Srednjovekovna tvrđava Jagat

[Dreadnought]

Srednjovekovna tvrđava Jagat


Jagat je srednjovekovna tvrđava u Srbiji/Republici Srpskoj čije se ruševine uzdižu na uzvišenju Grad (oko 926 m nmv), delu planine Bić, iznad Priboja i reke Lim. Naziv Jagat potiče iz staroslovenskog jezika što u prevodu znači Crni Dud, što je i ime planine na kojoj se tvrđava nalazi.


Rekonstrukcija Jagata
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Grad Jagat je jedan od 9 srednjovekovnih gradova u Limskoj dolini i podignut je da bi kontrolisao put upravo Limskom dolinom, ali i pružao neposrednu zaštitu obližnjem manastiru Banja, koji, kao i susedni manastir Mažići, potiče iz prednemanjićkog ili sa početka nemanjićkog doba. Nije poznato kada je podignut grad, a u izvorima se javlja tek sredinom XV veka. Na obali reke, u podnožju tvrđave bio je srednjovekovni trg, oko koga je nastao današnji Priboj. Tvrđava se kroz svoju istoriju nazivala i Bišćanski grad, Zaklon Bišćanski i Pribon.

Grad se nalazio na raskršću srpskih zemalja Raške i Bosne. Posle Deževskog sporazuma 1282. godine, prilikom koga je kralj Dragutin ustupio presto mlađem bratu Milutinu, ova tvrđava je pripala teritoriji koja je ostala pod vlašću kralja Dragutina i ovoga puta se tvrđava našla na granici Dragutinove i Milutinove zemlje. U drugoj polovini XIV veka Jagat je pripadao teritoriji kojom je upravljala dinastija Vojinovića. Posle propasti Srpskog carstva i sloma Vojinovića, oko 1373 godine, tvrđava dolazi pod vlast bana Stefana Tvrtka I Kotromanića i postaje deo Bosne.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


U Bosanskoj državi Jagat je bio pod vlašću bosanske vlastelinske porodice Pavlovića i činio je pogranično utvrđenje njihove teritorije koja se zvala Zemlja Pavlovića. 1418. godine Jagat osvaja osmanski vojskovođa, Srpskog porekla, Isak beg. Kasnije se grad pominje u Povelji kralja Fridriha III iz 1448. godine, zatim 1463. godine u jednom putopisu pominje se Priboj u nahiji Dobrun, a drugi put 1485. godine kao sedište istoimene nahije. Potpunije podatke o Priboju, kao gradu, dali su Benedikt Kuripešić, slovenački putopisac koji je prolazio kroz Priboj 1530. godine, i Evlija Čelebija koji je boravio u Priboju 1662. godine.

Tvrđava je bila u ruševinama sve do 1688. godine kada su je Turci obnovili i vojno zaposeli i kao takvu su je zauzeli Austrijanci, napredujući prema Kosovu u Velikom bečkom ratu. Po završetku rata tvrđava Priboj je opet zapustela i napuštena jer se po sklapanju mira sa Austrijancima granica odmakla daleko od Priboja i nije imala nikakav odbrambeni značaj.


Rekonstrukcija Jagata
Autor: Давид Петровић
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izbijanjem Prvog srpskog ustanka borbe se prenose i u Polimlje. Godine 1806. ustanici prodiru u limsku dolinu i zauzimaju tvrđavu no ubrzo je napuštaju. Zapovednik Hercegovine Sulejman paša Skopljak dovodi jače trupe u ove krajeve radi odbrane Carigradskog druma koji prolazi kroz Priboj. Posle pretrpljenih poraza na Zlatiboru i naročito na Suvodolu, Skopljak više nije u mogućnosti da brani donje Polimlje, pa ustanici ponovo zauzimaju tvrđavu i ovoga puta je pale. No ubrzo opet su morali napustiti Priboj i povući se ka Zlatiboru zbog odlaska glavnih snaga na istočno bojište prema Deligradu pred najjače snage koje su dolazile u Srbiju iz unutrašnjosti carstva.

