PALUBA

Raketna fregata (Ex- Veliki patrolni brod VPBr) klase "Koni"

RF 31 Beograd (ex-Split)
RF 32 Podgorica (ex-Koper)

Dimenzije:
dužina: 96.42 m
širina: 12.70 m
visina: 26.10
Gaz:
na pramcu: 3.95 m
na krmi: 4.25 m
Pogon:
2 dizel motora po 5 888 KS
gasna turbina snage 14 720 KS
Brzina:
14 čv (ekonomska)
30 čv
Daljina plovljenja:4000 milja ekonomskom brzinom
Autonomnost: 15 dana
Broj članova posade: 123
Godina i mesto gradnje: 1980, SSSR
Naoružanje:
- 4 lansera protivbrodskih raketa P-20
- dvostruki lanser raketa RZ-13
- 2 topa AK726 kalibra 76,2 mm
- 2 topa AK-230 kalibra 30 mm
-2 x RBU 6000
- 2 lansera raketa za ometanje PK-16
- 2 raketna bacača mamaca PALISADE

Ratni bojevi komplet broda:
4 rakete P-20
20 raketa OSA-M
2000 metaka 76.2 mm
2000 metaka 30 mm
96 raketa PK-16
120 raketa RDB-60


RF-31  – povučena iz operativne upotrebe Mornarice VSCG 2005, u MTRZ "SA-KO" čeka na prodaju

RF-32  – povučena iz operativne upotrebe RMVJ 1995, kanibalizovana, 2007 prodata „Yugoimportu SDPR“ za dalju kanibalizaciju, brod još uvek u MTRZ "SA-KO"

Dobar brod, na 31 sam poceo da radim 92, i sad se sjecam kompletnog rasporeda prostorija, jedini prostor na tom brodu u koji nikad nisam usao je lancanik.

da li bi netko postavio njegovu sliku

[attachment=1]

Tužno i oronulo izgleda. Ovako kada ga gledam, uvek mi se otme utisak da je ovo stvarno čvrst i robustan stroj, za razliku od 33/34, koji imaju mnogo elegantniju liniju i "šmekerski", da ne kažem manekenski dizajn. Tokom operativnog veka, "rusi" su stvarno stavljani pred najveće izazove i gurani prvi u vatru, posebno tokom rata 1991/92, dok su 33/34 ljubomorno držani/čuvani po strani i nisu videli mnogo akcije. Ali ovaj sa slike i njegov neseretni brat-blizanac su se ispucali pošteno, a i bili u više navrata na liniji vatre, koju je 32 kod Zadra malo i direktno osetio na sebi.

Elem, čuva li sada neko brod i obezbeđuje li ko ova skladišta kod potkopa, gde je sada vezan? Bilo bi super nekako uspeti popeti se na brod i ispucati jedno par stotina slika - verovatno je to zadnja prilika da se napravi dobra kolekcija slika ove kapitalne jedinice. Žao mi je što je 32onako mesarski iskasapljen, bez da je iko uspeo da ga makar kroz fotografije propisno otrgne od zaborava.

FF, vidim, da i tebi nije svejedno kad vidiš stare "prijatelje" kako tužno završavaju............ kao meni za TČ-je.

Svaka stvar ima svoj vek trajanja, pa i brod.

[attachment=1]

Ako nisi znao i VPBr 31 je 91 dobi jednu granatu. Doduše bila je prijateljska varta. Koliko sam ja upoznat slučaj se desio na sidru u Viškoj luci, sa jednog od pomoćnih brodova, ne znam tačno koji je brod u pitanju slučajno je opalio bofors 40 mm (prema priči posade, vojska se "igrala" na napunjenom topu), granata je rikošetirala od oplate na drugom nivou nadgrađa (radio kabina), proletila je između RBU i napravila recku na oplati.

Inače 31 baš i nije nešto mnogo pucao sa 76 mm 91, istina bio je u akcijama. Problem je u tome što je on krajem 90 izašao iz remonta u Šibeniku (RZ Velimir Škorpik), a tamo im je neki dobar majstor sredio topove 76 mm. Stvar je sledeća pramčani top je mogao da ispalo oko 10-15 granata i zaglavio bi, a krmeni bi zaglavio polije 4-5 granata. tek 92 kad smo se vratili sa Visa uspjeli su da utvrde u čemu je problem. Da bi utvrdili u čemu je problem bukvalno su rastavili pramčani top u sastavne djelove i dio po dio upoređivali sa djelovima sa 32. Problem je bio u dvije opruge na mehanizmu za ubacivanje granata na liniju punjenja, na sva četiti automata te opruge su bile skraćene za ČITAV 1 CM. Na svakom automatu su po dve opruge i svih 8 komada je bilo skraćeno na istu dužinu za 1 cm kraće od iste takve opruge sa topa na 32. To skraćivanje je dovodilo do toga da poslije par granata ubacuje novu u cjev prije nego što je izbacio čauru iz cjevi. Sreća da su rusi na toj municiji napravili divljačko osiguranje od budala pa nikad nije došlo do neke teže nesreće.

Nisam znao za incident na Visu.

Za zastoje sam čuo - recimo prilikom nasumičnog pucanja prilikom podrške izvlačenju brodova iz neretvanskog kanala, u visini rta Lovište na Pelješcu krmeni top je zaglavio odmah po početku gađanja, dok je pramčani ipak uspeo da ispali nekoliko hitaca. Mnogo brodova bilo je na razne načine sabotirano, što od strane radnika u Zavodima, što od strane posade koja je nakon toga napustila svoja mesta.

Od ostalih havarija na 31, najteža je bila 88 godine (nisam bas siguran za godinu 88 ili 89, siguran sam da je bilo u toku moje 1. godine u MSVŠ) kada je prilikom jedne "turističke vožnje" za neku slovenačku delegaciju pukao blok motora. Prema priči starijih kolega, u par minuta je kompletna krmena mašina bila u plamenu. požar je ugašen puštanjem freona. Sve je to trajalo nekih 10-15 minuta, a rezultat je bio 3 godine remonta.

1991 godine ovaj brod je prošao kroz nevrjeme sa morem 5-6 po boforovoj skali. Prilikom izvlačenja stvari iz Pule potjerali su jedan DTM da ide po južini vanjskom rutom oko Kornata. Pošto taj brod nije ni blizu bio predviđen za plovidbu ni po upola manjem nevremenu počeo je tonuti. Sa Visa  je upućen 31 da spašava posadu. Sretna okolnost da je dan ranije krcao gorivo na Visu pa je imao pune tankove i balast. Uspjeli su da pokupe posadu sa DTM-a, doduše sa gubicima, jedan mornar i vodnik I klase su se utopili, a zastavnika je prilikom prilaska brodu udario lijevi siz u glavu, podlegao je zadobijenoj rani prije nego su uspjeli stići na Vis. U tom spasavanju brod je prošao kroz bočne nagibe do 35-40 stepeni, što je skoro na granici prevrtanja. Mogu samo da zamislim kako je tad bilo kormilaru, kad krene sa jednog na drugi bok. Kormilarnica i BOC su skoro 25 metar iznad vodene linije i pri tom nagibu to je popriličan luk. Od žrtava među posadom tada je nastradao pianino koji je stajao u ofisirskom salonu (poznatijem kao gornja menza), popucali su morski vezovi pa se malo se prošetao po salonu. posljednji dio tog pijanina je skinut sa broda krajem 92. godine, kad je Dragiša Lekić postao komandant. Bila je to tabla za koš na srednjem djelu palube.

Incident s požarom se pominje u jednom tekstu iz Glasnika iz 90-tih, u vezi gašenja požara na brodovima - baš kao jedan od ekstremnijih primera koj isu se desili kod nas.

U vezi nevremena iz novembra 1991. tu se 31 i pomalo i izblamirao, s obzirom da je akcija koju je preduzeo s ciljem spasavanje posade DTM-a bila polovično uspešna, iako je najbolje podnosio teško more od svih brodova u sastavu. U istom konvoju potonuo je i PDS-107, ali je njegovu celokupnu posadu spasio pučinski remorker PR-39, svega 20-ak sekundi pre nego što se jedna strana izdigla i povukla ceo brod u dno. Moj stari je bio na 39 tada i celo to iskustvo doživljava kao najteže momente koje je doživeo na moru za 35 godina.

U vezi skidanja table za koš na 31, koju naredio Deagiša Lekić, kad je postao komandant. Ako je taj Dragiša Lekić, koji je bio u moje vreme PK  komandant torpednog čamca TČ-223 onda  se ne čudim, da je odmah naredio skidanje.
Več 84.godine bio je pravi vojnik,ambiciozan,ispeglan, podšišan po PS-u,radio sve po PS-u i tjerao posadu do kraja. Bio je jedan od retkih koji je dolazio u uniformi na posao. Bio sam 25 dana kod njega kao ispomoč i znam, da kod njega nije bilo zaj..... Grebator do kraja.

Da drugar baš taj Dragiša Lekić. Poslije TČ-aca je bio na 34. Kad sam ja počeo da radim bio je zamjenik komandanta na 34. 92 su ga dali nama za komandanta, a Eso Halilović je otišao na 34.

Delimo mišljenje, očigledno. Veliki "štediša"...

             Па зар су ово мане?

Lepo je kotrljao burad sa hidrauličnim uljem

Ne kažem da su to mane, ali ko je njega upoznao ni pakao mu neće teško pasti.

Zlopamtilo bibliskih razmjera, a pri tome bi sve žrtvovao samo da svoje dupe sačuva.

Epizoda sa uljem je jedan od boljih primjera.

Uvek je znao da planira... izmedju ostalog i da krene sa neispravnom pentom po ulje... :zid
Umalo da nadrlja stariji vodnik koji ga je video u lovu...

          Хехех значи ко мој заповједник на баркаси Анте Бобан, с тим што овај није котрљао бурад.

stv Asanović sa PN-a koji je bio vezan preko puta 34 na molu 1.

Slučaj se odigrao oko 3 noću. Nosonja je došao na brod i pokupio siznog i dežurnog pod palubom, kao da idu obići vojsku u prostoru. Dvojica njegovih kolega koji su mu pravili društvo (jedan u čamcu, a drugi na molu) pomažu buretu da se oklizne i padne u more. Čitavu operaciju sa drugog broda posmatra stv. Asanović i hvata ih sa rukama u vreći. Na kraju, Asanović se ničega ne sjeća, a drugar iz čamca je bio šef komisije koja je utvrđivala činjenično stanje.

Jel istina, da je "Leka" "u osudstvu" osuđen u Splitu zbog razaranja Solina i Trogira.

Bilo je priče za razne ljude da su osudjeni u odsustvu... mada čisto sumnjam, bilo je dosta reklame u to vreme.

Jes', al' ti si imao Tošu da mu udara kontru!  :laugh:


Pa Ilija Brčić je još uvek u Italiji u zatvoru, jer se nalazio na interpolovoj poternici koju je raspisala R.Hrvatska zbog događaja iz vremena kada je bio na dužnosti k-danta 34 (1991/92). A ćapili ga dok je putovao u sastavu zvanične deleagacije MO CG u Italiju.

Nisam mislio da je izmišljeno za Brčića. Ima ljudi koji su stvarno osudjeni u odsustvu... a na konto njih su se mnogi hvalisali da je i protiv njih podignuta optužnica.

Lekić je bio osuđen zajedno sa 30 ostalih oficira u istom procesu kao KBB Brčić. (tako piše Republika prilikom hapšenja Brčića u Rimu....)

Šta je Brčića nateralo da se vrati u CG? On se već bio prešaltao u Srbiju (predavao studentima na VA), a i iz Srbije je ...


A ko su ostalih 29?

           Истина, користио је сваку могућу прилику да му "дипломатски" удари контру.Кад се само сјетим кад нас је наговорио да напишемо на једном оближњем зиду у круги МТР "Пријатно Септембар" , ћирилицом наравно. ;D Бобан је лудио од ћирилице и уопште од Срба, али то није хтио јавно да покаже, као сваки "гребатор" ЈРМ.

Odgovor za FF: Iz arhive dnevnika "REPUBLIKA"
 PODGORICA - Kapetan bojnog broda Vojske Crne Gore Ilija Brčić, koji je uhapšen u nedjelju na rimskom aerodromu na osnovu naloga hrvatskih vlasti i Interpolove potjernice, prema presudi koja je juče dostavljena Republici, tereti se da je zajedno sa još 30 optuženih počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva.
Okružni sud u Splitu, u Vijeću sastavljenom od sudije Marice Šćepanović, kao predsjednika Vijeća, sudije Igora Benzona, kao i sudija porotnika Miljenka Pražena, Ante Jerkovića i Ivana Šetke kao članova Vijeća, 14. septembra 1993. godine, donio presudu kojom je optužene osudio na ukupno 352 godine zatvora. Brčić je dobio 15 godina.
Krivična djela, koja su počinili optuženi, opisana su na 11 stranica.
Oni su upotrebom sile i terora, kako piše u presudi, počinili ta djela u periodu od 14. septembra 1991. do 28. januara 2002. godine na području Splita, Trogira, Kaštela, Solina, Brača i Ploča, ''obavljajući dužnosti zapovjednika određenih službi i borbenih postrojenja okupatorske srpsko-crnogorske vojske na teritoriji Republike Hrvatske''.
Na stranicama 7 i 8 ove presude stoji da je od 16. do 21.septembra 1991. godine, devetoptuženi Jovan Strugar izdao naređenje jedanaestorici optuženih, među kojima je bio i Brčić, da bombarduju privredne, kulturne i civilne objekate na području Kaštela, Trogira, Solina i Splita.
Optuženi su, kako se navodi, to i uradili udruženim vazdušnim snagama, ratnim brodovima i artiljerijom iz kasarne ''Ivo Purišić''.
- Topovima kalibra 20, 30 i 56 milimetara oni su 16. septembra 1991. godine pogodili društveno preduzeće ''Rezalište'' Split, benzinsku pumpu na Brižinama, vlasništvo Republike Hrvatske i Dom Petra Duvnjaka. Na isti način 20. i 21 septembra, po naređenju Živomira Ninkovića i Jovana Strugara, uz ravnomjerno navođenje aviona na ciljeve od Tomislava Stamatovića, potpuno su razorili hotel '' Resnik'', znatno oštetili civilni aerodrum ''Resnik'', benzinsku stanicu vlasništvo INE Zagreb, objekte društvenog preduzeća ''Staklenici'', zgradu ribarskog preduzeća ''Jadranribolov'' Splir, zgradu preduzeća ''Pliva'', pogon ''Bilje'' i zapalili park šumu rt Marjan. Projektilima su pogodili i oštetili Komunalnu RO ''Dobrić'', Gradski vodovod ''Pantana'', poljoprivrednu apoteku ''Divulje'' i tri vjerska objekta – piše u presudi.
Tih dana, kako se nadalje navodi, oni su na isti način uništili prijemnike Hrvatske pošte, Hrvatske televizije na Labišnici i trafostanicu Konjsko.
Raketama i takozvanim ''napalm bombama'', kako se navodi u presudi, oni su zapalili šumu, oštetili nekoliko kuća, vikendica i automobila, a ovom prilikom, od granate, lakše su povrijeđeni Tomislav Tomaš i Ivica Vidović.
- Na ovaj način, oni su pričinili materijalnu štetu u iznosu od 18.777.836 njemačkih maraka i 330.265.990 HRD - piše u presudi.
S. Đokić
Na spisku još dva Crnogorca
Na spisku osuđenih, osim Brčića, našli su i Crnogorci Nikola Ercegović (1935), rođen u Grblju, opština Tivat, i Jovan Strugar, kojima je, takođe, suđeno u odsustvu. Ercegović i Strugar osuđeni su na po 15 godina robije. Istom presudom, zbog ratnih zločina protiv civilnog stanovništva osuđeni su: Mile Kandić (1933), Dojčilo J. Isaković (1935), Ljubiša Beara (1939) Nikola Zdravković (1943), Ljubo Šekuljica (1947), Tomislav Stamatović (1950), Mladen P.Vučeljić (1938), Petar Koljanin (1950), Branislav Crnić (1951), Dragiša Lekić (1948), Miljenko Jakovljević (1950), Dane Kokotović (1948), Radovan Štetin (1954), Risto Zekanović (1955) i Dragutin Horvat (1957), svi s posljednjim mjestom prebivališta u Splitu. Po istoj optužnici, presuđeno je Živomiru Miljkoviću zvanom Đubre (1950) s posljednjim prebivalištem u Mostaru i Pavlu Pantiću (1939) s posljednjim prebivalištem u Puli. Osuđeni su još i Nikola Mladenić (1934), rođen u Kukuljanovu, Slobodan Tejić (1946), rođen u Staroj Gradišci, Milan B. Urošević (1943), rođen u Boljevićima, Dragan Jovin (1948), rođen u Srpskoj Novoj Crnji, Zoran Gilić (1950), rođen u Beogradu, Milan Kovač (1943), rođen u Kikindi i Radosav Manojlović (1944), rođen u Topoli. Na spisku su i Neđeljko Stolić (1958), Milomir Šuka (1955), Miroslav Pejčić (1941) i Dragan Tarbuk (1956), za koje u spisima nema bližih podataka.
Stamatović: Izručenje Brčića neće ići brzo
Direktor Direkcije za konzularne poslove crnogorskog Ministarstva inostranih poslova Željko Stamatović kazao je da postupak ekstradicije kapetana Ilije Brčića Hrvatskoj neće ići brzo, navodeći da se preduzimaju sve mjere da bi se utvrdila osnovanost naloga za njegovo hapšenje. Stamatović je rekao da su angažovane crnogorske ambasade u Rimu i Zagrebu kako bi se preduzele odgovarajuće mjere s vlastima i utvrdio osnov hapšenja. - Vidjećemo da li se diplomatskim kanalima može nešto uraditi kako bi se taj postupak odložio. Iako je pravosnažno osuđen u Hrvatskoj, zna se da su pojedine presude iz tog perioda bile dosta ubrzane s nepotpunim postupkom, ali mi ne želimo ni u kom slučaju da aboliramo nekog za zločin, posebno za ratni -kazao je Stamatović. On je za Radio Slobodna Evropa naglasio da je Ambasada u Rimu stalno u kontaktu s Ministarstvom inostranih poslova i nadležnim organima u Italiji kako bi se sagledao osnov potjernice. (Mina)
Ministarstvo nije znalo
Ministarstvo odbrane i državni organi Crne Gore nijesu znali da je za kapetanom bojnog broda crnogorske vojske Ilijom Brčićem Hrvatska izdala nalog za hapšenje, jer takvu informaciju nijesu dobili iz te zemlje - kazao je juče ministar odbrane Boro Vučinić. Prema njegovim riječima, Vojska Crne Gore i Ministarstvo odbrane su se i ranije obraćali svim zemljama u regionu za obavještenja i sugestije vezane za vojna lica koja su u Crnoj Gori po pitanju njihovog učešća u događajima u minulom periodu - kazao je Vučinić. - Za sada takav odgovor nijesmo imali, tako da nijesmo raspolagali podatkom da je jedan od naših aktivnih oficira počinio takvo djelo. Odmah nakon što smo dobili informaciju iz crnogorske Ambasade u Rimu proslijedili smo je, jer smo cijenili odgovornim da Ministarstvo odmah s tim izađe u javnost. Ono što je juče saopšteno to je podatak koji mi sada imamo- kazao je Vučinić i istakao da će Ministarstvo odbrane kada bude u posjedu novih informacija obavijestiti javnost. Ministar odbrane je ocijenio da sada ne treba istračavati sa komentarima po pitanju slučaja Brčić. - Neka nadležni organi daju odgovor na ovaj slučaj, sve neka bude u skladu sa zakonom i neka svako odgovara za ono što je učinio - kazao je on. Upitan da li je moguće, kao i da li će neko odgovarati, zbog činjenice da se ime osuđenog Brčića nalazilo na potjernici Interpola i na raznim sajtovima, a da Ministarstvo odbrane i Vojska sa time nijesu upoznati i da li u Crnoj Gori ima još takvih oficira, Vučinić je kazao: - Ministarstvo se vrlo odgovorno odnosi prema ovom slučaju i zaista neka se sve ono što postoji vezano za bilo kog pripadnika Vojske Crne Gore rasvijetli i utvrdi, neka svako odgovara za ono što je učinio -zaključio je Vučinić. Vučinić je ukazao da se Brčić sada nalazi u pritvoru u Rimu, kao i da su u vezi sa slučajem Brčić nadležni državni organi Crne Gore kontaktirati nadležne organe Hrvatske.
S.R.
Medenica o hapšenju saznala iz medija
Vrhovni državni tužilac Crne Gore Vesna Medenica kazala je juče da je za zadržavanje crnogorskog oficira Ilije Brčića u Rimu, po nalogu hrvatskog Tužilaštva, saznala iz medija. Ona je rekla da nije znala za međunarodnu potjernicu Hrvatske za Brčićem, koji je kapetan bojnog broda Crnogorske vojske. Medenica je Radiju Antena M kazala da je nakon toga u telefonskom razgovoru od glavnog tužioca Hrvatske Mladena Bajića dobila podatak da je Brčić 1993. godine u Splitu pravosnažno osuđen na 15 godina zatvora za ratni zločin protiv civilnog stanovništva. - Kancelarija generalnog tužioca Hrvatske nije me obavještavala o ovom hapšenju, a želim ukazati da, po sporazumu tužilaštava Crne Gore i Hrvatske iz jula prošle godine, Zagreb nije u obavezi da nas obavještava o hapšenjima crnogorskih državljana protiv kojih se vodi krivični postupak ili je donesena pravosnažna presuda - rekla je ona. Medenica je navela da je suština tog sporazuma u dostavi kopije dokaza za određene događaje iz vremena ratnih dejstava koji upućuju da postoji osnovana sumnja da su crnogorski državljani na području Hrvatske počinili krivična djela ratnih zločina. (Mina)

Neću uopšte da ulazim u opširniji komentar ove optužnice, samo ukratko - to za šta se oni terete nema veze s blagim mozgom, presuda iz 1993. je 99% politički predodređena i to što do sada nije urađena revizija procesa je samo jedan u nizu pokazatelja arogancije Hrvatske države. Svako ko je bio na poziciji zapovednika sastava ili pojedinačne jedinice koja je ispalila i jedan metak u tom ratu, je na ovom spisku osuđenika. A sramota je Crne Gore što je sebe dovela u poziciju da se na takav način izblamira.

Previse ljudi poznajem na toj optuznici,neki su mi predavali a neki su mi bili komandanti...

   Mala istorija brodova ove klase pre ulaska u sastav JRM

VPBR-31 „Split“ ( ex-SSSR „Sokol“, gradnja 204): poručen 14 aprila 1976, kobilica položena u januaru 1978 u brodogradilištu „Красный металлист“ u Zelenodolsku, porinut 21 aprila 1979, uskoro je unutrašnjim plovnim putevima prebačen u Azovsko, a zatim u Crno more gde su nastavljena primopredajna ispitivanja. U sastav RM SSSR-a ušao 30 novembra 1979, odakle je izašao 19 februara 1980. Predat je JRM 10 marta 1980, a iz flotne liste RM SSSR-a brisan 1 juna iste godine.

VPBR-32 „Koper“ ( ex-SSSR SKR-481, gradnja 205): kobilica položena 25 decembra 1979 u brodogradilištu „Красный металлист“ u Zelenodolsku, porinut 24 decembra 1981, na proleće 1982 prebačen je unutrašnjim plovnim putevima u Crno more na nastavak primopredajnih ispitivanja. U sastav RM SSSR-a ušao 30 septembra 1982, a izašao iz stroja 2 oktobra iste godine. Iz flotne liste brisan 1 decembra 1982, a predat JRM 5 decembra iste godine.

Posjedujem isječak iz Slobodne Dalmacije (dnevne novine izlaze u Splitu) datum 02.12.1996 piše brigadir HV mr.Mladen Bujas. Predzadnja alineja:Prilikom napada na grad Split 15.11.1991 (napad sam promatrao iz stana)  pronađeno je u gradu preko 100 kom neeksplodiranih granata. Granate nisu bile neispravne i zbog toga nisu eksplodirale, več su imale odvrnute upaljače, pa tako nisu ni mogle ekaplodirat. (doslovce tako piše) To je ustanovljeno prilikom  pregleda neeksplodiranih granata. Možda če biti nekom ta podatak zanimljiv. Zato sam i naveo, ko je napisao, kada i u kojim novinama. U tom članku navode, da su na brodove JRM napadali  pripadnici HV sa otoka Brača i Šolte bez odobrenja komande. Iste novine i pišu, da je tada kasnio znak za uzbunu u Split čak  30min. Iako je ranije sviralo za uzbunu skoro svakodnevno.
Pozdrav
Duje

Mene pa interesira gdje je završijo Eso Halilović i kad se je iskrcao sa vpbr te ko je mjenjao Perkovič Franka na vpbr-ima. A dali ko zna Golubović Jovana i Vukelić Andriju koji su bili na VPBR 32

Esad bi trebalo da je otišao u 17. flotilu (pomoćni brodovi), ali nisam 100% siguran.

Za sve koje pitaš neznam gdje su završili. Vjerojatno svatko svome "jatu". Ja  sam se puno puta pitao gdje je završio Gilić Zoran. Sa njim sam "ratovao" od 1974-1977. Bio mi je pomočnik komandanta na TČ 215. U ono vrijeme, kada su svi nosili duge kose, "Gile", kako smo ga zvali nije dozvoljavao ništa duže od propisa. Sam neznam, koliko sam izjašnjenja napiusao na račun kose!
Pozdrav
Duje

Gilić nije bio omiljen u brigadi.
(A mogao bih napisati i nešto puno žešće...)
Enivej, mornarska ekipa ga nije voljela, a na jednom be-ge-u smo slavili kantinjera što je gomilu pivuša stavio na njegov račun...

Nismo ga voljeli ni mi starješine, ali šta češ, takav je bio!
Pozdrav
Duje

To je bilo '89. Gledao sam sa "Vis"-a dolazak 31 u Loru.
Te godine u to vreme je nastradao i "Galeb" u Solunu. Pri izlasku iz Soluna neko ga zakacio pa je u Loru
uplavio poprilicno poguzvan.

