Torpedni čamci klase "Shershen"

[duje]

Što se tiče težine parnog motora na torpedima 53-VA, nigde nisam naleteo na taj podatak u literaturi.
 
Ali, uskoro će krenuti rastavljanje torpeda i pretvaranje svih delova u furdu, što podrazimeva odvajanje železa, mesinga, bakra, prohroma, aluminijuma, elektronske furde, jer sve ima različitu cenu na tržištu. Najjeftinija je elektronska furda, a najskuplji bakar i mesing. Naravno, nisam spomenuo zlato i srebro jer toga u 53-Va nema.

Obzirom da je kompletan motor od mesinga (osim klipova), to će biti posebno značajna stvaka prilikom prodaje furde i biće izmeren sasvim sigurno. Preneću vam traženi podatak direktno sa vage kupca!

Lovac, molim,  ako imaš priliku i ako se ne kosi nekil pravilima, pokušaj doći do fotografija pojedinih dijelova torpeda.

[lovac]

Ne znam šta te interesuje, imam dosta slika sa remonta. Malo ću da ih sredim i postaviću ih u topic o torpedima. Već sam dosta toga tamo postovao, moraću da pregledam, da se ne bih duplirao.
Biće ovih dana ....

[duje]

Ne znam šta te interesuje, imam dosta slika sa remonta. Malo ću da ih sredim i postaviću ih u topic o torpedima. Već sam dosta toga tamo postovao, moraću da pregledam, da se ne bih duplirao.
Biće ovih dana ....

Pa ja dosta toga znam, to mi je bila specijalnost (VES 22303 ako se dobro sjećam), nego sam mislio, da se postave slike tamo (vidio sam i pratio kad dsi obrađivao u temi o torpedima) Gdje je 53VA,  SET 53. Vjerujem da će mlađim generacijama to biti interesantno- na tako mali prostor smjestit cijeli motor (parno-stapnu mašinu) ili kod SET53 elektromotor.

[torpedo011]

Imam dva pitanja za clanove Palube.

1. Koja je bila realna upotrebna vrednost torpednog camca u eri raketnih fregata, camaca i nosaca aviona koji su imali svi efikasnije, preciznije i ubojitije raketno naoruzanje? Citao sam temu o napadu TC-51 Vukovar na raketnu fregatu gde ste pisali da ima mali domet i da svaki savremeni rada moze da snimi Shersena pre nego sto udje u domet da ispali torpedo. Nije mi jasno kako bi se JRM oduprla nekoj jacoj floti pomocu TC-a?

2. Zbog cega vam je TC toliko drag? Vidim najvise o njemu pisete, najvise ima fotografija i dogadjaja vezanih za Shersene. Jasno mi je da je vecina oficira, podoficira i mornara sluzilo na njima i zapocinjalo karijeru, ali vidim da tu ima nesto posebno. Sta je to?

Pozdrav

[kumbor]

U vreme kada su Šeršeni počeli ulaziti u stroj,a  to je polovina 60-ih godina, mali brzi brodovi naoružani torpedima bili su još uvek perspektivno oružje. Mada je torpedo 53VA relativno sporo i nema naročit domet. 80-ih već nisu bili atraktivni, ali su bili brzi, imali još uvek prihvatljivu elektroniku i odličnu artiljeriju AK-230, mada nevelikog dometa. Šveđani su takođe u to vreme napravili dve serije Spica, Danci takođe Willemoes, Japanci seriju TČ, pa Malezija, sve zemlje VU, itd. Da ne pominjemo ogroman broj napravljen u SSSR. Društvo je atraktivno, sve mornarice od velike tradicije. Da je RTOP bila par metara duža, mogli smo napičiti još i dve TČ na pramcu?!

[duje]

Složio bi se s Kumborom, ma da moje mišljenje nije "stručno". U tako uskim morima kao što je Jadran, gdje su TČ koristili "sjenu" otoka i, a njihova prvenstvena namjena - napad na transportne brodove mogli su biti koristni. A da je njihova bojeva vrijednost bila u zalasku, kako je napisao Kumbor, bila je.

A što je to, što mene veže za njih? Možda uspomene na mladost, velika brzina, snaga motora, mogućnost pomaganja povrijeđenim, bolestnim, rodiljama na otocima (onda nije još bilo helikopterskog prijevoza), drugarstvo. A i kako se kaže "Svaki Cigo svoga konja hvali"

[janezek67]

Kupovina TČ bila je promašaj, kao što je bio promašaj još mnogo drugih stvari u JRM. Najprije stavljanje flakova u fiksne podkope ili podkopi za ratne brodove bez zaštitnih vrata, kupovina fregata Koni, izgradnja podmornica Sava i slično. Inače uvjek se može nači neki način, da opravda ovakve odluke.