Turci ponovo poseduju Jagat i počinju da ga obnavljaju. Kulukom je obnovljena i tvrđava i trgovište, a seljaci koji su radili na obnovi kula i zidiona dogonjeni su čak iz Bijelog Polja. Turci su sa izbijanjem Drugog srpskog ustanka očekivali ponovo prodor ustanika u limsku dolinu pa su se spremali za njenu odbranu. Grad je obnovljen, posednut je vojskom i postavljeni su topovi. Posadu grada bila su dužna da izdržavaju sela iz bliže okoline Priboja. Posadu tvrđave je 1826. godine činio garnizon od 150 turskih vojnika.


Izbijanjem pobune u Bosni protiv sultana Mahmuda kroz Polimlje prolazi pobunjena bosanska vojska i kreće na sultanove trupe na Kosovu.

Pri prolasku Bosanci osvajaju tvrđave posednute turskom vojskom. Pobunjenici osvajaju i tvrđavu Jagat 1832. Vojska Huseina Gradašćeviča pobila je 200 turskih nizama, zauzela dva topa i u potpunosti razorila i zapalila utvrđenje. Od tada je tvrđava konačno zapustela i napuštena.

* * *

[Dreadnought]

* * *

Tvrđava u istorijskim izvorima

Na našim savremenim geografskim kartama nema nikakvih oznaka za ruševine na tome mestu, međutim, na istočnom vrhu planine upisan je potez Grad.

Na geografskim kartama iz XVII veka nalazi se upisan grad na putu koji od Rudog vodi na jug. Na austrijskim kartama sa kraja XIX veka nalazimo na planini Bić oznaku za ruševine i ispis “Ruine Jagod”.

U povelji kralja Fridriha III izdatoj Stjepanu Vukčiću Kosači među gradovima kojima će biti pružena pomoć u odbrani, protiv Turaka, navodi se i Jagat. Prve podatke o ovom gradu nalazimo u Kruševskom pomenu, gde se pominje Jagat (mesto), ali se javlja i mesto Priboj, što kazuje da su to dva toponima vezana za dve različite lokacije.

Banjski jeromonah Josif u svom zapisu navodi da je njegovo rodno mesto Priboj ili drugačije rečeno Jagat. Putopisci koji su ovuda prolazili u XVI veku, a i kasnije, ostavili su interesantne podatke o njemu.


Zapis monaha Josifa
Autor: Давид Петровић
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Kuripešić 1530.g. piše >(Sidjose u dolinu k reci Ubevatz, predjose ju, i videse na desnoj strani na visini stare zidine gde bjese za vreme krscana lijep gradic, po imenu Pribon, ima tu blizu trgoviste,koje se takodje Pribon zove...)

Anonimni putopisac iz pratnje izaslanika kralja Ferdinanda na putu za Carigrad, prošao je kroz Priboj 1532. g. i dao je gotovo identičan opis grada i varošice Pribon, kao i Kuripešić dve godine ranije.

Evlija Čelebija je kroz ove krajeve prošao 1662.g. i piše: “...grad Priboj osnovali su srpski kraljevi. Grad se nalazi na suprotnoj strani reke Lima na planini Dud koja se diže do neba. To je malen i pust grad sazidan od kamena u obliku četvorougaonika. U njemu stanuju pastiri sa gorskih pašnjaka. Njegova varoš leži na ovoj strani Lima ...”


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Hronologija tvrđave

12. vek - Zidanje tvrđave.
1282 - Jagat potpada pod vlast kralja Dragutina Nemanjića.
1373 - Jagat poptpada pod vlast bana Tvrtka Kotromanića.
15. vek - Prvo pominjanje Jagata u Kruševskom pomenu.
1448 - Pominje se u povelji kralja Fridriha III.
1456 - Tvrđavu osvaja sultan Mehmed II Osvajač.
1530 - Benedikt Kuripešić prolazi kroz ove krajeve i zapisuje o tvrđavi Pribon i istoimenom trgovištu.
1532 - Anonimni putopisac iz pratnje kralja Ferdinanda daje opis tvrđave i trgovišta.
1579 - Zapis banjskog monaha Josifa.
1662 - Evlija Čelebija prolazi kroz Priboj i daje opis tvrđave.
1688 - Turci obnavljaju tvrđavu i vojno je zaposedaju.
1689 - Austrijanci zauzimaju tvrđavu.
1806 - Srpski ustanici zauzimaju tvrđavu.
1809 - Ustanici pale i napuštaju Jagat.
1816 - Turci obnavljaju tvrđavu.
1826 - Zapis, tvrđavu čini garnizon od 150 turskih vojnika.
1832 - Kapetan beg Husein Gradaščević zauzima i pali Jagat.
1857 - Aleksandar Giljferding prolazi kroz ove krajeve i pominje ruševine stare tvrđave Jagod.

