RIM-116 RAM ( Rolling Airframe Missile)

RIM-116 RAM ( Rolling Airframe Missile) je raketni sistem malog dometa namenjen prvenstveno za blisku odbranu brodova od protivbrodskih raketa.

Razvoj je započeo jula meseca 1976 godine kao dogovor između mornarica Danske i SR Nemačke sa kompanijom General Dynamics kojima je bio potreban sistem za blisku zaštitu od protivbrodskih raketa. Uskoro je Danska RM odustala od ovog projekta, ali se zainteresovala mornarica SAD, tako da je ona uskočila u projekat i postala glavni partner. Glavni cilj je bio da se osigura efikasan, jeftin i lagan sistem koji bi mogao da se ugrađuje i na brodove veličine RToP. Sama raketa je nastala spajanjem bojeve glave i raketnog motora rakete AIM-9 Sidewinder sa IC tragačem rakete FIM-92 Stinger. Za lansiranje rakete je konstruisan 21-no cevni lanser Mk-49 mase 5.8 t, što je omogućilo ugradnju sistema i na manje brodove.

Sistem bliske PVO RIM-116 RAM se sastoji od lansera Mk-49 i rakete sa kontejnerom Mk-44 koji služi za njeno skladištenje i lansiranje. Sistem je putem borbenog sistema AN/SWY-2 povezan sa brodskim senzorima od kojih dobija podatke potrebne za lansiranje rakete. Sama raketa ima mogućnost navođenja na cilj pomoći IC tragača, ali je ugrađen i pasivni detektor radarskog ozračenja što omogućava gađanje raketa sa aktivnom radarskom glavom za samonavođenje.

Block 0- Poznata i kao RIM-116A je originalna verzija koja se na cilj navodi pomoću detektora radarskog zračenja dolazećih protivbrodskih raketa, dok je vođenje u završnoj fazi preuzimala IC glava rakete Stinger. Na probnim lansiranjima ova verzija je postigla verovatnoću pogotka veću od 95%.
Block 1- RIM-116B kod koje je poboljšana glava za IC vođenje, koja je postala dominantna u odnosu na radarski detektor. Ovim je postignuto da mogu da se gađaju i rakete koje ne emituju radarsko zračenje. Kod ove verzije je zadržana sposobnost pasivng radarskog navođenja na protivbrodskih raketa.
HAS- Tokom 1998 godine je potpisan memorandum o razumevanju između ministarstava odbrane SAD i Nemačke po kojem je dogovorena modernizacija sistema kako bi mogao da gađa i takozvane HAS mete ( Helicopter-Aircraft-Surface). Razvoj ove verzije je zahtevao samo poboljšanje softvera, tako da je moguća njegova implementacija na verziju Block 1.
SeaRAM- sistem koji je zamišljen kao dopuna artiljerijskog sistema Phalanx. Sam sistem kombinuje radare sistema Phalanx sa 11-o cevnim lanserom raketa, čime čini potpuno autonomni sistem koji ne zavisi od brodskih senzora za dobijanje podataka o mogućim ciljevima. Ova verzija je još uvek u probnoj fazi.

Trenutno se ovaj sistem nalazi ugrađen na brodovima mornarica SAD-a, Nemačke, Grčke i Južne Koreje.
Mornarica SAD-a je naručila ukupno 115 lansera i 1600 raketa kojima je opremila, ili planira da opremi, ukupno 74 broda, a među njima i na sve Nuklearne Nosače Aviona i sve veće desantne brodove.
Nemačka RM ima ovaj sistem ugrađen na 30 svojih brodova i planira da svaki novoizgrađeni brod ima 1 do 2 ova sistema u zavisnosti od veličine broda.
Grčka RM je ovim sistemom opremila brodove klase Super Vita.
RM Južne Koreje planira ugradnju ovih sistema na svoje razarače KDX-2 i KDX-3, kao i na brod LPX.