Neznam dali je bilo ovdje priče, kako može TČ polagati i mine. Možda je tu bila i najbolja mogučnost upotrebe ovih brodova.

[motorista 57 klasa]

Imam dva pitanja za clanove Palube.

1. Koja je bila realna upotrebna vrednost torpednog camca u eri raketnih fregata, camaca i nosaca aviona koji su imali svi efikasnije, preciznije i ubojitije raketno naoruzanje? Citao sam temu o napadu TC-51 Vukovar na raketnu fregatu gde ste pisali da ima mali domet i da svaki savremeni rada moze da snimi Shersena pre nego sto udje u domet da ispali torpedo. Nije mi jasno kako bi se JRM oduprla nekoj jacoj floti pomocu TC-a?

2. Zbog cega vam je TC toliko drag? Vidim najvise o njemu pisete, najvise ima fotografija i dogadjaja vezanih za Shersene. Jasno mi je da je vecina oficira, podoficira i mornara sluzilo na njima i zapocinjalo karijeru, ali vidim da tu ima nesto posebno. Sta je to?

Pozdrav

Na prvo pitanje neznam odgovor.

Moj odgovor na drugo pitanje je sledeći:

Samo onaj ko je iskusio taj osećaj snage i moći, onaj koji je "orao po Jadranu"  brazde kojih već odavno nema može da shvati zašto
smo toliko voleli ove brodove. Ja nemam pojma koliki je ukupan broj ljudi koji su plovili TČ-om, ali to su oni srećnici koji su se
upisali u klub 40+(brzina 40 i više čvorova).

Hteli ostali to da prihvate ili ne, te brzine nije dostiglo mnogo ljudi koji su plovili svim morima sveta.

Evo i dela posta gospodina (nažalost pokojnog) K. Pecotića o tome kavi su bili TČ.

4. Negdje u visini rta Gomilice na o.Brač prije dolaska do Splitskih vrata na most hdrokrilca iza leđa mene kao dozapovjednika i pokojnog Dimitrijevića kao zapovjednika pojavio se drug TITO, tadašnji generalni drirektor GENEXA i pokojni dozapovjednik 11.Flotile kbb Ante Srzentić. Razgovor koji se tada vodio bio je jednosmjeran, odnosno TITO je gledao između nas negdje naprijed a direktor GENEXA nije prestajao govoriti pri tome hvaleći hidrokrilce i njihove mogućnosti. U jednom trenutku se direktor toliko zanio da je gotovo bahato izjavio ovo je druže TITO najbrži brod na Jadranu. TITO nije reagirao ali je zato kbb Srzentić pozelenio od bijesa i tadašnjem telegrafisti sada pokojnom zastavniku Mehi Skeliću potiho naređuje da zapovijedi TČ-212 (kk Antonini Vedranu, također pokojnom) da napravi dva kruga preko pramca oko hidroglisera. TČ-212 započinje manevar i po prolasku po pramcu kada smo naišli na val od TČ TITO je to prokomentirao sa svojim poznatim "Oh, bogamu...".

5. Poslije komentara TITA mi smo mislili da je stvar gotova no kada je TČ-212 i drugi put prešao ispred pramca hidrokrilca drug TITO je pozvao direktora GENEXA i šeretski mu se obrati sa slijedećim riječima: Druže (ne sjećam se imena direktora) vi ste rekli da je ovo najbrži naš brod na Jadranu pa mi recite molim vas čiji su ovo brodovi što kruže oko nas. Poslije laganog smijeha direktor se udaljio i više, bar za vrijeme vožnje do Hvara, nije "davio" maršala.

Bili smo mladi, najlepši, najjači od svih i samo nam je daleki horizont bio granica.

[motorista 57 klasa]

Kupovina TČ bila je promašaj, kao što je bio promašaj još mnogo drugih stvari u JRM. Najprije stavljanje flakova u fiksne podkope ili podkopi za ratne brodove bez zaštitnih vrata, kupovina fregata Koni, izgradnja podmornica Sava i slično. Inače uvjek se može nači neki način, da opravda ovakve odluke.

