PALUBA
April 18, 2019, 09:25:23 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Prilikom registracije lozinka mora da sadrži najmanje osam karaktera, od toga jedno veliko slovo, i bar jedan broj, u protivnom registracija neće biti uspešna
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  [1] 2 3   Go Down
  Print  
Author Topic: Putovanje KM: Krf - Malta - Bizerta, maj 1929  (Read 7690 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
vladimir bošković
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 533



« on: April 02, 2016, 12:13:21 am »

Postaviću cio sadržaj Spomenice sa ovog putovanja. Slovne greške idu ovog puta Abbyy Fine na dušu.


* omot.jpg (163.34 KB. 737x1024 - viewed 97 times.)

Naslovna slika: A. Uvodić

SREDOZEMNO krstarenje naše ratne mornarice u maju i junu o. g., i prva poseta savezničkim i prijateljskim lukama, Krfu, Malti i Bizerti ujedno je i prva pomorska pobeda Jugoslavije. Ta pobeda nije izvojevana ni ubojnim oružjem, ni prolevanjem krvi, već mirnim sredstvima samosvesti, discipline, nacionalnog ponosa i težnje k napretku. Čim više takovih pobeda, tim je manja opasnost krvavih bitaka. A budemo li na njih nagnani, tim je veća sigurnost, da se odlike pokazane u miru, pretvore u najviše vrline junačkih podviga, izdržljivosti i smelosti, te spremnosti na svaku žrtvu.
Kao i čitava naša vojna politika, tako je i ova poseta imala čisto miroljubivi, prijateljski i propagandistički karakter. Svojim saveznicima iz velikog rata i prijateljima, koji su nas ćesto u najboljim namerama posetili, mi smo hteli tu posetu odvratiti i iskazati naše nepromenjene simpatije. Sem toga, na prvom svom polasku u strane vode, naša je mornarica htela da oda počast »plavoj kosturnici« kraj Vida, velikim Senima srpskih junaka, što su živote svoje dali valovima za oslobođenje Jadrana. Njihove žrtve su temeljac-kamen mlade jugoslovenske mornarice, pa je sveta i mila dužnost njena bila, da ih se seti sa pietetom.
Vojska Jugoslavije, odgajana za odbranu rodne grude, u prvom redu je odbrana protiv rata; i upravo stoga ona je u miru faktor civilizacije i konsolidacije. Cilj naše armije jest, da svaki vojnik, sem što je uvek spreman da pobedi u odbrani Otadžbine, iziđe iz vojne službe spremniji za život, kulturniji i plemenitiji, nego što jušao. Takav je i cilj naše mornarice. Sem pripravnosti, da ni u kom slučaju ne da poniziti zastavu Jugoslavije na Jadranu, naš mornar treba da upozna u prvom redu more kao elemenat kulture i civilizacije, kao kopču između naroda, i put svakog napretka. Ukoliko je iz kopnenih krajeva, mornar treba da se sprijatelji sa morem, da ga zavoli i nauči ga ceniti, pa da te osećaje širi, kada se po isteku službe povrati opet u rodni kraj. Živeći na moru, u kontaktu sa celim svetom, — kao što sa ponosom naglašavahu stari naši kapetani, — naš mornar treba da upozna i druge narode, naročito susede i saveznike; da se od njih nauči dobru i pokaže im svoje; da donese u svoj kraj što je vredno u svetu, a ujedno da svetu pokaže što je vredno i plemenito kod nas!
Kada se reasumiraju rezultati posete naše mornarice, podrobno izloženi u ovoj spomenici, — u vezi sa gore istaknutim, mislimo da će onda svakome biti jasno, zašto smo tu posetu nazvali prvom pobedom nase mornarice. Jer, ako je njen vrhovni ratni cilj, da svladava neprijatelje, njen vrlo važni mirnodopski cilj jest, da zadobiva prijatelje. Nismo mi pošli u svet da se grozimo bilo kome. Poseta nase mornarice nije ni u kom pogledu demonstracija, već manifestacija. Manifestacija mornarske spreme, konstruktivnog duha, nacionalnog ponosa i savezničke odanosti. To je sve, i za nas je to dosta. Nismo se razbacivali sredstvima. Pošli smo ja skromnim brodovima i sa novim jedinicama, izrazito defanzivnog karaktera. Bez velikih oklopnjača i dreadnoughta, ali sa momčadi, koja je kadra da odoli i dreadnoughtima. Englezi, stari moreplovci i poznavaoci pomoraca, našli su u jugoslovenskoj mornaričkoj momčadi dostojno produženje tradicija starih Dalmatinaca, Istrana, Dubrovčana i Bokelja, što su ih oni uvek poznavali i cenili. O tome su se jednako uverili i verni naši saveznici, Francuzi, kao i Grci. U svim manifestacijama, igrama, utakmicama i vežbanjima, što su se odigrala na putovanju, naša je momčad pokazala zamernu odvažnost i spremu, a u ličnom ophođenju sa savezničkim mornarima i pučanstvom staru ljubežljivost i srdačnost. Utisci, što su ih naši mornari poneli sa posete, a naročito utisci što su o njima ostali, upečaćeni u savezničkim lukama i mornaricama, ne brišu se tako lako. Prvi će ojačati u otadžbini saznanje o važnosti i visokoj ceni mornarice kod drugih naroda, jednako za ratni, kao i za mirnodopski rad; , a drugi ostaju kao kapital dobrog glasa o naSoj zemlji, kod velikih nacija zapada.
Uspomena na tu prvu izvojevanu pobedu potrebno je da ostane trajna među nama. Za velike i stare mornarice takove posete su redovna i gotovo mehanička pojava. Ali naša ratna mornarica je mlada i malena. To što je mlada, nije toliko na odmet; jer mladost uvek znati dvostruki elan; a iskustvo našeg starog trgovačkog moreplovstva nadoknađuje joj iskustvo vlastite starosti. Ali to što je malena, boli nas. Ponavljamo: niko u nas ne misli na velike jedinice, a najmanje na zavojevačko naoružanje. Jedini naš cilj je odbrana za svaki slučaj; ali baš za tu odbranu neophodno je nuždan daljnji i postepeni razvoj ratne mornarice.
Ova poseta to je također potvrdila. Momčad, kao što je naša, prosto traži adekvatne i savremene jedinice. Na njima bi njene odlike dvostruko otskočile. Vraćajući se iz velikog sveta, momčad to znade još bolje nego pre. Ali svest o tome treba da prožme ceo narod. Tome također ima da posluži ova spomenica.

Niko Bartulović



* karta putovanja.jpg (477.61 KB. 837x730 - viewed 104 times.)


 


Logged
vladimir bošković
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 533



« Reply #1 on: April 02, 2016, 12:38:07 am »


INOSTRANO KRSTARENJE NAŠE MORNARICE: 12. MAJA - 18. JUNA 1929. GOD.

PRIPREME I ODLAZAK

Jedinice, koje su bile određene da sudeluju u krstarenju po inostranim vodama, bile su početkom maja u lukama naše južne obale.
10.   maja sve su se te jedinice sakupile u bokokotorskoj ratnoj luci, pred Tivtom. 11 maja, u 5 sati, prekrcao se je Komandant Mornarice, koji je do tada bio na inspekcionom putovanju na jahti »Vila«, sa ove na kr. brod »Dalmacija«, koji je tom prilikom, prema propisu, salutirao njegovu zastavu.
12.   maja ujutro izdao je Komandant Mornarice naređenje, da se ima formirati pod njegovom ličnom komandom »Školski Flotni Sastav«; to je bilo zvanično ime, određeno za našu eskadru. U ovaj su sastav ušli: kr. brod »Dalmacija«, pod komandom kapetana bojnog broda Viktora Klobučara, Podmornička Flotila, pod komandom kapetana fregate Janka Kršnjavog i Torpedna Divizija, vođena od kapetana fregate Ive Preradovića.
»Dalmacija«, po tipu starija krstarica od 2800 t., naoružana sa modernim protuaeroplanskim topovima od 83 mm, sa brzinom od 21 milje, služi našoj mornarici kao Školski brod za razne svrhe, a i po zvaničnoj flotnoj listi ona je klasifikovana kao pomoćni brod u kategoriji Školskih brodova. Brod služi za razne mornarske i podoficirske kurseve, za artilerisku obuku i za letnja krstarenja pitomaca Pomorske Vojne Akademije. Za vreme ovog prvog krstarenja- »Dalmacija« je služila kao admiralski brod naše eskadre.
Divizija torpiljarka je sastavljena iz torpiljarka od 230 t. iz godina 1914—17, naoružanih sa po 2 topa od 66 mm i sa po 2 dvostruke lansirne cevi za torpeda od 45 cm kalibra, sa maksimalnom brzinom od 28 milja. Divizija je podeljena u dve grupe. Prvu grupu vodi sam komandant divizije kapetan fregate Preradović, koji je u isto vreme i komandant trpiljarke T 6. Prvu grupu sačinjavaju, pored T 6, još T 7, komandant por. boj. broda I. kl. Andoljšek. Druga grupa je formirana od torpiljarka T 5, komandant i vođa grupe kapetan korvete Bačić; i T 3 i T 4 pod komandom poručnika bojnog broda I. kl. Aleks. Andrića i Ivana Leveca.
Podmornička flotila sastojala se je iz broda matice »Hvar«, specijalno uređenog parobroda za ukonačenje posada i za snabdevanje podmornica, pod komandom samog komandanta flotile kapetana fregate Kršnjavog, te iz podmornica »Nebojša«, komandant kapetan korvete Štumberger, i »Hrabri«, komandant kapetan korvete Emi. Podmornice su srednjeg tipa od 950 t. u izronjenom stanju, sa maksimalnom brzinom od 15 milja nad i 9 milja pod vodom. One su naoružane sa 6 torpednih cevi od 53 cm i sa po 2 topa od 100 mm.
Za komandu »Flotnog Školskog Sastava«, formiran je naročiti Štab. Dužnost načelnika Štaba primio je vršioc dužnosti načelnika Štaba Komande Mornarice kapetan fregate Kubin, za sanitetskog referenta postavljen je potpukovnik Dr. Fras, za mašinskog referenta mor. tehn. potpukovnik Soić, za ekonomskog referenta ek. major Zorati, a za sudskog oficira kapetan Anaf.
13.   maja primio je viceadmiral Prica, Komandant Mornarice i eskadre, određene za krstarenje po Sredozemnom Moru, sve komandante brodova na raportu i izdao im razne upute.
Istog dana u 17:30  sati stigao je na jahti »Vila« iz Splita u Tivat gospodin Ministar Vojske i Mornarice, počasni adjutant Nj. V. Kralja i armiski general g. Stevan Hadžić. Pri dolasku g. Ministra »Dalmacija« je počasnom paljbom odala propisani pozdrav ministrovoj zastavi.
14.    maja pregledao je gospodin Ministar u pratnji Komandanta Mornarice sve brodove određene za putovanje i primio je zatim sve komandante na »Dalmaciji«, držeći im kratak govor o važnosti našeg prvog krstarenja u inostranim vodama za ugled naše države i naše zastave. Na ovaj je govor odgovorio admiral, istaknuvši osećaje i oduševljenje svih posada i shvaćanje važnosti misije naše eskadre sa strane komandanata i oficira, podoficira i mornara. Isti je dan na večer, u počast gosp. Ministra i odlaska naše eskadre, u Tivatskom Oficirskom Domu priređeno drugarsko veče.
15.    maja u 7 sati krenuo je flotni sastav iz Tivta. Napred je vozila jahta »Vila«, sa gospodinom Ministrom, za njom »Dalmacija«, desno i levo i malo pozadi ove po jedna grupa od triju torpiljarki, i onda »Hvar« sa podmornicama. Na putu od Tivta do Oštra pozdravljena je eskadra sa sviju objekata mornarice na kopnu, kao i sa brodova, koji su ostali u luci sa pozdravnim uzvikom »Ura!«. I vojnici naših tvrđava, koje sa svojim moćnim topovima čuvaju ulaze u našu Bokokotorsku ratnu luku, postrojeni pred svojim baterijama, pozdravili su uzvikom odlazeće svoje drugove mornare.
Kod Oštrog Rta blizu izlaza iz Boke, brodovi eskadre postrojeni su u jednu liniju, takozvanu brazdu, jedan za drugim, i u takovoj formaciji su pošli mimo »Vile«, na kojoj je stajao gospodin Ministar. »Dalmacija« je i ovom prilikom ispalila topovski salut od 19 metaka.
Posle toga vratila se »Vila« sa g. Ministrom prema Splitu, a eskadra se je podelila. »Hvar«, sa podmornicama, imajući da produže put sa manjom ekonomskom brzinom nego »Dalmacija«, i torpiljarke, upućeni su odmah u pravcu ka izlazu Jadrana, dok su admiralski brod i torpedna divizija najpre vozili u Bar, gde su ostali na sidru do 5 sati popodne.
U Baru primljena je još i pošta, koju je donio jedan od naših velikih hidroplana.
Vreme bijaše prijatno, sveže. Posle noćne mirne plovidbe kroz izlaz Jadrana ka jugu, našli su se naši brodovi, podmornice sa »Hvarom« i »Dalmacija« sa topiljarkama, pred ulazom u Krfski kanal.
U 9 sati istočno-evropskoga vremena stigla je naša eskadra na krfsko sidrište, tačno u času, kako je bila najavljena. Već za vreme puta kroz Krfski kanal došle su 2 grupe grčkih hidroplana našim brodovima u susret, i leteći u uskim formacijama, opetovano su prolazile nad našim brodovljem.
Logged
vladimir bošković
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 533