Franko Perković je devedesetih, mislim, obnašao dužnost zapovijednika Flote HRM.

Pozdrav svima,
   
Da li ,možda, znate imena svih časnika na VPBR-31 Split, za vreme remonta, 90-godine v Tivatu. Po imenu se sjetim samo još jednog oficira; Lazarušič-stariji vodnik, i nikoga više...

Lp, M89

Ako neko zeli; 33-ojku i, mislim, 34-orku moze videti u luci Bar. Ja sam nedavno bio tamo i moram priznati da je malo tuzno
gledati ih onako umrtvljene uz 4 R-topa, dve ronilacke barkase i jos dva pomocna broda od kojih je jedan navodno PO-92 ali nisam mogao da proverim jer su iza zice. Posade ima samo na fregatama i na barkasama. Ostalo lezi u mrklom mraku i izgleda da odbrojava poslednje trenutke. Moram priznati da mi je zaigralo srce kada sam ih ponovo video nakon skoro 20 godina. Cak i patrolac, koji je sada u crnogorskoj pomorskoj policiji je i dalje jednako lep.
Jedino mi je jako smetala arogancija njihovih posada koje nikako nisu dozvoljavale da popnem 9-god. cerku na palubu nekog od njih da dete vidi kako izgleda na palubi. Nisu cak pomogle ni njene sklopljene rucice i reci molbe.
Na zalost velike guzve na cesti su me sprecile da odem do Boke da vidim sta je tamo ostalo.

Pozdrav svima

Šta ćeš, to su sada organi... nekada nije bilo tako...

Pozdrav
zna li ko gde se nalazi Miki Kauboj bio mi je komandant na TČ 221
Milanče

Pa, drugari, evo vam jedan lepi snimak 31.ce

[attachment=1]

Svaka cast za sliku,mislim da je do sada najbolja za 31.

I ja mislim.

Mislim da ta vjest nije tačna.

Koliko je meni poznato VPBr 31 je gotovo čitavu 91 i dio 92 proveo sa neispravnim topovima 76mm. Tako da je mogao u rafalu ipsliti njaviše 7-8 granata iz krmenog topa, a 4-5 iz pramčanog, prije nego dođe do zaglavljivanja automata.

U toku gađanja nakon par granata bi automat počeo da ubacuje novu granatu u cjev prije nego što je izbacio čauru prethodne, tako da samo zahvaljujući divljačkom osiguranju koje su rusi ugradili na upaljačima nije došlo do nesreće.

Kvar na automatima je otklonjen tek u ljeto 92 i prema priči poslužilaca na sva četiri automata su bile skraćene nekakve opruge. Zbog toga su oni sumnjali da je neko, dok je brod bio u remontu, namjerno stavio te skraćene opruge.

VPBR-31 i VPBR-32 - neposredno nakon što su dovezeni iz SSSR-a - još nisu bili naoružani vođenim raketama brod-brod, koje su naknadno ugrađene u RMTZ "S. Kovačević" u Tivtu.

[attachment=1][attachment=2]

 ;) vidim, da je dobro došla moja fotografija "Kopra" iz ABG (donja, "crvena"). to je bila fotografija, koja je u odredjenim prilikama bila dana na poklon. Konkretno ovu sliku je dobio neko u Kopru, kad je 32-ica došla u posjet. Ovo je sken originala.

  Dali se zna otprilike, kad je snimljen 31 na onoj slici, na kojoj je pramčani top okrenut 90 step. u lijevo ?

LP,

Galebe, izvini, ja ni sam nisam mogao da se setim odakle mi slika, osim pretpostavke da sam je povukao negde s interneta. U svakom slučaju hvala ti što si omogućio da bude dostupna.

FF wrote: Galebe, izvini, ja ni sam nisam mogao da se setim odakle mi slika...

Ma nema problema. U stvari zadovoljan sam, da je tu, tako ne treba meni je staviti (sto sam vec htio uraditi ali nisam si jos uzeo vremena, da pogledam kako se to radi na ovom sajtu, pa za sad stavljam slike samo tamo otkud je i ova).

LP,

Dve fotografije RFr 32 na maticnom vezu u Lori, dok jos nije bio prenaoruzan.

[attachment=1][attachment=2]

RF 31 sada ...

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Da Dreadnought, brod sada izgleda prilicno zapusteno, da ne kazem fantomski. Ja se secam da sam jednog dana negde devedesetih godina prosetao MTRZ-om "Sava Kovacevic", gde je jos bila staconirana vecina flote. Utisak je bio vise nego porazavajuci, a verujem da svima koji su bili u Mornarici, neshvatljivo i neprihvatljivo da se brod moze zapustiti. Cak mi se cini da su brodovi koji su svojevremeno tegljeni u rashod i rezaliste, bili vise nalik brodovima, od flote koja je ostavljena da sama od sebe propada. Tuzan kraj.

Da li se neko seca kada su VPBr bili R?

[attachment=1]

Zanimljivo. Nikada zvanično nisu bili "R2". Ovo je verovatno bio relikt prošlih vremena. U vreme povlačenja starih razarača, kada su VPBR-ovi tek stigli iz SSSR-a, mnogi su ih zvali - "razarači". Moj prvi kontakt sa VPBR-om bio je u Tivtu 1994. kada mi je Cezar prilikom mog prvog ulaska u zavod pokazaorukom u pravcu 32 i rekao - "a eve ti ga ovde razaraaaaač" (šumadijski akcentovano)  ;D

O mogučoj sabotaži je prije nekog vremena pisao i FF.
 
Činjenicesu sljedeče:
-na grad Split je pucano sa mora
-pucani je sa granatama 76mm
-neeksplodiranih granata je bilo
-granata bez upaljača je bilo

Sve drugo je povjest. U vrijeme, kada se to dešavalo bio sam u Splitu, zato znam kako je bilo u gradu. Što se je dešavalo na brodovima, to ne mogu znati.
Prošlo je dosta vremena od tada i pustimo to povjesničarima, neka se oni "bakču" oko toga.
Sada, kada gledam, kako brodovi propadaju (nema veze sa pod čijom su zastavom) nije mi drago. Pogotovo brodovi, na kojima sam radio, a na nekima i plovio.
Duje

Problem sa topovima najkritičniji je bio u trenutku kada se BG sačinjena od minolovaca izvlačila kroz neretvanski kanal i dopala pod paljbu obalskih baterija sa Lovišta, Hvara i Korčule koje je poseo ZNG. Iz pravca splitskih vrata upućena je TG "Kaštela" na čelu sa VPBR-31 koja je trebala da vatrom podrži izvlačenje minolovaca od kojih su neki već bili pogođeni. Već nakon prvih nekoliko rafala, došlo je do zastoja, prvo na pramčanom, a odmah potom i na krmenom topu. Kasnijom istragom, utvrđeno je da se radilo o sabotaži. Ceo ovaj događaj zabeležen je filmskom kamerom snimatelja koji je bio na VPBR-u, ali snimci se nalaze uglavnom u privatnim arhivama i nisu dostupni.

Na jednoj od vežbi iz druge polovine 90-tih:

[attachment=1]

Još dve iz približno istog perioda:

[attachment=1][attachment=2]

Na pojasu za spasavanje jasno pise R 31.

Piše RF 31.

92 kad sam došao na taj brod pisalo je VPBr 31

Ma piše R-31 (sa crticom). Samo sam skrenuo pažnju da nikada zvanično nisu bili klasifikovani kao "R". Mora biti da je neki farbar dao sebi malo slobode, jer su ih uistinu, dugo vremena zvali "razaračima" iako su po deplasmanu već tada bili na donjoj granici fregata. Nakon penzionisanja R-11, mnogi se nisu mogli pomiritit da više namao razarač u floti.  :)

Ako me oči dobro služe na gornjem djelu pojasa piše ćirilicom RM, a u donjem isto tako ćirilicom

[attachment=1]

Gore РМ a dole РФ-31 .... Sve Ćirilicom

[attachment=1]

Ćirilica je bila zastupljena na brodovima. Ime broda je na jednom boku pisalo ćirilicom, na drugom boku latinicom.

E, pa Ubootfahrer, evo Ti detalj. Ja imam utisak da pise R 31

[attachment=1]

Izvini druže, to je barem po izgledu slike bilo prije nego sam i došao u školu.

no comment[attachment=1]

Evo još dve od prošle godine ...

[attachment=1]

[attachment=2]

Jos 2 slike VPBR-32.

Izvini, tu je druga...

Odlične fotografije truplo ... nisam ih nikada dosad video ....

Evo fotografija dok je brod bio klasifikovan kao Veliki patrolni brod VPBr ...

Na vezu ...

[attachment=1]

Komandni most ....

[attachment=2]

Automatski i elektronički uređaji za navođenje raketnih projektila ...

[attachment=3]

Slike sa raketnog gađanja VPBR-32 - vežba "Mimoza" 5.11.1985. godine, lanser br.4[attachment=1][attachment=2].

Pozdrav,

opet moram da pohvalim, jako sam oduševljen, ove fotke mislim da još nigdje na webu nisu bile objavljene, pogotovo su rijetke one od "Kopra".  Jel se može navesti kad je slikan VPBR-32 i ako nije tajna otkud ove fotografije gore ?  (ona prva čini mi se, da je snimljena blizu Šibenika ? - po fabriki u pozadini...?!)

Kako je izgledala rampa posle ispaljivanja rakete?

Dreadnought, moram te ispraviti! Fotografija za koju si dao objašnjenje da je automatski i elektronički uređaji za navođenje raketnih projektila, ne predstavlja to što ti kažeš.
Ta fotografija je snimljena na RTOP i mislim da prikazuje pult za kontrolu i upravljanje glavnim dizel motorima na topovnjači. Nisam motoraš, nisam čak ni bio ukrcan, ali sam dosta puta boravio na raketnim brodovima, prilikom krcanja i iskrcavanja raketa, u toku priprema za raketna gađanja i sl.
Još jedan detalj, na slici je MT kapetan Kaćanski Pajo, lala iz Zrenjanina ili Kikinde. Baš bih voleo da čujem nešto o njemu!

Galebe, "Koper" na toj fotografiji plovi iz Lore prema izlazu iz Kastelanskog zaljeva.

U pozadini se vide skladista (silosi za PVC prah) bivseg "Jugovinila", a dimi cementara koja je najbliza Kastelima,  - tada je sve to radilo.

Kozjak je u pozadini.

Hvala na info ... ja sam samo preneo ono što je pisalo na pozadini fotografije, te sam pretpostavljao da je podatak verodostojan. Niti sam raketaš, niti motorista tako da se ne razumem preterano u to. Važno je da uvek ima stručnih ljudi (poput tebe) da ispravi i da pravu informaciju ..  :super

Mornar, treba da ti bude jasno, da lanseri na RTOP i RF nisu uređaji jednostruke namene, znači posle gađanja oni moraju biti funkcionalno ispravni i spremni da prime narednu raketu za naredno gađanje.
Naravno, kod nas je bilo malo gađanja tako da se to nije praktikovalo.
Prisustvovao sam na dosta raketnih gađanja i u najvećem broju slučajeva, osim malo nagorele boje u unutrašnjosti i vanjskoj oplati lansera nije bilo značajnijih oštećenja. Ponekad, ponekde popusti poneka cev hidrauličnog sistema lansera pa ima curenja hidrauličnog ulja, ali sve to nije značajno. U glavnom , u najvećem broju slučajeva nakon gađanja posada izvrši propisani tehnički pregled lansera i otkloni sitne nedostatke, i to je to!

Drua stvar je sa lanserima na hrvatskim RTOP, naoružanim sa RBS-15. To su kutijasti lanseri u kojima se rakete čuvaju u raketnoj bazi i i raketa se zajedno sa lanserom ukrcava (postavlja) na brod. Nakon izvršenog gađanja ti lanseri se mogu slobodno baciti u more, pošto naredna raketa koja dolazi na isto mesto, dolazi zajedno sa lanserom. 

Ona prva mislim da je snimljena sa lukobrana u Lori (u pozadini Mosor, Kaštela, "Jugovinil"?, godine '86 -'87? ), za drugu ne znam ni godinu ni mjesto - možda negdje ispred Hvara ili oko Drvenika.

mislim da je ispred slatina na čiovu...

Oko gađanja sa Styx-ovima sa raketnih čamaca su na forumu avijacija bez granica pričali, da su posle ispaljivanja rakete morali bordovi iči na manji
remont, pošto su palube bile dosta izgorjele (boja, manja oštečenja ...).

Pa u mirnodopskim uslovima, normalno je da se išlo na remont, ako se to može uopšte nazvati remontom (skidanje stare i nanošenje nove boje u predelu lansera). Lansiranje bilo koje rakete s palube broda ostavlja posledice, pre svega estetske vrste. Pre nekih 10-ak godina, tada još kao klinac, bio sam na PR-41 vezan uz VPBR-33 koji je nekih 2 dana pre toga imao gađanje iz RBU-6000. Ceo most s prednje strane, iza lansera je bio crn.

To što je oko lansera crno i da je boja izgorela nema nikakve veze sa funkcionalnošču uređaja. Prilikom borbene upotrebe bitno je da je uređaj funkcionalan i sposoban za dejstvo, a ne da li je boja nagorela ili nije ....

Već sam rekao - tokom svoje dugogodišnje raketaške karijere nije se nikada desilo da je posle lansiranja raketa Styx, bilo P-15, P-20 ili P-21 brod bio van funkcije usled kvara na lansirnom uređaju. Govorim o kvaru koji je posledica lansiranja.

Koliko je uopšte lansirano tih protivbrodskih raketa na mete, ima li neka statistika za vrijeme bivše JRM i poslije u SRJ?

P147, daću ti približne podatke, pošto sa tačnim brojem ispaljenih raketa ne raspložem.

U raketnu bazu, na Prevlaci sam došao 1979. godine. Od tada pa do kraja osamdesetih, ispaljeno je najviše 4-5 raketa P-15, isto toliko P-20 i otprilike 5-6 raketa P-21.
Krajem osamdesetih, tačnije u decenbru 1989. godine prilikom prototipnog ispitivanja RF-33 ispaljene su dve rakete sa tog broda, jedna P-21 i jedna P-22. I to je jedina P-22 koja je ikada ispaljena u JRM.
Moram dati dodatno objašnjenje o tome zašto P-22 nisu korištene šire prilikom raketnih gađanja. Naime, P-22 su rakete sa IC glavom za samonavođenje. Glava je veoma selektivna u smislu izbora cilja, ima naprednu logiku selekcije i veoma ju je teško ometati, pa stoga i cilj - meta koji se koristi prilikom raketnog gađanja mora zadovoljiti sve parametre jednog realnog cilja (i po IC zapisu i po fizičkoj veličini).
NIje bilo ni jednostavno ni jeftino napraviti takav cilj i zato se izbegavalo da se sa tom raketom gađa.
 
U SRJ je bilo organizovano samo jedno raketno gađanje, u okviru velike vežbe 1996. godine. Tada je ispaljena jedna P-21 sa RF-33, jedna P-20 sa RTOP-404 i jedna P-21 iz Rubež.
Posle toga raketnih gađanja nije bilo. Nije bilo para za tako veliku predstavu!

Što se tiče godina pre moje aktivne službe, računaj da je ispaljeno najviše 2 P-20 - obzirom da su one ušle u operativnu upotrebu 1977 ili 78. godine.
Pre toga, raketni čamci su gađali nekoliko puta - i to je sve.

JOš jedan interesantan podatak: Tokom svih raketnih gađanja u SFRJ i SRJ samo jedna raketa P-15 je ispaljena sa pravom bojevom glavom, a sve ostale su išle sa tzv. inertnom glavom - bez eksplozivnog punjenja.
Ta jedina P-15 sa bojevom glavom je ispaljena na samom početku ''raketne karijere'' JRM, mislim na bivši razarač Kotor.   
 

Hvala na detaljnom odgovoru.


Kolika je minimalna veličina cilja? Zar nije bilo starih brodova za mete umjesto da se prave?


         Kakav je bio učinak ako vam je poznato?




 

Kada se gađa sa raketom koja ima radarsku glavu za samonavođenje, bitno je da radarska refleksna površina cilja omogućava siguran zahvat glave i to je dovoljno za samonavođenje rakete na cilj - metu.
Prilikom takvih gađanja obično se svuda u svetu koriste rashodovani brodovi, koji se obično dodatno opremjau pasivnim radarskim reflektorima, radi povećanja ukupne radarske refleksne površine.
Posle gađanja, iako su se koristile inertne bojeve glave, bez eksplozivnog punjenja, brodovi mete su najčešće potapane direktnim pogocima: raketa bi jednostavno probušila brodski trup.

Prilikom gađanja sa raketom P-22 stvar nije tako jednostavna: meta - cilj mora da u svakom pogledu oslikava karakterstike jednog živog broda. Raketa se navodi na toplotni kontrast broda prema hladnoj površini pozadine, ali ako je taj cilj pretopao, ili premalen, glava će ga odbaciti kao smetnju. Znači meta mora verno da oslikava spektralni zapis i fizičku veličinu realnog cilja. Upravo zbog toga ne možeš izvući neku trupinu nasred mora, kao što je slučaj prilikom gađanja sa radarskim glavama, i koristiti ga kao IC metu. Meta za IC glavu mora biti ''živa''. Zbog toga treba da je opremljena automatskim uređajima koji će stvarati iluziju pravog broda.
Zbog toga je bilo samo jedno gađanje kod nas na takav cilj.
Meta je bila preskupa da bi se svake godine pravila nova.
A kao za ''baksuz'' prilikom tog gađanja 1989. godine, iako su u pripemi čekali remorkeri da spasu metu posle pogodka, spasa nije bilo. Raketa je proletela posred cilja na samoj vodenoj liniji i dok su spasioci došli do njega on je potonuo, na nekih 5 - 6 milja ispred Molunta. 
Doduše, da je stara Yuga opstala - njeni kapaciteti i resursi bi sigurno dozvoljavali luksuz pravljenja IC meta, još za koje gađanje.

Što se tiče jedinog gađanja kod nas, sa pravom bojevom glavom - nemam konkretne podatke o tome. Video sam filmski zapis, ali bez dodatnog objašnjenja.

Ostali samo dugmići!  ;D

Jel to beše Podgora 72!?

Ovo su snimci s tih gađanja.

      Ako su u na aktivnom živom brodu, pogašeni radari, manja je meta ili ne?

    Pa iz ovog što ste tako lijepo bjasnili dolazim do zaključaka da svaka od ovih raketa ima svojih manjkavosti, čini mi se čak najviše ova sa IC navođenjem jer poput naših RF klase Kotor, može da sisteme za dekontaminaciju koristi kao sisteme za smanjenje IC površine broda, tj smanjanje toplotnog odraza.Ima li tu istine?

Nema veze dali radar na brodu-meti isijava ili ne. U praksi, nikada ne isijava, jer je prethodno demontiran, kao i sve drugo od uređaja i opreme. Brodovi-mete najčešće su ogoljeni trupovi rashodovanih brodova (često i bez nadgrađa), punjeni stiroporom i sa ugrađenim 1 ili 2 jarbola na kojima se nalaze radarski reflektori koji povećavaju radarski odraz. Ti reflektori nisu ništa drugo nego oblikovani paneli od lima usmereni u očekivanom pravcu nailaska rakete.


Raketa sa IC samonavođenjem je najotpronija na ometanje, jer je pojedinačnim IC mamcima zbog male površine objekta (mamca) koji emituje toplotu, jako teško imitirati realan cilj. Raketa u glavi za samonavođenje ima logiku koja analizira površinu (gabarite) realnog cilja koji isijava toplotu i upoređuje ih sa okolnim izvorima toplote. U vreme kada su se pojavile rakete P-22, nisu postojali razvijeni sistemi za protivmere namenjeni za odbranu od ovih raketa. Danas postoje, ali to je već 25 godina od uvođenja u naoružanje JRM. Jedina mana ove rakete je manja daljina zahvata.

Raketa P-15, kao najstarija raketa iz ove serije nema nikakvu otpornost na ometanje. Ona je uvedena u naoružanje u vreme kada još nisu postojale razvijene i uvedene u upotrebu protivmere u smislu ometanja. Zahvaljujući tome, egipatski raketni čamci klase Komar su raketama P-15 potopili izraelski razarač Eliat 1967. Već u sledećem ratu (Yom Kipur), Egipatska i Sirijska mornarica su doživele debakl, jer ni jedna od nekoliko desetina lansiranih raketa sa RČ tipa Komar i Osa nije pogodila cilj - zato što je Izrael izvukao pouke iz prethodnog i primenio aktivne i pasivne mere ometanja, koje su se pokazale kao efikasne. Nakon tog rata, SSSR razvija modifikovane verzije ove rakete (P20 i P21) sa povećanim dometom i savremenijom glavom za navođenje koja je bila otpornija na ometanje.

Sticajem okolnosti, kada je gadjan R 21 "Kotor", bio sam ukrcan na MTOP 169, koji je vozio filmsku ekipu koja je snimala efekte gadjanja. Kotor je dobio pogodak po sredini levog boka u visini vodene linije. Ostecenje je bilo takvo da bi brod sasvim sigurno potonuo, da nije bio napunjen nekim vrecama, koje su mu osigurale plovnost, da bi se mogli ispitati efekti pogotka. Rupa u boku je bila tolika da je MTOP mogla "hladno" uploviti u pogonski prostor razaraca, dimnjak je bio prebacen preko palube, a deo vreca za osiguranje plovnosti je bio razbacan kvadratnu milju oko broda.

     Zvuči gadno.Kakve su to vreće?Da li bi se mogle koristiti kao spasilačke za održavanje plovnosti broda u slučaju sličnog pogotka u ratu?

Pa stiropor, pluta ili neki drugi materijal koji omogućuje da meta što duže ostane na površini.

Koji brod je korišten kao meta za P-22?

Ne znam tačno koji je brod korišten za IC metu, neki stari patrplac. Sad više nisam siguran a mislim da mu je nadgrađe bilo skinuto ili barem delimično skinuto. A na palubi (oko središta broda) je montiran jedan veliki cilindar, koji je iznutra grejan sa gorionicima, a izvana je bio obložen senzorima temperature, koji su regulisali rad gorionika, da bi se površinska temperatura cilindra držala konstantnom u okviru temperature realnog cilja.
Zapravo, površinska temperatura mu je bila tako podešena i regulisana da konstantno ima maksimum zračenja u onom delu IC spektra na koji je prijemnik IC glave za samonavođenje najosetljiviji, radi lakog ostvarenja i stabilnog držanja zahvata za vreme samonavođenja rakete na cilj.

Sto rekao FF stiropor ili nesto slicno, pluto bi bio preskup da bi se napunio razarac, a ne znam kako bi brod bio operativan kada bi se ispunio ovim vrecama, da bi mu one mogle osigurati plovnost u slucaju pogotka. Drugim recima - neizvodljivo, brod ionako kuburi sa prostorom, odnosno, dimenzioniran je optimalno za izvrsenje datih zadataka i nema raspolozivog prostora koji bi bio dovoljan za ovu svrhu.

Jedna crtica koja će doprineti shvatanju zašto su brodovi Flote mornarice Vojske SCG dočekali kraj u tako jadnom stanju. Uz objektivne okolnosti, od kojih je na prvom mestu nedostatak novca, bilo je i subjektivnih, kojima smo sami doprineli sadašnjem stanju.

U Sektoru za RM GŠ VSCG, bila je određena suma novca za održavanje RM. Međutim, Ugovorom o formiranju DZ Srbija i Crna Gora, obaveza Crne Gore je bila da finansira potrebe jedinica Vojske na svojoj teritoriji, pa tako i Mornarice. Naravno, Vladi CG to nije padalo na pamet, pa smo iz SRM GŠ i Tehničke uprave GŠ, gde je bilo i mnogo više novaca za tu svrhu, pokušavali da odobrena sredstva čak i polulegalnim kanalimo usmerimo na održavanje brodova Flote. General Kokanović, tadašnji načelnik TU GŠ je to oštro sekao, a na kraju godine bi RV i Kov uzeli pare, "da ne propadnu". Tako 2002, pa i sledeće, i sledeće godine. Između ostalog, to je bio jedan od jačih razloga zašto sam tražio prevremenu penziju - osećaj nemoći da uradim ono što sam morao i trebao... Ali, dok su mi odobrili penziju, već se i Državna zajednica raspala - post-industrijsko doba (informatičko), sve se dešava mnogo brže nego pre 50 godina...

Boro,ne zeleci da mesam politiku i forum,mislim da je svima bilo jasno da je SCG samo prelazno resenje do ovoga sto je danas,znaci dve zasebne drzave.Mislim da je bilo veoma realno i opravdano da Crna Gora odrzava ono sto je ona smatrala da je njen interes a Srbija svoj.Zato mislim da je bilo suludo gurati pare iz Beograda posto-poto u nesto sto su svi znali kakav je kraj...Naravno,ja sam,kao i vecina ljudi na ovom forumu,veliki ljubitelj JRM i svih brodova iz njene flote i cast mi je sto sam bio pripadnik bas JRM,ali stvarnost je ipak nesto drugo.  :super

Slažem se Brko65, ni ja nisam želeo da mešam politiku u ovaj topic, hteo sam samo da malo pojasnim kako i ono što smo imali zbog nekih stvari koje su izvan Vojske nismo mogli da iskoristimo, iako je mnogo ljudi znalo kako a i htelo da učini mnogo za bodove Mornarice.

Znali smo i mi kako će SCG završiti, barem većina nas, ali bi ipak učinili sve što je moguće da brodovi ne dočekaju kraj u ovako sramotnom stanju, da smo mogli.

Pozdrav!

Da se vratimo temi ...

Evo još jedne fotografijie RF-31 ...

[attachment=1]

I još jedna sa RF-32 ...

[attachment=1]

Kao VPBR ... Još nema lansera raketa ...

[attachment=1]

Ova prva slika sa RTOP 404 sigurno nije iz vremena SRJ, vec mnogo ranije. Imas je na naslovnoj strani jednog "Mornarickog glasnika" iz druge polovine osamdesetih.
Jantar, jeste da je malo OT, ali mozes li nam ispricati sto se desilo sa olupinom R 21 Kotor nakon izvrsenog gadjanja ?