Neznam dali je bilo ovdje priče, kako može TČ polagati i mine. Možda je tu bila i najbolja mogučnost upotrebe ovih brodova.

Dragi prijatelju,
obraćam ti se kao neko ko je po pitanju vojske neobrazovan osim za svoj VES.
Posle ovog tvog posta pogledao sam sve tvoje postove i video da si vojsku služio 86/87 kao vezista u Zaječaru a da se sada baviš računarima i da ti je hobi vojska. Na osnovu ovih stvari vidim da po pitanju vojnog obrazovanja nisi preterano ulagao u sebe.

Ti od svog prvog posta o Sersenima 06.aprila 2009.

Po mome najneupotrebljivi brod u JRM. Jedina moguča uoptreba u ratu kao brzi minopolagač te možda brod za brzu oskrbu otoka (mali tereti) te možda još prebacivanje diverzantskih grupa (mada su i tu bolji mali desantni čamci). Zbog specifičnih disela čak nije uporebljiv ni kao patrolni čamac.

uzimaš sebi za pravo da komentarišeš stvari za koje nisi uopšte stručan i ovakve tvrdnje ponavljaš i pored pokušaja nekih od kolega sa ove teme da ti daju informacije koje očigledno nisi imao, ti i dalje nastavljaš kao Marko Pontije Katon stariji (Što se ostaloga tiče smatram da Kartaginu treba uništiti).

Tvoje pravo je da komentarišeš i daješ svoja mišljenja o svemu na ovom forumu dok god to ne postane suprotno pravilniku foruma.

Moj savet ti je da se ne opterećuješ sa tim šta je trebalo uraditi 60 i 70 godina prošlog veka (ima ko je plaćen za to) nego da se
posvetiš sebi dragim ljudima i da pokušaš da budeš što pozitivniji u razmišljanjima.

Na ideje odgovaraj idejama a ne kritikama ako želiš da budeš kreativan.

[kumbor]

Marcus Portius Cato, the Elder.

[kumbor]

Kupovina TČ bila je promašaj, kao što je bio promašaj još mnogo drugih stvari u JRM. Najprije stavljanje flakova u fiksne podkope ili podkopi za ratne brodove bez zaštitnih vrata, kupovina fregata Koni, izgradnja podmornica Sava i slično. Inače uvjek se može nači neki način, da opravda ovakve odluke.

Neznam dali je bilo ovdje priče, kako može TČ polagati i mine. Možda je tu bila i najbolja mogučnost upotrebe ovih brodova.

Zaštitna vrata nisu imali ni Šveđani na svojim potkopima, a od njih smo i drpili ideju. Topovi u potkopima bili su razni, ali svi su imali odličnu balistiku, a imali smo i dovoljno municije. Fregate osnovnog tipa Koni bile su po meni best buy u to vreme, brze, odlično naoružane, sa adekvatnom (ne i vrhunskom opremom). Podmornice su bile kod nas projektovane, kod nas građene, posle modernizacije dobile su odličnu elektronsku opremu, a i sve ostalo je bilo vrlo adekvatno. Za ono vreme beše to veliko dostignuće.

[proxy1969]

Jedno hipotetsko pitanje, da su RBS 15 bili implementirane za vrijeme ex JRM (HRM  je kao barem onaj stručni dio proizavši većinom od kadra JRM dokazao da je moguće i bez šveđana), s obzirom da su RČ bili neekonomični;

1. Da li bi bilo moguće (tehnički vjerujem da da) TČ pretvoriti zamjenom glavnog oružja u RČ,
2. Da li bi to bilo ekonomski opravdano (domaćim pogonima i strukom),
3. Da li bi to unaprijedilo bojevu mogućnost tadašnje JRM da uz RTOP ima i mini RTOP s recimo dva kontejnera s RBS 15 i zadržanim topom na provi,
4. Da li bi bio veliki zahvat ostaviti ruski (CCCP) pogon, a recimo elektroniku za oružne sustave izmijeniti,
5. Da li bi, a osobno mislim da ne bi bio problem ugradnja komercijalne - profesionalne opreme za navigaciju...?

ovo čisto onako da imamo o čemu razgovarati, po meni ideja sama kao takva ima neku osnovu i nije blesava, kako i sami korisnici TČ iz prve ruke priznaju da su ti brodovi 80-tih već bili slabo učinkoviti, a maritimne karakteristike samog plovila su bile iznad mogućnosti borbenog djelovanja zašto ih se barem u "našoj Palubnoj teoriji" nebi nadogradili ili kako je to danas moderno reći "moderniziralo", ako mogu stari MiG 21 MF biti Lanceri ABC ili T-64 evoluirati u T-90, 