« Reply #2 on: April 02, 2016, 02:00:10 am »

BORAVAK NA KRFU

Naši su se brodovi na krfskom sidrištu usidrili u dve linije, bliže otoku Vidu »Dalmacija« i »Hvar« sa podmornicama, a u jednoj liniji bliže gradu torpiljarke.
Na sidrištu nalazila se je već grčka eskadra, koja je ovamo stigla nekoliko dana ranije, u svrhu dočeka naših brodova. Grčka je eskadra formirana iz oklopnog krstaša »Averova«, komandnog broda komandanta flote komodora Tumbasa; iz torpedne flotile pod vodstvom kapetana bojnog broda Lundrasa, sastavljene od tri velika razarača od 1000 t »Pantir«, »Jeraks« i »Aetos« i tri manja razarača »Longi«, »Tijela« i »Sfendoni« te iz podmorničke grupe pod komandom kapetana fregate Avranitisa, sa podmornicama »Kaconis« i »Papanikolis« i sa njima dodeljenim jedinicama topiljarkom  »Pergamos« i jednom starijom topovnjačom. Pored eskadre stigla je na Krf i jedna eskadrila hidroplana grčke mornarice sa svega 10 aparata, podeljena u 2 grupe od 5, pod komandom kapetana fregate Zarokastasa.
Kada je tačno u 9 sati istočnoevropskog vremena naše brodovlje bacilo sidra, na obali Krfa i pred kućama bilo je sakupljeno mnogo građana. Ovi su sa velikim interesom posmatrali ulaženje naših brodova u luku. Prema opisima novina, skoro ćelo građanstvo izašlo je da vidi dolazak naših brodova i svet je već od ranog jutra stajao na obali da'sebi osigura mesto za posmatranje dolaska brodova.
Pri dolasku je »Dalmacija«, sa topovskim salutom od 21 metka, pozdravila grčku zastavu, izvršujući tako teritorijalni salut koji je uobičajen u pomorskom ceremonijalu, a na salut je odgovorio admiralski brod grčke flote. Posle ovog pozdrava izmenjeni su saluti za komandne zastave našeg admirala i grčkog komodora.
Posle usidrenja uputili su se na »Dalmaciju« naš konzul na  Krfu, g. Vladimir Vukmirović, i naš Vojni Izaslanik iz Atine pukovnik za đeneralštabne poslove Milosavljević, da se jave našem admiralu. Grčki je komandant flote poslao svog zastavnog ađutanta da pozdravi našeg admirala i da mu ponudi svoje usluge, a skoro zatim je i sam grčki komodor došao na »Dalmaciju« da poseti admirala. Admiral Prica je taj poset vratio, a tom prilikom su opet izmenjene uobičajene počasti i ispaljeni propisni saluti.
Po podne prvog dana boravka našeg brodovlja na Krfu, sastali su se naši grčki komandanti brodova na »Dalmaciji« zbog međusobnog upoznanja, a posle toga posetio je naš admiral lokalne vlasti Krfa: prefekta Mavrikisa, gradonačelnika Kolasa, mitropolita Atinagoru, komandanta mesta, i našeg konzula. Dalje je utvrđen program za sledeći dan a predviđen je pomen na našem groblju i u Krfskom Kanalu za prepodne. Pomen je trebao da ima karakter interne svečanosti naše mornarice, ali grčka je mornarica ipak htela da sudeluje, a uz nju i vlasti, deputacija grčke vojske, konzuli holandeski, belgijski i francuski, cela jugoslovenska kolonija na Krfu, te lica iz krfskog građanstva.

Pomen na otoku Vidu

održan je 17 maja u 9 sati. Činodejstvovao je Mitropolit krfski na staroslovenskom jeziku sa 5 sveštenika, a odgovarala je čitava Bogoslovija iz Krfa i dobro uvežbano crkveno pevačko društvo. Za vreme ovog obreda imali su naši i grčki ratni brodovi svoje zastave na pola stega, a »Dalmacija«, i »Averov« sledeći njen primer ispalili su pogrebnu paljbu topovima, izbacivši po jedan metak na minutu.
Grčki su hidroplani za to vreme letili nad Vidom. Polubataljon naših mornara sa svih brodova, postrojen je pod komandom kapetana korvete Vladimira Labaša, komandanta torpiljarke T 7, oko groblja, a jedna počasna četa grčkih mornara pod oružjem bila je tako iskrcana na otoku Vidu i postrojena na jednoj strani groblja. Naši i grčki oficiri u paradi, zajedno sa drugim učesnicima u svečanostima, nalazili su se na groblju desno i levo od sveštenstva. Sam komandant grčke flote sa svim komandantima brodova bio je uz našeg admirala i uz komandante sviju naših brodova.
Posle izvršene službe Božje i crkvenog pomena, muzika sa »Dalmacije« odsvirala je našu vojničku molitvu, a zatim je admiral Prica oslovio oficire i mornare sa naše eskadre. On je govorio o poštovanju i zahvalnosti koju mornari mlade jugoslovenske mornarice duguju svojim starijim drugovima, umrlim vojnicima, koji su svoje živote položili za Kralja i za Domovinu.

»Velika i bolna tragedija iz 1915 godine«, rekao je admiral, »i ovi svetli grobovi, najbolje nas uče kako se ljubi svoja rođena gruda i neka vam oni uvek služe za primer. Ja sam uveren, kada zatreba da ćete i vi poći njihovim stopama. Idite uvek napred, za dobro Kralja i Otadžbine«.
Dalje je admiral na francuskom jeziku obratio nekoliko reči prisutnim Grcima, zahvalio im na gostoprimstvu i zamolio ih da i dalje na svom tlu čuvaju grobove svojih suseda i prijatelja.
Posle ovog govora položen je na centralni grob veliki venac mornarice sa natpisom »Prometejima Nade, Apostolima Jada — Kraljevska Mornarica«, a uz ovaj i drugi venci grčke vlade, grčke flote, grčke vojske, grada Krfa, našeg konzula, te venci koji su doneti iz Boke Kotorske, tako jedan koji je odbor Jadranske Straže iz Boke predao naročito admiralu pre odlaska, venac đaka Kotorske Gimnazije i dr. U isto vreme posadili su naši mornari još i tri čempresa, doneta iz Boke Kotorske.
Po završenom činu naređen je pozdrav, a muzika sa »Dalmacije« odsvirala je najpre našu, pa zatim grčku himnu. Posle ovog pozdrava odala je i četa grčkih mornara istu počast našim grobovima.
Pomen je izvršen po lepom vremenu i za sjajnog sunčanog dana. U pozadini, pred grobljem između Vida i Krfa, vidili su se naši brodovi, a u gradu Krfu zvonila su sva zvona i topovski pucanj sa »Dalmacije« i grčkog komandnog broda odjekivao je svake minute. Oficiri i mornari u svečanom odelu, brodovi, crkveni obred, pojanje sveštenika i naročiti značaj cele svečanosti, pravili su na sve prisutne duboki utisak. Svakom, koji je tu učestvovao, ostaće taj čin u stalnoj uspomeni.

Pomen na moru.

Posle izvršenja svečanog pomena na otoku Vidu, ukrcao se je admiral sa izaslanicima oficira i posada svih brodova i sa uzvanicima iz naše krfske kolonije, na torpiljarke druge torpedne grupe; — admiral, sa mitropolitom i sa gostima na torpiljarku T 5, oficiri, podoficiri i mornari sa drugih brodova na torpiljarke T 3 i T 4. Druga torpedna pruga je na to isplovila iz krfske luke prema severu. Nju je neposredno sledio grčki razarač »Pantir«, na kome se je ukrcao komandant grčke flote sa svojim Štabom, da tako isto sudeluje pomenu na moru.
Torpiljarke uputile su se praćene od »Pantira« ka severnom ulazu u Krfski Kanal, na tačku gde su 1916 godine, za vretne velikog umiranja srpskih vojnika na Vidu, potopljeni mrtvi ostaci velikog broja — oko 11.000 leševa. Na mestu, gde na dnu mora počivaju kosti ovih ratnika zaustavile su torpiljarke svoje strojeve, i pošto su ostale jedna uz drugu, poče na krmi torpiljarke T 5 pomen. Mitropolit Krfski Atinagora sam je osobno izvršio verski obred, dok je sa topiljarke T 5 ispaljen pogrebni salut od jednog metka na minutu. Torpiljarke T 3 i T 4 približile su se toliko krmi torpiljarke T 5, da su učesnici svečanosti koji su bili na tim torpiljarkama, tačno mogli pratiti obred. Kada je Mitropolit završio pomen i molitve, admiral Prica držao je govor prisutnim posadama, i tom je zgodom posuo more zemljom, koju su u tu svrhu poslali komandanti naših 5 armiskih oblasti i zemlju iz Boke Kotorske. Govor admirala, Komandanta Mornarice, prilikom ove svečanosti, koja je imala naročiti pomorski karakter, ovako je glasio:

»Ovde, dakle, počiva cveće Šumadije, cveće Podunavlja, Podrinja, Posavine, Povardarja — tu snivate večni san, divjunaci što izbiste preko planina i klisura do ovih mesta, braneći stopu po stopu rođenu grudu, ispunivši svetu zakletvu vemosti svom Kralju, svojoj otadžbini, — heroji besmrtni. Nad grobištem vašim plavim vije se danas ponosno Kraljev barjak sa onim belim orlom koji je prethodio vama i u dobru i zlu, koga nam ostaviste svetla u amanet da ga volimo više nego živote svoje, — orlovi beli. Na našem prvom pohodu van domaćih žala dohrlismo k vama da vam rečemo »Hvala vam i slava vam Sto nam daste naše more, našu mornaricu, — junaci silni«.
Iz velike ujedinjene dolazimo otadžbine, sazidane na kostima vašim i onima vaših drugova posijanim od Ledenog Mora pa do žarke Afrike, cementirane krvlju vas sviju — ratnici nenatkriljivi. Iz takove svete otadžbine nosimo vam pozdrave sa ognjišta vaših i naSih dragih, dok vam naročiti pozdrav šalju preko mene vaši drugovi ratnici, koji bolje sreće bejahu jer gledaju danas veliku i naprednu zemlju ujedinjenih Srba, Hrvata i Slovenaca, tvorevinu vašu zajedničku. Taj pozdrav oličen je u ovoj zemljici.
Iz naših dalekih milih krajeva, koju šalju pet Kraljevih armija da ju prospem nad grobnicom vašom hladnom.
Prva Armija Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca šalje zemlje sa ivice odbrane grada Beograda; Beograd koji onda kada vi za nj ginuste beše na graničnoj ivici malene ali vazda herojske Srbije, danas je svetla prestolnica našeg Kralja, Vrhovnog Komandanta sviju nas, od koje je dug i dalek put do sadašnjih granica proširene naše kraljevine. U ime oficira, podoficira, kaplara i redova prve armiske oblasti: vječna vam pamjat.
Za drugu armisku oblast nosim zemlje Gore Crne i kamenitih Brda, zemlje iz Bara na Jadranu, prve nakon stoljetnoga ropstva, od lavova crnogorskih oslobođene srpske primorske grude. U ime oficira, podoficira, kaplara i redova druge armiske oblasti: slava vam i vjećnaja pamjat.
Treća Kraljeva armija šalje zemlje sa Kumanova. Kumanovo: »Zora puca biče dana«. Dok je mnogi od vas učesnika u onom ljutom boju koji tu dole za uvek počiva, kitio tada junaćke grudi odličjima za hrabrost a šajkaću lovorom što nigda ne uvene, dotle sjajnom pobedom ushićeno Jugoslovenstvo gleda zoru sa istoka, koja će da donese bolje dane i Srbinu i Hrvatu i Slovencu. Oficiri, podoficiri, kaplari i redovi treće armiske oblasti uz Kumanovski pobednićki pozdrav, kliču vam: »vjećnaja vam pamjat, slava vam«.
Iz Zagreba bijeloga drugovi ćetvrte armije šalju zemlje sa svetišta jednokrvne vam braće Hrvata: sa istoriskog Griča i od spomenika velikoga vladike Štrosmajera, apostola Jugoslovenstva. U ime oficira, podoficira, kaplara i redova Ćetvrte armiske oblasti: Slava vam i većnaja pamjat.
Sa čegra i ćelekule zemlja je ova koju ću sad da sipam u ime drugova vaših najmlađe Kraljeve armije, asvetljujući zajednićke uspomene na dane stare slave iz borbe na život i smrt za krst ćasni i slobodu zlatnu. Duh je to bio Stevana Sinđelića koji je nadimao vaše grudi kad ste ih suprotstavljali daleko brojnijem dušmanu, a tu na dnu od vaših kostiju složena je nova kula svetih kostiju među algama i tresetama. Oficiri, podoficiri, kaplari i redovi pete armiske oblasti klićući: slava, šalju vam posmrtni pozdrav: vjećnaja vam pamjat.
Ponosnim herojskim armijama Kralja-Junaka u svoj skromnosti pridružuje se i mlada Kraljevska Mornarica blagodatna što oslobodiste Jadran i tim joj dadoste života. Ona spušta zemlju iz svoje glavne luke, od Savine u Boki Kotorskoj, sa kosturnice onih jugoslovenskih patriota, koji dadoše svoje živote u oduševljenju za vas onda, kad vi popadaste ovde i kad Srbija izgledaše zbrisana sa evropske mape, padoše ne gubeći kao ni vi nade, a pod silnićkim kuršumom klićući: »Pucaj, Živela Srbija«.
Celokupne mornarice oficiri, podoficiri i mornari zavetuju se nad ovom vašom plavom grobnicom da će jednako znati braniti svete tekovine i ginuti za Kralja i Otadžbinu kao i vi, pa uz ovu pregršt zemlje šalju vam još i venac od lovora ubranog u Boki Kotorskoj, nevesti Jadrana, kliiuči vama Prometeji nade, apostoli jada: hvala vam i slava vam«.


Kada je admiral bacio posle zemlje i lovorov venac u more, preletili su grčki hidro plani nad ovom morskom grobnicom spustivši cveće na morsku površinu. Skoro u isto vreme sa završetkom ovog čina pao je i poslednji metak posmrtne paljbe i pošto su zastave podignute na vrh, torpiljarke, a za njima i »Pantir« uzeše pravac na krfsko sidrište, gde skoro tačno o podne opet baciše svoja sidra.
Ova je svečanost, osobito zbog načina kako je izvedena, dirnula sve učesnike, i prisutni mornari imali su, jedan ili drugi, suze u očima. Trenutci otmenih boli i pobožnih ćutanja.

Posete i izleti.

Popodne istog dana (17 maja) vratili su dostojanstvenici Krfa našem admiralu posetu, a pod večer išle su veće grupe naših komandanata i oficira na automobilske izlete u okolinu Krfa, u društvu sa grčkim pomorskim oficirima. Taj je drugi dan boravka naše eskadre na Krfu završen sa soarejom kod prefekta, na koju su bili pozvani komandanti naših brodova, mnogobrojni grčki oficiri i krfljani. Popodne istog dana stigao je na Krf naš poslanik u Atini, opunomoćeni ministar g. Tihomir Popović. On je odmah posetio našu eskadru i admirala na »Dalmaciji«; pri odlasku sa broda bio je salutiran sa 15 metaka, prema pravilima na moru.
18   maja učinio je admiral Prica posetu našem poslaniku. Oficiri i posade iskoristili su subotu posle podne i lepo vreme za upoznanje Krfa i okoline, a na večer dao je naš konzul sa svojom gospođom sjajan reunion u foyeru Krfskog kazališta. Na reunion bilo je pozvano mnoštvo uglednih građana, svi dostojanstvenici i veliki broj naših i grčkih oficira.
Nedelja 19 maja bila je opet iskorišćena za pregledanje grada sa strane slobodnih delova posade, onih, koji su u subotu bili na službi. Prefekt je pozvao admirala sa Štabom na izlet u poznati dvorac Achilleion, gde su seljaci iz okoline Krfa izveli nekoliko narodnih igara. Popodne iste nedelje odigrana je još i nogometna utakmica između postave naše eskadre i grčke flotne momčadi. Rezultat je utakmice bio 3:3, Što se moglo smatrati dobrim uspehom za naše, pošto je grčka momčad izabrana iz mnogo većeg broja brodskih posada nego naša. igralo se je na igralištu blizu promenade i usred grada, a interes je građanstva za utakmicu bio velik. Pored ove glavne utakmice igrala je istog dana još i naša druga momčad sa postavom Krfskog kluba sa rezultatom 1:1.
U večer 19 maja dao je grčki komodor zvaničnu večeru na oklopnom krstašu »Averovu«, na koju su bili pozvani najstariji komandanti sa naše eskadre i sa grčke flote. Grčki je komodor Tumbas tom prilikom izrekao sledeći govor, koji je imao zvanićan kakrakter:
»U ime vlade Jelinske Republike želim floti Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca najsrdačniju dobrodošlicu.
Njen je dolazak još jednom dokazao svetu prijateljsku vezu potvrđenu prolivenom krvlju za zajedničku stvar.
Ja, gospodo, lično, osobito sam sretan Sto sam mogao da dočekam vašu flotu u istoriskim vodama Krfa, sretan što vidim u svoj njenoj slavi hrabru i martirsku naciju, i što znam da ću za sav svoj život zadržati u uspomeni ovu nezaboravnu posetu sa svojim miroljubivim obećanjima i sa istoriskim uspomenama.
Dižem svoju šašu na zdravlje Nj. Vel. Kralja Aleksandra, na napredak jugoslovenskog naroda, na vaše zdravlje, Ekselencijo, gospodine ministre, na vaše zdravlje, gospodine admirale«.

Na ovaj govor, držan na francuskom jeziku, odgovorio je admiral Prica na istom jeziku, istaknuvši svoju zahvalnost na lepim i iskrenim recima, koje je izrekao komandant grčke flote, dalje je izrazio svoju radost zbog činjenice, da je baš prva luka krstarenja naše eskadre bila Krf, koji je drugovima naše vojske dao najveće gostoprimstvo u najtragičnijem momentu naše istorije, naveo je da je srećan Što je naša eskadra na krfskom sidrištu našla predstavnike plemenite grčke mornarice poznate zbog njenih vekovnih borba za slobodu i zahvalio je na srdačnom prijemu.
Posle našeg admirala govorio je još i naš ministar iz Atine, potcrtavajući prijateljstvo našeg i grčkog naroda.
Posle ove zvanične večere bila je na »Averovu« zabava, na koju je pozvan veći broj naših oficira i građana Krfa.
20 maja dao je opunomoćeni Ministar gosp. Popović ručak na kopnu, u hotelu »Venis«, na koji su bili pozvani samo admiral, Štab i najstariji komandanti.
Istog je dana na večer sa strane admirala Priče priređen zvaničan diner na kr. brodu »Hvar«. Pored naših komandanata brodova i admiralovog Štaba bili su pozvani grčki komandanti i predstavnici vlasti. Naš je admiral izrekao kratku zdravicu i pozdravio grčki narod, grčku mornaricu i grčku vojsku i dignuo je čašu u zdravlje pretsednika Grčke Republike. Na zdravicu je odgovorio najpre grčki komodor, a zatim i prefekt, istaknuvši, kao odgovor našem poslaniku, na govor održan na »Averovu«, bratstvo i prijateljstvo obiju naroda.
Posle večere bio je na »Hvaru« veliki reunion, koji su priredili admiral sa oficirima naše eskadre. Na reunion bilo je pozvano oko 520 osoba, grčkih oficira i krfskog društva. Reunion je vrlo lepo uspeo i trajao je do kasno u noć.

Na proslavi grčkog narodnog praznika.