RF 32 na vezu u Arsenalu u Tivtu, oktobra 2007, neposredno prije pocetka rezanja u staro gvozdje.

Možda još jedna zanimljiva: lansiranje rakete sa VPBR-32

Ima li neko sliku rf 34.Bio sam posluzilac treceg brodskog odreda na RBU 6000 u periodu 2001/2002.

31

Imas posebnu temu od klasi kotor
https://www.paluba.info/smf/brodovi-jrm/raketna-fregata-klase-'kotor'/45/

Bez komentara[attachment=1]

RF 31 iz vremena kad je vec povucena iz opoerativne upotrebe 2006/2007 godina, vezana u Arsenalu Tivat.

U kakvom je stanju bio RF-31 kada je povucen iz upotrebe (resursi, ispravnost sistema)?

na mostu Kopra. Združena vježba 1989.

Još malo Kopra

Jedan od rijetkih ostataka sa nekad ponosnog i lijepog broda. Cuvaju ga moja dvojica prijatelja, oba bivsi pripadnici JRM.

Gledam prije koji dan RF na vezu tamo preko puta Kumbora dok sam prolazio tuda. Čudi me da nije već isječena? Dokle će je držati tamo onako kao
"izložak"?

Dok joj ne nađu kupca, ponuđena je na prodaju... ili dok sama ne legne na dno usled "održavanja", pa će je u tom slučaju morat' izrezat'.

Koliko traže za nju?  ;)

PS: postoji li neka objektivna relacija koliko je u svoje vrijeme mogla koštati, bez obzira na kliring između SFRJ/SSSRa?

Cenu je teško odrediti zbog klirinškog načina obračuna. Valuta je bila "klirinški dolar". Realno bi bilo da je procenjena cifra negde oko 40-60 miliona USD po brodu. Ipak, to su samo moja nagađanja. Nisu bili jeftini!
Deo cene mogao je biti kompenziran remontom sovjetskih brodova u Tivtu, npr.
To je danas relevantno isto koliko i činjenica da je "Philips" color TV 66cm 1982. koštao oko 1000USD na konsignaciji, da su 1984. novine bile 15din, litar dobrog vina 60din, boks "Marlbora" 110din, a da su dobre patike bile oko 100DEM. Mesečna "Plata" mornara na PČ graničarima bila je 105din, a plata vojnika 70din.

Da li je sad nešto jasnije!? Naravno da nije!

Kumbor, mislim da si cenu prilično tačno pretpostavio, mada, obzirom na pozicije država u kliringu - mogla je ići i do 100 miliona klirinških dolara po brodu.

Када је у питању цена овог брода  имам белешку у свесци са предавања које је 1987.године држао адмирал Јокић слушаоцима последипломских студија ратне вештине. Поставио сам је у теми о ракетној фрегати "Котор":

Boro,
i klirinške cene za isti borbeni sistem su se mogle razlikovati od zemlje do zemlje.

Npr. cenu za licencu za tenk T-72 mi smo platili jednu, a Indija sasvim drugu, ugovori o licenci su bili  različiti, a različito su tumačene i ispunjavane naoko slične odredbe ugovora.

Uopšte, kod kupovine oružja nije moguće utvrditi standardnu, već samo neku orijentacionu cenu "od i do" (i to sa ogromnim odstupanjima!) jer isti borbeni sistemi različito koštaju za klijente različitog porekla.

Opet, npr., kada smo hteli da kupimo "exocet" od francuza, čisto sumnjam da je cena bila ista kao i za grke, a radi se o otprilike istom periodu!
Nisu ljudi hteli da nam ga prodaju - pa su zato i zacepili!

Eto sad čitam i Dzumbin komentar. I to može biti tačno, mada mi 18M USD izgleda malo. RČ tipa "Combatante II" je 1980. koštao 20-30M USD, a to je brod u klasi RTOP.
Dzumbin podatak od adm. Jokića samo govori koliko cene mogu varirati i kad je u pitanju kupovina na zapadu i kupovina na istoku... Sama cena ne mora ništa znači bez uvida u uslove ugovora. Bog zna šta je tu prebijano i kompenzirano za šta!

Uostalom, eto nam ga SDPR - Yugoimport kao primer.

Slažem se Kumbor, baš na to sam i mislio kad sam govorio o poziciji država koje učestvuju u kliringu.

A, da... donaoružavanje sa P21/22 vršeno je kod nas. Nije ni to bio mali zahvat. Kada je tačno vršena ugradnja lansera i sistema upravljanja? Da li smo sve sami to uradili, ili je za to uzeta "licenca" od SSSR? Neki brodovi projekta 56 i 61 (Kotlin mod. i Kashin mod.) su na isti način donaoružani.
Ova rekonstrukcija i modernizacija je takođe koštala neke pare!

Meni je ostala u pamcenju neka cena od oko 100 mil USD po VPBR-u.

Ova cifra pretstavlja cenu broda ili cenu modifikacije?

Ево једног чланка који се бавио вредношћу долара и динара од 1953. до 1998.године. https://www.paluba.info/smf/specijalne-jedinice/bezbednosno-obavestajne-sluzbe-zemalja-u-okruzenju/.

Једна долар је 1987.године званично вредео 1297,84 динара. Како курс никад није био реалан (око 20%) онда би му реална вредност била око 1800-1900. динара. И по тој цени она Јокићева цена од 1100 милијарди динара изгледа голема. Можда је мислио 110 милијарди, па погрешно рекао, а ја записао. Ако је тако онда би цена брода била око 84 милиона долара по званичном курсу. Ако се то увећа за 20% (као реалнија вредност) дође се до суме око 100 милиона долара.

Kako god okreneš mnogo skupo, 100 miliona $ za fregatu te klase....

Zašto tu RF ne pretvore u turističku atrakciju? Ima dvije varijante:

1. Da je lijepo pituraju i privežu na neki slobodan mul (rivu) i da se nudi "atraktivna posjeta brodu nekadašnje JRM svima znane SFRJ"? Da taj brod počne zarađivati a ne da samo bude gutač novaca kao dok je "radio".

2. Potope ga (naravno ekološki pripremljenog prije toga) negdje na 20-30 m i eto sjajne ronilačke atrakcije?

Što god, ovo što sad tamo stoji izgleda jadno i sramotno u svakom pogledu.

Potapanje je uvijek zadnji izbor. Privezivanje i pokušaj osmišljavanja i uređenja u turističku atrakciju bio bi dobar izbor, iako jedva par mjeseci "turizma" neće pokriti godišnji trošak broda, održavanja, kakve-takve posade, posebice uređenja.

Možda je najbolji izbor prodaja nekome da se on zeza s njim (brodom), prethodno ga malo uredivši (naravno, za dodatno plaćanje).

Krajnji je izbor potapanje kao atraktivnu ronilačku destinaciju, a uvijek ostaje i prodaja u staro (vojnomodificirano) željezo. No, CGci su uspješno rješili ono prije, pa će i ovo ...

U temi Razarač HMS Småland klase »Halland« (https://www.paluba.info/smf/brodovi/razarac-hms-smaland-%28j19%29-klase-halland/) može se videti, šta su Šveđani napravili sa odsluženim razaračem.

Slažem se da bi i VPB mogao poslužiti za takvo nešto.


LPB

Kako god, ovakav kakav jest, ne vrijedi ništa.

Ako u CG nemaju poslovnog turističkog njuha za to, mogao bi netko u HR (a taj netko bi trebao biti Grad Split po logici stvari) kupiti taj brod, srediti ga do razine urednosti, ne treba ni posada, dovoljan je vodič i čovjek na generalnog održavanju ćistoće nakon što se brod sredi npr. u besposlenom šibenskom škveru. Pa ga privezati tamo u gradsku luku i organizirano dovoditi turiste koji ne manjka, a ne manjka ni "priče" oko broda.

Učimo od Amerikanaca, oni bi i Eskimu prodali led.

PS Zašto CG brod ne sredi od "ekološke takse" koju 10 Eura naplaćuju na granici? Ili taj novac ima druge svrhe?  :)

U Bivšoj SR Hrvatskoj i ex Jugoslaviji u visoke peći otišli su brodovi povijesne vrijednosti. Iscipali su se i brodovi s naših domaćih malih škverova. Bili su to biseri brodogradnje u drvu. Očuvanje jednog VPB nema nikakva opravdanja niti smisla.

Vraćamo se na moje ronilačko potapanje ...  ;)

Iako bih licno volio da se VPBR 31 sacuva, ovdje se ipak moram sloziti sa brodarskim.....
zaista je nevjerovatno koliko smo mi na istocnoj obali Jadrana pokazali nerazumijevanja i cak gluposti unistavajuci brodove izvanrednog istorijskog znacaja. Stepen kretenizma onih koji su dopustili da recimo, PBR "Cer" (najduze sluzeca ex AU torpiljarka od 250 tona u svijetu) umjesto da bude sacuvan kao muzej i spomen na svih onih 4-5 RM pod cijim je zastavama sluzio, zavrsi u hrpi starog zeljeza, je prostro frapantan :zid :'(. Da ne pricamo o tome kako se danas odnose prema nesretnom "Dalmatu"... Kad to covjek vidi, onda mu zaista ocuvanje VPBR 31 vise i ne predstavlja toiliko znacajnu stvar....

Да нема Војног музеја у Београду и пар музеја и музејских поставки у другим местима  данашњих држава много чега не би било и ми не би знали. Историја војног наоружања је историја развоја технике и технологије уопште. То посебно вреди за тзв. капитална борбена средства (бродове, авионе, тенкове, артиљерију, ракетне система ПВО, нека инжињеријска средства). А та средства се најмање чувају. Обично када нешто уништимо сетимо се да га нема и да би било добро да смо га сачували.

Као дете (1966.) сам био у Бугарској, у Варни. Обишли смо поморски музеј. У сећању ми је остала нека подморница која је у балканским ратовима потопила неки турски брод. Стајала је изложена на копну и Бугари су је радо и с поносом показивали. Ако упоредимо са једне стране бугарску а са друге  хрватску и црногорску поморску традицију, сваку по на особ, мислим да Бугари нису овиме двема ни до колена. Не знам у каквом је сада стању Поморски музеј у Сплиту, али ми не би изненадило да не може да квалитетно илуструје поморску историју, па и војну, на овом делу Јадрана.

A đe će turišti gleda` tamo neki brod! Mogu se, ne daj bog, zagleda` u željezo, te će ostavi` manje para tamo đe treba!

Lakše je prodavati triput leđene kineske lignjice po 1Eur komad u porciji nego organizovati turističke atrakcije koje traže više mozga.
 
A brod je valjda već kaparisan. Glupo bi bilo da nije! Koliko je tu željeza, bakra, mesinga, AlMg legura, itd. HILJADUPETSTO TONA EEEJ! Svrbe nekoga dlanovi.
Čeka se da svima dosadi što trune na Pristanu i da svi koji imaju neke bezvezne ideje o tom da se brod sačuva izgube volju. Pa onda jedno prohladno i kišno jutro, po slaboj južini koja ljude čini mrzovoljnim, turskim ili italijanskim remorkerom ode brodina adio!

A koga više interesuje istorija. Smučila se ljudima istorija sa svim njenim nesrećama ... tim pre što ... "proces nije dovršen". Biće toga još.

       Nema ništa od toga da se 31 sačuva, to je, nažalost, davno završena priča. Crna Gora je zemlja gdje se kulturno-istorijski spomenici prve kategorije nude na prodaju ili u zakup jer su bili vojna imovina (npr. tvrđava Arza, Mamula...). Aparatčicima u PG je Arza u istoj ravni sa, lupam, strelištem u Pljevljima ili napuštenim magacinima u Nikšiću. Nije bitna istorijska, kulturna, arhitektonska vrijednost, tradicija ili bilo šta drugo... najbitnije je da se to sve pretvori u luksuzna kazina, hotele, apartmane sa helidromima i čudima. I mislite da će se neko osvrnuti da sačuva jedan brod, koji je, uzgred, JEDINI takav na svijetu?! Ne zanosimo se, oni koji odlučuju, na taj brod gledaju, kao što reče @kumbor, kroz mesing, bakar i ostale legure i obojene metale. Gotovo da ih možeš uporediti sa onim mačkama iz Diznijevog crtanog filma koje gledaju zlatne ribice,a u stvari vide sendviče kako plivaju.

       ...Prije nekoliko godina su "nepoznati izvršioci" na Luštici isjekli nekoliko obalskih topova još iz vremena A-U monarhije. U pitanju su bile tone i tone čelika i željeza (prilika da se lijepo zaradi), "akcija" je trajala nekoliko dana, sve je lijepo utovareno na kamione i otjerano za Nikšić. Mislite da je neko od "nadležnih i odgovornih" reagovao?

       ...Pa sad zamislite šta će tek biti sa brodom...

Jedini način da se sačuva ovaj brod je da ga kupi neko ko je imao veze sa mornaricom i ko zna i razume šta on znači, te da ga pretvori u muzej. Drugačije će završiti u Nikšiću ne 100 nego 200 %.

Bitno je da se stavi par evrića u džep, a istorija...hebeš istoriju, od nje nema profita. :udri

     Izgleda da si u pravu Kumbor 100% mada na zalost ali tako je treba biti realan, mozda ima resenja ali treba puno para kad bi neki Rus tipa Abramovic hteo da kupi i da napravi nesto mozda bi bilo donekle dobro mada i to nije resenje nego mi pade na pamet ko ima pare . . . .

Nije kvaka u brodu, kvaka je u mozgu.
Zato sam i napisao tuđe preteće reči, smišljene van ovih prostora, da "proces nije dovršen".
Manje mislite, lakše će vam biti.
Sudbina VPBR-31 je samo povod za raspravu. Da je živo biće bio bi bi alegorija, ovako je u najbolju ruku simbol.

Ideja (invencija) da se na neki nacin 31 sacuva je fenomenalna, do inovacije (odrzivog projekta) put takodjr nije tezak, ali kosta nesto, poznajuci nas mentalitet, kada bi doslo do odrzive realizacije projekta, onda bi se tusta i tma mudrijasa, "reketasa" nadvilo na jadnika koji hoce napraviti boljitak da ga vec unaprijed zalim. Tesko se pliva u maloj bari sa overdose krokodilima.

Vrijedi pokusati svakako.

Џумба,
ради се о торпедном чамцу "Дразки".
http://en.wikipedia.org/wiki/Bulgarian_torpedo_boat_Drazki
Он је оштетио турски бојни брод, што је био велики успех у то време.

Наведени војни музеј још постоји, у међувремену је обогаћен техником која се користила током ваше задње посете.

-----

Што се тиче теме, занимљива идеја да се ВПБр претвори у брод-музеј.
Ако то није изводљиво, било би лепо да се макар РТоп претвори у музеј.
Ипак, према оба сам скептичан. Ипак ниједан од бродова ЈРМ тога није стекао славу због које би цела јавност пожелела да сачува те бродове.

Potpuno se slazem sa rashovim razmisljanjem, samo mi nije jasno to sto si napisao da je VPBR 31 jedini takav brod u svijetu,. Koliko ja znam, jeste trentno jedini jos zivi brod klase "Koni" sa naknadno postavljenim lanserima za SS-N-2 i to okrenutim prema krmi (drugi takav je bio VPBR 32), ali koliko ja znam u svijetu jos postoji nekoliko brodova tipa "Koni" u drugacijim verzijama koji su jos u operativnoj upotrebi (2 u RM Libije, bivsi radnici tivatskog Arsenala upravo su u Tripoliju priveli kraju generalni remont broda "Al Gortabyah", ranije su to vec ucinili sa "Al Hani", 3 broda su u RM Alzira a jedan u RM Bugarske i to prvi i najstariji "Koni" koji je godinama u SSSR koristen za obuku posada stranih RM koje su kupovale "Konije"). Od dosadasnjih korisnika "Konija" svoje brodove su unistili, odnosno isjekli u staro zeljezo ili potopili kao turisticke Atrakcije samo Kubanci i Njemci.
Ispravite me ako grijesim...

Na ovo se nema što dodat, sve si reko' kolega ...

Marinero, upravo sam i mislio na to da je jedini Koni koji je tako naoružan. Naravno da nije jedini preostali Koni.

Ma džabe mi ovde tupimo tastature, nikada nije bilo sluha da se sačuvaju za istoriju vredni brodovi na ovim prostorima. Najbanalniji primer je što su ex KuK i JKRM torpiljarke posle svojeg veka u JRM otišle na rezanje umesto u muzej.

Tek ove brodove niko neće sačuvati jer nema profita od toga. Uostalom 152 je prodat nekom "bizmismenu" za basnoslovnih 48000 dinara ( tada je evro bio oko 75 dinara, što znači da ga je dobio za cca 640 evra). Zamisli samo kolika je to bila zarada, samo na aluminijumu iz rebara i nadgrađa je zaradio najmanje 25 puta toliko. Tu samo da se odbije i podmazivanje koje je 110 % dao, ma ihaaaaa...zaradilo se za novi đip....

Nema od toga ništa, i trideset kec ide u Nikšić da se prave šerpe, lonci i poklopci....

Motorista.apsolutno se slazem satobom...Koga jos briga za brod muzej,za potapanje broda roniocima za bilo sta sto nece napuniti dzep...Danas je tu i treba oteti sto vise jer procenti su cudna stvar a za dobro drzave koga je jos briga !

Zanimljiva rasprava i pesimistične prognoze za "visoke peći".

Očito nema poslovnog duha, tj. novca da se dugoročno zaradi. Lakše je kratkoročno, izrezati brod kao salamu...

Očito je da su naši narodi "pametni" pa će učini tako, a npr. Amerikanci su "glupi" jer su neke svoje rashodovane ratne brodove pretvorili u eksponate koje posjećuju turisti i ostavljaju za to novce jer im je interesantno iz prve ruke slušati i gledati nešto takvo što se ne vidi svaki dan.

Ni prvi ni zadnji put da na ovim prostorima vlada politika "kakvi mozgovi i intelekt, pa kilo mozga u Njemačkoj  košta 2 marke"...što se neki u HR svojedobno izjavili.

Ajde dobro, sad se znači čeka tko će se prvi sjetiti da brod tamo smeta.

Prvo, u Americi postoji zdravi interes i pripadajuća novčana sredstva, te ekipa koja zna i što i kako i zašto. Mi ni za krucijalne državne stvari ne znamo ništa od toga troje, pa zašto još da se zafrkavamo s nekim perspektivnim starim željezom? Drugo, Amerikanci imaju - odgojili su je odmalena i poticali - publiku koja se ne srami svoje povijesti i kojoj je normalno posjećivati i slaviti takva mjesta. Mi nit' imamo navade i običaje, a nit' - glede tog broda - i nemamo štogod važnoga i vrijednoga reći. Ako bi i govorili, istina bi bilo nekoliko, sve do jedne bile bi pogrešne. Treće, kad bi se po tom pitanju i štogod učinilo, cijelu zamisao bi vodio i dobio na upravljanje neko netalentiran i nezainteresiran, poput kakvog rođaka upravo onoga tko se proslavio izjavom o cijeni mozga u nas ...

Pa ne govorim ja bez razloga da bi najpoštenije i najmoralnije bilo brod samopotopiti, pa nek barem po njemu plaze samo ronioci, oni su - koliko sam ih ja dosad sretao - redom normalni i dragi ljudi ... 


Ili ga lijepo privezati u mrtvi vez i lijepo i sigurno pričekati da sam zalegne na dno. U to ime par jučerašnjih ...

A dobro i kažeš Patriot...

Po onomu što sam ja vidio, taj brod samo što se ne raspadne pa neće još dugo trebati da legne na dno sam od sebe.

i ovaj bi potapao jos pa licno, naravno u zoni preduzetničke odgovornosti svog ronilackog centra. mozda mu i upali, ionako se okolo predstavlja stecajnim upravnikom ratne mornarice
-------------------------------------------------------------------------------------------------

Ljetnji razgovori: Dragan Gačević o ronjenju i ostalom
Žrtva razarača za trajni mir

To bi mogla postati top-destinacija na Jadranu, čak za svjetski ronilački vodič. Tom njegovom nesvakidašnjom idejom - da se zlosretni razarač “Split” bvše JRM, koji već godinama trune na vezu u Kumboru, simbolično potopi uz granicu Crne Gore i Hrvatske na ulazu u Boku, načinjem priču sa Draganom Gačevićem, istaknutim roniocem i ponajboljim znalcem našeg podmorja. On kaže:

- Nije ta ideja od juče, stigla je ona već do Podgorice i Zagreba, prvenstveno kao još jedan mogući prilog konačnom pomirenju dva naroda. Konkretno, zamislio sam i da se tom brodu “sudi” kao Berekinu ili Karnevalu, jer jedinstven je slučaj u svijetu da brod čije ime nosi i tuče po gradu Splitu! Lično sam spreman da ga za taj čin pripremim, postavio bih eksplozivna punjenja na pavo mjesto, da on konačno legne na dno. I da ga, eventulano, potopi gradonačelnik Splita ili neko ko je tamo od njega stradao. To bi svakako bila izuzetno dobra poruka i slika za čitav svijet, a vjerujem da na ovakav čin ne bi ostali ravnodušni mnogi. Čak i planetarno popularni kanali, poput “Diskaverija” i ostalih.

Mn: Za evropski zaron

Gačević je angažovan kao skiper na jednoj jahti. Najblaže rečeno, veoma je rezigniran tekućim stanjem u našem ronilaštvu. Tvrdi da je “haotično, uz štancanje diploma, svakodnevno vršljanje kojekakvih ronilaca bez adekvatnog vođenja i kontrole, pa u konačnom i - bez zarade”. Uredba o podvodnim aktivnostima, maltene “pisana je za samo jednog čovjeka”!? Slično neveselo mišljenje iznosi i o Savezu ronilaca, koji bi trebao da se bavi sportom, a nikako turizmom.

- Evropska zajednica, tamo gdje valjda i mi stremimo, donijela je jasne standarde kako se pružaju usluge u ronilačkom turizmu i to veoma precizno propisane. Bio sam i lično pozvan od Evropske federacije na jedan stručni seminar u Zagrebu, gdje nam je rečeno da, poput Hrvatske, sve to i mi ovdje moramo implementirati u naše zakone. Prosto, trebamo donijeti zakon o ronjenju i posebne pravilnike za sportsko, turističko ronjenje i radove pod morem.

Gačević je duže od tri decenije ronilac i to veoma iskusan. Sa svojim kolegama pronašao je, locirao i snimio na desetine brodskih i ostalih olupina na našem primorju. Uz bogatu foto, video i ostalu dokumentaciju, odavno je zgotovio materijal i za podvodni vodič, sa čim je već ranije upoznao mnoge u brojnim institucijama, od Kotora, preko Cetinja, pa do Podgorice. A, na pitanje zašto je prolongirao izdavanje, opet uzvraća:

- Čemu i komu moj vodič dok u naše zakonodavstvo ne implementiramo evropske standarde?! Čim to zaživi, ja već sjutradan mogu da ga dam u štampu, samo to i čekam! Inače, i dalje se bavim montažom novih materijala i onih koje sam godinama snimao. Dogovorio sam i sa “Zastava-filmom” da mi ustupe neke materijale, minut za pedeset eura. Nije baš ni jeftino. No, želim da to polako posložim i da mi vodič prati kvalitetan DVD koji može poslužiti i za dodatnu eduakciju ronilačkog kadra, ali i za solidnu promociju našeg podmorja u turističke svrhe…


Ronilački muzej u Novom


Uz opasku da često roni i sa kolegama u Cavtatu, Gačević pominje i to kako uskoro u Zagrebu izlazi novi ronilački časopis koji će objedinjavati ove prostore, pošto jedino tako tržišno može i da opstane, pa će i on dobar dio tema plasirati na njegovim stranicama. Uzgred, ne bježi ni od mogućnosti da o ronilaštvu i ostalom, eventualno, zabrazdi kolumnu i na stranicama Pobjede, uz razložnu primjedbu kako je prosto nevjerovatno da Javni televizijski servis još nema adekvatnu emisiju posvećenu moru i podmorju, na zavidno bogatoj pomorskoj tradiciji Crne Gore!? Na kraju, uz činjenicu da je prikupio veoma obimnu dokumentaciju, kao i mnoštvo artefakata, o ideji da u Novom osnuje ronilački muzej, kao i da su za tu atraktivnu zbirku, recimo, bogomdani prostori neke od ovdašnjih tvrđava, sagovornik veli:

- Da, imam veoma obimnu arhivu vojnu i civilnu, sve je to kod mene. U vlasništvu imam i sve ronilačke aparate s kojima se ronilo u bivšoj SFRJ, kao i bogatu literaturu koja je obrađivala ovu oblast. I ta ideja o muzeju je poprilično stara, mada bi to bio drugi takve vrste na Jadranu, nakon Pirana. I Novi je svakako zaslužio da dobije takav muzej, jer ovo je grad u kome se najviše i ronilo, istina, uz negdašnju ronilačku školu Mornarice Kraljevine Jugoslavije u Tivtu… Dakle, fantastične eksponate imam i spreman sam, ako ništa drugo, čak i svoj plac ovdje da ustupim za muzej!


“Split” po Splitu!


Već 15 godina na mrtvom vezu i van plovnog stanja, pod oznakom RF-31, u Kumboru samuje razarač 'Split', kojim je 15. novembra 1991. napadan grad čije ime brod nosi. Neko vrijeme u medijima je pominjana njegova prodaja, kao i mogućnost da njegov povrat zatraži Hrvatska pošto je pripadao matičnoj luci Split. Međutim, portparol Ministarstva odbrane RH Goran Goršić kaže da od te rabote nema ništa, pošto se radi o brodu građenom osamdesetih godina prošlog vijeka koji je vrlo skup za održavanje, a ima i vrlo nepouzdane motore sklone čestom kvarenju.

Inače, pomenuti događaj iz 1991. novija hrvatska istorija bilježi kao "Bitku za Split" i obilježava ga kao Dan obrane grada i Županije splitsko-dalmatinske.

http://www.pobjeda.me/citanje.php?datum=2010-08-01&id=189380

Eh, ove naknadne pameti!
Da možda Gačević ovu ideju o potapanju nije pokupio ovdje na Palubi?!
A to "suđenje" nije vrijedno ni komentara, neukusno i degutantno, ako već treba nekom da se sudi to sigurno nije brod.