* * *

[Dreadnought]

* * *

Tvrđava pre ćišćenja i
arheoloških istraživanja


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Tvrđava danas

Tvrđava je danas velikim delom razrušena. Jasno je vidljiv zid dužine 90 metara, debljine 1,2 i visine od 1,5 do 3,5 metara koji je na sredini provaljen a kamen sa njega otisnut je do podnožja same planine na kojoj je tvrđava. Od kula postoje jasno vidljivi ostaci temelja. Kod ostataka temelja okrugle donžon kule postoje od kamena oblikovane stepenice koje su se spuštale u donji nivo grada.

U samom donjem delu grada po terenskim naznakama jasno se vidi postojanje kanala za odbranu gornjeg grada.Izvan zidina na najvišem delu planine nalazi se više pećina, u svakoj od njih jasno se raspoznaju tragovi ručnog tesanja kamena i oblikovanja same pećine, pretpostavka je da su pećine imale ulogu monaških isposnica.

Ceo lokalitet danas je zarastao u drveće i šiblje pa su bilo kakva istraživanja na samom nalazištu onemogućena zbog samog stanja lokaliteta. Pre nekoliko godina čišćenje i istraživanje na ovom mestu izvršili su članovi Zavičajnog muzeja iz Priboja.

Ostaci tvrđave Jagat pripadaju opštini Priboj i predstavljaju nepokretno kulturno dobro. Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva zaštitio je 1982. godine ovaj lokalitet.
Pored Jagata na teritoriji opštine Priboj nalaze se još 4 utvrđena srednjovekovna grada Severin, Ostro, Ravanjski grad i Oštrik.


Tvrđava posle ćišćenja i
tokom arheoloških iskopavanja
Autor: Давид Петровић


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Arheološka iskopavanja

Lokalitet Jagat nikada nije ozbiljnije arheološki iskopavan i istraživan. Zavičajni muzej Priboja na čelu sa direktorom Savom Derikonjićem počeo je sa iskopavanjem tvrđave u septembru 2017 godine. Ceo projekat istraživanja tvrđave finansira Opština Priboj. Arheološka istraživanja su u toku.

izvor

[Dreadnought]

Prilog RTS-a o prvom delu planiranih trogodišnjih istraživanja, a očekuje se da će stručnjaci dobiti odgovore o prošlosti današnjeg Priboja koji je nastao u podgrađu tvrđave.

[Dreadnought]

Na istu temu, prilog Televizija 5, Užice. Sagovornik direktor Zavičajnog muzeja Priboj, Sava Derikonjić.

[Dreadnought]

Jedna od kula tvrđave.

Autor: Давид Петровић
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Pogled na bedem i kulu.

Autor: Давид Петровић
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Pogled ka Priboju sa tvrđave.

Autor: Давид Петровић
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

Manastir Sv. Nikole u Dabru


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Manastir Sv. Nikole u Dabru, poznat i kao manastir Banja, postojao je već na početku XIII veka, jer je 1219.g. u njemu postavljena stolica dabarskog episkopa.

Osnivačka poveljaovog manastira nije sačuvana niti neki drugi srednjovekovni dokumenat iz kog bi se moglo saznati ko mu je bio ktitor, koliko mu je bilo vlastelinstvo i dokle se prostiralo.

Ktitorski natpis iz 1329. godine, nađen u blizini crkve, potiče iz vremena obnove manastira. Nadgobne ploče koje su se nalazile na podu manastirske crkve, potiču uglavnom iz druge polovine XIV veka.
 
U srednjem veku manastir Banje se pominje i kao karavanska stanica. U XV veku on je bio i krajnja stanica nekih karavana koji su polazili iz Dubrovnika. U neposrednoj blizini
manastira razvio se trg. Najverovatnije da se nalazio na mestu današnjeg Priboja. Priboj se prvi put javlja tek u turskim izvorima 1485. g., kao pazar Priboj.
 
Iz jednog zapisa iz 1579.g. saznaje se da je “Josif jeromonih, kome je otačastvo Priboj, a to je drugim imenom Jagat”. Ovaj podatak, iako iz XVI veka, ukazuje na vezu koja
je postojala između grada Jagata na Malom Biću, manastira Banje i trga Priboj.