Kako je za utorak 21. bila predviđena proslava 65-godišnjica ujedinjenja jonskih otoka sa Grčkom, i kako su grčke vlasti pozvale našu eskadru da na svečanostima sudeluje, rešeno je da se boravak naše eskadre produži za jedan dan i da naši brodovi učestvuju u proslavi. Isto kao i grčki ratni brodovi, dignuli su i naši toga dana veliku zastavnu galu a o podne ispaljen je salut od 21 metka zajedno sa »Averovom«. Kod crkvenog obreda u tvrđavskoj crkvi u Krfu prisustvovali su, pored grčkih oficira, i naši, a pred crkvom postrojena je kraj grčkih trupa i mornara i jedna naša četa pod komandom poručnika bojnog broda Koraća. Posle službe Božje bio je svečani prijem kod općinske vlasti i zatim paradni marš. Na ovom su iza grčkih suhozemnih trupa defilovali i naši mornari, jedna četa kombinovana s raznih brodova sa muzikom s »Dalmacije«; mornari su svojim lepim držanjem i odmerenim i dobrim korakom napravili najbolji utisak na prisutne. Iza naše čete defilovali su još i grčki mornari, jedan paradni bataljon sa flote, zatim razna udruženja i među ovim i udruženje rezervnih ratnika. Paradni je marš izvršen pred grčkim vlastima i pred našim admiralom.

Odlazak.

U 5 sati toga dana isplovila je podmornička flotila prema Malti i boravak na Krfu završen je vrtnom zabavom, koju su dali pukovnik Kallonas (bivši vojni izaslanik u Beogradu i sada komandant Krfske podoficirske Škole, veliki naš prijatelj, koji vlada i našim jezikom), sa svojim oficirima. Na ovu priredbu u Krfskoj tvrđavi pozvan je veći broj naših oficira.
U 5 sati u jutro 22 maja krenula je »Dalmacija« sa torpiljarkama iz Krfske luke, izmenivši signale sa uzajamnim dobrim željama sa »Avefovom«. U južnom delu Krfskog Kanala, na jednom mestu gde su tako isto kao na severu, za vreme rata, potopljeni leševi srpskih vojnika u većem broju, zaustavila se je »Dalmacija« sa torpiljarkama i u znak kratkog pomena odsvirala je muzika molitvu, postrojene su posade i zastave su na nekoliko minuta spuštene na pola stega. Posle toga, brodovi su napustili Krfske vode i uputili se u Jonsko More sa kursom na Maltu.
Poseta naše flotile Krfu imala je veliko značenje u mnogom pogledu. Krf je u nedavnoj istoriji naše nacije igrao toliku ulogu, toliko je tu ostavljeno srpskih grobova, pa i uspomena, da je bila razumljiva plemenita namera, koja je vodila merodavne faktore: da se ovaj prvi veći put naših brodova u inostranstvo započne sa posetom grobova na Vidu i na Krfu i sa uspomenom na 1915—16, dakle sa momentima pravog humanog pijeteta i nacionalne vere. Uspomene iz nedavnog ratnog doba probuđene su i kod stanovnika Krfa, koji su, sećajući se Srba iz ratnog vremena, sa velikim interesom posmatrali naše posade i primili ih sa simpatijom. I sama opština grada Krfa htela je da ovoj poseti pripiše naročiti značaj, pošto je nekoliko dana pre dolaska naših brodova izdala proklamaciju na građanstvo, u kojoj poziva stanovnike da što bolje prime naše mornare, »braću i ratnike savezničkog i prijateljskog naroda«, potsećajući na gostoprimstvo u danima najvećeg iskušenja.
Ali poseta na Krfu bila je i prvi sastanak između našeg brodovlja i grčke flote. Grčka je mornarica relativno malena — iako znatno veća i jača od naše — i pripada našim neposrednim susedima. Ta je flota igrala u nedavnoj prošlosti i izvesnu ulogu, u vezi sa istorijom Srbije, pošto je 1912 svojom prevlašću prema turskoj floti u velike olakšala rad svima saveznicima protiv Turske. Ona je naime, blokirajući Turke u Dardanelama, onemogućila svaki pomorski promet između luka Male Azije i tadanje evropske Turske, i tim sprečila i sve prevoze turskih trupa u Evropu. Grčka je flota važan faktor u grčkom javnom životu, i ona je u zemlji vrlo popularna. S tih je razloga bilo za našu flotu zanimljivo, da se ona upozna sa grčkom mornaricom i njenim oficirima, a i za Grke bilo je to prvi put što su imali prilike da vide naše ratne mornare sa svojim zastavama i na njihovim ratnim brodovima, za sada, istina, skromnim. Naš pomorac nije nov u grčkim vodama i naš ratnik na moru je mnogo puta u istoriji imao prilike da u grčkim vodama, pa i na jonskim Otocima, ratuje protiv Turaka, ali to je uvek bilo više ili manje pod tuđom zastavom, ili barem pod tuđom komandom; ovaj je put naš pomorski ratnik stigao na svome brodu.
Grčka je Štampa, isto kao i naša, donela značajne članke o boravku naših brodova na otoku Krfu. Atinske su novine u tančini opisale sve svečanosti i pomene, a u uvodnim člancima pisale su o važnosti posete. Jedan je atinski list (»Elpis«) doneo uvodni članak iz pera generala Vartia, u kome se tretira i politička važnost našeg putovanja, u Sredozemno More, odobravajući taj korak, i smatrajući ga dokazom, da je Jugoslavija pomorska nacija Sredozemnog Mora.
Osobito je zadovoljstvo priredila naša poseta našim zemljacima koji živu na Krfu, i koji su se iskreno veselili dolasku brodova. Oni su sa uzbuđenjem sudelovali pomenima. Jedan čudnovat, možda vrlo značajan akt neumitne sudbine: najugledniji član naše kolonije g. D. Čohadžić, bivši naš generalni konzul, stari gospodin, završio je svoj život nekoliko sati posle odlaska naših brodova! On je podlegao srčanoj kapi, kojoj je možda bilo uzrokom uzbuđenje prilikom dolaska naših brodova.

...
« Last Edit: April 02, 2016, 02:14:46 am by vladimir bošković » Logged
jadran2
Stručni saradnik - Istorija RM
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 13 092



« Reply #3 on: April 02, 2016, 08:15:35 am »

Kao i uvijek, zanimljivi detalji.

(......... i »Hrabri«, komandant kapetan korvete Emi; ustvari k.k. Erni; na dusu Abby Fine...).
Logged
vladimir bošković
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 533



« Reply #4 on: April 02, 2016, 12:28:18 pm »

MALTA

Na putu po Jonskom Mora naišla je »Dalmacija« sa torpiljarkama na prilično uzburkano more, iz pravca sa severozapada, koje je do podne 22 maja postiglo takovu jačinu, da su torpiljarke katkada rolirale do preko 43°, no one su usprkos toga dobro držale pravac i brzinu od 13 milja, kojom se je vozilo. Popodne istog dana, kada su brodovi bili već i bliže obali Sicilije, ovo je more znatno popu-stilo, a u noći bilo je već skoro mirno.
23   maja u 9 sati ujutro sastali su se svi brodovi našeg sastava pred Maltom: »Hvar« sa podmornicama, vozeći polaganije zbog štednje. U to doba stigoše brodovi pred Maltu. Kod ulaska u luku čekala su dva parna čamca, koja su na svaku jedinicu dovela po jednog oficira za pilotiranje. To su bili većinom stariji poručnici bojnog broda, koji su našim komandantima pokazali mesto vezivanja i ulaz u Maltu. Isti su oficiri odmah doneli i program za boravak naše eskadre na Malti, koji je bio tiskan od komande engleske flote. Na tom prvom susretu opažali smo poslovičnu englesku tačnost i urednost: sve je bilo pripremno i u redu. Na samom ulazu u Veliku Luku, »Dalmacija« je pozdravila englesku zastavu, pa je pozdrav bio odvraćen od takozvane Gornje Baterije, a zatim je pozdravljena i zastava komandanta flote. I »Queen Elisabeth« je na to pozdravila zastavu našeg admirala.
Pred Maltom vidili su naši brodovi daleko na horizontu razne sastave engleske flote pri vežbanju, a malo bliže vršila je cela jedna eskadra krstarica
ubojno gađanje na specijalni brodmetu »Centurion«. Za vreme uplovljenja i neposredno pre ovoga, letile su nad našim brodovima lovačke eskadrile engleskog vazduhoplovstva iz Kalafrane. Sa svojim evolucijama, tačno izvedenim manevrisanjem, i sjajnim održavanjem formacije u letu i za vreme vršenja akrobacija, engleski su avijatićari izazvali divljenje naših posada.

Posete i sastanci.

Posle uplovljenja u Maltu, obavio je admiral zvanične posete na floti i na kopnu, te je posetio pre svega komandanta engleske flote admirala Sir Frederic Field-a, i guvernera Malte. Ovi su poseti vraćeni admiralu isti dan i dan posle. Za vezu, i na raspolaganje admirala bio je dodeljen engleski Lieutenant Muddie sa »Courageousa«.
U Malteškoj luci nalazili su se prilikom posete naše eskadre, ibojni brodovi »Queen Elisabeth«, »Revenge«, »Royal Oak«, »Warspite«, »Resolution« i »Royal Sovereign«, 4 krstarice, brod nosač aviona »Courageous«, pomoćni brod »Cyklops«, sa jednom flotilom podmornica, nekoliko pomoćni brodova i 2 flotile razarača. Brodovi »Courageuos«, »Queen Elisabeth« i »Cyklops« bili su, zajedno sa mornaričkom kasarnom u foru Sant Angelo (koja je smatrana kao ratni brod pod imenom »Egmont«), određeni da vrše prema nama ulogu kućedomaćina.
Na večer prvog dana bila je, prema programu, svečana večera za veći broj naših oficira na nosaču aviona »Courageousu« i u isto vreme pozvano je 100 naših podoficira i mornara u momčadski dom Corradino-kantin na večeru i kinematografsku predstavu.
25   maja na večer, posle vazduhoplovnih priredaba, bio je diner dat sa strane komandanta engleske flote i njegove gospođe u počast našem admiralu u admiralitetskoj kući u Valetti. Podmorničari en¬gleske prve flotile dali su u isto vreme intimnu večeru i zabavu našim podmorničkim oficirima u Union-klubu u Sliemi.
26   maja sudelovali su naši oficiri i mornari kao gledaoci pri konjskim trkama u La Marsi, a oficiri su u većem broju bili pozvani na razne izlete, koje su priredili engleski oficiri.
27   maja aranžirali su Englezi priredbu za 100 naših mornara sa kupanjem i plivajućim sportovima, te večeru sa plesom za 100 daljnjih podoficira i mornara u momčadskom klubu Vernon.
Na večer dao je naš admiral na »Hvaru« večeru u počast engleskog komandanta flote i guvernera Malte, a posle toga priređena je na istom brodu zabava na koju su naši oficiri pozvali engleske oficire sa gospođama. Ova je zabava vrlo dobro uspela.
28   maja redale su se opet razne priredbe za naše mornare. Popodne dao je engleski mornarički klub udruženja hrišćanskih mladih ljudi (Y. M. C. A.) kinematografsku predstavu i čaj za 100 naših mornara a na velikom igralištu u Malti odigrana je utakmica između naše postave i kombinovane engleske momčadi sa flote. Engleska momčad, iako ne najbolja, bila je sastavljena od vrlo dobrih igrača. Rezultat bio je 3:1 za Engleze. Na večer istog dana bili su naši oficiri u većem broju pozvani na kazališnu predstavu engleskih diletantskih glumaca i pevača, koji su dali Sullivanovu operu »The Yeomen of the Guard«. Igrači i pevači su bili većinom oficiri sa flote i iz Malteškog garnizona. Pre pozorišne predstave dao je još i viceadmiral, komandant arsenala i baze u Malti, večeru za našeg admirala i za naše najstarije komandante.
Boravak naše flotile na Malti bio je karakterizovan velikim prijateljstvom koje su Englezi stalno pokazivali. Naši su oficiri stalno bili pozivani od engleskih oficira, zvanično i u privatnim društvima, a i podoficirima i mornarima iskazano je veliko gostoprimstvo na raznim priredbama. Englezi su svakom prilikom isticali kako nastoje da se revanširaju za lep prijem koji su našli na našoj obali.
Za vreme celog boravka bilo je našim oficirima i posadama omogućeno da pogledaju neke modeme engleske brodove i muzeje grada Malte. Oficiri su smatrani kao stalni gosti u Union-klubu, domu engleskih oficira i u klubu uglednih Maltežana.
Kao i na Krfu, naše je ljudstvo svojim izgledom i na Malti pravilo najbolji utisak.
Osim spomenutih sportskih priredaba nije bilo drugih, pošto vreme nije bilo povoljno za plivajući sport i Water-polo, a za ve¬slačke regate nisu Englezi — kao ni Grci na Krfu — pristali da prime naš poziv da se takove utakmice održe.
Oficiri podmomičari bili su pozvani na »Cyklops«, a posle ve¬čere bio je svečani prijem sa balom kod engleskog komandanta flote u njegovoj palači u Valetti.
24   maja bio je o podne manji ručak dat od komandanta »Egmonta« našim oficirima, a popodne sportska priredba aranžirana sa strane engleske podmorničke flotile uz sudelovanje većeg broja naših podoficira i mornara. Razne utakmice u trčanju, bacanju kugla, u trčanju sa preponama dobivene su od naših podoficira i mornara. I za oficire je priređena utakmica u trčanju, u kojoj su učestvovali svi prisutni oficiri. Pri deljenju nagrada komandant engleske podmorničke flotile je izrazio svoje veliko veselje i zadovoljstvo što su njegovi ljudi mogli da se takmiče sa predstavnicima mlade jugoslovenske mornarice i pozdravio je uspehe naših, koji su bez treninga postigli takove rezultate.
Na večer priređena je večera za 100 naših mornara i podoficira, te ples u momčadskom domu Corradino. Naš je admiral bio pozvan na večeru na »Courageousu«. Admiral, njegov Štab, i nekoliko oficira, pozvani su na veliki ples koji svake godine otprilike u to doba daje guverner Malte. Ovaj je tradicionalni ples guvemerov (u istoriskim kostimima, ovaj put u kostimima iz doba Shakespeare-a), održan baš u doba naše posete. On je održan u letnjoj rezidenciji San Antonio, u salama i u vrtu.
25   maja admiral Prica i njegov Štab bili su pozvani na ručak kod guvernera u letnjoj rezidenciji, a svi slobodni oficiri i 50 podoficira i mornara, pošli su da vide veliku vazduhoplovnu priredbu u Kalafranu, gde se nalazi aerodrom i hidroplanska stanica.