Da, ali brod ne može da se brani, tako da ga mo'š napadati i kriviti koliko hoćeš...

proveo sam vojni rok na tom brodu, te 86/87 je zaista izazivao poštovanje gdje god bi pristali.
krajnje jadan završetak jedne žalosne priče koja je počela 1991

To su pi***rije, kako veli prethodnik, brodu se ne može suditi. I kako bi svoj novi "ronilački" život brod počeo živjet ako bi bio "osuđen" i potopljen od osobe koja je u prethodnom ratu formacijski bio ratni profiter koji se obogatio trgovanjem humanitarnom pomoći? Također, brod ima Kingston ventil za potapanje, ne treba ga minirati, posebice ne kad brod ne može uzvratiti ...

Glede inicijative, ništa novo, no glede ronjenja u nas jedno je ono što piše na papiru (a dobro piše), a drugo je što se primjenjuje. Na sjeveru HR se to kako tako poštuje, iako ima podosta crnog pružanja usluga. U Dalmaciji je mahom sve izvanzakonski, tu nitko nikoga ne hebe, zakoni i pravila postoje radi forme. Naravno, ne postoji ni kontrola, kamo li represija prekršitelja.

Glede "Splita" i Splita, da je prvi htio ozbiljnije naškoditi imenjaku, bio bi to i učinio. No, ispalo je kako je ispalo, a Splićani i tako uvijek vole slaviti ...

Brod bi bilo fora potopiti, prije toga ga pripremiti za sigurne ronilačke obilaske, napraviti mnoštvo otvora (ali ne eksplozivom) i sve skupa nadzirati i održavati. No, već na početku bi se ekipa posvađala, sve da su iz iste države, kamo li ne dvije ...

Patriot, koje je to ustrojbeno mjesto '' ratni profiter ''?

valjda komandno:o)

Hebi ga Kume, zaboravio sam navodnike na "formacijsko" ... Inače deficija ratnog profitera govori ovo:

RATNI PROFITER je onaj građanin Hrvatske koji je u tijeku Domovinskog rata od 30. svibnja 1990. do 30. lipnja 1996. godine postigao poduzetničku dobit (profit ili bilo kakvu imovinu mimo pozitivnih propisa, npr. neplaćanjem poreza), podmićivanjem, neregularnim prisvajanjem državne i privatne imovine, na osnovi neustavnih propisa i onih koji nisu sukladni zakonima, prevarom, krađom, nasiljem, ili je na bilo koji drugi neregularni način iskoristio okolnosti šestogodišnjeg rata.

Društvo, držimo se teme i pravila, a politiku pustimo po strani.

Hvala
LPB

evo 31 na dzepnom kalendaru iz 1981 [attachment=1]god.

Jos uvek bez lansera raketa  :-\

Jedna veoma retka fotografija:

Momo postovao si link do slike, a ne sliku....

[attachment=1]

Jos jedna retka slika-RBU6000
[attachment=1]

Fotografija nikada dosta...

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

U, ova zadnja je mnogo dobra, nikada je do sada nisam vidio. Ovo sto mu se samo krma vidi je rekao bih, RC....

Jeste Marinero,RC glavom i bradom .

Drugu sliku na brkinom postu sam ja slikao 1999. Izrezana je, jer mi je u desni deo kadra uletela sestra.  :komp

Siniša, evo je i cela slika sa RČ-om. Bio je 307 - zadnji RČ koji je plovio u RM VJ.

[attachment=1]

I pretpostavio sam Bojane, da je ta slika tvoje djelo jer se vidi da je slikana sa palube DSM 514. ;)

Pavle  Pajo Kaćanski je umro 2007. Do smrti je radio u splitskom brodogradilištu.

Cronl72, hvala za informaciju. Paja je bio jako dobar čovek, znao sam mu i suprugu.

Neka počiva u miru.

@FF

Sta je movo montirano na pramcanom topu na RC-u?

Cini mi se da ne neki lanser za raketu ili ?

Lanser imitatora cilja.... za gadjanje ciljeva u VaP-u

RČ u ovoj ulozi je kasnije zamenio DBM.

Ja bih rekao da je mitraljez 12.7mm, koaksijalan sa cevi. Praktikovalo se radi uštete municije.

Pre bih rekao da je imitator...  možda da nadjemo neku jasniju sliku?

Evo jos jedne-udarne jedinice flote na  Visu:
[attachment=1]

Mislim da je ovo snimljeno 1991. godine.

Slika je uz Fronta. Objavljivana je u dva navrata. Jednom kao poster,a drugi put na zadnjoj stranici. Moguće da je iz 1990.

Bilo je rasprave sta je montirano na pramcanom topu AK-230 RC.
Mislim da je ovo odgovor.

[attachment=1]

Slika je objavljena u Frontu br,36/1519 -petak,4 septembar 1987 god

Za vežbe gađana sa Strelama 2M.

Znači da je to raketa-IC mamac.

Lanser imitatora cilja.

Prvo sam mislio da ovo postujem u topicu protivminska borba, ali ipak je bolje da bude ovde.

Na krmi VPBR31 stoje dva para cilindričnih predmeta koji liče na minolovke. Pošto RF nije minolovac, palo mi je na pamet da je to deo malo staromodne opreme - zaštitnih protivminskih paravana, radi nekakve zaštite broda u vožnji od mina. Sam termin "zaštitni protivminski paravani" preveo sam sa ruskog. To se tamo zove "охранные противоминные параваны". Ako je to to, možda se kod nas drugačije zove?

Ako sam u pravu - a i ako nisam, ko bi mogao da detaljno objasni ovaj interesantan deo brodske opreme da bi tačno znali o čemu se radi, koja mu je namena i kako se upotrebljava?!

Imaš li još koju sliku ovih plovaka? Ako su paravani u pitanju, čudi me što su na krmi. Paravani su povezivani za pramac i odatle spuštani u vodu, a njihov zadatak je bio da zakače sidreni konop mine i tako je udalje od trupa broda.

Pa jeste Motorista, postavljaju se sa pramca, ali što bi im na pramcu bilo mesto po rasporedu? Na pramcu ima konopa, lanaca, čelik-čela - a mesta je malo (može da se zapetlja, a to nije pomorački!) pa je normalno da se drže na krmi jer tamo ima više mesta.

Postujem i dve slike pramčane statve (prove), gde se vide dve (pokidane) alke za škopce (gambete)?, kao i jedna (bivša) alka? malo desno od sredine statve, kao moguća mesta montiranja konstrukcije preko koje su puštane "minolovke". Slike su namerno "velike", da bi se mogle lepo zumirati bez gubitka oštrine.

Na brodovima, pa i namenskim minolovcima, su se takvi "paravani" montirali na pramcu, od statve prema bokovima, pomoću lake konstrukcije od žica, konopa i limenih profila, kako bi se u širini nešto većoj od širine trupa broda puštale male "minolovke", koje kad naiđu na minsko uže sidrene mine, preseku ga - (ili možda odmaknu?), pa brod može da prođe. Slično bi trebalo da bude i u ovom slučaju. Ovo pod uslovom ukoliko moja pretpostavka makar približno odgovara istini.
Cela ideja je na Zapadu mnogo ranije odbačena, osim kod protivminskih brodova, a i kod Rusa nije smatrana delotvornom, jer ima izgleda na uspeh samo kod klasičnih kontaktnih sidrenih mina sa minskim užetom, a i događalo se da "minolovka" "paravana" ne preseče minsko uže već podvuče minu ka brodu ili pod brod!

Nemam slike palube RF31, niti sam na bilo kom od ovih brodova bio, pa ne mogu da ocenim da li je na palubi bilo predviđenih mesta za montiranje "paravana".
Ne znam ni da li je cela ideja uopšte ikada praktično korišćena na većim brodovima JRM (R11 itd.), pa čak i KJRM.

Po onome što se vidi na krmi, nema širinskih tijela i ona čuda kakogod se spustila u vodu bar ova dva plovka na slici, od kojih je jedan dubinski a drugi ko nosivi ne služe za zaštitu od mina, gledajuči ostale tipove istog broda u naoružanju drugih mornarica toga nema, ali ima na krmi akustičke ometače koji služe za zaštitu od torpeda. Po pramcu i da ispuste minolovku, da bi zaštitila brod mora imati položajnu dubinu koju je nemoguće postići sa pramca,a verovatno ni prvih 30m, sprava ako djeluje divergentno ni u kom slučaju ne može da zaštiti sam brod.
Logično mjesto je krma jer se tu završavaju minske šine, i tu se ometač kao na jedinom logičnom mjestu  može spustiti u more.[attachment=1]Размещение вооружения на сторожевом корабле проекта 1159
1 - 76,2-мм универсальные артустановки АК-726; 2 - реактивные бомбометные установки РБУ-6000; 3 - РЛС управления огнём «Турель»; 4 - навигационная РЛС; 5 - РЛС общего обнаружения «Рубка»; 6 - станция РЭБ «Бизань-4»; 7 - 30-мм спаренный зенитный автомат АК-230; 8 - РЛС управления огнём «Вымпел»; 9 - станция наведения зенитных ракет; 10 - выдвижная пусковая установка ЗРК самообороны; 11 - минные рельсы; 12 - буксируемые акустические охранители; 13 - бомбосбрасыватели; 14 - обтекатель подкильной ГАС.
[attachment=2]

Hvala ML.
Što sam više gledao svoje slike, moja mi je pretpostavka izgledala sve manje verovatna.
Tvoje tumačenje je dalo odgovor. Dva uža cilindra su onda tegljeni dubinski akustički ometači, a dva šira cilindra su nosivi tegljeni plovci.

Međutim, više puta sam video slike nemačkih i ruskih minolovaca prve polovine XX veka sa nekakvim metalnim "brkovima" na pramcu.
Oprema pod nazivom "protivminskih paravana" postojala je i korišćena je ranije i na drugim tipovima brodovima. To što se više ne koriste pokazuje da nisu "radili" kako je zamišljeno.

Evo ga jedan od Bizmarkovih paravana.

[attachment=1]

Paravani ( podvodni zmajevi) su inicjalno bili izmišljeni u prvom svijetskom ratu za zaštitu od morskih mina. Kasnije su se koristili sa mrežama i za zaštitu od torpeda, kao i u ofanzivne svrhe za protupodmorničku borbu, u spregi sa eksplozivnim punjenjem i elektrokablom. Od drugog svjetskog rata, kada se sporadično koristio za zaštitu još kod bojnih brodova, kasnije nije korišten. U prvom svjetskom ratu su sa njime opremani i trgovački brodovi.
Uvelike umanjuje brzinu broda kod upotrebe, negde na 6-8čv, s izuzetkom protivpodmorničkih koji su se vukli do 22čv.
Paravan je spajan na pramcu na podvodnom djelu na završetku pramčane statve, ili su na pramcu predviđeni sistemi za spuštanje fiksnog djela za upinjanje ispod vodene površine(poprilično glomazno).[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]oka za montažu na pramcu.

Avinsko torpedo u paravanu IISR.[attachment=1]

Razarači opremljeni za protuminsku borbu, brzi minolovci IISR opremljeni sa minolovkama i  paravanima.[attachment=1]
Znam da svemu nije mijesto u ovom topicu, i bit če pomjereno kad konačno razrješimo misteriju plovaka na krmi.[attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Fotografije rezanja VPBR 32 u staro gvozdje u tivatskom Arsenalu u jesen 2007-zimu 2008 godine. Uz bok VPBR, vezani su takodje rashodovani PN 26 i trup RTOP 403.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

VPBR 31, april 2007, Arsenal Tivat.

Evo tri lepe slike RF31, 28.08.2010., vez na Pristanu.

Evo još malo detaljnih slika RF31, bivšeg VPBR31 "Split". Oružni sistemi i upravljanje vatrom.

Jedna od mojih ranih slika.

Ova kao i prethodna snimljena je kroz kupe iz jednog ćufita.

Još jednom Split. Čisti amaterski rad i danak neiskustvu.

Добра слика Бродарски.
Поред Фиће и ”победника времена” мало се боље примети старост ових бродова.

Da je bilo pameti i bolje logistike, danas bi imali na Palubi retrospektivu flote.

Samo da je bilo slikat sve šta je prošlo kroz Šibenik.

Imaš još vrimena. Danas su dva broda ušla i jedan izaša. Svaki dan po malo i imaš enciklopediju brodova. Koliko sam ih slika triba mi još jedna soba 5X5.

Evo još malo RF31.

Na drugoj slici vidi se mesto na uglu krila mosta gde je, tako se sećam, stajao grb grada Splita (od bakra ili tvrdog drveta).

Ne mogu da utvrdim čemu je služila ona bačva iza kutijaste konstrukcije jarbola, verovatno neka elektronska oprema. Sa strane jarbola na inostranim brodovima ovog tipa stajala je stanica detektora radarskog ozračenja (станция РТР "Бизань-4"). JRM brod je nema, ili je skinuta.

I još...
Prva slika je 3x3 lanser IC i radarskih mamaca.

Sve ovo kao mali doprinos čuvanju istorije, dok brod ne ode put Izmirskog rezališta.

Lanser mamaca Barricade, isti takvi su bili ugrađeni i na raketne čamce.

Mislim da nije Barricade, on ima masivnije postolje, mada je kalibar Palisade isto 102mm.
Sudeći po malim dimenzijama lansera, na RČ su stajali Stockade lanseri 57mm.
Ipak, tražio sam radi provere ali nisam 100% siguran.
Sve je to Wallop Industries i sve je slično!

U pravu si, ja sam pomešao sa Palisade. Ko ima "Pregled brodova JRM" iz 1989 godine bi mogao da nam napiše koji je sistem u pitanju.

Ja sam moj negde zaturio i ne mogu da ga nađem. :zid :zid :zid

Da je kuća biblioteka - ne bi bila kuća. Meni sva arhiva ni u Tamić ne bi stala. Godinama se spremam da napravim registar i plan gde mi šta stoji, i eto...

Evo sto pise u pomenutom "Pregledu"

Veliki patrolni brod VPBR -31 (2)
Deplasman: 1.420/ 1.800 t
Dimenzije: 96,42 x 12,70 x 26,10 m
Gaz:
-pramac 3,95m
-krma 4,25m
Pogon (vrsta i snaga):
Dizel, 2 x 5.888 kW
Plinska turbina 1 x 14.720 kW
Brzina (ekonomska/maksimalna):
14/30 čvorova
Daljina plovljenja: 4.000 milja – ekonomska brzina
Autonomnost: 15 dana
Broj članova posade: 123
Vrsta gradnje: čelik
Godina i mjesto gradnje: 1980, SSSR
Utrošak goriva (kg/h):
2.700/7.160
Naoružanje:
-4 x lansirna rampa za PBR P-20
-1/II lansirna rampa za PAR RZ-13
-2 x 76,2 mm AK-726
-2 x 30/II mm AK-230
-2/XII x RBU-6.000 „BURJA“
-2 x raketni bacač mamaca „PALISADE“
Ratni bojevi komplet:
-rakete P-20__________ 4 kom.
-rakete OSA-M________20 kom
-76,2mm metak________2.000 kom
-30mm metak__________2.000 kom
-rakete PK-16__________96 kom.
-RDB-60-213mm_______120 kom.
Brodske zalihe:
-vode 35t
-goriva 270t
Mogućnost krcanja:
-DB BB-1__________12 kom.
ili
-mina______________14 kom.
Ili
-HA plutača_________10 kom.
Brodska sredstva i uredjaji:
-radar MR-302, osmatrački
-radar „DON“, navigacijski
-detektor radarske opasnosti S-2150
-radarski uredjaj za legitimisanje RUL „NIHROM“ i „NIKELJ“
-sistem za upravljanje raketnim gadjanjem „PARTNER“
-sistem za upravljanje raketnim gadjanjem „OSA-M“
-sistem za upravljanje art. vatrom FUT-B
-sistem za upravljanje art. vatrom MR-104 „RIS“
-žirokompas „KURS-5“
Magnetni kompas „KMOT“
-radio-goniometar „RUM-5“
-brzinomjer LI-40
-dubinomjer NEL-10
-uredjaj za vodjenje navigacije po „DECCA“ sistemu „PIRS-1M“
-mjerač brzine i smjera vjetra „KIV“
-centralni žiro-stabilizator „BAZA“
-situacioni sto AP-4
-stanica za slušanje HAP-MG-407
-PEL MG 322T
-sistem za upravljanje protivpodmorničkim gadjanjem „BURJA“
-aktivni brodski ometač „J-2150“
-telefon za podvodnu vezu PUT-11
-2 radio predajnika R-654 MR
-radio prijemnik „ONIKS-R-675-K“
-2 radio primopredajnika R-619
-radio prijemnik „VOLNA-K“
-radio primopredajnik „R-618 „EUKALIPT“
-3 radio primopredajnika AMR 750
-radio primopredajnik „COLLINS“
-2 radio prijemnika „COLLINS“
-radio prijemnik „MARCONI“
-radio primopredajnik RUP-12M
-radio prijemnik „BRUSNIKA R-678“
-radio telefon UKT-FM 66/17
-2 radio telefona UKT-FM 66/13
-4 teleprintera ETL-1
Radio teleprinterski uredjaj RTU-100/M
-komandni razglas „KAŠTAN“
-KIS-9S-509
-radiološki detektor KDU-4
-hemijski detektor AGE
-radiološki detektor DRB M-81
-ATC sa mogućnošću priključenja 24 telefona na brodu
-4 grupe bezbaterijskih telefona

Rakete PK-16 su isto mamci koji su ispaljivani iz lansera LRO-16, ako se ne varam. Zna li ko nešto više o ovim raketama?

@marinero, molim te pogledaj koje su rakete bile na RČ, Palisade ili Stockade?

Pise da su bile Palisade....

Hvala. :)

ПК-16 slika sa Wiki.
Sistem ПК-16 (КЛ-101)
broj cevi na lanseru 16
kalibar cevi 82mm
dužina 1000mm
elevacija 0-60*, podešava se na svakih 10*
masa sistema 400kg, sa upravljačkim pultom 490kg

rakete sa IC bakljama ili dipolnim radarskim deflektorima, kalibra 82mm, stabilizovane rotacijom
dužina 670mm
masa rakete 8,76-8,92kg
daljina gađanja 3500m

[attachment=1][attachment=2]

Vidi starih brčina u Loše. Sad ima meksikanske.

Jel on bio prvi komandant "31"?

Mislim da je bio.

Davor Domazet Loša, veoma pametan i sposoban oficir koga sam imao čast upoznati u Puli negde 1983-4.

DDLoso nije bio prvi Komandant 31, na Palubi nedje ima podatak o prvom Komandantu 31-ce, kasnije je predavao Taktiku RM na MVA, ne mogu se sjetiti njegovog imena.

Prvi komandant "31" bio je pok. Đokić.

Dok je Loso jos radio goblene na patrolcima :-).

Lošo je čovik za sve. Ima umjetničkog dara. Bolji je od razvikanih tzv. umjetnika. Gdje je klavir stajao na patrolcu?

Je, on je.

Kada je preminuo?

ja sam mislio da je  prvi komandant 31 bio kf milišić?

Mislim da je preminuo početkom ove godine.

Je, on je.



Pokoj dusi. Imao je stila kao predavac, vladao je materijom.

[attachment=1]
Vazno je zbuniti..............................

Pozdrav za sve mornare  :marinero od bivseg mornara  :pirat koji je sluzio na VPBR-31 (91-92 god)

Pozdrav  i tebi.
Samo da znaš mornar ne može biti bivši to je stanje uma a ne mesta gde se trenutno nalaziš.

[attachment=1]

[attachment=1]
Gde je ovo sikano-meni lici na Boku Kotorsku?

Vis.

Evo radi poređenja. Pristan, Boka, kraj avgusta 2010.

Brod na neoštroj slici nema ni zastave ni imena. Levo od pramca se vidi prizemna građevina. Ovo nesrećno vreme. Boka!

Najlepsi brod na jadranu!  :klap

Hrtovi Jadrana! Glavni konstruktor Юрий Алексеевич Никольский (Jurij Aleksejevič Nikoljski) uradio je odličan posao!

A što se tiče sidra, evo ga... 31 ga nije izgubio. Vidi se i "znak kvaliteta GOST SSSR".

A ko je rekao da je izgubljeno?...
To prvi put čujem.

Pozdrav!

33 je izgleda izgubio sidro.

33 Kotor je bio na slici bez sidra pa smo malo diskutirali o tome,a Zveljanin je napisao da je 87 kod Kraljevice izgubio sidro Kotor, a da su isdro sa 32 prodali za 500EUR

Da se nadovežem na pitanje iz topica o podmornicama. Kakva su iskustva sa PEL-om, tj. sonarom na VPBr? Bio je aktivni, tipa "Argunj".

Kupola AK726

[attachment=1]

Sidra sa "Kopra" je kupio privatni otpad od RM pa preprodao mom poznaniku iz Budve za 500 eur, koji je jedno "utopio" nekom restoranu, sa drugim ne znam šta je napravio.
"Kotor" bez sidra stvarno gledam od kada je stigao u ove krajeve, ali sam mislio da je sidro ponovo izgubio u Crnoj Gori, a da je ono kod Kraljevice bilo izvađeno.

Da li su RF-31 i RF-32 bile potpuno iste,ili je bilo i nekih manjih razlika medju njima(kao kod RF-33 i RF-34)?

Mali crtez VPBR-31,32

Šta je ono ispod kobilize prema provi? Podvodni vidikovac?  :P

PEL, a taj bijeli dio je posebna metalna pokrivka preko emitivno/prijemnog dijela sonara koja se inace, nikada nije farbala antifouling bojom (crveno) kao sav ostali podvodni dio broda. Slicno mozes vidjeti i na pramcima podmornica tipa P 821 i P 831, gdje se takodjenalazi neofarbani metalni dio nad sonarom.

Madmitch, na dobrom si putu. Nemci su svoje sonare na podmornicama tipa XXI postavljali ispod pramca, kao "balkon", pa su ga tako i zvali. "Podvodni vidikovac" je hidrodinamična oplata sonara - PEL-a. Ono što liči na prozorče je oplata od nerđajućeg, nefarbanog, čelika iza koje je predajna antena aktivnog sonara "Argunj", naravno proizvodnje SSSR.

Pretekao me malo Marinero, al` eto, meni je i dalje radno vreme.

Kumbor,radno vreme bez dezurstava na palubi je 0-24h.Pauza traje od0000 do 000059!

Može koja reč više oko toga. Ne razumem. Čelik bi trebao da bude nepropustan za E-M valovanja. Ofarban ili neofarban.

Hvala
LPB

u vezi pitanja bozo13 ne mogu ništa pametno napisat
jedino mi se čini, da sam o ovim premazima za zaštitu od mikroflore pročita da su puni olova
e sad to je ono šta ti pitaš ,metali ne propuštaju ta EM zračenja
znači da tu kapu vjerovatno nisu radili od metala ,ali ko zna, pogledat ću u literaturi
imam nešto sitno

poz.

Svaka boja sadrzi metalne dodatke koje mogu da pojacaju ili smanje elektromagnetnu provodljivost metala. Ovo sam saznao od prijatelja sa elektrotehnickog fakulteta kada smo zajedno bili u Jugohrom-u, oni su mi objasnili da kada se racuna protok struje kroz el.provodnik, uzima se u obzir jeli je provodnik ofarban ili nije. Kod ofarbanih provodnika uvek se uzima neki procent vece provodljivosti provodnika.
Pretpostavljam da je i ovde to u pitanju.

E, ne znam. Znam tačno da su oplate sonara na podmornicama najčešće od tog nerđajućeg čelika. Sećam se kada su u Šibeniku na P-823 stavljali tu oplatu na pramac. Lepo su je i ispolirali. Sve SSSR/ruske podmornice imaju takvu oplatu sonara. Isto tako i površinski brodovi.
Zapadni brodovi i podmornice nekada imaju isto tako nebojenu metalnu oplatu, a nekada oplatu od poliestera.

A setite se i kalote svakog avionskog radara. Uvek je od plastike i na njoj piše "do not paint".

Momci, izvinite, mešam babe i žabe.


Sonar (http://en.wikipedia.org/wiki/Sonar), skračenica za "SOund Navigation And Ranging". Za širenje zvučnih valova, vladaju drugačije zakonitosti nego za širenje E/M valovanja.

LPB

 Sonaru može dobro zasmetat svaka čestica zraka zarobljena u boji,svaki pa i najmanji mjehurić. Znam iz osobnog iskusta. Civilne aplikacije se špricaju Hard Racing Intoncima, i to samo ako su nedostupne za redovno čišćenje.

Samo da razjasnimo nekoliko osnovnih pojmova:

Podvodni lokatori - sonari, mislim i na aktivne uređaje PEL-ove (PEL = podvodni električni lokator) i na pasivne uređaje PEG-ove (Podvodni električni goniometar) rade na principu emisije i prijema zvučnih talasa, a ne elektromagnetnih talasa kao što je to slučaj kod radara i sličnih uređaja.

Princip je sličan:
PEL ima predajnik i prijemnik - emituje impuls zvučne frekvecije (to je onaj karakterisitčan ping koji često čujemo u filmovima o podmornicama) i prima odbijeni signal od prepreke. Na osnovu karakterisitka primljenog signala (azimut i vreme odziva) može da se odredi daljina i položaj nekog predmeta u vodi.
PEG je pasivni uređaj, on samo osluškuje okolne šumove.
Za identifikaciju podvodnih plovila i površinskih brodova potreban je dobar sluh i velika baza podataka, koja sadrži tipičan tonski odziv nekog objekta (o ovome je bilo reči u topicu o podmornicama).

Svi podvodni lokatori rade u kilohercnom području - stariji uređaji čak i u slušnom opsegu. 

Kakvi su bili RIZ-ovi sonari PP-10?

Jel` to behu sonari na novim RTop koje su sada tipa ""Kralj" u RH? To i mene interesuje, da li su slični Simradovim na "Mirnama", ili bolje prilagođeni uslovima Jadrana? 

radi se o zvuku ne o EM valovima.

Znam, uvideo moju grešku. Mešam babe i žabe.

