbog izmene pocetnih zahteva RM Brazila, projekat ModFrag je tek definisan 1995. Konacna cena modernizacije 6 brodova je iznosila 420 miliona US$. U medjuvremenu je proglasen pobednik tendera, italijanski konzorcijum AESN (Alenia Elsag Sistemi Navali). Tender zamodernizaciju sistema za EIPED i modernizaciju KIS-a je dobila brazilska firma Elebra Sistemas de Defesa e Controle Ltda., a rukovodjenje celokupnim projektom je preuzeo EMGEPRON, projektni biro RM Brazila.
1. Oktobar 1997. je oznacio pocetak realizacije projekta ModFrag, kada je zapoceo generalni reont fregate F-43 Liberal. Predvidjeni rok je probijen za oko godinu dana, zbog teskoca koje su se pojavile prilikom integracije sistema, i prve probe su pocele tek 2001.

Novo naoruzanje

Umesto prastarih subsonicnih raketa PVO Sea Cat, izabran je italijanski osmocevni italijanski lanser Albatros za rakete Aspide, a umesto topova Bofors L70, instalirana su dva topa tipa Bofors Mk.3 Trinity. Lanser za rakete/torpeda Ikara je uklonjen, jer je odrzavanje postalo preskupo i prekomplikovano, jer je vec bio povucen iz upotrebe u RM V. Britanije i RM Australije, tako da je i proizvodnja delova prestala. Takodje, umesto raketa Exocet MM38, uvedene su modernije MM40.

Senzori

Zajedno sa raketama Aspide, instalirana su i dva nova radara za upravljanje vatrom RTN-30X, a umesto AWS-2 za povrsinsko i vazdusno osmatanje, instaliran je radar Alenia RAN-20S 2D. Takodje su instalirana i dva nova navigaciona radara Terma Scanter, kao i pomocni navigacioni radar Furuno M1942. Instaliran je i novi optoelektronski sistem EOS-400B, za navodjenje topova Bofors Mk.3 Trinity i topa Mk.8. Takodje je zamenjen PEL, umesto EDO 610E, uveden je EDO 997(F), sa poboljsanim kapacitetima za obradu zvucnih signala.

Sistemi za elektronska dejstva

ESM je Racal Cutlass B1BW, koji koristi integrisani kompjuter za automatsko poredjenje primljenih radarskih signala sa digitalnom "bibliotekom" potencijalnih pretnji, na nacin da operater ima tabelu na monitoru, sa identifikacijom i stepenom pretnje.
Sistem za elektronske protivmere je brazilski ET/SLQ-1A, razvijen od strane RM i firme Elebra. On predstavlja poboljsanje sistema Racal Cygnus; ima inkorporiran sistem za elektronsko ometanje, koji omogucava ometanje radara na raketama brod-brod i vazduh-brod, ometanje radara za upravljanje vatrom, kao i prikazivanje laznih ciljeva.
ET/SLQ-1 je integrisan sa sistemom ESM, i sa bacacima pasivnih dipola. Simbioza tih sistema omogucava automatsko raspoznavanje radara, identifikaciju potencijalne pretnje, i automatsko ukljucivanje sistema za elektronske protivmere i lansiranje mamaca. Dvanestocevni bacac pasivnih dipola (mamaca), SLDM, koji je razvijen takodje u Brazilu, predstavlja usavrsenu vezriju bacaca Plessey Shield, koji su instalirani na korvetama klase Inhauma. Moze ispaljivati 4 razlicite verzije mamaca (Plessey Shield moze 2), i to chaff (za obmanjivanje radara), IC mamaca, i akusticnih mamaca za obmanjivanje torpeda.

Novi KIS

Novi komandno-informacioni sistem SICONTA Mk.II (port. skracenica za Sistema de Controle Tactica e Armas - sistem za kontrolu takticke situacije i naoruzanja). Sistem je otvorene arhitekture, sto pojeftinjuje njegovo odrzavanje i usavrsavanje, i povezan je sa novim, elektronskim sistemom za pracenje ostecenja i sistemom za kontrolu propulzije. Ceo brod e umrezen LAN-om.