Vazduhoplovni meeting.

Ova priredba »Airforce-display« bila je predviđena za ovo leto i za nju su izabrali Englezi baš dane posete naše eskadre. Nesumnjivo, još jedan dokaz, kako su Englezi računali s našom posetom, i kako im je ona bila prijatna. Na priredbu došli su i svi engleski oficiri sa gospođama. Pred hangarima hidroplanske stanice pripremljena su mesta za goste.
Posle dolaska guvernera, koji je dočekan sviranjem engleske himne, i s kojim je stigao i naš admiral, počeo je program. Najpre je pokazano letenje u formaciji, i to 3 eskadrile, jedne lovačke, jedne izviđačke i jedne bombarderske. Red u kome su izvedene evolucije, bio je savršen. Kao druga tačka programa prikazana je markirana vazdušna borba između izviđačkih i lovačkih aviona. Sledilo je dalje bombardovanje mete na moru, akrobatika lovačkih mašina u formacijama, izvedena vrlo precizno, prikazana su razna letala po tipovima, u letu mimo pozvanih, i konačno je prikazana slika borbe između jednog broda, podmornice i hidroplana. Podmornica bila je izrađena iz dasaka i markirana, i ona je konačno potopljena, tojest unapred pripremljenom razornom patronom uništena. Prizor potopljenja bio je lepo i vešto izveden.
Cela priredba, prekinuta u jednom času pogošćenjem pozvanih, te pregledanjem hangara i stanice u Kalafrani, učinila je na naše oficire odličan utisak, tim više, što je vetar bio prilično jak, a produkcije izvedene, bez obzira na to, sa najvećom tačnošću.
Tom je prilikom nastradao i jedan hidroplan (uništen prilikom spuštanja), a dva su oficira teze ranjena, iako bez opasnosti za život. Gosti to nisu videli, sem naših podoficira i mornara koji su bili blizu mesta, gde se je nemio slučaj desio.

...
Logged
vladimir bošković
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 533



« Reply #5 on: April 02, 2016, 08:40:30 pm »

BIZERTA

Posle boravka u Malti, isplovila je naša eskadra u sredu 29 maja iz Malte, i to najpre »Hvar« sa podmornicama (već u 5 sati ujutro), a sve ostale jedinice tek u 5 sati popodne. U početku su sve jedinice imale priličan vetar, i nešto mora u pramac, tako da su pomalo gubile od svoje brzine; no 30 maja ujutro bila je potpuna tišina, tako da je gubitak opet nadoknađen tokom vožnje. Ujutro se je naše brodovlje sjedinilo pred Bizertom, a pre podne je uplovilo u francusku ratnu luku Bizertu, na obali Tunizije. Pred lukom dočekali su brodovlje civilni peljari, koji su ih odveli na unapred određena mesta. »Dalmacija« i »Hvar« vezali su se na plutači u unutarnjem delu luke, podmornice uz »Hvar«, a torpiljarke po grupama, odeljeno, na obali kanala, pred samim gradom. Ulazeći u luku, »Dalmacija« je odala teritorijalni salut, koji je bio uzvraćen s jedne baterije na kopnu.
U luci zatekla je naša eskadra 3 francuska razarača: »Gabolde«, »Mangini« i »Leblanc« (poslednji bivši austriski brod »Dukla« građen u Kraljevici, zatečen od antantinih sila u Boki Kotorskoj, i odande odveden).
Francuski komandujući admiral Hallier, prefekt Treće Obalske Komande, sa sedištem u Bizerti, poslao je svog ađutanta da pozdravi našeg admirala a admiral Prica je odmah po tom posetio francuskog admirala i ostale funkcionere u Bizerti. Popodne je francuski komandujući admiral u pratnji kontreadmirala Picot-a, komandanta odbrane obale Bizertskog sektora, posetio našeg admirala na »Dalmaciji«. Kontradmiral Picot je ranije kroz godine bio u Beogradu, dodeljen Vrhovnoj Komandi i našem Vladaru. On je 1915 sudelovao sa francuskim marinskim topovima pri odbrani Beograda i vrlo dobro pozna naše prilike. Veći broj naših mornaričkih oficira bio mu je poznat još otpre. Admiral Picot je izrazio svoje osobito veselje da može pozdraviti našu eskadru u Bizerti.
Naš je admiral u Bizerti još izmenio posete sa civilnim kontrolorom, francuskim organom upravne vlasti, kaidom, tuniškim sreskim poglavarom, i načelnikom opštine, a od vojnih vlasti još i sa generalom Magnabalom, komandantom trupa. Prilikom posete francuskih admirala, predstavljeni su ovima i naši komandanti brodova.

Pomeni na grobovima junaka.

Za petak, 31 maja, predviđen je pomen na grobovima pomrlih srpskih vojnika u Bizerti. I tu je kao i na Krfu objavljeno da je ovaj pomen priređen od Kraljevske Mornarice, i da se za to niko neće pozvati na ovu svečanost. Ipak su francuske vlasti odlučile da i službeno učestvuju. Sa naše eskadre iskrcan je polubataljon mornara sa muzikom, a svi su oficiri eskadre, sem onih na dežurnim i stražarskim službama, izišli na groblje. Pomenu su sa francuske strane prisustvovali komandujući viceadmiral Hallier, sa kontradmiralom Picotom i većim brojem francuskih mornaričkih oficira, general Magnabal sa oficirima garnizona, civilne vlasti i predstavnici opštine, konzularni kor, svi u svečanom odelu, predstavnici ratničkog udruženja, dame Crvenog Krsta, građani, a od francuskih trupa jedno počasno odelenje tuniških strelaca. Činodejstvovao je jedan stari ruski sveštenik, protojerej Poletajev, dušobrižnik ruske kolonije. Za vreme pomena ispalio je kr. brod »Dalmacija« žalobnu paljbu od 21 metka u intervalima od jedne minute. Posle verskog obreda i blagoslova grobova, održao je admiral Prica govor našim oficirima i mornarima: Setio je prisutne na to, da im je to drugi put na ovom putovanju da stupaju pred grobove onih, koji su živote dali za Oslobođenje i Ujedinjenje. Daleko od otadžbine nalaze se kosti naših junaka ...
»Kad kućama pođete, junaci, ispričajte svojima kako je krvavo stečena ova tekovina, kako je skupo kupljeno sve ovo sto danas imamo, ispričajte im i to, da su ovi sto ovde leže, tili u smrt ubeđeni da će svojom žrtvom doprineti svanuću sretnijih dana i Srbinu i Hrvatu i Slovencu.
Žrtve, označene tolikim krstovima, moraju nam biti opomena na dužnost, da budemo gotovi sve žrtvovati za odbranu naSe grude, za Kralja i Otadžbinu«.

Admiral se je zatim obratio na francuskom jeziku prisutnim francuskim predstavnicima i izjavio im zahvalnost za gostoprimstvo, koje je u najtežim danima ukazano našem narodu, kao i za lepo održavanje grobova. Pošto su svi prisutni kliknuli: »Slava palim junacima!« uzeo je reč viceadmiral Hallier, ističući nerazdvojne veze između srpske vojske i francuske mornarice za rata. Sećao je naše na to, kako je francuska mornarica prebacila 140.000 srpskih vojnika na Krf, a 13.000 u Afriku. On stoga prati sa uzbuđenjem ovu posetu jugoslovenske mornarice na ovo groblje. Posle admirala govori još i civilni kontrolor Motte, u ime Tuniške vlade. Admiral je Prica zahvalio francuskim predstavnicima na njihovim rečima, i položio je u kapeli, koja se nalazi u sredini lepo održavanog posebnog srpskog groblja, veliki venac sa natpisom: »Žrtvama za Oslobođenje i Ujedinjenje —  Blagodama Kraljevska Mornarica«. Posle završenog pomena, položeni su još i venci na grobove francuskih, engleskih i talijanskih ratnika na Bizertskom groblju.
Popodne istog dana upućen je odred naših mornara i veći broj naših oficira na groblje u Ferrjville, u blizini francuskog pomorskog arsenala Sidi-Abdallah i mornaričke bolnice — oko 17 kilometara od grada Bizerte. Put je izvršen delom željeznicom, delom peške. Na ovo groblje stigli su i predstavnici francuskih vlasti, francuski admirali, komandant arsenala, građanske vlasti i t. d. Počast je odao jedan odred mornara francuske pomorske baze. Pred spomenikom u sredini groblja, na kome se nalazi natpis »Francuzi i Srbi pali za Otadžbinu«, održan je pomen a i ovdje je nas admiral u kratko govorio našim oficirima i mornarima: naveo je, da ovde ima 1722 groba, a u okolini ih ima svega 2529, sve grobovi vojnika, koji su pošli u rat sa jednom mišlju Što je u srpskoj skupštini u Nišu izrečena rečima: »Da se borba vodi za Oslobođenje i Ujedinjenje svih Srba, Hrvata i Slovenaca«. Za tu su misao ljudi položili i svoj Život. »Pa kad vidite sve ovo i čujete tu zavetnu misao ovih mučenika, zar ne bi izrekli prokletstvo nad svakim onim, koji bi se drznuo da poruši tolikom krvlju sazidanu svetu tekovinu našu: ujedinjenu našu veliku Otadžbinu?« Po tom admiral obraća nekoliko reda na francuskom jeziku prisutnim Francuzima u ime zahvalnosti što su održavali naše grobove, »kako ih ni njihove majke i sestre ne bi bolje mogle očuvati«. Potom se naređuje »kape skini«, i jedan od mornara čita »Oče naš«. Usklikom: »Slava!«, i polaganjem venaca, te kratkim prigodnim govorima francuskog viceadmirala, potpretsednika opštine i pretsednika udruženja francuskih ratnika, završena je ova svečanost, koja je imala manje oficijelni karakter nego li pomen pre podne. Opština Ferryville pozvala je naše oficire sa admiralom na počasno vino.