Izvor: Nikolić, Milica. „Gradovi, trgovi i naselja u srednjem veku”


Autor: Раде
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Istorija

Ne zna se kada je podignut, ali je postojao već u 12. veku, kada se njegov iguman pominje u „Studeničkom tipiku“ kao jedan od onih koji učestvuju u izboru studeničkog igumana.

Od 1220. godine manastir postaje sedište Dabarske eparhije, zbog čega dobija naziv sveti Nikola Dabarski, a kasnije postaje sedište Dabrobosanske mitropolije, koju je osnovao Sveti Sava. Zauzimao je značajno mesto u državi Nemanjića, o čemu svedoče grobovi najistaknutijih vlastelinskih porodica iz vremena vladavine careva Dušana (kralj 1331 — 1346, car 1346 — 1355) i Uroša (1355 — 1371), a jedno vreme je bila mauzolej vlastelinske porodice Vojinović, na vrhuncu njihove moći, u trećoj četvrtini 14. veka.

Sadašnju manastirsku crkvu posvećenu svetom Nikoli, podigao je kralj Stefan Dečanski (1322 — 1331) 1329. godine. Tokom osmanlijskih osvajanja manastir i crkva su postradali, tako da je oko 1570. godine manastirska crkva značajno obnovljena.

Manastir je bio više od 20 godina u ruševinama, dok Srbi nisu izmolili od sultana Abdul Hamid Hana II ferman za obnovu manastira. Dozvola je stigla januara 1899. godine, pa je kod manastirskog hrama održano molepstvije u znak zahvalnosti, kojem su prisustvovalu turski zvaničnici.

Poslednji put je obnovljen do 1905. godine, a 1974. godine, u njemu je otkrivena bogata riznica koja spada u red najočuvanijih i najkompletnijih srednjovekovnih riznica na Balkanskom poluostrvu.


Crkva svetog Nikole

Manastirska crkva posvećena svetom Nikoli ima osnovu u obliku upisanog krsta sa polukružnom apsidom i dve polukružne niše na istoku, pripratom i prostranim otvorenim tremom na zapadu. Konstruktivni sklop hrama čine dve kupole nad središnjim prostorom naosa i priprate.

Živopis u crkvi ima dva sloja:

- prvobitni, iz prve polovine 14. veka, koji predstavlja deo srpskog slikarstva nastalog napuštanjem klasicizma renesanse Paleologa.

- kasniji, sa kraja 16. veka, koji je delo nepoznatih slikara pećke slikarske radionice koji i stilski i ikonografski ponavljaju stariji živopis.

Ostaci prvobitnog se mogu videti u naosu i oltaru sa kasnijim, dok freske u priprati pripadaju kasnijem živopisu.

izvor


Foto D. Milovanović
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

Manastir Svetog Nikole, čuvar vrednog srednjovekovnog blaga


U potrazi za rasutim blagom srpskih srednjovekovnih manastira, malobrojni su istraživači kojima se posrećilo da pronađu „ključ“ i otvore narodne riznice. Taj čudesni blagoslov, pre četiri decenije, imala je Mirjana Šakota, istoričar umetnosti Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije. Tokom arheoloških radova na manastiru Svetog Nikole u Pribojskoj Banji, Šakota je ispred oltara crkve Uspenja presvete Bogorodice, sa kolegama otkrila 40 crkvenih predmeta od srebra i zlata.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

- Posle 280 godina, svetlost dana „ugledale“ su ripide, kivoti, kadionice, putiri, čaše, konfetnici, vodički, ručni i naprsni krstovi, kašike i panagije - otkriva „Novostima“ Marko Papić, protojerej stavrofor iz Priboja. - Većina stručnjaka, najvrednijim predmetima riznice smatra par ripida od pozlaćenog srebra, koje je manastiru 1559. i 1560. godine darovao Makarije Sokolović, prvi patrijarh 1557. godine obnovljene Pećke patrijaršije. On je, inače, često boravio u ovom manastiru, kako je zapisano „zbog zdravlja, a i važnih poslova iz života Patrijaršije i Crkve“.