LPB

Sve se spremam,nikako da upitam-Kada su instalirani topovi 20mm?Posljednji put kad sam vidio 31(Lora,10,09,1987) takvih topova nije bilo!

Dok se ne javi neko ko je tada bio na tim brodovima i kaže tačno, ja mogu grubo reći da su 20mm topovi instalirani negde 1990-91.

čini mi se da ova nije bila

poz.

neznam dali je ovo bilo,naleti san po netu,tamo kaže Split i Mirna ???

http://www.defencetalk.com/pictures/surface-ships/p11087-koni-class-frigate-split-and-mirna-class-patrol-boat.html

poz.

tražeći po netu a vezano uz ranije pokrenutu diskusiju o sonaru ,pronašao sam podatak
da su ovi brodovi bili opremljeni sa MG-311 "Vychegda" tipom sonara
možda netko zna nešto o njima više,od mene ono šta san iskopa po netu

poz.

Biznis umjesto mrtvog veza
NOVLJANIN DRAGAN GAČEVIĆ PREDLAŽE DA SE RAKETNA FREGATA “SPLIT” POTOPI I POSTANE ATRAKCIJA
Herceg Novi – Raketna fregata “Split” koja je već petnaest godina na mrtvom vezu u luci Kumbor mogla bi biti potopljena u pograničnom akvatoriju između Crne Gore i Hrvatske i postati poučna i dobra ronilačku lokaciju. Brod bi trebalo potopiti uz obalu na dubini prihvatljivoj za sve ronilačke kategorije i van plovnih puteva - predlaže instruktor ronjenja i vlasnik ronilačkog centra “Marina” iz Herceg Novog Dragan Gačević.
On tvrdi da bi se na taj način Crna Gora na najbolji način riješila nepotrebnog, dotrajalog, nepoželjnog i sa ekološkog stanovišta opasnog broda. A ronioci i turisti dobili bi jedinstvenu ponudu - da na malom prostoru uživaju u podmorju gdje su potopljeni brodovi: SMS Franz Josef, Tihany, T76 (T1 – Golešnica), PBR, Higgins i Galija.

Prije potapanja- brod bi trebalo “pospremiti”, što znači osloboditi svih dijelova koji su potencijalni zagađivači, poput tankova za gorivo i ulje, mazuta...
A vrlo vrijedni metali koji se nalaze na brodu poput bakra, bronze, mesinga i aluminijuma mogli bi se izdvojiti i prodati, a od tog novca djelimično finasirati potapanja broda i njegovo pripremanje za ronilačku destinaciju.
Potapanje starih brodova za potrebe ronilačkog turizma i stvaranje vještačkih grebena nije nova stvar u svijetu, objašnjava Gačević. On kaže da je to uobičajena praksa u Americi i još nekim zemljama.
Potapaju se razni objekti od kamiona, vagona, tenkova, putničkih, teretnih, ratnih brodova sve do nosača aviona kao što je Oriskany koji je potopljen u Meksičkom zalivu i danas je ekskluzivno stjecište turista ronilaca. Japanci su potopili gromni isluženi tanker koji je ubrzo postao mjesto bogato ribom.
Američki nosač aviona USS Oriskany (CVA-34) je potopljen 17. maja 2006, 24 nautičke milje od obale, južno od plaže Pensacola na Floridi.

Trebalo je 20 miliona dolara de sa sa broda otklone toksične materije, a zatim da ga otegle na poziciju potapljanja, da se postave eksplozivna punjenja i pripremi za potapljanje, a nakon toga da se potopi na dno Meksičkog zaliva.
Prema studiji procjene Florida State University, lokalnoj ekonomiji ovaj umjetni greben može donijeti 92 miliona dolara godišnje od sportskog ribolova i turističkog rekreativnog i drugog ronjenja
Fregata “Split” bi, nakon što bi bila pripremljena, otegljena na mjesto gdje bi bila potopljena. Prije toga bila bi poskidana sva vrata i napravljeni otvori kroz koje bi kasnije ronioci mogli da “zavire” u svaki dio broda. Na brodu bi ostalo i njegovo naoružanje, naravno potpuno bezopasno.
Gačević objašnjava da bi brod trebalo stručno potopiti kako bi na dnu ležao na kobilici i tako bio atraktivan za sve posjetioce.

Otprilike bila bi potrebna godina da brod obraste rastinjem i bude spreman za ronioce i turističke znatiželjnike.
“Brod je vlasništvo države kao i mjesto gdje bi bio potopljen, i to bi moglo donijeti ogromnu finansijsku, ali i promotivnu korist državi i njenom turizmu”, kazao je Gačević.
Sama akcija potapanja broda mogla bi se prodati nekoj poznatoj TV kući i na taj način predstaviti Crna Gora kao atraktivna ronilačka i turistička destinacija. Za očekivati je da će se na Prevlaci, ali i na Luštici i Kobili na crnogorskoj strani graditi turistički kompleksi tako da bi ovakva ronilačka pozicija u neposrednoj blizini puno značila kao ponuda, uvjeren je Gačević.
“Mjesto gdje bi bio potopljen brod je državni resurs, koje normalna država izdaje na korišćenje pod koncesiju. Korisnike koncesije država obavezuje ugovorom u kom se precizira način korišćenja i obaveze zaštite i čuvanja tog prostora, a država ubira ne mala sredstva.



Slavica KOSIĆ

Za kolegu FF-a - VPBR-32 "Koper" (HPM Split)

[attachment=1]

Na zalost ne vidi se koji je broj broda.

[attachment=1]

Vis, slikano izgleda krajem 91.

@reply 179

Samo sto se kod tebe vidi cela slika. ;)

[attachment=1]

[attachment=1]
U komentaru uz ovaj foto se kaze da se ovaj tip radio samo za izvoz a da jedini koji je nosio zastavu SSSR je isporucen u Bugarsku

Ovo na slici je fregata Rostock ex-Volksmarine (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=2397.0)

Evo jedne starije slike.VPBR-31 Razarač Split.Sada se nalazi u sastavu Crnogorske mornarice, ako nije prodat.

Još se niko od naših pomorskih taktičara nije oglasio kako se rešavao taktički zadatak - raketni napad na neprijateljske površinske brodove koju izvodi borbena grupa (BG) ili taktička grupa(TG) u čijem sastvavu ima RTOP i RF 31 i RF 33?
Kako je u grupi planirano približavanje cilju i zatim raketni napad sa svih brodova, obzirom da su lanseri na RF postavljeni prema krmi broda. To znači da je brod neposredno pre napada, kada je zauzimao osnovne elemente za gađanje morao okrenuti za 180 step i da plovi kontra grupi dok lansira rakete.

 

Izgradjeno je ukupno 14 brodova klase Koni. Prvi u seriji dobio je ime "Delfin" i formalno je bio u operativnoj upotrebi sovjetske Crnomorske flote, ali je u su[tini sluzio za obuku posada iz stranih RM koje su kupovae obe brodove. "Delfin"  i danas plovi u floti RM Bugarske kao "Smeli", dok su mnogi drugi od njema mladji i manje korisceni rodovi klase "Koni" vec poodavno rashodovani. Dakle, pored "Delfina" koji je sluybovao u RM SSSR i sada Bugarske, "Konije" su imale ili ih jos imaju i JRM (2 komada), RM Istocne Njemacke (3 komada), RM Alzira ( 3 komada), RM Libije (2 komada) i RM Kube (3 komada).

VPBR 31 na mulu I Arsenala Tivat, ljeto 2003.

Ova je vrhunska Marinero  :klap

Ma nazalost nije druze, jer je ovaj tip koji ga je slikao, nestrucnim kadriranjem, "otkinuo" vrh prove!

ovdje je još bez raketnih lansera.

Ne znam da li je ova mozda vec bila...

Nadjeno na nekom ruskom sajtu.....

Jel to normalno, da tako dimi i zasto rijesenje izduva na boku, te dali dimnjak nije imao pravu funkciju?

Koliko za znam, u onome sto izgleda kao dimnjak je usis zraka za turbinu, kao i njen ispuh.

Koliko se ja sjećam turbina je imala ispuh na dimnjaku, a dieseli na bokovima.

To je standardno rešenje izduva za CODAG i CODOG brodove. Dimnjak je za GT, a na boku je podvodni izduv za dizele. Turbina D 59 je pouzdana mašinerija, proizvedena u stotinama primeraka. Isto važi za dizele, s tim što nisu bili naročito ekonomični.

Istočnonemačka Koni.

[attachment=1]

Alzirski Koni "Mourad Reis".

Današnji bugarski brod je prvi brod u ovoj klasi (uveden u upotrebu 1975.) i jedini je iz ove klase služio pod sovjetskom zastavom, kao brod za obuku stranih posada, jer su brodovi ove klase bili namenjeni iskučivo za izvoz. Kada je prestala izgradnja novih jedinica, 1990. Bugarska je kupila brod, tada već 15 godina star.

Mislis 25 godina star ? ;D

Evo dva od tri Kubanca - Mariel i Monkada. Ovaj posljednji je zavrsio potopljen kao vjestacki greben negdje u Karibima....

Oba Libijca - "Al Hani" F 212 i "Al Gortabyah" F 213. Oba su u posljednjih nekoliko godina generalno remontovani a taj posao obavio je tivatski Arsenal, odnosno njegovi nekadasnji radnici angazovani u firmi "Arsenal REM" Kraljevo  partneru "Yugoimport SDPR" Beograd. "Al Gortabuyah" je yavrsen prosle jeseni a remont je kostao skoro 12 miliona dolara....

 Nisu samo radnici tivatskog Arsenala radili i rade na remontu u Libiji. Ima još ljudi sa raznih strana, Vojvodine, Srbije...

Da, ali su srz ekipe u strucno-tehnickom smislu cinili Arsenalci!

Za razliku od DDR i Kubanskih Koni, koji nisu imali ugrađene nikakve protivbrodske rakete, Libijski Koni-ji imaju izvorno ugrađena dva dvostruka lansera za protivbrodske rakete P-21/22 i identičan uređaja za upravljanje raketnim gađanjem  kakav je na SOPL-ovima.
Opet, za razliku od naših Koni-ja, ovde su lanseri okrenuti prema pramcu, tako da prilikom izvršenja raketnog napada lakše se može ući u borbeni kurs. 

Da ali i ostali su valjda neka stručna lica ???
[attachment=1]

Kilezr, nemoj me pogresno shvatiti, nikoga ja ne omalovazavam, samo kazem da su SRZ (okosnicu) tehnicke ekipe cinili radnici, majstori i inzenjeri Arsenala Tivat.
Da se vratimo tgemi, evo nekoliko slika prvog Konija, nekada "Delfin" RM SSSR, a sada "Smeli" RM Bugarske.

Isti taj brod 1982 godine kao sovjetski "Delfin".

Evo jos malo kao "Smeli".

 Ma ne shvatam ja nikog pogrešno, nemaj brige. Žao mi je što se u to vreme nije smelo slikati u bazi nego samo u Hotelu i napolju u gradu. Pre remonta je trebalo videti kako je izgledala, zapušteno. To će potvrditi verovatno svako koji je bio tamo.

Jos dvije fotke libijskog Konija "Al Gortabyah". Pored ovih stvari o kojima je pisao lovac, jedna od bitnijih razlika tih brodova u odnosu na ostale Konije je mali resetkasti jarbol tik ispred nisanskog radara sistema "Osa-M".

Alzirci "Mourad Rais" i "Rais Korfou".

Kubanski "Mariel" sa privremenim taktickim brojem koji je dobio u RM SSSR, u RM Kube je nosio broj 350.

Posljednja u seriji od tri kubanske fregate klase Koni, brod koji je dobio takticki broj 356, ali nigdje do sada nisam nasao podatak koje je ime nosio u RM Kube. Ovdje na slici se vidi na nekoj vjezbi u drustvu sovjetskog nosaca helikoptera klase "Moskva".

Istocni Njemci.
Rostock F 141, Berlin F-142 i Halle F-143.

Zaboravio sam napomenuti da Libijski Koni-ji, za razliku od osnovne varijante broda, imaju i pojačano PPd naoružanje. Naime, u osnovnoj verziji brod ima samo dva raketna bacača SMERČ, a kod Libijskih brodova dodata su PPd električna torpeda 406mm, SET-40. Na brod su ugrađena dva dvocevna torpedna aparata. Torpedne cevi se jasno uočavaju na slikama koje je marinero postavio (slika tih brodva na Malti) - pri sredini nadgrađa.
To znači, da su Libijski Koni-ji najsnažnije naoružani, u odnosu na sve ostale podvarijante tih fregata.  

Berin i Hale su nakratko zvanicno sluzbovali i u RM ujedinjene Njemacke gdje su dobli i nove oznake F 224 i F 225.

Jos jednom istocnonjemacki prvijenac - "Rostock".

Rostock je prodat englezima 1991, koji su ga koristili kao brod metu. Na ovoj slici iz 1996. vidi se da je još bio u jednom komadu. Bilo bi zanimljivo saznati kako je završio.

356 ("Moncada") je 1996. potopljena kao veštački koralni greben, i danas je atrakcija za ronioce.
383 ("Marti"(?)) je razoružana početkom 90-ih, i 1996. je otegljena na Kajmanska ostrva, i preimenovana u M/V "Keith Tibbets", posle čega je takođe potopljena.
350 ("Mariel") služi kao plutajuće skladište i neće se vratiti u aktivnu službu, iako se formalno nalazi u sastavu RM Kube.
Izvor: http://secretoscuba.cultureforum.net/t48-base-naval-de-cienfuegos-fragatas-koni-y-submarinos-foxtrot?highlight=ase+naval+de+cienfuegos

Pa... kao sve mete !!!! ;D ;D ;D ;D

Aktuelna fotografija, snimljena pred pobunjenim Bengazijem. Postavio Rasho u vestima, ali nije loše i ovde da imamo jednu.

[attachment=1]

Naš VPBr-32 je izrezan i neki od delova su iskorišćeni za remont libijskih brodova.

Sta je to iza pramcanog topa-neki lanser raketa(exocet)

SS-N-2C

momo

evo samo da citiram moja ranija pisanja za Libijske Koni-je:

Za razliku od DDR i Kubanskih Koni, koji nisu imali ugrađene nikakve protivbrodske rakete, Libijski Koni-ji imaju izvorno ugrađena dva dvostruka lansera za protivbrodske rakete P-21/22 i identičan uređaja za upravljanje raketnim gađanjem  kakav je na SOPL-ovima.
Opet, za razliku od naših Koni-ja, ovde su lanseri okrenuti prema pramcu, tako da prilikom izvršenja raketnog napada lakše se može ući u borbeni kurs.

Zaboravio sam napomenuti da Libijski Koni-ji, za razliku od osnovne varijante broda, imaju i pojačano PPd naoružanje. Naime, u osnovnoj verziji brod ima samo dva raketna bacača SMERČ, a kod Libijskih brodova dodata su PPd električna torpeda 406mm, SET-40. Na brod su ugrađena dva dvocevna torpedna aparata. Torpedne cevi se jasno uočavaju na slikama koje je marinero postavio (slika tih brodva na Malti) - pri sredini nadgrađa.
To znači, da su Libijski Koni-ji najsnažnije naoružani, u odnosu na sve ostale podvarijante tih fregata.

Ono što vidiš iza topa jeste dvostruki lanser za P-21/22. Lanseri su vertikalno postavljeni. Isti lanseri su i na nanuškama i taratulima koji su naoružani ovim sistemom.

Dakle, libijski Koniji su mogli "ko ljudi" da idu u borbenu grupu sa Osama. ;)

libijski Koni:
[attachment=1]

@Lovac,hvala-mora da sam nesto propustio na topicu!

Hvala Rade-vrlo pregledna slika,sad mi je jasno.Na prvoj nejasnoj,pricinilo mi se da su lanseri postavljeni kao na britanske fregate Amazon ili razaraca Couty

Takođe, libijski Koni bili su tropicalised, imali su daleko jači sistem za kondicioniranje vazduha.

Zanimljiv maskirna shema. Pola svetlo pola tamno. Verovatno da optično smanji brod.

LPB

 A i manje je ribanje bokova sa tom šemom bojenja.

Još jedna fotka libijskog Konija, Al Gardabije...

[attachment=1]

Ovako sasvim cisto i pristojno izgleda.A jel to dodatni jarbol i zbog cega?

Evo,kada je vec aktuelno,da dodam i ja koju Gadafijevu...
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Lijepe fotke, samo sto je na trecoj po redu slikan istocnonjemacki, a ne libijski brod i to "Rostock" F 141.

Marinero,hvala na ukazanoj gresci.Nadam se da moderatori mogu da uklone nepotrebnu fotografiju  ;)

Bio sam član prve posade Razarača Split 31 i išao sam po njega u SSSR. Volio bih da mi se javi neko od članova tadašnje posade. Pozdrav!

  Dobrodošao "Razarač31", ovo je vrlo interesantno, nadamo se novosti !  Lp,

@Razarač31

Dobrodošao u našu malu, svakim danom sve veću i bogatiju zajednicu. Ima ovde prekaljenih morskih vukova kojima u venama teče slana krv, ima stručnjaka kroz čije su ruke prošle mnoge kojekakve naprave o kojima diskutujemo, (h)istoričara, entuzijasta, istraživača, ali nema još niko ko je bio u SSSR da primi novi "razarač Split". Bilo bi dobro za istoriju da znamo kako je to bilo tih kasnih 70-tih premostiti takav tehnološki jaz, preći sa klasike iz ere II sv. rata, kakvi su bili R-ovi i RE-ovi, na brod kakav je bio VPBR-31. Kako su birana prva posada, kakve pripreme su izvršene za odlazak u SSSR, kako je tekla obuka, kakvi su bili prvi utisci, kakav je bio doček broda u Jugoslaviji,... Toliko toga nikada do sada ispričanog ima.  :)

Potpuno se slazem sa Bojanom i jedva cekam da nas novi clan pocne pricu o tome kako je bilo poci na Crno more i preuzeti nopvi brod, da li je bilo obuke na "Delfinu" prije nego sto je preuzet 31, kako je teklo putovanje kuci, prlazak kroz Bosfor i Dardanele, kakav je bio docek u Splitu.... Ajde, nemoj nas dugo drzati na zeravici, hocemo sve da cujemo! ;)

Хајде Разарач31,таква тема била би гром-громова!

Do danas nisam ulazio ponovo na ovu stranicu i drago mi je da je ta priča nekome interesantna. Pokušat ću se sjetiti imena ljudi s kojima sam bio u SSSR-u, mjesta, događaja, anegdota i svega čega se sjećam. Za ovaj put iskreni pozdrav i pokušat ću, od večeras, u par priča ispričati svoje viđenje svega. Molim za još malo strpljenja...

Mi smo uvek gladni takvih tema. :D :D

Evo za sve sa 31-nice![attachment=1]

Evo jedna fotka sa razarača....

Bože dragi tih dana niko nije bio sretniji od mene. Dobio sam poziv za regrutaciju. Svi su tražili veze za auto jedinice i slično. Odlazeći u Prijedor i ostavljajući iza sebe obrise svoje Kozare ja sam znao, hoću biti mornar.Ni upozorenje da se mornarica služi osamnaest mjeseci, niti daljina mora od moje rodne Kozare nisu me spriječili da poslije ljekarskih pregleda majoru (oficir koji je sjedio na kraju komisije za regrutaciju) kažem: "Ja hoću u mornaricu". Od tog trena počinje moja avantura koja je obilježila moj život...
Decembar je 1979.godine. Moje Kamičane, pitomo potkozarsko seoce je već odavno zatrpala jedna od snježnih oluja koja je tih dana bjesnila mojim krajem.Kroz snježne nanose prema mojoj kući se probijao Ivo poštar. Otresavši snijeg sa poštarske kabanice i držeći u ruci plavu kovertu, dobacio je majci: "Zovni de Emina onog svog junačinu". Majka se, ni sama ne znajući zašto, uvijek bojala plavih koverti.
"Kojeg, imam ih četvoricu" upitala je bojažljivo.
"Ma ne boj se Mino, nego iznesi nešto da se nazdravi, poziv je za vojsku" rekao je Ivo.
Izišao sam vani i ugledao u krajičku oka svoje stare majke suzu koja se jedan tren kasnije stidljivo skotrljala u rub njene šamije.
" Ne plači majko" rekao sam zagrlivši je".
Na pozivu je pisalo da se sedmog januara do 24:00 sati, javim u regrutni centar Karlo Rojc u Pulu.Bože dragi pa to je za osam dana. Dovoljno da se proslavi nova godina i da se pripremi dostojan ispračaj.
Dani su mi prošli kao u magli, Osvanuo je i taj šesti januar. Krenuo sam put Pule. Nisam volio ona sentimentalna sranja pa sam se tiho iskrao samo poljubivši svoju bratanicu, svoju malu mezimicu Emiru. Na kolodvoru u Zagrebu sam našao, Agović Senada, sarajliju koji se raspitivao za vezu do Pule.
"Jarane ba, jel i ti u vojsku" upitao me je gunđajući nešto o je*enom vremenu i gadnom vaktu za odlazak u vojsku.
"Čuvaj snagu, Senade", rekoh mu "Trebaće ti dugih je osamnaest mjeseci".
Više se ne sjećam da li smo u Pulu stigli po mraku, sjećam se da ništa tamnije od kasarne "Rojc" nisam vidio. Zidine bivšeg austro-ugarskog zatvora, u kojem je napravljen regrutni centar bile su prava šok terapija. Bože dragi ovo mi i nije baš mjesto na kojem bi poželio biti. Kupanje, šišanje, zaprašivanje, pregledi ljekara i ne znam šta sve još, upotpunili su prvih par dana. Jedino od svega mi se svidjela uniforma.Prelijepa tamno-plava uniforma i kapa kao snijeg bijela. Tada sam vidio na starijim mornarima neke lagane kape koje su zvali fazonke i koje , kako sam kasnije saznao, izrađuju sami od navlake za kapu i nogavice od hlača. Bile su lagane kao perce u odnosu na našu "guštersku" koja je odvaljivala glavu.
Ne trebam vam pričati da sam dao pravo malo bogatstvo da odmah kupim jednu takvo koju još dugo vremena nisam smio staviti na glavu.
Došao je i dan polaganja zakletve.
Odveli su nas u kasarnu na Muzilu u blizini Pule.
Položili smo zakletvu. Bili smo pravi mornari JRM...
Po povratku u "Rojc" desetar mi je rekao da me je tražio Čedo Hristevski, kapetan bojnog broda.Prepao sam se da nisam šta pogriješio. Desetar me je odveo pred jednu kancelariju i rekao da sačekam. Naj radije bi pobjegao odatle ali nisam imao kud. Kroz glavu su mi prolazile priče o unutrašnjem i vanjskom neprijatelju. Šta ako je neko nešto slagao pa me sad hoće hapsiti. Pao mi je na pamet i moj amiđa. pričalo se da je bio u nekoj sumnjivoj vojsci za vrijeme drugog svjetskog rata.
Iz razmišljanja me trže glas desetara: "Ulazi".
Ja sam htio ali noge nisu najbolje slušale.
"Hajde ulazi ne boj se" iz kancelarije se čuo glas sa nekim čudnim naglaskom.
Kapetan Hristevski, je bio komandant nastavnog centra.
Raportirao sam zbunjeno.
"Sedni, be batke" rekao je i u trenu razbio moju tremu.
Rekao mi je još da odem sa desetarom do spavaone i da razdužim svu zaduženu opremu i da se u 19:00 javim pred ulazom u nastavni centar.
Garant sam nesposoban za vojnu službu, sinu mi kroz glavu.
Il' su otkrili amiđino učešće u ratu....
Ništa, neću kući. Kad me puste odoh kod sestre u Ljubljanu. Sramota me vratiti se kući.
Senada Agovića nisam vidio od dolaska u Pulu.
U pola sedam je došao desetar po mene. Na brzinu sam se ispozdravljao sa rajom iz spavaone i krenuo. Pravio sam se da mi je svejedno ali me je u grlu stiskalo. Palo mi je na pamet ono, nisi za vojsku nisi ni za curu.
Pred ulazom u nastavni centar me je čekao Agović i vozač crne Volge."Uđite i sjedite na zadnje sjedište"naredio nam je vozač. Ja i Senad smo krišom razmjenili poglede.Kroz nekoliko trenutaka je stigao i kapetan Hristevski i naredio vozaču da krene. Putovali smo dugo dok me onako umornog nije prevario san. Kad sam se probudio sunce  je već uveliko obasjavalo horizont. Probudio sam Senada i rekao mu: "Senade evo nas u Splitu".
"Otkud znaš" upitao je sanjivo.
"Znam vidio sam Dioklecijanovu palatu, tu smo dolazili na ekskurziju".
Za nekoliko trenutaka smo stigli do pomorske baze "Lora".

Nastavak slijedi....
P.S nadam se da vam moj opširan opis događaja neće biti dosadan...

dapače,što opširnije to bolje!

To čekamo, to trebamo i nimalo nije dosano !  Izgleda, da imaš dar za pisanje, samo tako napred, svaki detajl je interesantan. Paluba je već puna različitih tehničkih podataka, treba nam i priče, izskustva...

lp,

@ razarac31

Slazem se, pravi pripovedac, al Bas! S nestrpljenjem ocekujem nastavak, boga ti poljubim, ko roman da citam! :super

Samo napred, odlično ti ide ovo pripovedanje. Čekamo nastavak prilično nestrpljivo  ;)

.............
Više se ne sjećam da li smo u Pulu stigli po mraku, sjećam se da ništa tamnije od kasarne "Rojc" nisam vidio. Zidine bivšeg austro-ugarskog zatvora, u kojem je napravljen regrutni centar bile su prava šok terapija. Bože dragi ovo mi i nije baš mjesto na kojem bi poželio biti. Kupanje, šišanje, zaprašivanje, pregledi ljekara i ne znam šta sve još, upotpunili su prvih par dana. Jedino od svega mi se svidjela uniforma.Prelijepa tamno-plava uniforma i kapa kao snijeg bijela.

....................