Posete u Tunisu.

1   juna pošao je admiral Prica u pratnji načelnika Štaba kapetana fregate Kubina, ađutanta poručnika bojnog broda Mundorfera i sa komandantom »Dalmacije« kapetanom bojnog broda Klobučarom, komandantom Podmorničke Flotile kapetanom fregate Kršnjavijem i komandantom Divizije Torpiljarka kapetanom fregate Preradovićem, u Tunis, da obavi zvanične posete. On je najpre posetio francuskog rezidenta, opunomoćenog ministra Mancerona, komandujućeg generala svih tuniških trupa armiskog generala de Chambruna, a popodne bio je admiral sa pratnjom primljen u svečanoj audijenciji kod Nj. Vis. Sidi Ahmed Paše, Beya i gospodara kraljevine Tunizije, koji je tom prilikom odlikovao admirala lentom ordena Nišan-Iftikara, kapetana bojnog broda Klobučara, i kapetane fregate Kubina, Kršnjavog i Pieradovića sa komanderskom, a poručnika bojnog broda Mundorfera sa oficirskom zvezdom istog ordena.
Naš je admiral još pregledao i spomenik francuskih i naših vojnika na Tuniškom groblju, u pratnji kapetana invalida g. Gavrilovića, koji je od naše vlade postavljen u Tuniziji za čuvanje i uzdržavanje naših grobova (Što se vrši na trošak našeg Ministarstva Pravde).

Počasti, sastanci i odlazak.

2   juna, posle povratka našeg admirala u Bizertu, dao je grad Bizerta počasno vino u bizertskoj kafani »Rid«. Tom su prilikom izmenjeni prigodni i srdačni govori sa predstavnicima grada i civilne vlasti, a muzika tuniških tiraljera, koja je za vreme prijema koncertirala, odsvirala je najpre našu, a onda francusku himnu.
O   podne je bio ručak kod francuskog admirala Halliera. Francuski admiral je tu izrekao prijateljski i drugarski govor, na koji je naš admiral morao zahvaliti improviziranim francuskim govorom, pošto za ovaj ručak nisu bili predviđeni zvanični govori.
U večer dao je admiral Prica na »Hvaru« večeru za zvanične francuske predstavnike i njihove gospođe, a posle toga bio je reumon na »Hvaru«. Ples je vrlo lepo uspeo i mnogo je doprineo međusobnom upoznavanju između naših oficira i francuskih oficira i porodica.
3   juna položio je naš admiral, u prisustvu izaslanika bizertske ruske kolonije, venac na ruskom groblju. Popodne istog dana prisustvovao je admiral sa većim brojem oficira prijemu i vrtnoj zabavi priređenoj po ministru-rezidentu u Marsi kod Tunisa.
4   juna dao je kontreadmiral Picot ples u svome stanu, u počast naše eskadre. 5 juna dao je civilni kontrolor u Bizerti ručak, a popodne istog dana priredio je viceadmiral Hallier čaj i vrtnu zabavu u admiralitetskoj palači. Na ovoj je zabavi, pored francuske muzike, koncertirala i naša mornarička muzika, svirajući većinom naše narodne komade.
Od sportskih priredaba odigrane su samo dve nogometne utakmice. 2 juna igrala je naša momčad protiv francuskog Bizertskog kluba, sa uspehom 4:1 za nas, a 4 juna sa kombinovanom posadom Bizerta-Tunis sa rezultatom 2:2.
Naši oficiri i podoficiri, pa i izvestan broj mornara, imali su prilike da posete grad Tunis i druge gradove Tunizije. Oficiri su češće igrali tenis na mesnim igralištima u Bizerti, a bili su i gosti u oficirskom domu garnizona kao i u pojedinim porodicama. Boravak naše eskadre u Bizerti doveo je, osobito nakon prvog upoznanja, do srdačnih veza između naših i francuskih oficira, i građana. Mnogo je bilo osoba i porodica, koje su se rado sećale boravka Srba u Bizerti 1916 godine, i koji su se iskreno veselile dolasku naših broodova.

Izmena telegrama sa poslanikom Spalajkovićem.

Prilikom boravka našeg brodovlja u Bizerti, izmenio je naš admiral telegrame sa našim poslanikom u Parizu. Na pozdravni telegram, kojim je naš admiral poslaniku javio dolazak naših brodova u Bizertu, stigao je ovaj odgovor:
»Viceadmiral Prica — commandant escadre yougoslave Bizerte — Zahvaljujući Vam na telegramu srdačno pozdravljam u ime moje i osoblja kraljevskog poslanstva dolazak Vas i nase eskadre u francuske vode. Poseta nase mlade mornarice savezničkoj francuskoj marini obeležiće datum u jačanju prijateljskih tradicionalnih veza dvaju naroda i ostaće nov dokaz naše zahvalnosti za sve one ogromne usluge koje su Francuska i njena mornarica učinile za našu vojsku i narod. Molim Vas da sa gospodom oficirima i posadom primite moje najiskrenije zelje za uspeh misije — Kraljevski poslanik Spalajković.« Prilikom odlaska telegrafirao je naš admiral pariškom poslaniku: »Monsieur Spalajkovitch Ministre yougoslave Paris — Danas odlazi naša eskadra iz Bizerte. Oficiri i posade samnom zajedno zahvaljujuć Vam na srdačnim željama za uspeh misije sretni su što mogu javiti da su ovdje u Perryvilleu i Tunisu bili primani od vlasti i od građana sa najvećom Širokogrudnošću, od časa dolaska do polaska, dok smo mi nastojali da za ovoliku pažnju što toplije izrazimo našu duboku zahvalnost. Sretan Vam ostanak — Viceadmiral Prica«.
6   juna rano ujutro isplovile su podmornice sa »Hvarom«, a u podne krenula je i »Dalmacija« sa torpiljarkama. Pre odlaska pozdravio je naš admiral ponovno francuskog komandujućeg admirala, a ovaj je u pratnji kontradmirala Picota, tik pred odlaskom, još jednom došao na »Dalmaciju«. Viceadmiral Hallier izrazio je, prilikom odlaska naše eskadre, svoje priznanje nad lepim i vojničkim držanjem naših posada pri izlazu na kopno, i na samim brodovima, Što je učinilo sjajan utisak na francuske oficire.

...
Logged
vladimir bošković
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 533



« Reply #6 on: April 03, 2016, 11:45:05 pm »

POVRATAK

Kao Što se je češće radilo i za vreme polaska, vožnja brodova u sastavu na povratku naše flote iskorišćena je za vežbanje. Na putu iz Bizerte u Maltu vršene su razne vežbe pojedinih sastava, a torpiljarke su vežbale i sa »Dalmacijom«. Daleko od naše obale, na obali Severne Afrike i pred Kap-Bonom, vršene su vežbe napada, artileriske vežbe i razni vidovi obuke u upotrebi oružja i brodova, kao da se brodovi nalaze negde na Jadranu, pred našom obalom.

PONOVO NA MALTI

7.   juna sjedinila se je naša eskadra pred Maltom, i još prepodne uplovila je ponovo u ovu luku, na kratak, i ovaj put nezvanićan poset, zbog odmora i krcanja pogonskog materijala. Jedinice su vezane opet na starom mestu. Za vreme boravka u Malti fungirale su ovaj put, pored podmorničke flotile, krstarice druge eskadre »Cardiff«, »Ceres« »Calliope« i »Calledon« kao kućedomaćini. Na čelu ove eskadre bio je kontradmiral Davies, koji je sa komandantima i oficirima krstarica na sam dan dolaska naših brodova priredio večere i ples za oficire.
8.   juna iskorišćen je za krcanje ugljena i nafte sa strane torpiljarka, a admiral Prica je toga dana posetio engleskog komandanta flote i komandanta Malteške baze, da ih pozdravi, i da im ponovno zahvali na lepom prijemu. O podne je bio na ručku kod guvernera, i kao gost ovoga prisustvovao je popodne konjskim trkama u La Marsi. Popodne održane su još i tenis-utakmice između naših i engleskih oficira. Sa naše strane istaknuli su se u igri kapetani korvete Labaš i Ulmanski, te poručnik bojnog broda Andrić, no utakmice su u glavnom ispale u korist Engleza. Za ove igre darovao je naš admiral naročite pokale.
Ovog dana priredio je naš admiral ručak admiralu i komandantima 2. engleske krstarične eskadre.
9.   juna predao je naš sportski oficir por. b. br. Janez Kern komandantu broda »Courageous« srebrni pokal u znak priznanja naše mornarice za igru futbalske momčadi 28 maja u Malti. Predaja je izvršena pred postrojenom posadom engleskog broda »Courageous« i uz srdačan govor komandanta broda, koji je istaknuo prijateljstvo obeju mornarica te svoje veselje da vidi naše brodove na Malti, i da se bar donekle mogu revanširati za srdačan prijem, na koji su Englezi uvek naišli na našoj obali.
Naš počasni konzul u Malti, ugledni građanin Mr. John Agius, koji se je prilikom boravka naših brodova mnogo brinuo za našu eskadru, bio je 8 juna pozvan na večeru, koju je naš admiral dao u počast njegovu i njegove porodice. 9 juna je sam aranžirao, u svojoj bašti u Sliemi kod Valette, čaj u čast naših oficira.
10.   juna napustili su naši brodovi Maltu, uzevši kurs na Argostolion (otok Kefalonija). Na putu se je vežbalo (pred Maltom, 11. juna, i ujutro na vidiku otoka Kefalonije).