[torpedo011]

Ја сам и мислио да људе веже младост за те бродове. За брзину сам знао да је велика. Неки чланови форума су писали да је ТЧ могао да развије и 50 чворова ако би био олакшан мада су неки то оспорили. Знам да је та брзина импресивна поготову ако је брод већи. Из личног искуства знам да обичан чамац даје осећај моћи када се креће брзо, а поготову ако ви управљате њиме. Видим да РТОП има сличну брзину као ТЧ, већу ватрену моћ и већих је димензија, али опет вам ТЧ остаје најдражи. Има неку афекциону вредност .

Ни ја нисам формално војно образован па опет износим своја размишљања и констатације на овом форуму. Не знам баш да ли би требали свакога ко није ишао на ВА или у школу за подофицире или резервне официре да елиминишемо. Ја би могао да замерим РФ 31 и 32 што су имале лансере П-15 окренуте уназад на крми уместо унапред као на РФ 33 и 34. Што се осталих способности брода тиче ја мислим да је био на нивоу у то време када је био прављен СФРЈ сигурно није себи могла да приушти брод већих димензија и ватрене моћи, а камоли сама да га прави.

Мени се чини да је РЧ био бољи од ТЧ-а. Иста брзина, а већа ватрена моћ. Наравно не би могао да дејствује по циљевима на мањој удаљености као ТЧ због самог ракетног система који има минималан домет, али у данашњим условима ми се чини да је тако. Познато је да су Египћани потопили америчку крстарицу или разарач помоћу РЧ-а (али не оса већ генерација пре њега). Што се тиче помоћи народу на острвима и у приобаљу ту вас подржавам ако тада није било хеликоптера да спашавају болесне. Војска и треба да помаже људима, али опет су и цивилне власти морале да набаве брод мањих димензија и који троши мање горива, а не да све зависи од војске.

Ја Јанеза морам да исправим што се тиче поткопа. Поткопи су се показали кориснима у току НАТО агресије на СРЈ и сачували су део бродова од уништења. Знам и да су Хрвати успешно крили РТОП Шибеник у својим поткопима од ЈРМ и ЈРВ. Можда су требали и да имају врата, али су свакако послужили сврси и једној и другој страни у току ратова 90-тих те нису били инвестициони промашај.  Подморница Сава је била све само не промашај. Имала је савремену опрему у време када је била грађена и добре возне карактеристике. Читао сам да уопште није било лако открити је док је била зароњена и да су се НАТО адмирали и команданти једино ње плашили током поморске блокаде СРЈ јер други бродови сем подморница НАТО-у нису могли ништа на отвореном мору. Један од чланова форума, ја мислим Владо, је написао у посебној теми да је Америка била заинтересована да се Сава исече због осавремењеног система за праћење циљева (ја мислим да се систем звао Сипа или тако нешто) и да је зато подморница резана у Турској, а да су радници Арсенала тај систем уградили и на Гадафијеве подморнице.

Ето.

[Minolovac]

1979 sam bio na stažiranju na TĆ 222 Partizan 2. Komandant Roman Bonino, zamjenik Šuka Milomir. Idemo u potkop na Lastovo. 222 i 217. Splitska vrata, mi plovimo nekom ekonomskom brzinom, nešto preko dvadesetak čvorova. Prestiže nas hidrokrilac na skijama, domahuju i vjerujem lagana sprdnja. Šuka, bosanac nagovara komandanta "da opiči po plinu". Serna, sve tri poluge do kraja, pramac iznad vode, krmeni val nekoliko metara u zrak,paluba pod kutem, vjetra nema, ali puše od brzine torpedaša. Kroz dim motora se vidi hidrokrilac koji naglo zaostaje u daljini i uskoro nestaje iz vida...

[Kaćo]

Torpedni čamci su bili dobri brodovi koji su odgovarali tadašnjoj doktrini ratovanja i razuđenosti obale,i njihovoj osnovnoj namjeni,da se izvede brzo isplovljavanje iz urb-a i izvrši torpedni napad.Inače,brodovi sa jakom lošim uslovima za borce,koji su tada spavali na njima a ne u zgradama kao nekad.Ja sam 9 mjeseci odsluženja vojnog roka na TČ-214 nekako brzo progurao kao ,ali nije lak "život " bio ukrcanim oficirima.