Lijepo napisano dosad "razaraču", ovo je deo, isečak, tvoje priče. Možda ja nerazumijem neke pjesničke manevre, ali u priči pominješ kasarnu Karlo Rojc kao nekadšnji austrougarski zatvor. Neznam otkud ti taj podatak, a ja i more mojih kolega smo u toj zgradi proveli kao pitomci nekoliko godina i nikad takvo nešto nismo čuli, niti je bilo koji kutak te zgrade ličio na nešto takvo. I ugodno smo se osjećali i sjećamo se toga i dan danas. Naravno ti imaš pravo na svoje viđenje i osjećaje, ali za tu kasarnu nikad nisam čuo da je bila zatvor.

Karlo Rojc, zgrada bivše vojarne u Puli

Zgrada Karlo Rojc, poznatija samo kao Rojc, izgrađena je u Puli vrijeme Austro-Ugarske monarhije, a ime je dobila kasnije prema narodnom heroju Karlu Rojcu. Oko 1870. godine izgrađena je Marinen Schule (Pomorska škola),  a uz nju je godine 1899. nikao Rojc, na otprilike 6000 četvornih metara.

    *
    *
    *

Iza Prvog svjetskog rata, nakon pada Austro-Ugarske, te nakon pripadanja Pule i Istre Italiji, Rojc je postao škola za pitomce što ostaje do kapitulacije Italiju u Drugom svjetskom ratu, odnosno do kraja rata 1945. godine kada se Rojc prenamijenio u tzv. partizansku mašinsku školu i kasarnu. Škola se ukinula 1976. godine, a Rojc je nastavio djelovati kao kasarna sve do prosinca 1991. godine kada je Grad Pula dogovorio s JNA iseljenje iz svih vojnih objekata u Puli. Od 1992. godine pa do ljeta 1996. Rojc su nastanjivali hrvatski prognanici i izbjeglice koji su potom premješteni u Varaždin i izbjeglički logor Kamenjak u Puli. U razdoblju između 1996. i 1998. godine zgrada je bila prazna što je rezultiralo dodatnim devastiranjem objekta, no iste 1998. godine pulsko Gradsko vijeće donijelo je odluku o ustupanju Rojca članovima raznih pulskih udruga. Prvi stanari Rojca postali su tako članovi SAKUD-a, kazališta Dr. Inat, Puhačkog orkestra kojima su se ubrzo pridružili Suncokret, Monteparadiso, Zelena Istra, razne udruge nacionalnih zajednica i ostali. Trenutno u Rojcu djeluje oko 70 udruga koje svakodnevno od 7.00 do 24.00 sata nude i organiziraju brojne programe i aktivnosti.     

izvor:ISTRAPEDIA

Hvala Karamela, sve je jasno, ali da se ne udaljavamo od teme... :klap

....Po dolasku u Loru smješteni smo u paviljone namijenjene posadama podmornica. Smještaj je bio za desetku. Tu su nam rekli da ne zapitkujemo previše i da ćemo ovjdje ostati u prekomandi. Tada sam se prvi put susreo sa onom pravom burom koja se uvlačila u kosti kao da i nismo imali uniforme na sebi. Puhalo je sa svih strana dok su nas vodili na vez gdje su bili usidreni brodovi i podmornice. Našoj sreći nije bilo kraja kad su nas pustili da se popnemo na Titov brod "Galeb" koji je tih dana bio na vezu u Splitu. Bio je u vezu s komandnim brodom Vis. Osjećali smo se toliko važni.
S ove vremenske distance se niti ne mogu tačno sjetiti imena pojedinih zapovjednika ali znam da smo prvi razgovor obavili s oficirom bezbjednosti koji se prezivao Ćelica. Rekao nam je da se ne raspitujemo previše i da će nam sve na vrijeme kazati. Kazao mi je usput da ću biti raspoređen na obuku na raketni čamac RČ-310 ( Velimir Škorpik). Tu sam raspoređen na mjesto pomočnika za navigaciju i radarske sisteme. Sjećam se svog prvog zapovjednika. Bio je to debeljuškasti stariji vodnik, Makedonac ( nadimak Krilce). Tu na tom brodu sam doživio najljepše trenutke svoga boravka u JRM. Na tom raketašu sam se prvi puta u životu napio. Sjećam se, bili smo na Visu (Češka vila). Dugo poslije toga su me zezali drugari da ja nikad nisam na brod došao pijan jer me obično donesu.
Po povratku u Split rekli su nam da ćemo svaki dan sa profesoricom sa Radničkog sveučilišta u Splitu vježbati ruski jezik. Tako je zaista i bilo skoro godinu dana ili možda malo manje, ne sjećam se. Uspješno sam položio ispit i znam samo da i dan danas razumijem dosta toga.

U tom periodu smo pogledali onu zadnju utakmicu na Plinari(Stari plac) između Hajduka i Vardara. Navijali smo naravno za Vardar. Rezultat je bio 0:0.
Već tada se počelo šuškat nešto kao ičićemo u SSSR po neki brod.
Tada sam prvi puta upoznao poručnika bojnog broda ili?(nisam siguran za čin) Davora Domazeta- Lošu (admiral Hrvatske mornarice) koji je do kraja ostao moj zapovjednik. Rekao mi je da ćemo krajem godine (1979) krenuti na put u SSSR ali da sad za sad to ne govorim nikome. Rekli su nam i šta sve treba da do tada pripremim za ponijeti tamo.
Laku noć i do sljedećeg javljanja...
Posada RČ-310 (Velimir Škorpik)

Pojma nemam otkud mi informacija da je regrutni centar Karlo Rojc bio nekad zatvor i moja isprika zbog netačnosti te informacije. Meni je možda u to vrijeme to tako djelovalo ;).
Ispričavam se također ako koja informacija ne bude tačna, jer su ovo ipak moja sjećanja....

Sjajno, sjajno...samo napred. :super

Odlično, samo tako dalje.

Ma samo napred, super, tu smo da se podpomažemo. :nervoza

@Razarač 31, znači ti nisi prošao osnovne pešadijske i specialne obuke u Rojcu. Nikad nisi gazio strojevog koraka,nikad nisi pucao iz M48,nikad nisi vežbao "odelenju u napadu i odbrani".  :krsta

................................
Sjećam se, bili smo na Visu (Češka vila). Dugo poslije toga su me zezali drugari da ja nikad nisam na brod došao pijan jer me obično donesu.
Po povratku u Split rekli su nam da ćemo svaki dan sa profesoricom sa Radničkog sveučilišta u Splitu vježbati ruski jezik. Tako je zaista i bilo skoro godinu dana ili možda malo manje, ne sjećam se. Uspješno sam položio ispit i znam samo da i dan danas razumijem dosta toga.
........................................................

Nesto mi tu "Razarac" nije jasno. Jesi li ti u JRM dosao na odsluzenje vojnog roka ili nesto drugo. Ako si bio obicni mornar koliki je tad bio vojni rok. I to bez vojne obuke i jos odma na RČ kao pomocnik za navigaciju i plus luksuznim autom od Pule do Splita. Bogami ko velika zverka... :dosada

Ma tih dana se i jesam osjećao "ko velika zverka" a tek ono kasnije, Ruskinje i to, to je priča za sebe.   :D
Ma šalim se, ni meni nisu bile jasne neke stvari. Valjda moje poznavanje ruskog jezika, moj sportski duh i šta ja znam šta već.... Ali da ne duljim dalje evo nastavka...

Nisam skoro ništa od toga ni vidio. Kasnije po odsluženju vojnog roka morao sam ćutiti dok su prašinari pričali o svojim podvizima na bojevim gađanjima i slično. Ali sam ja upoznao Jadran uzduž i poprijeko. Lastovo i  Crnogorsko primorje (Kumbor)su mi ostali u posebno lijepom sjećanju...E da gađali smo i mi s raketaša pokretnu metu...I pogodili Bogami...

Ok, da ubuduce nebi komplicirali stvari ja licno svaticu ovu tvoju pisaniju kao slobodnu pisanu formu, koja se tek ponekad dodiruje sa stvarnim ambijentom, prostorom i vremenom.

Moja silna želja za upoznavanjem novog, sav moj avanturistički duh, sva moja nadanja o odlasku u SSSR su se rasprsli kao mjehur od sapunice kad mi je jedno jutro Lošo (Davor Domazet) došao i rekao da ja ne mogu ići na put  jer nisam „moralno politički podoban“. Đaba moja preklinjanja, đaba što sam pošten. Nije mi pomogla ni priča Srboljuba Stamenkovića da sam u kafani „Tri volta“ (kafana zabranjena za vojsku u Splitu, gdje smo mi naravno boravili) našao novčanik pun love i vratio ga vlasniku. Prepreka mome odlasku u SSSR nije bila ni sumnjiva ratna prošlost mog amiđe, jednostavno falila mi je ona u to vrijeme mala crvena knjižica sa srpom i čekićem na naslovnoj stranici. A mogao sam je imati nije da nisam. Međutim ja kakav sam tvrdoglav smatrao sam da se poštenje(moralno politička podobnost) ne može niti izgubiti niti dobiti ovom malom crvenom knjižicom. Imao sam nekog rođaka koji je čitav život bio moralno politički podoban( za poštenje mu se ne bih zakleo) i računao sam da će mi on to moći srediti jer je bio čak i sekretar MZ (Mjesne zajednice u našem malom mistu). Izišao sam to popodne u grad i nazvao sam druga H....(kako smo ga morali oslovljavati) i ispričao mu za svoje jade da bi mi on odbrusio: „Ne može ti si meni oduvijek bio sumnjiv“, „Sjeti se kad sam te pitao jednom kako bi sastavio reprezentaciju Jugoslavije,koga si mi sve nabrojao“? upitao je slavodobitno. Naravno ja sam mislio da su u to vrijeme zaslužili da za repku igraju: Braća Sušići, braniti je mogao Omerović, dobro je igrao i Edhem Šljivo, i Vahid Halilhodžić, još kad sam spomenuo Gudelja i Zajeca,moj rođak drug H.... me je istjerao iz kancelarije govoreći da je to sve uticaj mog amiđe i da ću ja jednog dana završiti gdje ne treba kao„antidržavni element“....Eto sad sam odlaskom u SSSR sve to mogao ispraviti, al me je*e ona mala crvena. Međutim zahvaljujući ostalim drugovima među kojima su bili braća R. i M. Žigić( od kojih je ovaj prvi bio glavni drug partije u čitavom Prijedoru) i naravno presudnu ulogu su odigrale dvije ćurke( dva ogromna pazinska purana)čijim smo se uzgojem bavili i koje su bile žrtvovane specijalno za ovu, toliko važnu, crvenu knjižicu. Knjižica je stigla iz Prijedora u roku odmah i što se mene tiče mogli smo krenuti put bratske Rusije.... Da napomenem da su u Splitu na izgradnji kompleksa „Poljud“ u to vrijeme radili i radnici Zagrebačke „Industrogradnje“ ,među njima i moj stariji brat E.... i još mnogo mojih susjeda, koji su mi dali upute šta da ponesem za Rusiju,jer su se prije samo nekoliko mjeseci vratili sa terena iz Rusije i znali su koja roba tamo ima prođu. Snabdjeli su me enormnim količinama žvakaćih guma u kojima su prednjačile „Bazooka Joe“ i cigarete.  Bilo je tu još farmerica neke splitske firma, cigareta „Marlboro“, hulahopki, kazeta i lp-ploča.  Poslije obilnih priprema više smo izgledali kao pokretni jeftini kineski shopovi nego slavni pripadnici JRM. Došao je i taj dugo očekivani trenutak.Dan polaska za bratsku majčicu Rusiju(SSSR). Bilo je ostalo još dvadesetak dana do Nove godine. Rekli su nam da krećemo sutra ujutro rano i da spakujemo svoje stvari.  Od uzbuđenja nisam cijelu noć oka sklopio. Jutro je osvanulo porohladno i maglovito. Imao sam osjećaj da  piri ista ona bura sa početka ove priče.Krenuli smo put zračne luke u Divuljama. Na nama su bile nove uniforme. Izgledali smo bolje od američkih marinaca. Kroz izmaglicu iznad Kozjaka(planina iznad Kaštela) su se počeli probijati prvi zraci zubatog sunca. Te prve zrake sunca koje su šarale po pisti aerodroma u Divuljama obasjavale su srebrnu pticu koja je stajala na centralnoj pisti. Bio je to novi boeing B 727. Šaputalo se da je to lični avion Maršala Tita. Luksuzna unutrašnjost je govorila tome u prilog. Jedino mi se nije svidjelo što su nas na ulazu umjesto nasmijanih stjuardesa u minicam dočekala ozbiljna lica stjuarda. Do zračne luke nas je ispratio isti onaj oficir bezbjednosti s kojim smo cijelo ovo vrijeme obuke imali skoro svakodnevne kontakte. Po posljednji put nas je upozorio na „antidržavne elementa“ sa posebnim osvrtom na informbiroovce koji su krajem četrdesetih prebjegli u SSSR i koji po njemu nisu imali pametnijeg posla nego da presreću po SSSR naivne mornare i da ih vrbuju za svoje „reakcionarne „ ideje. Sjeli smo u avion i saznali da je naša sljedeća destinacija grad Odesa, ukrajinski grad i pomorska luka, značajno povijesno i kulturno središte današnje Ukrajine.  Grad se nalazi na jugozapadu Ukrajine uz sjeverozapadnu obalu Crnog mora.  Poletjeli smo put SSSR-a tačno u 06:00 sati. Dok smo uzlijetali put nebesa tiho sam se molio Bogu, zaboravljajući na onu crvenu knjižicu u unutrašnjem džepu  nove tamnoplave spitfajerice.Strahovito sam se bojao leta aviona. Shvatio sam da je moje mjesto na zemlji ili na vodi a nikako u zraku. Pilot je obavještavao da letimo na visini od 10.000 metara a ja sam razmišljao o tome koliko bi mi trebalo vremena da slobodnim padom stignem do zemlje. Ja se do Odese nisam dizao sa svoga sjedišta. Sreća pa je let trajao malo duže od dva sata tako das am preživio…
Sletjeli smo u Odesu malo prije sedam sati. (zbog razlike u vremenu)…

Nastavak slijedi…

Poštovani ORIĆAREB !
Ova moja "pisanija"  se svaki tren dodiruje sa stvarnim ambijentom i prostorom, vrijeme je svakako prošlo pa mislim da i nije bitno toliko pa datumima i ne pridajem toliko važnosti jer se isti mogu iščitati na nekim drugim stranicama. Ne vidim zašto bismo uopće komplicirali, dovoljno je da samo pročitaš tekst koji napišem bez pokušaja neke dublje analize istog, jer i meni nije namjera ulaziti u polemiku. Zbog toga upotrebljavam imena ili datume tamo gdje sam 100% siguran u njihovu tačnost. Ovo je ono što se meni dešavalo i što želim podijeliti s vama uz napomenu da su viđenja iz moga kuta...
Srdačan pozdrav...

Разарач31, стилски, језички  и садржајно изванредно написано. Само напред.

Jedva čekam nastavak, samo napred druže.

Prizemljenje na pistu aerodroma u Odesi dočekao sam sa ogromnim olakšanjem. Po ulasku u aerodromsku zgradu , gdje smo imali obaviti neke carinske formalnosti, prvo sam potražio toalet. Po izlasku iz toaleta u holu sam vidio nekog gospodina u tamnoplavom odjelu koji je odudarao od okoliša,. Još kad mi se obratio na tečnom srpsko-hrvatskom jeziku i upitao me: Mladiću kako si putovao“? A valjda pod uticajem ispračaja pomislio sam: „Evo ga informbiroovac garant“. „Hej, mladiću kako se zoveš“? -upitao me je ponovo misleći valjda da ga ni prvi put nisam čuo. „Odjebi i ostavi me na miru“ dreknuo sam i produžio put terminala pod dojmom uputa našeg bezbjednjaka koji je ostao u Divuljama. „Nećeš ti meni tako ,elementu antidržavni“-razmišljajući kako ovi informbiroovci ni trena ne miruju. Nemoram vam objašnjavati svoje zaprepaštenje kad sam prišao komandantu koji nas je sačekao u zgradi aerodroma u Odesi sa grupom zapovjednika koji su u SSSR došli par mjeseci prije nas i dok smo se pozdravljali  isti onaj „ulickani“ nam je prišao te je komandant broda rekao „ S pukovnikom M... ste se upoznali na ulazu u zgradu i on je naš vojni ataše u Moskvi i zadužen je za bezbjednost ove cijele operacije. Pokušao sam uvuči glavu među ramena i zakloniti se za relju Mrkobradu koji je stajao ispred mene ali mi s moja dva metra visine to nikako nije polazilo za rukom. Tada je pukovnik M rekao: „Ti dugački, iziđi ovamo“. „Oprostite, ja, znate“-počeo sam zamuckivati ali me on prekinuo. „ Drugovi mornari i starešine, vi koji ste sad došli“ rekao je gledajući u mene. „Mislio sam vam održati jedno predavanje o ponašanju na polju bezbednosti, ali mi je ovaj mornar“ pokazujući na mene „dokazao da to nijepotrebno“. Uh , u tom trenu sam bio ponosniji od svoje Kozare iz najslavnijih dana njene epopeje. Poslije par minuta iz neke prostorije u zgradi aerodroma se vratio komandant i obavijestio nas da zbog neke proceduralne pogreške nećemo moći avionom nastaviti do Sočija već ćemo taj put morati preći autobusom. Mojoj sreći nije bilo kraja iako su svi ostali rondali zbog toga. Ja sam bio sretan što ne moram ponovo u avion. Kad sam vidio bus kojim smo trebali krenuti na put dug skoro 1000 Km, shvatio sam da bi radije pretrpio sav onaj silni strah od letenja nego drndanje u ovom crvenom „kaubojcu“.Autobus je po svoj prilici bio ratni plijen iz drugog svjetskog rata. Krenuli smo na put s nadom da ćemo se više voziti nego gurati ovu krntiju.  Po dolasku u Soči dočekalo nas je ugodnih dsetak u plusu celzijevih u sred zime .Vidijelo se da je u pitanju turističko mjesto, ma šta to značilo u ono vrijeme.Osječao se život čak i zimi-razmišljao sam kako jeovdje ljeti...Tu smo se okrijepili te poslije odmora  krenuli na naše konačno odredište. Gorod Poti. Dakle naše konačno odredište je bila luka Poti u Gruziji. Poti ili gruzijski  ფოთი je lučki grad u i smješten je na istočnoj obali Crnoga mora u regiji Samegrilo- Zemo Svaneti (ma šta im to značilo ali se moralo pisati na adresi) na zapadu zemlje. Sagrađen u blizini antičkog grada Phasis, grad je u to vrijeme bio jedna od glavnih luka i industrijski centar a ujedno i jedna od većih mornaričkih baza. Po dolasku u Poti su nas smjestili u ,za njihove uslove, de lux hotel koji je od svega toga samo imao ime hotel. Za danas mi je  bilo dosta provoda ili bilo čega drugog pa sam odmah otišao u sobu  koju sam dijelio sa Koletom Angelovskim iz Strumice.
Nastavak u idućem broju….
Iskreni pozdrav!

Veliki Patrolni Brod .....

Veliki patrolni brod 31 danas na jednom od pristana na lustici

@RAZARAČ 31 je došao do Gruzije i izgleda tamo negde nestao. Dali moramo da brinemo???? ;)

Nadam se da ne moramo. Čekam ga kao ozebao sunce da nastavi sa pričom.

Da li neko zna koja je RF (VPBr) bila vezana u JBB tokom NATO agresije 1999 god??

Isti ovaj brod, dakle VPBR 31.

Tako sam i mislio,ako se ne varam bio je vezan na zarazno uz ``GALEBA``

Upravo tako, 31 je bio na "zaraznom"  Bijeloj a 32 je ostao na mulu III Arsenala Tivat jer je bio neoperativan, odnosno sav raskopan, formalno u remontu.....

Iz Bijele je i dejstvovao, sa "zaraznog", glavnim kalibrom.

Juče sam se vratio iz Boke, pa evo kratkih vesti:
RF31 je i dalje na Pristanu.
Pn12 je prevezan na Spilice, bliže Rosama, što je valjda milju bliže i rezalištu.
Dpl 911, bivša Una, više nije na Pristanu.Ne znam gde je. 913 je našla svoj mir u Pivki, kako i dolikuje.
DB241 više nije na mulu ispitne stanice za torpeda u Đenoviću. Kuda je prevezan i kakva mu je sudbina ne znam. Tamo je sad samo Pv17.
Jedna bivša hidrografska barkasa, danas "Explorer", je u Risnu.
Ml153 je i dalje u Prčnju. Pustuje.
U "Nirvani" bez promena. P 01 Herceg Novi se ne pomera odatle. Tamo je i jedan Lr. LDi 18 je isto tamo. Jadranke nema na mestu, kao ni Pr41. Kompleks kasarne propada napušten. Desetine hektara potpuno uređene teritorije sa svom infrastrukturom ne može biti jeftino, pa zato i stoji. Valjda očekuju da se nađe ozbiljan ponuđač, što s obzirom na ozbiljnost države nije realno očekivati.Vrata Komande i GA su zaključana, da ne lunja tuda baš svako.

VPBR-31 nije bio operativan u toku rata, jer je tada bio u remontu. Noć ili dve pre izbijanja agresije, brod je spušten sa doka i dva remorkera su ga odvukla u Bijelu gde je vezan uz Galeb.

VPBR-32 je bio ostao na mulu III ali je deo posade i dalje bio na njemu. Moj rođak je u vreme rata služio vojni rok na njemu. Čak su davali dežurstvo na protivavionskim topovima.

DB241  se nalazi iza RF 31 tako da se ne moze opaziti,evo  na slici se moze vidjeti jabrol iza RF

Dobro se 31 drzi (barem koliko se vidi na slikama koje je postavio vinta) obzirom  da je totalno napusten.

Lep Pozdrav!!

Nato bombardirao Libijsku mornaricu i medu ostalim unistio fregatu klase Koni

Link:

http://24ur.com/novice/svet/nato-unicil-osem-libijskih-ladij.html

Jadna Koni.... :'(
[attachment=1]

PBR-32 Koper

E "moj" Duje, nekad bilo sad se spominjalo. Da samo znaš kako su upravo ovu nesretnu 32-ku rastezali i čerupali godinama.
Gore je prošla nego Bin Ladni od strane Amera.   ;D

iz grupe na VPBR-32 Koper na FB[attachment=1]

Zanimljiva slika, datira verovatno iz perioda 1993-95 kada je Arsenal bio prepun ratnih brodova. Na ovom mestu je VPBR-32 pristao negde beše 1993. i nikada više nije ispolovio - tu je izrezan nekih 15-ak godina kasnije. U pozadini se vidi jedna podmornica klase "Heroj" u navozu sinhrolifta na velikom remontu, dok je podmornica klase "Sava" vezana uz mol takođe u nekom remontu (poskidana oplata lakog trupa i zadnjeg dela tornja). Desno od podmornice vide se tri torpedna čamca - u produžetku ih ima još više - upravo ovako ih ja pamtim - kao sardine napakovani pramcem prema obali - bilo ih je sigurno 10-ak zbijenih jedan uz drugi. Jedan je imao veliki bočni trim, poprilično se nagnuo u stranu. i naslonio na susedni brod.

Imaš oko "FF" svaka čast. Ja sam već jutros gledao ovu sliku i nisam ni primjetio TČ-jce. Baš ti hvala... :zid :klap :klap

Evo jos neka sa FB grupe VPBR 32 Koper , mozda  neko prepozna i osobe a jeste da su  slike iz 92 ili 93 [attachment=1][attachment=2][attachment=3]

[attachment=1][attachment=2]

Pozajmio sam ovu sliku sa istog mesta, jer je fantastična:

[attachment=1]

Najlepsa uniforma!

Slika je stvarno ekstra "FF" hteo sam i ja da je postavim kasnije :) , a i komentari ispod od mornara te nije ili jeste  Lora , pa Vis , pa Lastovo a ono u Tivtu .

Po čarapama, (bijele sa nekim crtama) jednog od mornara se vidi, da disciplina nije bila baš na visini. Ali mladost je mladost.
Ima priča iz Lore, kada su se dva vodnika htjela skinit (prije isteka ugovora-9 godina) iz vojske (bili su iz 17.br.TČ). Molbe za skidanje bile su odbijene, negativne ocene nisu bile dvije uzastopno, pa su pravili druge pi........ Među ostalim nosili su čarape, koje nisu bile skladne propisima o nošenju uniforme. Obukli su svaki po jedni zelenu i po jedni crveneu čarapu. Kad jih je zaustavio jedan od viših oficira i pitao zašto nose nepropisne čarape i još raznobojne,  podigli su svaki po jednu nogavicu (npr. sa crvemon čarapom) i protestirali da imanu jednobojne čarape. Bilo je toga jo dosta.

Tivat naravno, rane 90-te, godine rasula i niskog morala (nikada se nije posle ni podigao). Ali kako neko reče - mladost je mladost.

Bilo je i u to vrijeme izuzetaka koji su potvrdjivali (opisano) pravilo

Veliki patrolni brod. Nisam znao gdje ga staviti, pa sam ga ugurao u četverovez kao Grci u Perami.
Možda nekom bude zanimljiv članak.

Evo i prethodnika.

Početak članka.

Već 1983. da je bio?

Opet Split.

Lijepa fotka, a gde "ubode" sidro? :D

U viškoj luci.

Da moglo bi biti, deo kopna prema Češkoj vili.

U, ova ti je dobra !

[attachment=1]

Ne znam da li je ova fotografija bila vec objavljena, ali je toliko lepa da sam hteo da je objavim. Snimljeno u Kastelanskom zalivu, na putu za Loru.[attachment=1]

Snimljeno pre nekoliko dana

[attachment=1][attachment=2]

Gledao sam ga i ja do prekjuče. Nikakvih izmena nema, osim što ruzina napreduje.
Nema odgovora na moje pitanje kuda se deo DB 241. Na Pristanu ga nema, od Rosa do Krašića, nije na Torpednoj stanici u Kumboru. U prolazu ga nisam video ni u bivšem Arsenalu, mada se veoma slabo vidi. Nije baš ni mali da tek tako ispari.

kumbor-e mislim da sam ja odg na pitanje gdje je DBM 241 zavrsio,a to je da je zaklonjen od RF 31 i ne vidi se,tj iza nje je privezan :)

DBM-241 je privezan na Pristanu, između obale i RF-31. Sa Kumborske strane se slabo vidi pošto je manji od RF, ali je tamo - bio sam tamo pre neki dan i video sam ga.
Sutra ću ga pokušati uslikati, zajedno sa RF

lovac da ti olaksam ja cu slikati,jer cu svakako tuda proci sutra :)

[attachment=1]

[attachment=1]

A, ovo je dosad po mome, jedna od najljepših fotografija VPBR-ova. :klap :klap
Svaka čast "majstore....". Gde si je samo nabavio? :D

Ova poslednja je bila objavljena na 3 strani ovog topica.