POŽAR U ARGOSTOLIONU

11.   juna, u 12 sati i 45 minuta, uplovila je »Dalmacija« sa torpiljarkama u grčku luku Argostolion. Prva torpedna grupa ušla je u unutarnji deo luke, gde je bacila sidra, dok su torpiljarke druge grupe i »Dalmacija«, ostale u vanjskom delu prostrane luke.
Oko 16 sati istog dana izbio je na kopnu, u gradu, požar. Ovaj je bio primećen od torpiljarki prve grupe, koje su bile u blizini, i po naređenju komandanta Torpedne Divizije, upućeno je smesta ljudstvo na kopno, da sa spravama za gašenje pomogne pri suzbijanju požara. Malo posle toga, čim je izvešten komandant sastava, stigao je još i jedan jači odred mornara sa Kr. broda »Dalmacije«. Našem ljudstvu, najpre pod vodstvom prvih oficira torpiljarki, a kasnije pod komandom poručnika bojnog broda Naglića sa »Dalmacije«, uspelo je da požar lokalizuje i da ga pogasi. Bez pomoći naših odreda mogao je požar imati kobnih posledica za sve okolišne kuće, tim pre, što grad Argostolion nije raspolagao gotovo ni sa kakvim sredstvima za gašenje. Duvao je jak vetar, koji je mogao preneti požar na druge kuće, a u neposrednoj blizini kuće koja je gorela nalazila se je jedna fabrika spirituoza, koja je predstavljala veliku opasnost za okolicu. Naši su podoficiri i mornari, pod vodstvom oficira, radili sa velikom požrtvovnošću ne bojeći se opasnosti da spase ljudske živote i da spreče dalje prodiranje vatre. Srećom, ostalo je sve naše ljudstvo, ako ne računamo nekoliko lakih i jednu malo težu povredu, neozleđeno.
»Hvar« sa podmornicama uplovio je tek 12 juna ujutro. Naš je admiral posetio lokalne grčke vlasti i ove su, vrativši poset, izrazile svoju veliku zahvalnost na pruženoj im pomoći prilikom požara. Opštinski je odbor održao naročitu sednicu, na kojoj je zaključio, da se našem admiralu ima izraziti blagodarnost grada, što je učinjeno posebnim dokumentom.
Za vreme boravka u Argostolionu priredio je tamošnji prefekt nekoliko automobilskih izleta sa zakuskama za admirala, komandante i oficire.
15.   juna dao je admiral večeru za grčke zvanične predstavnike na »Dalmaciji«, a posle ove priređen je reunion na istom brodu. Za vreme boravka naših brodova u Argostolionu, bio je prisutan i naš konzul sa Krfa, g. Vukmirović, u čiji rejon spada i otok Kefalonija.
Pošto su torpiljarke nadopunile svoje zalihe sa »Hvara«, krenule su sve jedinice 17 juna na put prema našoj obali. »Hvar« je otputovao već u 1 sat u noći, torpiljarke su sledile u 7 sati, a »Dalmacija« je napustila Argostolion u 8 sati. Torpiljarke su prošle kroz kanal Itake, to jest na istočnoj strani otoka Kefalonije, i sastale su se tek na visini otoka Sv. Maure sa »Dalmacijom«. Na putu vežbali su svi sastavi. Popodne 17 juna prošla je »Dalmacija« sa torpiljarkama kroz krfski kanal, i ovde je ponovo, pri prolaženju uz mesto, gde su u ratu bačeni u more mrtvi vojnici sa Vida, na kratko zaustavljen hod brodova, a posadama naređena molitva.
Torpedna Divizija prošla je istočno od Kefalonije, nedaleko od ulaza u vode Patrasa, gde je 7 oktobra 1571 godine tučena bitka kod Lepanta. Komandant je tom prilikom izdao naredbu, potsetivši posade na činjenicu, kako je u tim vodama došlo do teškog sukoba između krsta i polumeseca, i kako su mornari iz naših primorskih gradova kod ovih borba časno učestvovali dajući svetli primer hrabrosti ostalim delovima kršćanske flote, tako da se možemo ponositi
ovakovim pređima.
Oko ponoći ušla je »Dalmacija« sa torpiljarkama u Jadran. Za vreme noćnog kretanja vršeni su još i noćni napadi torpiljarki u svrhu uvežbanja u noćnom radu.

Opet u otadžbini

18   juna pre podne naš je školski flotni sastav u celini uplovio u Boku Kotorsku. Na putu od Oštra do Tivta bio je pozdravljen od ratnih brodova, ustanova mornarice na kopnu, te sa tvrđava i baterija. Brodovi sastava odgovorili su na uzvike s kopna mornarskim »Ura!«, a muzika sa »Dalmacije« svirala je naše nacionalne komade. I pučanstvo Boke Kotorske izrazilo je svoje zadovoljstvo prilikom povratka naše eskadre, izvesivši zastave i klicajući prolazečim brodovima.
Još pre podne svi su se brodovi privezali u Tivtu.
19   juna priredili su oficiri eskadre drugarsko veče svojim drugovima iz Boke, oficirima vojske i mornarice, te Čehoslovačkim oficirima, koji su se radi avijatičkih pokusa nalazili u Boki.
20   juna, posle završene misije, iskrcao se je Komandant Mornarice sa »Dalmacije«, a »Školski Flotni Sastav« je tim prestao dejstvovati.

* * * * *
Krstarenje naših brodova u inostranim vodama uspelo je u svakom pogledu, odgovaralo je svim očekivanjima i postavljenom zadatku. Sve vožnje, dolasci i odlasci, izvršeni su tačno po utvrđenom programu. Na brodovima nije bilo ni kvarova ni bolesti. Naše su posade svuda pravile najbolji utisak, a svuda u inostranstvu čula su se najpovoljnija mišljenja o izgledu naših brodova. Naši oficiri i naše posade došli su u kontakt sa stranim svetom, upoznali su ga, ali su doprineli i tome, da strani svet upozna naš narod. Naša se je zastava prvi put na ratnim brodovima pokazala u inostranim lukama; ona je tim stupila u isti red sa zastavama ostalih pomorskih naroda, koji imaju svojih interesa na svetskim morima.

...
Logged
vladimir bošković
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 533



« Reply #7 on: April 04, 2016, 04:04:27 pm »

 
NAŠ PRVI NASTUP

Krf, Malta, Bizerta, opet Malta, Argostolion. Prvo krstarenje naše ratne mornarice posle 34 dana završeno je. Prvi izlazak čitave jedne eskadre pod našom ratnom zastavom u inostrane vode je  značajan datum za našu mladu mornaricu i prva potvrda njenoga postojanja.
Doista, prvi put se sada moglo da oseti da mi imamo flotu, bez obzira na mali, neznatni broj brodova i na potpuno odsustvo većih modernih ubojnih jedinica. Ono Što čini osnovu za svaku ratnu mornaricu, bez čega ne vrede ni sami krstaši ni bojni brodovi, to je moral i obučenost ljudstva, to je sposobnost komandnog elementa i ljubav za svoj poziv, to je duh koji vlada u floti, a koji je obično posledica i nastavak tradicija.
Ima svega 7 godina od kako se na moru vije naša ratna zastava. Za ovih 7 godina mi možda nismo dali u pogledu građenja ratnih brodova, nabavke pomorske avijacije, i tehničkog spremanja ono što se trebalo i moralo dati, ali smo sa druge strane dali maksimum. Može se reći da je u pogledu morala i duha spreme i sposobnosti ljudstva naša mornarica ravna onima koje danas u svetu zauzimaju prva mesta. To se na ovome prvome krstarenju naše flote jasno pokazalo.
Nije sva korist ovog putovanja sadržana samo u onome što smo mi pokazali inostranstvu, nego i u onome Što smo mi videli.
Mladim oficirima data je na ovome putu retka prilika da vide i nauče sve ono što nikada zatvoreni u Boki Kotorskoj ili Šibeničkoj luci, ili ma gde kod nas, ne bi mogli videti i naučiti.