Lepotom i finoćom izrade, pažnju pleni i kivot od pozlaćenog srebra, dar dabarskog mitropolita kir Josifa iz 1573. godine, kao i srebrne kadionice, pozlaćeni putiri, darohranilica i krst od srebra i gorskog kristala.

- Pojedini istoričari umetnosti smatraju da su posebna vrednost riznice našeg manastira srebrne i zlatne pričesne kašike koje, kažu, nemaju čak ni veliki evropski muzeji. Od pet raritetnih kašika, dve su takozvanog apostolskog tipa, jednu je lično koristio vojskovođa Stefan Sabo i ima njegov grb, a preostale dve potiču iz Venecije - kaže naš sagovornik.

Papić naglašava da riznica manastira ima i numizmatičku i zbirku keramičkih predmeta.

- Riznice su zakopavane u teškim danima i godinama, obično pred naletom vojski koje su pljačkale sve vredno što bi zatekle u manastirima. I sudbina monaha bila je neizvesna, ali se obično dešavalo da neki od njih preživi i kasnije riznicu otkopa i vrati u manastir. Međutim, očigledno je da monasi koji su zakopali ovu riznicu, ta teška vremena nisu preživeli - kaže Papić i naglašava da je Mirjana Šakota smatrala da je sklonjen još jedan kovčeg sa blagom ovog manastira.

I ovo blago, pronađeno 1974. godine, bilo je deo postavke Muzeja srpske pravoslavne crkve u Beogradu više od 30 godina. Vraćeno je 2007. godine tamo gde pripada, manastiru u Pribojskoj Banji.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Episkopija Svetog Save

- Naša svetinja je u istoriji poznata kao manastir Svetog Nikole u Dabru, a u hijerarhiji srpske crkve pripada joj peto mesto. Ne zna se tačno kada je podignuta, ali se pouzdano zna da je u vreme Svetog Save manastir bio ugledno monaško središte. Štaviše, godinu posle dobijanja autokefalnosti, Sveti Sava je ovaj manastir odredio za središte jedne od sedam novih episkopija samostalne srpske crkve - otkriva Papić i naglašava da je manastir bio i srednjovekovni centar pismenosti budući da je tokom poslednjih arheoloških istraživanja otkriven divit, luksuzni pisarski srebrni pribor koji se sastoji od dva stila za pera i mastionice sa očuvanim okamenjenim mastilom.

Tri crkve

- Manastirski kompleks čine tri crkve posvećene Svetom Nikoli, Uspenju presvete Bogorodice i Svetom Iliji, što se sreće samo još u Pećkoj patrijaršiji, koja ima četiri crkve. O važnosti bisera „na svetim vodama Lima“ svedoči i to što su ga gradili i obnavljali kralj Uroš Prvi i Stefan Dečanski, da se o njemu starala vlastelinska porodica Vojinovića sve do njihovog poslednjeg izdanka Nikole Altomanovića - kaže Papić.

J. Matijević
izvor


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

Srednjevekovni grada Jagat


Idući od Severina prema jugoistoku nailazi se na ostatke grada Jagata na istočnom ogranku planine Bić na oko 926 m nadmorske visine. Meštani ostatke ovog srednjevekovog grada nazivaju jednostavno Grad. Na našim savremenim geografskim kartama nema nikakvih oznaka za ruševine na tome mestu, međutim, na istočnom vrhu planine upisan je potes Grad.

Na geografskim kartama iz XVII veka nalazi se upisan grad Jagod na putu koji od Rudog vodi na jug.

 Na austrijskim kartama sa kraja XIX veka nalazimo na planini Bić oznaku za ruševine i ispis “Ruine Jagod”.

Prve podatke o ovom gradu nalazimo u Kruševskom pomenu, gde se pominje Jagat (mesto), ali se javlja i mesto Priboj, što kazuje da su to dva toponima vezana za dve različite lokacije. Putopisci koji su ovuda prolazili u XVI veku, a i kasnije, ostavili su interesantne podatke o njemu. Kuripešic 1530.g. piše:

"Siđoše u dolinu k reci Ubevatz, pređoše ju, i videše na desnoj strani na visini stare zidine gde bješe za vreme kršćana lijep gradić, po imenu Pribon, ima tu blizu trgovište, koje se takođe Pribon zove..."