Inače ovi brodovi su bili za Jugoslaviju potpuni promašaj, kada se odlučivalo o kupnji. Loše protivpodmorničko naoružanje sa lošim PEL-om, PVO naoružanje zastarelo, isto tako rakete Syx. Brod je bio dobar samo za patroliranje u težim uvjetima na moru (zimi), a za tu svrhu je bio preskup.

Koliko je plaćen?

Raptor F-22 kosta preko 150 miliona dolara, Su-35 izmedju 45 i 65 miliona  (sume sam nasao cisto po netu). Sta onda ameri ne idu da kupe SU mesto da preplacaju Raptor-a? U svakom slucaju bi bilo ekonomicno: kupis skoro 3 za jedan. Tesko da bilo koja zemlja pravi 'ekonomicno' oruzje, te se pare uvek tesko pravdaju po pravilama ekonomije. A koliko su ljudi plate izvadili na te brodove? Na hiljadu verovatno. Mozda je moglo da kosta i manje, u to ne bi ulazio. Ali u to vreme Ju-politika je bila ta: nase oruzje u nasu kucu za nase potrebe...Evo, sada svi kupujemo 'jeftino', skoro da nista domace nije dobro pa vidim koliko smo ekonomicni...

Za sliku si u pravu. Ima je i na trećoj strani, ali je lijepa pa od viška ne boli glava.
Što se ostalog tiče, lijepo ti to objasni. Ali i da je sve tako, a šta smo to mi tih godina mogli drugo i kupiti.? I gde?

Ајде мало филозофије ван теме: Увек је "наше" (данашње) време боље од оног "другог" (прошлог). Са друге стране колико сам пута ја као старији рекао "када сам ја био... то је било...боље".

Све што се десило - тако је морало бити. У животу се дешавају само могуће ствари. Да је могло другачије десило би се. И данас је управо тако.

Moja baka je govorila da je sa Franjom Josipom umrla financijski uređena država. Sad vidim koliko je imala pravo.

Koniji su zamenili razarače. Bili su najprikladniji potrebama JRM tog vremena i stoga i kupljeni. Što reče neko neki post ranije, šta je trebalo kupiti?

CopyPastujem ovde jednu svoju analizu postovanu pre oko godinu dana u temi o VPBR/RF klase Kotor. Mislim da je umesna, ali o svemu ovome smo već raspravljali tada, i prilično zaokružili diskusiju.

I tip 31 i tip 33 su brodovi otprilike maksimalne veličine i istisnine opravdane za upotrebu u uskom moru kao što je Jadran. Sve preko 1500t je sigurno preveliko, a dovoljno je i znatno manje. Imali su pouzdane mašine (Pielstick više od ruskih dizela) i punu brzinu od preko 30čv, dok je max. postignuta bila preko 34čv za tip 33, optimalna za tu formu trupa i taj pogon.
Za osamdesete godine ti su brodovi bili veoma dobro opremljeni i naoružani. Teško da bi svi oružni sistemi i sva elektronika stala na manji brod građen u to vreme.

Da li se KIS 9LV na tipu 33 odlično pokazao, neka kažu oni koji su sa njim radili. Tada je bio bestseler, a inače je vrlo raširen u upotrebi i dan danas.
Radar MR302 "Rubka" stajao je na stotinama brodova, nišanski radar "Ris" za AK 230 takođe.
Ugrađeni sonari nisu bili vrhunski, i verovatno su neodgovarajući za Jadran. Takođe su stajali na ogromnom broju brodova. Kada smo nabavljali Thomson Sintra sonare za podmornice, mogli smo da nabavimo i sonare Diodon za VPBR, pa da to lepo zamenimo. Možda nismo tražili, možda Francuzi nisu dali, a možda i jedno i drugo. Ne znam koliko je JRM bila ekspert u PP dejstvima.
Što se tiče pomenute ruske elektronike, da ništa nije valjala ne bi je koristili ni sami Rusi. Tehnologija elektronskih cevi možda jeste još tada bila zastarela po zapadnim merilima, najviše zato što traži mnogo veći prostor i troši više struje, ali je bila pouzdana. Osnovno je to da su uređaji sa lampama mnogo manje osetljivi na "EMP - elektromagnetni puls" kod nuklearne eksplozije.

Topovi AK-726 su odlični, kao uopšte sva ruska artiljerija, mada jedan takav kompleks ima 26 tona bez b/k, što je 3-4 puta više od OTO 76 compact ili SAK 57 L70, dok je vatrena moć vrlo uporediva. Ovi topovi su „pojeli“ prilično deplasmana.
AK-230 i dan danas koristi pola sveta.
RBU 6000 "Smerč" je stajao na stotinama brodova, a koristi se i danas. Šteta što njegova upotreba protiv kopnenih ciljeva nije bila bolje razrađena.
Sistem PVO "Osa-M" ugrađivan je na sve ruske brodove od 800 tona naviše, sve do "Kijeva" i "Kirova". Vrlo ambiciozno zamišljen i uveden u upotrebu ВМФ 1971., nije opravdao očekivanja. Borbene mogućnosti sistema su zbog primenjenog KIS-a i tipa lansera bile skromne. Sistem je težak i složen i ne može se koristiti u protivraketnoj borbi. Daleko je slabiji od "Sea Sparrow", Seawolf" ili "Crotale". Ovde su Rusi omanuli!
Rakete P20/21/22 su bile jedino što su Rusi predlagali za izvoz u to vreme, a pošto su Francuzi zacepili cenu za "Exocet" i jedini nama dostupan sistem. Jasno je da je posle Foklanda borbena vrednost ovog sistema postala u najmanju ruku sumnjiva zbog grozničavog razvoja sredstava i taktike PEB, raznih sistema mamaca i artiljerijsko-raketnih sistema bliske odbrane broda. Učinak bojne glave od 500kg na cilju je nesumnjivo spektakularan!
Da je na brodove bio integrisan RBS-15, priča bi bila drugačija.

Opšteprihvaćena poslovica je da se današnji generali (i admirali) spremaju za jučerašnji rat. Razvoj vojne tehnike i vojne veštine mogu svako oružje, njegovu namenu i vojnu doktrinu svake zemlje prekonoć učiniti zastarelim i neupotrebljivim. A šta ako se raspadne zemlja!? - nestane i oružanih snaga u obliku u kome su postojale. RM kao izrazito tehnički rod tu prva strada i njeni brodovi postaju nepotrebni i beskorisni.

Sve pomorske zemlje slične SFRJ i uporedivog geografskog položaja imale su sličnu doktrinu RM i tipove brodova uporedivih karakteristika. Lake fregate/korvete su tip višenamenskog ratnog broda koji i danas najviše odgovara zemlji kakva je bila Jugoslavija - dok se ne dokaže drugačije. Razvoj tehnike i doktrine daje naznake da su ovde moguće promene u budućnosti, ali do sada nije bilo oružanog sukoba koji bi doneo očekivani prelom - potvrdio ili negirao ulogu višenamenskih lakih fregata/korveta kao najvećeg tipa broda za zatvorena mora.

Da li su neki brod, klasa ili tip broda opravdali postojanje, može biti vrlo diskutabilno. Ima odlična knjiga "The World Worst Warships", mada se ne slažem baš sa svime što je tamo napisano. Evo mojih primera.
1. Italijanski bojni brodovi drednoti su ceo rat od 1915-1918. presedeli u lukama bez ispaljenog metka, jedan je eksplodirao u luci zbog lošeg artiljerijskog punjenja, ostali su za skupe novce pregrađeni pred drugi rat, u kome su se takođe pokazali nikako.
Desetak italijanskih junaka je na dva bedna drvena kaića sa dva torpeda potopilo Szent Istvana, a dva diverzanta su na diverzantskom sredstvu "Maiale" (Krmača) digli u vazduh veličanstveni Viribus Unitis. U ratu na Jadranu 1914-1918., žali Bože novca, znoja i pogibija za bilo koji brod veći od male krstarice!
2. 1918-21. Britanci su milion tona bojnih brodova isekli u eksere. Sjajni Vanguard je plovio od 1946-1958. Korišćen je kao komandni brod, a najviše kao najveća kraljevska jahta u istoriji. Isečen u špenadle 1960.
3. Scharnhorst i Bismarck su držali engleski admiralitet u strahu, a sve se okončalo njihovom epskom pogibijom jer nije ni moglo biti drugačije. Sami protiv svih. Šteta što Nemci nemaju gusle, a jodlovanje u desetercu ne ide. Karijera Tirpitza je bila vrlo dosadna, kratka i sa logičnim krajem - razvaljen bombama i izvrnut u norveškom fjordu. Da su Nemci umesto bojnih brodova odmah forsirali podmornice u rat bi ušli ne sa 57 već možda sa 157 podmornica i ko zna kako bi rat na Atlantiku tekao.
4. Yamato i Musashi. Najveći BB ikada sagrađeni. Fantastično brodograđevno dostignuće. Nikada nisu učestvovali u bici sa drugim bojnim brodom, nikada nisu ispalili nijednu granatu iz oruđa glavnog kalibra u borbenoj akciji, osim protiv američke transportne flote i eskortnih snaga u zalivu Leyte. Nikada nisu pogođeni granatom sa neprijateljskog broda. Potopljeni su bombama i torpedima sa aviona. Njihova gradnja koštala je nepojamno mnogo i ostavila je Carsku mornaricu bez eskortnih jedinica i bez mnogo čega drugog što se posle u ratu pokazalo kao neophodno.
5. „Bojni krstaši“ klase „Kirov“. „Skupe igračke admirala Gorškova“. Veoma fantastični i sumnjivo upotrebljivi još u sovjetsko vreme. Danas rđaju na mrtvom vezu. „Petar Veliki“ plovi i pokazuje zastavu, jer je Rusima žao da ga iseku. Stvar ponosa – pa neka košta šta košta, nema veze što „ne radi“!

Ako naši VPBR nisu opravdali postojanje, onda su bar u dobrom društvu.

Da zaključim - VPBR su bili odlični i vrlo uspeli brodovi svoga tipa, naročito tip 33, otprilike najviše što je JRM bilo potrebno. Imajmo u vidu da su ti brodovi sagrađeni između 1979. i 1988., dakle pre najmanje 22 godine. Imali su jasno mesto u sistemu doktrine JRM. Ovi su brodovi bili skupi. Verovatno bi eventualni sukob pokazao i njihovu taktičku ranjivost. Verovatno bi RTOP, naročito one malo veće, sa poboljšanom PVO, bile bolja vrednost za novac.
A da su sagrađene nove podmornice umesto ovih brodova? A eskadrila aviona „Jaguar“ sa Exocetima ili „Gripen“ sa RBS-15 umesto brodova? Utvrđena ostrva sa artiljerijom, raketama i elektronikom mogu biti od presudnog značaja, ali tek sa odgovarajućim brodovima to predstavlja potpun sistem.
Da li je doktrina bila pogrešna drugo je pitanje. U novim okolnostima posle 1991., bez eventualne rekonstrukcije ovi su brodovi svakako postali beskorisni.
Njihove borbene mogućnosti nisu proverene u borbenim dejstvima, jer 1991. nisu mogli da se koriste svrsishodno, a 1999. bi njihova prva borbena vožnja bila i poslednja - a uz to kratka i bez učinka. To je svakome bilo jasno i vojnički i ljudski.

Dragi Vinta, a što se onda baš nimalo ne vidi. Gledao sam iz Kumbora prošle nedelje i dvogledom, i izgledalo mi je da je 31 vezan vrlo blizu mola, tj. uz mol, te nema mesta da uz njega bude još jedno plovilo dugo oko 50m i široko 10m. Ne vidi se od njega ama baš ništa. Logičnije mi je zato da ga tamo nema.

Појава ових бродова наоружаних ракетама  код Италијана је у то време изазвала узбуну. Сматрали су да су "велики патролни бродови" најбоље наоружани бродови неке морнарице (осим совјетске и америчке) у Средоземљу.

Uzbunu su izazvali raketni čamci klase "Osa"...

Kumbor, svaka ti čast na ovoj analizi!

Mislim da si pogodio srž!!!

Može se nadugo i naširoko opravdavati ili osporavati uvođenje ratnog broda ovakve vrste u JRM. Može se govoriti o cijeni, jeli moglo biti skuplje ili jeftinije. Sigurno se može govoriti i o načinu plaćanja.
Jedno je nesporno. Uvrštavanje ovakvog broda u flotu podiglo je vatrenu moć prvog borbenog postroja. Omogućilo je nadzor akvatorija i po težem nevremenu. Najbitnije je da ovakav univerzalni brod služi kao uspješno sredstvo odvraćanja od  mogućeg neprijateljskog napada.
Nabava broda omogućila je osposobljavanje posade za rukovanje raznim složenim sustavima ( pogona, topničko- raketnim, navigacijskim). Omogućila je obuku zapovjednog kadra pri planiranju i provođenju taktičke navigacije. Počinje korištenje najšire logističke potpore više razine pri održavanju samog broda i brodskih sustava. Ukratko, bio je to značajan iskorak u korištenju nove tehnologije i ozbiljan izazov postojećem kadru za dužnosti na novoj vrsti pogona i naoružanja. Da se nabavila parna torpiljarka onda bi se i moglo govoriti o nekom promašaju. Da je bilo skupo, bilo je. Život nije jeftin.

JRM je kroz celokupan razvoj tj. sve flotne programe od ranih 50-tih pa do samog kraja, koncipirana kao isključivo defanzivna komponenta OS, sa jasnom ulogom da brani obalu unutar razuđenog pojasa. Vani su jedino podmornice predstavljale pretnju po potencijalnog protivnika - i to jako ozbiljnu. Ali, pravu snaga JRM nisu predstavljali ovi veliki brodovi, već, kao što pomenu Rade, mali raketni i torpedni brodovi. Njihova brojnost i ukupna vatrena moć, neprimetljivost, mogućnost kamufliranja, bili su u tom prošlom vremenu glavni faktor odvraćanja.

VPBR-ovi su nešto sasvim drugo - to su bili brodovi za prestiž, pokazivanje zastave i demonstraciju sile u miru. U svakom ozbiljnijem ratu sa ravnopravnim ili jačim protivnikom (a svi potencijalni protivnici u to vreme su bili jači, izuzev Albanske RM), brzo bi bili pronađeni i napadnuti.

Dragi Kumbore,odgovor na tvoju repliku imas u slikama. moguce da si koristio neki jeftini, pijacni dvogled pa ga zato nisi opazio,probaj na nekim `pravim` :)

Eeee!

Ne vjeruj mu, ko zna kad je to slikano, ni datuma ni vremena... ;D

Ja garantujem za autentičnost fotografije - bio sam tamo pre neki dan, pa sam video svojim očima!!!!!

Ma naravno, komšija, ja se samo malo šalim sa našim saradnikom "vintom".
Da se malo relaksiramo.... ;) :klap

Prošlog leta je uz bok 31 bio Pn-12, logično je da je Vinta u pravu, i da je ovo stanje od pre par dana.

PN 26 je u pitanju, ne PN 12 :)

Baš čitam malo ovu raspravu o RF-ovima ,pa evo imoje skromno mišljenje.
Šta se tiče veličine ,mislim da taktičari JRM baš nisu zamislili da RF izađe na sredinu Jadrana i kaže :di ste face.
One bi se sakrivale kao i ostatak flote po škoju i od tud djelovale.
A i neš ti veličine ,gledam ovu ispod Luštice ,pari kaić na vesla.

Mali sam traži slike Ose pa naleti na ovaj video ,ne izgleda mi baš da grci namjeravaju sistem bacit u more.

http://www.youtube.com/watch?v=NN9glfQyA_E

poz.

Solarisu, ne slažem se baš s usporedbom o kaiću na Luštici. Taj brod je pripadao JRM a sada RM CG. Da je kojim slučajem pao u naše ruke, tj. HRM bi li tako govorio?  Bez obzira na njegove TT karakteristike, samo brod ovakve veličine u hrvatskim rukama imao bi velik psihološki učinak. Postao bi sredstvo odvraćanja. U tome i jest bit mornarice u postojanju. Nemaš grančurinu ali imaš top. Nemaš kaić ali navigaješ na VPB. 

Ma ja mislim da je naš "Sole...." malo stvar bacio na šalu. Nije on ništa pogano mislio.
Brod je određene tonaže i TT karakteristika i zna mu se mjesto u svjetskim razmjerama.
A kako je završio to su druge stvari, što bi rekli drugi par opanaka.

Stisla ova južina malo pa nismo opušteni.  ;)


napisa bi isto jer ispod Velebita bi izgledala još manja i izgledala bi kao kanu

A sve je napisano vezano o veličini broda, koji je navodno pre veliki za ovo more.

Svi vi vezani pisanjem na ovoj temi, kao da neznate kako naša obala izgleda ,ma ajde veliki stručnjaci recite mi koji bi to radar
iz Italije vidio RF u Boki ili u Kvarneru  :P

poz.

Pa nije stvar baš tako jednostavna. Naravno nijedan ga nebi video sa Italijanske obale na navedenim mjestima. Ali danas se takvo nešto i najmanje koristi. Danas prvenstveno su satelitska raznorazna praćenja. Pa vidiš i snimke sa "piš....og" Googl-a, sve se vidi, pa bi našeg VPBR lako našli. Ali ne samo to. Sve jake Mornarice nastoje danas što prije skenirati svakog potencijalnog protivnika u smislu f-rekventnog zračenja i uglaviti je u svoju bazu. I čim se uključiš odma te nanjuše. Ma ima "mulj" metoda. U današnja vremena, bez obzira na vlastito naoružanje i moć, potrebno je i mnogo lukavosti i dosetljivosti da bi se preživjelo. Najmanje će se uspjeti šepurenjem kad treba i kad netreba.

Ma potpuno ste u pravu oriĆ ,ali isto sam mišljenja da se lakše sakriti u visokim brdima nego u pustinji .
Osim toga ,za elektronske mjere postoje i kontra mjere ,a koliko sam čitao po forumima i ta tehnika je bila nabavljena za RF-ove .

poz.

 Svega dva puta sam išao na vožnju s njim. Pričalo se, a i na nekom TT.zboru za starešine iz drugih jedinica su rekli da brod prosto nestane s radara kada mu se uključi puno orošavanje. Da li neko zna nešto o tome ili je bila samo priča za nas jadnike s TČ?

Ma mjera, pa protu mjera i tako danima, dok te ne ukebaju da si zasp'o.
A onda si nadrapo ko Englezi kod Foklanda pa ih Argentinac izbuža.. ;D

(http://www.mycity.rs/images/smiles/43.gif)

 Hvala na odgovoru! :zid

Mnogo su pridavali znacaja tom orosavanju kao naciu maskiranja u IC spektru zracenja.

Mozda je to 80-tih i davalo zadovoljavajuce rezultate ali kasnije je tehnika otisla daleko.

Sistem orošavanja je bio pre svega namenjen za RHB zaštitu, dok mu je smanjenje IC odraza bila sporedna namena. Ukoliko bi se brod našao pod RHB udarom, mešali bi se voda i kaporit i puštali kroz mlaznice da se spere paluba i trup broda od otrova i radioaktivnih čestica. Sam izgled broda kada je to uključeno je nestvaran, veliki oblak vodene prašine. To su uključili jednom na 31, kada smo na Galebu imali obuku za RHB izviđače. Koliko mi se čini, još su taj sistem imale samo RTOP, dok za DBM241 nisam siguran.

Malo tražim o ovome orošavanju broda i evo šta kaže na http://www.hrvatski-vojnik.hr/ o klasi Hamina   


Slično priča i Wikipedija samo tamo spominju i ABH zaštitu.


Znači ipak se i dalje zadržalo to orošavanje broda u cilju smanjenja IC potpisa.

poz.

Pitanje je koliko orošovanje može efikasno da ometa IC navodjenu raketu, ako se zna kolika je razlika u temperaturi izmedju metalne oplate pod kojom su motori i samog okruženja. Verujem da ne može da se stvori idealan oblak koji bi kvalitetno spustio temperaturu broda.
Mislim da je efikasnost sistema za orošavanje broda veća kod ABHO.

Ma sigurno si u pravu i samo orošavanje ne može spasit brod od rakete,
ali orošavanje (hlađenje ) u kombinaciji sa IC mamcima i dobrim manevrom broda sigurno povećavaju šanse za preživljavanje.

poz.

Kombinacija IC mamaca i CIWS oružja.

 U tom smislu je i bilo reči. Kao što Slaris priča. Zbog toga sam i postavio pitanje.

Imale su i Mirne.... grane po levom i desnom boku i na komandnom mostu. Inače pored orošavanja, vršilo se i ispiranje sopstvenim talasima u vožnji. Odgovarajućim manevrom broda, naravno.

 ;D

Evo jedan link ka nekakvim idejama da čak i radar pokušaju ometat jakim mlazom vode .

http://www.williamson-labs.com/ltoc/ship-stealth.htm

poz.

Osetljivost IC glava je toliko uznapredovala kao i osetljivost opreme za izvidajen u IC spektru da samo orosavanje po meni nema toliku primenu kao npr do pocetka 90-tih.

Inace iz prica znam da su radjena ispitivaja na tu temu u JNA.

 I radi se o 1989 ili možda #90- oj godini. Tada su nas intenzivno vodili  ( Iz 17. BTČ) po drugim brigadama na neke specijalističke posete i

Malo je bilo nezgodno postavljeno pitanje u odnosu "orošavanje - radarsko otkrivanje", pa sam se ja našalio sa našim "Kiletom".
Ali zaozbiljno stvar je vjerovatno u sledećem.
Samo orošavanje kao takvo imalo je za svrhu, da ne pominjem "PNHBO", da smaji nivo toplotnog isijavanja dijelova broda. Naravno i stime da osujeti srestva i projektile protivnika koji su radili u području otkrivanja IC zračenja. Koliko se to moglo postići sad je i to pitanje. U svakom slučaju za takvo nešto u idealnom slučaju bi zahtijevalo non stop uključeno orošavanje na samom VPBR za vrijeme vožnje, a to bi bilo besmisleno. Jer nema tog orošavanja koje bi na znak uzbune zbog približavanja projektila trenutno rashladilo brod , a to bi onda bilo pa ništa.

A što se tiče ometanja radarskog otkrivanja kod orošavanja to je  :jok.

Ja sam godinama radio na radarskom osmatranju u raznim situacijama. Ma, klasični radar je bio u stanju da u određenim uslovima primjeti i obični kaić na 10 Km, a da nebi gomilu metala kao VPBR. U otežanim uslovima se za vrijeme neveri na radarskoj slici mogla detektirati i oblačnost i kiša. Ma, masu toga. Prema tome u određenim uslovima kad bi orošavanje i dalo rezultata to bi se na radaru u najgoru ruku vidjelo kao neki oblak nisko na moru, pa bi opet radarista primjetio nešto nesvakidašnje. Iskusnom radaristi ništa nemože promaći. A to bi bilo idealno, plovi VPBR, vidiš ga na radaru, komad mrlje, uključi se orošavanje i nestane mrlja sa radara.
Kako da ne. :P  Ma uostalom od dolaska broda do današnji dana to bi se i probavalo i ispitivalo u vješbama pa da je bilo moguće davno bi se znalo i koristilo.

oriĆ kao stari radarista sigurno ste se sretali i sa opremom za ometanje radara.

Koliko vidim RF-ovi su imali dosta opreme za EW ,premda sad mi se ne piše o tome da mi ne reču da otkrivam silne vojne tajne.  :P

poz.

Ne, nikad. To su bili moji "neprijatelji".  ;D
Zaozbiljno nisam. Radio sam na radarima tačno do 30 maja 1980. Poslije sam prešao na KIS Stina Jadran.
Od tad su mi radari bili isključivo samo izvor informacija.
Ali kad se radi o protu-elektronskoj borbi potrebni su ti i dobri Radar detektori da bi imao što bolju bazu podataka o protivniku,
a onda i još bolji ometači koji bi se mogli koristiti na osnovu te baze. U principu to bi trebalo biti spregnuto i veoma brzo.
Kako je na VPBR, stvarno neznam. I nebi bio red radi MCG, bar zasad. Ja sam bio profesionalac pa kad sam poštovao MTB Žrnovnica
i nisam hteo unutra neću još uvijek ni na VPBR-ove, bar što se mene tiče.

RF-33 ima dva aktivna ometacan na glavnom jarbou (dva bela burica). Mislim da su ruskog porekla ali nesto detalja o njima nisam video.

Sto se tice orosavanja i smnjivanja radarskog odraza to nema nikakavog uticaja na radarsku uocljivost broda.

Smanivanja IC uocljivosti orosavanje je primena u sitaucijama kada ocekujes napad da li na osnovu informacije vise komadnde ili samog polozaja broda ili neceg treceg ali svakvo da se nebi vrsilo neprekidno. I sam sistem nije predivdjen da radi stalno.

Naravno orosavanje nije ni predivdjeno da se radi samostalno vec kao deo protiv raketne borbe.
Znaci orosavanje + ic mamaci + artiljerija + koriscenje prirodnih zaklona itd.

Možeš li taj i eventualno ostale članke Slobodne Dalmacije iz tog perioda postaviti negde da ih pogledamo?
Hvala

Stari TČ, postavili smo i 3-4 radar-reflektora..

Mogu postaviti, još imam taj članak kući. Kada se vratim u Ljubljanu (za jedno mjesec dana), skenirat ču ga. Onda, kada sam pisao o tome, nisam još imao  skener, zato sam i napisao datum i pisca tog članka.

Ne samo RF-33, već i RF-31 su imale, odnosno imaju, aktivne brodske ometače. U registru ratnih brodova se navodi njihova oznaka J-121.