Pre svega, sve vežbe naših brodova na Jadranskom Moru u pogledu navigacije bile su vezane za obalu. Ma gde se plovilo, uvek su bila na vidiku ostrva i obale, i prema njima se vršila orijentacija, bez potrebe za sekstante, pa se čak moglo ploviti i bez kompasa i smerne ploče, kao kod onih starih trgovačkih kapetana koji navigiraju po oku i po iskustvu duž obala. Sada se prvi put izašlo na pučinu gde se po 24 sata nisu videle obale, gde se plovilo po suncu, po zvezdama, po busoli, po karti, po sekstantu, i linije koje su naši brodovi sekli po moru milimetarski su se poklapale sa onima koje su bile le-njirom povučene na pomorskoj karti da bi označile pravac kojim treba navigirati. Pokazalo se na ovome putu da mi imamo izvrsne navigatore i plovljenja preko okeana pod našom ratnom zastavom naziru već naši marinski oficiri u bliskoj perspektivi.
U pogledu izdržljivosti ljudstva rezultati su takođe bili sjajni. Ljudi su ostajali po čitav dan i noć na službi gotovo bez odmora, sa dva ili tri sata spavanja. Noću se ostajalo na straži, na dežurstvu, a danju na palubi dok su se brodovi valjali preko talasa, ili se kuvalo u strašnoj zapari od 40 stepeni kakva je uvek na podmornicama kada se plovi, a da se ne govori o ljudstvu u mašinama koje je sretno kada je temperatura u kojoj žive samo 45° pošto se obično penje i do 60 stepeni.
Najnapornije je bilo na torpiljerima koji su teško izdržavali uznemireno more, gde je valjanje dostizalo do 45 stepeni, a gde se ova služba vršila isto onako besprekorno kao da stoje usidreni u nekoj najmirnijoj luci.
Bez obzira na lepo vreme ili nepogode, čitavog puta torpiljeri su spajali plovljenje sa ratnim vežbama. Neprekidno su se menjale formacije, vršilo izviđanje, izvodili dnevni i noćni napadaji i maglenje, tako da je krstarenje naše eskadre bilo u isto vreme i jedan pomorski manevar.
Ni jednog jedinog incidenta nije bilo pored svih naprezanja, ni jedne grublje greške, ni jednog ozbiljnijeg bolesnika na lekarskom pregledu, čak je i materijal izdržao čitav put bez ikakvog kvara, i ako su sem podmornica svi naši ratni brodovi već skoro u dobu kada se povlače iz upotrebe.
Kako je moguće da su vaši brodovi tako čisti, svetli, novi kao da su sada izašli iz brodogradilišta? — pitao je jedan francuski pomorski oficir, pošto je posetio našu staru »Dalmaciju«, koja je blistala na tropskom suncu, i pošto je video naše torpiljere privezane uz molo u Bizerti.
Bilo je mogućno samo tako što su ljudi neprestano visili na konopcima uz bokove brodova, da poprave bojom ono Što se isprljalo vodom iz kaljuža i pepelom, Što se i onda dok su brodovi plovili na sve strane pralo, bojilo, Čistilo, trljalo. Oficiri — naročito prvi oficir — po nekoliko puta na dan vršili su pregled brodova, imalo se uvek da se radi i samo je taj rad i krajnje naprezanje i oficira i mornara držalo brodove u takvom stanju da su doista davali utisak da su novi.
Naša je mornarica dostojno i sjajno predstavila našu kraljevinu pred inostranstvom ali da se ovo postiglo bilo je potrebno da svi, od komandanta Mornarice admirala g. Priče pa do najmlađeg mornara druge klase, dadu krajnji napor koji se može dati. Pa ipak taj napor i zamor nije bio nikome težak. Ljudstvo je to smatralo kao sportsku utakmicu gde se ide do krajnjeg daha, do krajnjeg napora mišica, samo da se svoja zastava Što sjajnije reprezentuje.
Posle ovoga puta jedno ogromno pouzdanje ušlo je u naše ljude. Svi su osetili da smo mi pomorski narod, da je naša budućnost na moru isto onako kao Što je prošlost bila na kopnu.
Jedan naš mladi oficir, oduševljen utiskom koji je naša flota učinila i kod grčkih i engleskih i francuskih oficira, uzviknuo je:
—   Mogli bi nam sada dati i bojne brodove, i nebi se bojali da bi ma u čemu za njih bili nespremni.
Pored svih ovih rezultata koje je dalo prvo putovanje naše flote u inostranstvo, postoji još jedan, a to je ogromna propaganda koju pojava svake ratne mornarice čini u jednoj drugoj zemlji. Brodovi pod ratnom zastavom, već svojom pojavom donose saznanje tuđem svetu o zemlji čije oni boje nose, pokazuju moć na mom svoje države. Za nas, koji smo na ovome putu imali da posetimo vode Grčke, za koju nas vezuje tek potpisani Pakt Prijateljstva, vode engleske i francuske gde su te uspomene izražene uspomenama na savezništvo iz dana svetskoga rata i jednom iskrenom simpatijom, srdačnoŠću i prijateljstvom koje su zvanični predstavnici ovih Velikih Sila pokazali da gaje prema nama, — ovo putovanje je bilo jedna velika, topla prijateljska manifestacija.
Već po dočeku na Krfu samo stanovništvo je pokazalo takvo oduševljenje da ga ni u našim lukama većeg ne bi našli, a zvanični predstavnici dočekali su našu flotu kao Što se dočekuje samo neko koji je veći i viši. Englezi su nas dočekali kao ravne sebi sa tolikom ljubaznošću i srdačnosti kako Englezi još ni jednu stranu flotu nisu do sada primili. Bilo je u tome dočeku pored najveće pažnje i počasti koja se može jednoj stranoj eskadri ukazati, još i jednog ogromnog drugarstva i krajnje ljubaznosti koju su engleski oficiri u svome susretu sa našim oficirima pokazivali.
I ako je naša Kraljevina, tražeći agreman od Francuske da naša flota poseti Bizertu, izrazila da će to biti put radi vežbe i radi obilaska naših ratnih groblja, dakle nešto sasvim naše privatno, ipak je prijem koji su nam Francuzi ukazali bio vanredno srdačan, i nekoliko dana bavljenja naše flote u Bizerti učinili su da veze između francuske i naše ratne mornarice, koje su prvi put došle u dodir, postanu isto onako srdačne i prijateljske kakve su bile između francuske i naše kopnene vojske u danima drugarstva na bojnome polju.
Stanovništvo Bizerte, sećajući se našeg trogodišnjeg boravka, gledalo je takođe svakom prilikom da pokaže svoje prijateljstvo prema nama. Nije bio mali broj onih koji su izvukli već iz zaborava svoje znanje našeg jezika. Više stanovnika Bizerte obraćalo se našim mornarima srpski, a neki od njih, kao inžinjer g. George Solet, govorili su tako savršeno kao da su desetak godina živeli u našoj zemlji. U ostalom u kući g. Georga Soleta nalazi se slika našeg Kralja i cele Kraljevske Porodice, njegova deca nose šajkače a on sam kaže u šali da se oseća »više Srbinom nego Francuzom«.
Kontradmiral g. Picot, koji je za vreme rata sudelovao u odbrani Beograda sa svojom baterijom teških marinskih topova, i u čijem salonu na počasnom mestu stoji fotografija koju mu je Nj. V. Kralj sa svojom posvetom dao kao i fotografija sa Kraljevog venčanja, govorio je uzbuđeno za vreme prijema koji je on u svome stanu priredio:
—   Čini mi se sada, kada ste vi došli, da mi se vraća moja mladost.
Po tom je dodao:
— Ja nisam bio više mlad u danima kada sam bio na Topčiderskom brdu, al me najlepše uspomene vezuju za to doba.
Naši marinski oficiri ostavili su najlepŠi utisak kod sviju, i kontradmiral g. Picot dao je tu spontano jednu vrstu izjave:
— Moram da Vam kažem, rekao mi je prišavši mi i uzimajući me prijateljski pod ruku, da su vaši marinski oficiri ostavili izvanredan utisak kod nas sviju. Ne samo ja, nego svi mi ovde sa najvećim zadovoljstvom mogli smo da konstatujemo koliko je vaša mlada mornarica dostojna vaše sjajne vojske.
Ove reči admirala g. Picot-a zauzimaju znatno mesto u opštem bilansu prvog putovanja naše mornarice u inostranstvo.
Topli, značajni, smeli članak koji je na dan našeg dolaska na Krf objavio u atinskom listu »Elpis« jedan aktivni grčki divizijski general, pod punim potpisom, pokazao je sa druge strane koliko je političkog, spoljno-političkog odjeka imala pojava naše ratne mornarice u inostranim vodama.

STAN1SLAV KRAKOV

...
Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 31 620



« Reply #8 on: April 05, 2016, 10:14:46 am »

Sjajno!


Logged
FF
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 1 914


« Reply #9 on: April 05, 2016, 03:42:42 pm »

Sjajan materijal.  Bravo!
Logged
vladimir bošković
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 533



« Reply #10 on: April 05, 2016, 07:12:57 pm »

...ima još Smiley
Logged
morest
vodnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 443



« Reply #11 on: April 05, 2016, 09:36:20 pm »

Evo i moj skromni prilog ovoj odličnoj temi, samo naprijed kolega Vladimire Smiley
Iz moje kolekcije, naslovnica ove spomenice, po mome mišljenju uspjelo i odlično djelo splitskog slikara Anđela Uvodića.


* spomenica putovanja 1929. 001.jpg (421.62 KB, 1432x2301 - viewed 89 times.)
Logged
vladimir bošković
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 533



« Reply #12 on: April 06, 2016, 12:45:34 am »

СА СЕНИМА ХЕРОЈА

Logged
fazan
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 650


« Reply #13 on: April 06, 2016, 12:53:15 am »

Сјајан текст. Владимире, пуно хвала на труду!
Logged
vladimir bošković
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 533



« Reply #14 on: April 06, 2016, 01:01:27 am »

СА СЕНИМА ХЕРОЈА

Mртви, исто као и живи чланови народа, чине, заправо, живу и животодавну снагу нације, Отаџбине. Сени мртваца, умрлих у давним деценијама ипи најновијем добу, скупа са мишицама живих поколења, јединствена су енергија која покреће Отаџбину: да се миче, да живи, делује, напредује.

Каква то виша сила спаја једну живу, активну, са једном мртвом, пасивном енергијом — у заједничком њиховом Делу? То је она ндеја, коју ћемо наћи још у религијама поганским, коју на свој начин проповеда и хришћанство, а коју ни најмодерније социјалне или политичке борбе не могоше да обезвреде: идеја, да дух предака равна делима потомака, да жртве старијих доносе благодети познијима, и да се заједница, друштво, отаџбина користи самопрегорним страдањима појединаца.

Ако је тако — а историја нам потврђује да јест — онда ми Југословени имамо нешто што мало тко, имамо једно богатство којим једва неко може да се подичи: имамо прошлост, обележену бескрајном литијом жртава, посуту морем крви и планинама костију, испросутих по свим ратиштима и поло- жених по хладним днима морским. Та крв и те кости говоре нам јасно и бистро: да је слободни наш живот обезбеђен био само невиђеним жртвама и самопрегором. Исте такове жртве и исто такав самопрегор имамо да уложимо у то, да тај слободни живот наш очувамо и сачувамо будућим поколењима.

Наша морнарица, идући за први пут на једно веће рапрезентативно крстарење у стране воде, показујући — скромно али достојно — наш поморски ратни барјак први пут великим и славним поморским нацијама — није, одиста, могла да ничим лепшим и узвишенијим окарактерише то своје прво путовање до ли поменом на хладним морским гробовима и заједничким савезничким гробиштима, око Крфа и афричке обале. Велимо да је тим поменима путовање било »окарактерисано« — и одиста је тако. Наша поморска традиција, коликогод била стара и славна, није позната свету, да бисмо наше прво крстарење могли да окарактеришемо као наставак претргнуте линије наше поморске самосталности: она најславнија и заиста наша традиција сувише је давна, да бисмо је туђинцу могли евоцирати, а ону новију сметају сенке туђинских застава под којима се је развијала, а да је иностранство правилно и достојно оцени, нама у корист. Доћиће, ускоро, доба кад ће наш пробуђени поморски налет — на свим линијама — право валоризовати нашу најновију поморску прошлост, и у њој, првенствено, јунаштво и поморску вештину наших морнара.

Али идеју континуитета нашег садањег развитка са оним силним борбама, које је наш народ — предвођен херојском малом Србијом — извео кроз задња два деценија, жртве које су при том поднесене и идеализам који се је при том испољио — ту смо идеју могли да у пуном заносу испољимо приликом овог путовања наше морнарице, јер је та идеја већ позната свету, и јер новији подвизи нашега народа сачињавају већ сад код сваког иностранца наш највећи морални капитал.

И идеја је манифестована, дивно. Помени, које је наша морнарица извршила, по сагласном мишљењу очевидаца, били су нешто величанствена и ретка. То не поради какове изванредне помпезности, него због осебујности начина и средине у којој су помени нзвршени, и због непосредне топлоте са којима су били извршени. Замислимо, на пример, само моменат помена код Вида, на отвореној пучини. Класични, узбудљиви стихови Милутина Бојића — песника који је доцније и сам смрт нашао у мору — већ су у нашим душама оцртапи макабрескну, величајну слику околине у којој помен има да се изврши: свак осећа у души тужне пределе морских дубина, и види свете лешеве у »плавој гробници«, ко у Пантеону. И кад око сврне на живот, реалност, види бродове Краља Југославије, над тим светим гробовима. Комад Југославије, која је остварена само жртвом тих умрлих сени, комад сувереног територија Земље захваљује сад над самим гробовима за свој постанак, за своју срећу — њима, умрлим херојима. Док пре родна земља није могла да у својим недрима прими ни мртве кости њихове, она је сад толико проширена, велика и снажна, да се експандује у страни свет као уређена модерна држава, са својим бродовима као преноситељима свог народног суверенитета. Није ли један кратак али најзначајнији период нашег народног живота у том призору приказан као у једној потресној, чудесној позоришној сцени из царства скаски? Речи адмирала Прице, изречене том приликом, могу да се назову класичним и поетским: у њима је била сва величајност момента. Моменти посипања гробова родном земљом пуни су тајанствене и свете лепоте. Искреност и непосредност часа имала је своју несумњиву потврду у ганућу оних који су присуствовали, и у грцању оних неколико морнара, који су имали своје сроднике покопане у тој "плавој гробници".

Једномесечни боравак наших морнара са сенима умрлих хероја можемо да уврстимо у најузвишеније и најлепше моралне темеље постанка и развитка наше морнарице. Понавља се, наиме, и мора да се понавља стари духовни закон: да се на примерима прошлости гради будућност, на подвизима отаца: храброст синова. На херојској прошлости Србије има да се гради — и гради се! — слободарска и ослободилачка мисија Југославије!

ИВО ЛАХМАН
Logged
Pages:  [1] 2 3   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.035 seconds with 24 queries.