Detalj mape: "Theatre de la Guerre dans le Royaume de Servie en Originale, 1737"

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Anonimni putopisac iz pratnje izaslanika kralja Ferdinanda na putu za Carigrad, prošao je kroz Priboj 1532. g. i dao je gotovo identičan opis "grada i varošice Prybon" kao i Kuripešic dve godine ranije.

Evlija Čelebija je kroz ove krajeve prošao 1662.g. i piše:

“...grad Priboj osnovali su srpski kraljevi. Grad se nalazi na suprotnoj strani reke Lima na planini Dud koja se diže do neba. To je malen i pust grad sazidan od kamena u obliku četvorougaonika. U njemu stanuju pastiri sa gorskih pašnjaka. Njegova varoš leži na ovoj strani Lima ...”

Grad je danas veoma porušen, ali je jasno vidljiva njegova osnova.

* * *

[Dreadnought]

* * *

Utvrđenje je imalo nepravilan izdužen oblik i na severozapadnoj strani u zidno platno je uklopljena kula. Deo kule koji se uklapa u zidno platno ima zaobljen oblik, dok se dva zida prema unutrašnjosti grada seku pod pravim uglom. Zidovi kule su masivni, debljine 2,80 m i zatvaraju površinu od oko 120 m2. U unutrašnjosti kule nalazila se cisterna za vodu. Na severoistočnom delu platoa, na kome se nalazi nešto niži grad i gde je prilaz i najlakši, je okrugla kula. Zidovi ove kule su znatno tanji i debljina im je oko 1 m, a zatvaraju površinu od oko 50 metara kvadratnih.

Isturena kula sa centralnim delom utvrdenja spojena je zidom dugačkiim oko 90 metara. Zid je očuvan celom dužinom, debljina mu je 1,20 m, a sadašnja visina izmedu 1,5 i 3,5 metara. Najlakši prilaz gradu je sa južne padine Malog Bića iz sela Crnuzi. Uz sadašnje seosko groblje, na delu koji se zove Grčko groblje, je srednjovekovna nekropola na kojoj se nalazi i nekoliko stećaka.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Grad Jagat je imao izuzetan goegrafski i strategijski položaj. Kontrolisao je put duž reke Lima, štitio prilaz manastiru Banji i nekoliko puta bio granično utvrđenje. Polovinom XV veka nalazio se u prograničnoj zoni izmedu Hercegovine i Srbije, a pocetkom XIX, prema turskim dokumentima iz 1808. g., korišcen je kao tursko uporište u borbama sa Srbima za vreme prvog srpskog ustanka.

Tako dugo korišćenje jednog grada neminovno podrazumeva prepravke i dogradnje, pa se tek detaljnijim arheološkim istraživanjem može utvrditi šta je postojalo u srednjem veku, a šta je kasnije dograđivano. Otkrivanjem pokretnog materijala, moglo bi se makar i približno odrediti vreme njegovog nastanka.

Manastir Sv. Nikole u Dabru, poznat i kao manastir Banja, postojao je već na početku XIII veka, jer je 1219.g. u njemu postavljena stolica dabarskog episkopa. Osnivačka povelja ovog manastira nije sačuvana niti neki drugi srednjovekovni dokumenat iz kog bi se moglo saznati ko mu je bio ktitor, koliko mu je bilo vlastelinstvo i dokle se prostiralo. Ktitorski natpis iz 1329. godine, naden u blizini crkve, potiče iz vremena obnove manastira. Nadgrobne ploče koje su se nalazile na podu manastirske crkve, potiču uglavnom iz druge polovine XIV veka.

U srednjem veku manastir Banje se pominje i kao karavanska stanica. U XV veku on je bio i krajnja stanica nekih karavana koji su polazili iz Dubrovnika. U neposrednoj blizini manastira razvio se trg.

Najverovatnije da se nalazio na mestu današnjeg Priboja. Priboj se prvi put javlja tek u turskim izvorima 1485. g., kao pazar Priboj.

Iz jednog zapisa iz 1579.g. saznaje se da je “Josif jeromonih, kome je otačastvo Priboj, a to je drugim imenom Jagat”. Ovaj podatak, iako iz XVI veka, ukazuje na vezu koja je postojala izmedu grada Jagata na Malom Biću, manastira Banje i trga Priboj.


Izvor: „Gradovi, trgovi i naselja u srednjem veku“, Milica Nikolić

[Dreadnought]

* * *

Tokom srednjeg veka, čitava oblast donjeg Polimlja pripadala je srednjovekovnoj srpskoj državi. Zvanični pisani izvori daju podatke o naseobini Priboj od početka 15. veka, ali se sa sigurnošću može tvrditi da je utvrđeni grad Jagat na Malom Biću zidan u 13. ili 14. veku.

U 13. veku se prvi put pominje i Župa Dabar čije je sedište bilo u Banji. Banju kao utvrđeno naselje i napredan grad pominje arapski geograf, El Idriz Abdulah davne 1153, a taj epitet ona zadržava i u vremenu Nemanjića i njihovih velmoža Vojinovića, Altomanovića i drugih. Od 1219. do 1698, kada Turci spaljuju i ruše manastir Svetog Nikole, Banja je bila sedište Dabarske episkopije.

Pod tursku upravu Priboj dolazi između 1459. i 1463. godine, kada se prvi put u turskim izvorima i pominje. Pod vlašću Osmanskog carstva ostao je sve do 25. oktobra 1912, kada je oslobođen i pripojen Kraljevini Srbiji. Za vreme turske uprave Priboj pripada, privremeno, raznim kadilucima, srezovima, u Višegradu, Čajniču, Novoj Varoši, Prijepolju i Pljevljima a povremeno je bivao i samostalan. Nakon Berlinskog kongresa 1879. godine u Priboj dolazi i austrougarski garnizon ( Zelenac i Banja ), koji u Priboju ostaje do 1909. godine.

izvor


Detalj mape "Knjažestvo Srbije", Autor: Ioan 1850.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

Pogled na ostatke jedne od kula tokom arheoloških iskopavanja.



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

Тврђава Јагат


На узвишењу планине Бић, код Прибоја налази се тврђава Јагат.

Најстарији сачувани писани подаци о трвђави датирају из 1448. године.

Због њеног стратешког места, и важности, под зидинама Јагата, смењивали су се господари и војске. Утврђење чији су остаци данас видљиви датовано је на 15. век, па тврђаву Јагат сврставају у средњевековну. Али планина Мали Бић на коме је подигнута тврђава стратешки је била важна вековима и пре нове ере, због чувања рудника Јармовац једног од четири најстарија у Европи, из кога се вадио бакар.

Постоје индиције да је Мали Бић насељаван управо због рудника још пре гвозденог доба.

Рудник Јармовац се налази пар километара од Малог Бића, а место на коме се налази тврђава је идеално за заштиту рудника и контролу Лимске долине. Тврђава Јагат је пружала и непосредну заштиту оближњем манастиру Бања.

Тврђава има троугаону основу, остаци зидова су високи 2,5м, јасно се распознају обрушене одбрамбене куле. У горњем Граду тврђава је имала бунар питке изворске воде и дуго је могла да одолева опсадама.

Донжон кула, дебљине зидова од 2,8м, смештена је на северозападној страни тврђаве и имала је у свом склоништу цистерну за сакупљане и чување воде.

Друга кула дебљине зидова око 1м и округле основе смештена је на североисточном делу узвишења, на страни са које је прилаз тврђави био најлакши. Бедеми дебљине 1,2м и дужине око 90 метара повезивао је кулу са остатком утврђења, а данас је очуван у висини између 1,5м и 3,5м.

Тврђава Јагат се увек налазила на раскршћу, а после своје бурне средњовековне прошлости, у коме је била граница између земаља краља Драгутина и краља Милутина, па потом тврђава Династије Војиновић, освајали су је Турци. Аустријанци, а ослобађали устаници од 1832 године остављена је да пропада.

Археолошка истраживања која никада нису урађена на овом локалитету, почела су тек 2017 год. када су зидови тврђаве Јагат почели да се назиру.

Не сумњам да ће после обнове тврђава Јагат бити туристичка атракција, као и тврђаве са којима је била ланчано повезана од давних времена. Наиме тврђаве Оштирк, Равањски град, Остро и Северин су повезане са Јагатом и служиле су за комуникацију. Јер се са врха једне тврђаве види она пре ње, што значи да је овај потез био битан за одбрану и контролу Полимља који је био главни комуникациони правац и најближа веза према Јадрану и Дубровнику.

А да ли ће у  будућности служити за привлачење туриста који би одавде одлазили пуни утисака још је рано рећи. Једно је сигурно Србија има шта да покаже и чиме да се поноси.

[Dreadnought]

Манастир Бања - Свети Никола Дабарски


Избор манастира и положај сваке цркве и манастира у Србији, никада није био произвољан. Увек су постојали бројни услови и разлози да се њихов положај веже за лепоту природе, њену приступачност или не приступачност, питомина или дивљина, зависно од времена изградње.

На десној обали Лима на једном зарављеном платоу Бањских брда у непосредној близини лековитих брда и топлих врела налази се црква Светог Николе.
НИје искључено да је још у време Римљана, лековита вода Бање била коришћена.

У средњем веку манастир Бања припадао је пределу Подгорја, који је самостална област, његов део је чинила жупа Дабар која је обухватача Средњи и Доњи Лим. Сам назив Дабар био је у употреби код Срба и означавао је појмове долина, шума и тесан дол.

Касније у 13. и 14. веку због значаја манастира цела област се назива Бања или Бањска земља.

Први сачувани писани помени Бање као малог и добро утврђеног места везује се за средину 12. века и 1153. годину. У граду је још тада постојао манастир посвећен Светом Николи.

О Бањи као манастиру постоје сигурни подаци на самом почетку Немањићке владавине у Студеничком типику.

писаном између 1207. и 1215. године, наређује се да бирању игумана Студенице присуствују 6 старешина најугледнијих Српских манастира, поред 3 Немањине задужбине и Богородице Градачке ту су само још 2 Дабарска манастира Свети Ђорђе Ораховица и Свети Никола што указује да је манастир Бања постојао пре подизања Студенице.
Када је Свети Сава установио аутокефалну Српску цркву 1219. год. и потом извршио територијално епархијску поделу, за епископска средишта брижљиво је одабрао манастире, па сама чињеница да је манастир Свети Никола био центар Дабарске епархије, довољно говори о његовом значају у то доба.

Манастир Свети Никола је више пута уништаван, паљен и разаран, и увек је обнављан, јер је био место где су се људи окупљали, правили договоре, неговали традицију и духовно се олемењивали.
У манастиру је постојала икона Богородица са Христом у наручју из 14. века. Међутим она се данас налази у Чајничкој цркви Богородичиног успења, позната по својим чудотворним моћима и називу Чајничка красница. У чајничку цркву су је однели калуђери приликом бекства пред Турцима. Чињеница да је неколико генерација Српских вадара Немањићке лозе узело учешће у изградњи и обнови манастира.

Манастир Свети Никола обнављао је Стефан Дечански, Краљ Стефан Урош за кога је везано предање по ком су га звали Урош храпави због кожне болести коју је имао а излечио у манастиру Свети Никола.

Након рата између Аустроугарске и Турске војске. 1670. године дошло је до бекства пред Турцима, који су у свом походу рушили све пре собом. На путу им се нашао манастир Свети Никола који су порушили и већину калуђера поубијали, неки од калуђера побегли су у манастир Свети Ђорђе у оближњем селу Мажић.
Ризикујући живот храбри калуђери су део манастирске ризнице закопали 1,5м испод пода манастира.

Године 1974. екипа Републичког завода за заштиту споменика у оквиру истраживачких радова откопала је ризницу. Ово благо било је 280. година под земњом.
У истраживањима у периоду од 2005. до 2009. истражени су остаци трема цркве Светог Николе и остаци Цркве Светог Илије, а у истраживањима из 2012. године установљено је да су објекти страдали у великом пожару, и да се ради о великим просторијама од којих је једана имала широко степениште. Констатовано је и да је јужна ограда најстарија фаза манастира која је нажалост уништена током пробијања локалног економског пута 20. година прошлог века.

 Бања је кроз своју праисторију и историју везана за доста локалитета од којих неки ни до данас нису истражени. Налазишта око Бање су Каратово, Рутоши, Радомиња, Бистрица, Мажић, а  саме долине река Лим и Увац доказују да је овај крај био насељен још од неолитског доба. На свега неколико км. од Бање на врху Малог Бића налази се тврђава Јагат.

Недалеко од манастира Свети Никола у месту Црнузи поред гробља налази се некропола у склопу које је неколико гребница које такође нису истражене.
Српска историја је драгоцена и када би свако уложио мало труда будућност би нам била боља. Јер онај ко не познаје прошлост не може ни да спозна будућност.

[Dreadnought]