-ESM Radar system "Bizan`-4B"
-Tyul'pan ECM

poz.

Tulipan je bila radio stanica.

Evo ih i nazivi Sovjetskih sistema:

http://ru.wikipedia.org/wiki/Словесные_названия_российского_оружия

Ove stvari je teško pronać po netu ,a i kad nešto nađeš sve je ispromješano.
Mene su oduvjek zanimala ona dva cilindra na RF-ovima ,i čemu služe,ovo je naj bliže šta sam uspio nać.

[attachment=1]

poz.

Mozda su vec i bile,al neka se nadju
``141-Rostock`` iz sastava Volksmarine
``F225 Halle`` ex 143

[attachment=1]

poz.
dali je uopce ostalo sta od rf-32? PITAM JER MI JE OTAC NEKADA BIO NA TOM BRODU.

HVALA

Izrezan je. Neki od delova su ugradjeni u libijski Koni.

@ Rade

Hvala

Evo nekoliko svežih slika RF-31. Privezana je uz molo na Pristanu. Redovno je obilaze i ispumpavaju vodu da ne bi potonula. Kažu bilo je i hitnih intervencija cementom .....
Uz RF-31 je i DBM-241 i dve diverzantske podmornice klase Una.

Ružo i tužno je gledati ove slike, posebno nama koji smo bili u aktivnom sastavu JRM dok je bila u punoj snazi.

Još nekoliko slika ....

Bravo "lovac". odlični snimci. :klap :klap
O kad bi tu čovjek ušao sa fotoaparatom na brod........Tu  be se moglo čudo toga snimiti.
I još dobar poznavalac broda, pa presek, smještaj, uređaji i masu toga. Mogao bi se napraviti topik
sa stotinama stranica. Aaaah.... :-\

Ćiro, ne verujem da bi išta lepo mogao videti na tim brodovima ... osim rđe i nereda??!!

i ja mislim.bolje da niko ne ulazi.

@lovac...kažeš da 31 pušta vodu. Ima li neko oštećenje? Ili zapuštenost?

Vida - pogledaj bolje na slikama vodenu liniju broda, pa ćeš sam izvući logičan zaključak!

Vrijeme izgleda čini svoje....šteta,sjećam se da je bio lijepi brod....

Ako se ne varam havariju u stroju imao je VPBR "Koper" a ne 31. Upravo zato je na njemu i bila slovenska delegacija. To je bilo 91. a možda i 90. godne. Komandant broda bio je Isa Đekić.

Šta je u onim zelenim kantama pored "Une" ?

Te zelene kante su formacijska ambalaža za akustični paljbeni uređaj mine SAM M.80. Mine su rashodovane, paljbeni uređaji verovatno čekaju otpremu u neki otpad.

Gdje bih mogao naci dobre nacrte za ovu klasu? Narocito me zanimaju nacrti podvodnog dijela broda.

Možda ovo pomogne. https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=100.msg98758#msg98758

Ili ovaj crtež. Do sada ga nismo postavili u ovoj temi.

[attachment=1]

MOTORISTA, druze, ako je ovo klasa KONI gde su rakete, ne mogu da ih vidim?

Jeste Koni, ali ovo je original, bez raketa. Rakete na naše Konije su ugrađene po dolasku u SFRJ.

OK shvatio :) Al mi nesto ne ide sa ovim brodovima u zadnje vreme :)

Projekt 1159 Delfin.
Razvijen 70 godina za izvoz, svi brodovi su prvo bili u sastavu mornarice SSSR-a
Naoružanje, predviđeno,
Вооружениe
Орудия: 2 АК-726
Орудия: 2 АК-230
Противо-корабельные комплексы: 4 П-15
Зенитные установки: 1 Оса/Oca-M 20 ракет
Мины: 14 
Противолодочные комплексы: 2 РБУ-6000
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Inače nacrte i detalje imaš na http://forums.airbase.ru/2011/05/t61492,8--skr-pr-1159-1159t-1159tr-shifr-yaguar-tip-delfin.1735.html, za izgradnju makete.
[attachment=1]

Na crtežu koji je postao Motorista su 3 propelera, a na ML-ovom dva. Jesu li bile dvije verzije ili je negdje greška?

Nisu bile dvije verzije, bar ne sto se pogona tice. Brodovi se medju sobom razlikuju u naoruzanju i njegovom rasporedu, odnosno nekim detaljima na nadgradju, zavisno od toga jesu li gradjeni za Istocne Njemce ili Jugoslaviju, odnosno za tzv. topla mora odnosno potrebe RM Kube, Libije ili Alzira. Sto se pogona tice, kod svih je isti i svi imaju po tri propelera / dva za dizel motore i centralni za plinsku turbinu.

Ono je skica linija trupa, na pomenutoj strani se nalaze svi detalji.
Evo krme i gotovog modela.[attachment=1][attachment=2]

Evo, konačno postavljam članak koji sam obečao. Tek sam prošli tjedan stigao u Ljubljanu, pa dok se malo sredim......
Za temu o kojoj smo pričali,  bitan je zadnji dio novinskog priloga. Radi objektivnosti postavljam čitav. Znači, objavljen je u "Slobodnoj Dalmaciji" 02.12.1996. godine.

Molim stručnjake za odgovor:
da li je na slikama lanser za rakete PK-16, ili je nešto drugo u pitanju?

Zaista ne znam o čemu se radi - jeste lanser za rakete, ali za koje?
To mi je do sada promaklo, da je na RF-31 na postolju OSA-M postojao još neki lanser.

Ovo su taze slike, današnje!

Ovo je definitivno lanser za PK-16.

[attachment=1]

VPBR 31 u tivatskom Arsenalu, april 2007.

VPBR 32 u tivatskom Arsenalu, aprila 2007.

 
Najjači jugoslovenski ratni brod "Split" odlazi na dno mora ili u staro gvožde  (http://www.vijesti.me/vijesti/najjaci-jugoslovenski-ratni-brod-split-odlazi-dno-mora-ili-staro-gvozde-clanak-44584)

Bolje da ode na dno mora nego da ga pretvore u šerpe i lonce.

Ajde mi sa "Palube" da skupimo lovu pa da ga kupimo  ;) ;) ;)

Pretvorimo u jahtu i vozimo stare prdonje za dobru lovu po Jadranu. Tek toliko, da si platimo server. ;D

Nije neki kvalitet slike, ali ja je bar do sada nisam vidio. Nasao sam to na sajtu Slobodne Dalmacije....

Po krmi je vezan "Galeb"

Slika je sa wikipedije...

[attachment=1]

U prvom planu je ipak klasa kotor,klasa koni je odsjecena

Mea culpa  :zid

Ne znam je li bila ova slika do sada. Vrlo vjerovatno jer se često davala na poklon od strane posade broda. I ova je data kao poklon.

Ganc nov, još nisu bile ugrađene pb rakete.

Još jedna slika VPBR-31. Nije još bila na ovom forumu sigurno. Slikano prije ugradnje
raketni rampi. Skenirao sam iz Mornaričkog glasnika br.4 1981 godina....Uživajte. :D

[attachment=1]

Uh, bravo, retka slika iz ove perspektive. Hvala.

VPBR "Koper" je imao havariju pocetkom '92. vec te godine je poceo "veliki remont", izvadjena su mu oba motora. nikada vise nije plovio samostalno, komandant je bio eso halilovic

Tačnije, požar u mašinskom prostoru.

nije bio pozar, otisao mu je motor

  A zašto su davali na poklon slike, kad još nije bilo raketa gore - izgledao bi moćnije s raketama  (isto za 32) ?

  Kakva SLO delegacija i šta su radili ?

Početkom 90-tih (ne sećam se tačno godine i mesca) na VPBR-32 u Tivtu desio se veliki požar u mašinskom prostoru. To mi je potvrdilo bar dvoje ljudi iz RM, a u prilog mom ubeđenju je i jedan tekst u "Novom Glasniku" - stručnom časopisu tadašnje VJ, negde iz 1995. ili 96. gde ima autorski tekst o merama PPZ na brodovima RM, gde se spominje i taj incident na 32. Imam negde u kući kod roditelja taj broj časopisa, ali neću ići tamo bar u sledećih mesec dana. Uglavnom mašina na 32 jeste gorila, i to je jedan od glavnih razloga zašto taj brod nikada nije zaplovio kasnije.

[attachment=1]

Čiji je ovo Koni?

Kubanski. Bivši Mariel, potopljen kao vještački greben.

za drugu sliku nisam siguran, ali na prvi je sigurno 31.

Na drugoj je VPBR-31. Fotografiju napravio ja avgusta 1999. sa DSM-514 neposredno pre pristajanja na mol 1.

 
 32 je bio vezan na molo 2 levim bokom. Bar u moje vreme.

Havarija se dogodila na par milja od ulaza u boku, znam to dobro jer sam tada plovio na  njemu. A sto se tice pozara, tacno je da je izbio manji pozar , ali kao posledica a ne uzrok kvara na motoru. U Tivat smo se vratili na levom motoru.

VPBR 31 na mulu I Arsenala Tivat, neposredno prije odlaska za uvijek iz Tivta, januar 2008.

Prekrasna slika s pogledom na deo Arsenala. Posebno predivni detalji prekrasnog - jedinstvenog parka iza Arsenala.
Sađen još u doba Austro-ugarske Mornarice za njenog boravka u Boki. U periodu 1992 - 2002 god. nebrojano puta sam
prošetao u hladovini i mirnoći njegove moćne vegetacije.  :klap :klap

Uglavnom vec vidjeno,slike od ljetos

Evo jedna starija [attachment=1]

Stanje broda je sve gore i gore, a Crna Gora je, navodno, imala ideju da ga nekom utrapi. Kome može trebati ovakav? Uskoro će ova ruzina uzrokovati nepopravljiva i kritična oštećenja. Kad prorđaju ventili brodske hidroarmature, fundaće se sam.

kubanski koni 356 kao ronilacka atrakcija ...

http://www.youtube.com/watch?v=oLKK0IAuw0Y

RF-31 je izgleda prodata nekome, kao staro gvožđe.
Prema mojim najnovijim saznanjima - a nemam potvrđene podatke, brod ide na rezanje.

Juče je LDI-18 skidala sa broda opremu koja se eventualno može upotrebiti i koja je striktno vojna; skinuti su topovi 20 mm sa krme, automati sa topova AK-230, agregat koji je stajao na palubi, gliser, nešto je skinuto i sa topova AK-726 ...

Navodno, sledeće što će se demontirati, su pomoćni motori. To je komplikovani zahvat, pošto se mora rezati oplata broda - a nema mehanizacije sa kojom bi se motori izvadili iz ležišta. Nema više MTRZ, pa se sve mora improvizovati. 

Sva ostala oprema i naoružanje je za sada ostalo na brodu - izgleda da nemaju namre da skidaju bilo što drugo.

 Nema potrebe za bilo kakvim improvizacijama! Potrebne su pare i spisak radova. Dovoljno je otići u JBB i potražiti stručnu pomoć. Oni će već znati kako treba odraditi to što treba odraditi. Mogu ga i iseći na šnicle , ako treba!

Sećam se tog pristajanja kao da je juče bilo =))

!?

Takva pristajanja su bila svakodnevna. Jedina specifičnost je što sam tada i još u čini mi se 2 navrata, bio prisutan i ja  (kao slepi putnik  :pirat).

Kile, moraš imati na umu da je brod vezan uz mulo na Pristanu, propušta vodu, i da je malo verovatno, da će ga vojska micati odatle, da bi se pomoćni motori vadili. VCG nema para za takve operacije!

Gde će ga seći - pitanje. Mislim da je veoma riskantno tegliti brod na duže relacije - moglo bi se desiti da potone na putu ka rezalištu.

To ti govorim zbog sledećeg: pre neki dan je PN-26 koji je vezan uz mulo Rakite legao je na dno. Jedva su uspeli začepiti rupe i ispumpati vodu iz njega. Navodno, lopovi su poskidali neke mesingane uloške ventila i zato je brod potonuo. Sva sreća - dno je bilo blizu.

Nije isključeno da se i sa RF-31 desi nešto slično - izvana gledano u veoma je jadnom stanju!   

 Znam razdaljinu od Rakita do JBB. Mornarica Crne Gore još uvek poseduje dizalicu LDI 18!? Da se ja pitam( a nepitam se! ) Ako je odluka takva, a izgleda da je smrtna presuda potvrđena na najvišljoj instanci(  :zid)! Ja bi ga sekao na licu mesta. Mogu da garantujem da bi bila brzo i kvalitetno izvedena egzekucija.

Kao što sam napisao juče - LDI je već skidala ponešto sa broda - ali problem je u pomoćnim motorima, oni su duboko u utrobi broda, a treba ih spasiti, po svaku cenu.

Ovih dana ćemo videti razvoj situacije ....

 Iseći oplatu u prostoru pomoćnih motora i izvući ih tuda, ako ništa drugo. Tvrdim da se pravilnim razmišljanjem i dobrom organizacijom može sve uraditi. I PARE! Pare odmah na ruke majstorima i sve će biti OK. Jedan pametan tehničar da vodi radnike i da govori šta i kako treba!

Valjda si bio u vojsci i znaš da ni jedna vojska nema para. Bar ne ove, sa naših prostora!

Nisu problem pare,samo kompenzacija u limu i tu se posao završava!Nije valjda da u CG nema takvih izvodača!

Ma ne budite naivci. Ekipa radi posao. Neko će da uvati dobre pare džabalesku.
Vreme radi za njih. Davno je to kaparisano, samo se važe i odmjerava najpovoljniji trenutak... :-\

Znaci,sudbina mu je zapecacenja-uskoro ce putem''u vjecna lovista''i samo ce fotrografije ostati za sjecanje na lijepi brod

Nekako tako, a što se tiče vađenja PM to je najmanji  problem, izrezati tehnološke otvore, zavriti uške za paranke, obezbjediti par radnika i dizalicu.Po meni je dizalica najveći trošak.

 Dizalica je njihova, ako daju nekoj kooperaciji da seče brod na Pristanu još mogu zaraditi od usluga! E sad!? DA li se već neko ugradio, ili tek treba drugo je pitanje. U to se ne razumem! U sečenje se itekako razumem, ali bi mi bilo žao da upalim brener. Međutim, tada bi svaki korak kraja jednog broda bio dokumentovan obiljem fotografija:

Koliko sam cuo, VPBR 31 i PN 26 za koji dan idu zajedno u teglju na rezanje u Tursku.....

 A ako potonu usput!? Ovde je bilo reči na se sumlja da ne bi izdržali tegalj ni do JBB. A PN je legao krmom na dno! O čemu, odnosno kome se radi? Koliko košta da se zažmuri? Da li neko može da mi odgovori? Već se godinama žmuri! Od Podmornica pa do sada! A još ono što se ne zna ???

Trebaće dobre pripreme za oba broda, za tako dug put.

Usput rečeno sa RF-31 je od vojne opreme skinuto vrlo malo - skoro ništa! Samo ono što je RM CG trenutno interesovalo: topovi 20 mm i automati za AK-230.
Oružni sistemi nisu onesposobljeni - tu posebno mislim na Smerč, koji je relativno kompaktan i oba lansera RBU sa svom pripadajućom opremom su netaknuti ostali na brodu. Sumnjam u to da su topovi AK-726 onesposobljeni.
Sistem OSA-M, raketni sistem P-20 sa svim elementima, i da ne pričam dalje....
Zatim, sva preostala elektronika i svi sistemi za upravljanje oružjem - ostali su na brodu neoštećeni. Najverovatnije nisu ispravni - ali po pravilu ne bi smeli da idu van zemlje u kompletnom stanju.

Brod će skoro potpuno kompletan napustit zemlju - ako se zaista planira put za Tursku. Mada, ja još nisam čuo takve vesti!

Videćemo - uskoro.

 Možda bi trebalo pitati vlasnika " Vesne 1;2,3; . . . ." da li ima prste u tome! Možda sam nešto umislio, ali i u prodaji kesona letos je imao tala!

Neke od posljednjih fotografija bivseg istocno njemackog Konija F-142 "Berlin".

Na prvoj slici su dva.

Da, "Berlin" i "Halle" F-143. Zaboravih napomenuti, ali hvala sto si me ispravio!  ;)

Zanimljiva vjest na portalu defender (http://www.defender.hr/) .

--------------------

Rusko Severnaja Verf brodogradilište u St. Petersburgu potpisalo je ugovor o remontu još dva broda alžirske ratne mornarice, priopćilo je brodogradilište.

[attachment=1]
Ruski brodograditelj će remontirati korvetu klase Nanuchka II i fregatu klase Koni II, koje su u uporabi alžirske ratne mornarice od 1980.

"Ugovor je potpisan u okviru sporazuma između (ruske državnog izvoznika oružja) Rosoboronexporta i alžirskog Ministarstva obrane", priopćeno je iz tvrtke.

Oko 80% sustava na brodu se zamjenjuje i radni vijek plovila se produžuje za još 10 godina. Plovila će biti će isporučena u srpnju.

Alžir je jedan od najvećih kupaca ruskog naoružanja. Prema navodima ruskog zavoda za vojno-tehničku suradnju, prodaja vojne opreme Alžiru trenutačno čini 15 posto ruskog izvoza oružja.

Da li je nesto od opreme ugradjene na RF-31 i RF-32, nakon njihovog odlaska u "sekundarnu sirovinu", moglo biti iskoristeno za ugradnju na RF-33 i RF-34?

P.S.
Cuo sam za neke nove pomocne motore ugradjene u ove starije brodove i za neku novu gasnu tirbinu koja je isto bila namijenjena njima ali nikada nije ugradjena.

Sa RF 31 se trebaju skinuti dva pomocna motora MTU,a jedna plinska turbina M8G godinama je yapakovana u drvenom sanduku lezala na otvorenoj poljani u vojnom skladistu Lepetane.

E ovo za ovu gasnu turbinu je stvarno genijalno, i tako tipicno nase.
A je li se sto moglo iskoristiti sa RF-32 za RF-33/34, koliko znam to sto je poskidano sa nje iskoristeno je kod remonta libijskih RF iste klase?
Mada uskoro nece biti vise ni Kotor klase kod nas, tako da vise nije ni vazno, nazalost.

STARO GVOŽĐE

Raketna fregata „Split” se sprema za posljednje putovanje

http://www.vijesti.me/vijesti/raketna-fregata-split-se-sprema-posljednje-putovanje-clanak-68613

Raketna fregata „Split” se sprema za posljednje putovanje


Mornarica Vojske Crne Gore počela raspremanje raketne fregate 31, u Ministarstvu tvrde da brod još nije prodat.

Ministarstvo odbrane i Mornarica Vojske Crne Gore počeli su proces raspremanja raketne fregate 31 “Split”, potvrđeno je “Vijestima” u Ministarstvu odbrane.

Vlada je u oktobru prošle godine donijela odluku da se fregata 31 proda kao sekundarna sirovina, odnosno staro željezo, ali u Ministarstvu odbrane tvrde da to još nije urađeno.

“Bivša raketna fregata RF-31 nije još prodata kao sekundarna sirovina. Onog momenta kada bude prodata, odgovor na pitanje gdje će brod biti izrezan treba da da novi vlasnik broda”, rečeno je “Vijestima” u MO Crne Gore.

PR služba MO je saopštila da su sa broda, koji se već nekoliko godina nalazi na „mrtvom vezu“ u krugu nekadašnjeg vojnog objekta Pristan na Luštici, već demontirana i iskrcana po dva topa AK-230 kalibra 30 mm i M-71 kalibra 20mm, radio uređaji RTU-100 i 150, AMR-711, Marconi, DLT-200, RU 2/2k, pretvarač “Sorensen”, računar sistema “Murina”, elementi osmatračkog radara MR-302 FUT-B (Strut Curve)i lanseri pasivnih dipola “Palisade”.

“Demontirani su i žiro-kompasi, elektromotori, pisaće mašine, stolice, zavjese, itd. Ostalo naoružanje – topovi AK-726 kalibra 76 mm, lansirne rampe za protivbrodske rakete P-20 i PVO rakete sistema “OSA-M” i “strela-2M”, kao i dio elektronskih sklopova će biti uništeni u fazi primopredaje broda”, navodi se u pisanom odgovoru PR službe MO na pitanja koja su im “Vijesti” uputile u vezi sa raspremanjem nekada najvećeg jugoslovenskog ratnog broda – raketne fregate 31 “Split”.

MO navodi i da su u toku aktivnosti na pripremi za demontiranje i iskrcavanje sa broda dva pomoćna motora tipa MTU8V396 koji su na fregatu 31 kao novi ugrađeni 1997, odnosno 1999. godine.

Prema važećim propisima, prije nego što se neki ratni brod proda kao sekundarna sirovina ili za dalje korišćenje u civilstvu, sa njega se moraju ukloniti ili onesposobiti sve naoružanje i specifična vojna elektronska oprema.

Dva pomoćna motora sa “Splita” se demontiraju jer su u mnogo boljem stanju nego što je to slučaj sa pomoćnim motorima M-845 koji su sada ugrađeni na dvije aktivne fregate tipa “Kotor” koje koristi MCG.

Prema nezvaničnim informacijama “Vijesti”, prodaja fregate 31 “Split” kao starog željeza jednom privatniku iz Budve koji je i do sada u više navrata trgovao sa MCG kupujući stare ratne i pomoćne brodove, brodske motore i opremu, praktično je već gotova stvar.

Plan novog vlasnika je da fregatu uskoro iz Boke otegli u Tursku, gdje će “Split” biti izrezan u staro gvožđe, zajedno sa još jednim bivšim vojnim brodom – tankerom PN-26 “Lignja” koji će mu “praviti društvo” na posljednjem putovanju u teglju remorkera do Aliage.

Proteklih godina u Turskoj su već u staro gvožđe isječena dva ratna i jedan pomoćni brod bivše Jugoslovenske ratne mornarice – velike dizel-električne podmornice P-823 „Uskok“ i P'831 „Sava“, kao i pomoćni transportni brod za naoružanje i opremu PO-92 „Lubin“.

Služili u osam država


Raketna fregata 31 “Split” je jedan od ukupno 14 izgrađenih raketnih fregata klase “Koni” koje su krajem sedamdesetih i tokom osamdesetih godina prošlog vijeka napravljene u bivšem SSSR-u.

Rusi su za sebe uzeli samo prvi brod iz te serije – fregatu “Delfin” izgrađenu 1975. koja je do 1990. služila na Crnom moru za obuku posada stranih ratnih mornarica koje su od SSSR naručivale i kupovale fregate klase “Koni”.

Po dva takva broda izgrađena su za bivšu Jugoslaviju i Libiju, a po tri za nekadašnju Istočnu Njemačku, Alžir i Kubu.

“Delfin” su od Rusa 1990. kupili Bugari kojima taj brod pod novim imenom “Smeli” i dan-danas odlično služi, a sa njim RM Bugarske redovno učestvuje i u međunarodnim vježbama po Mediteranu i u Crnom moru.

Druga nekadašnja jugoslovenska fregata klase “Koni”, bivši VPBR-32 “Koper” izrezan je u staro željezo krajem 2007. godine u tivatskom Arsenalu, a djelovi naoružanja i pogona sa tog broda kasnije su ugrađeni na dvije libijske fregate istog tipa.

RF-31 je brod punog deplasmana 1.900 tona, dug je 96,4 , širok 12,1 metar, a gaz mu iznosi 4,25 metara. Maksimalnom brzinom od 32 čvora pokretala su ga dva dizel motora ukupne snage po 8 hiljada konja i jedna plinska turbina snage 20 hiljada konja.

Opsluživala su ga 123 člana posade, a bio je naoružan sa dva dvocijevna topa kalibra 76 mm, dva dvocijevna topa kalibra 30 mm, četiri lansera protivbrodskih raketa SS-N-2 “Styx”, lanserom PVO raketa SA-N-4 “Gecko”, dva dvanaestocijevna protivpodmornička raketna bacača RBU-6000 i dva topa kalibra 20 mm.

[attachment=1]
RF -31 izgrađen je 1979. u brodogradilištu Zelenodolsk u današnjoj Ukrajini.

http://www.vijesti.me/

Evo i gorespomenuti iz Bugarske RM
[attachment=1]

Ovaj bugarin nije naoružan protivbrodskim raketama ...

"Bugarče" je ostalo u izvornom obliku.

Pa, nemaju svi Koniji protivbrodske rakete, to im i nije u osnovnoj konfiguraciji.

Koliko me sjećanje služi, ovaj bugarski je ustvari prvo bio ruski od polovine sedamdesetih pa do 1990 god i služio Rusima za
obuku stranaca na istom.
Potom su ga kupili Bugari i koriste ga i dan danas. Gledajući tu godinu, koja je dosta kasno, koji će im i te roketle, što no
nekad reče jedan naš Komandant flote.. ;D

Kad već pomenuste to "bugarče"...

[attachment=1]

Smeli je prvi brod klase Koni. Korišćen je godinama u VMF SSSR kao "Delfin", brod na kome su se obučavale strane posade pre preuzimanja svog Konija iz novogradnje. Prodat je Bugarima 1989. ili 1990.

Sve u svemu sovjeti su izgradili 14 brodova ove klase. Od toga je bilo 6 po osnovnom projektu 1159 ( 3 za Volksmarine, 2 za JRM i 1 Bugarski), 6 po projektu 1159-T ( 3 za Alžir i 3 za Kubu) i 2 po projektu 1159-TR za Libiju.

[attachment=1]

Kakva je razlika između projekata 1159-T i 1159-TR?

Znam da osnovni projekat (kakvi su bili naši) izvorno nije imao protivbrodske rakete i PPd torpeda. Projekat 1159-TR je fabrički imao ugrađen protivbrodski raketni sistem sa raketama P-21/22 i i PPd torpeda SET-40 (dve trostruke torpedne cevi na oba boka).
Ne znam kako su izvorno bili naoružđani alžirski i kubanski koniji.

Koliko sam ja razumeo, brodovi po projektu 1159-T su imali malo veći gaz i malo veći deplasman.

http://russian-ships.info/eng/warships/project_1159.htm

Ovde se navodi da su nači brodovi bili modernizovani u Kraljevici po projektu 1159-R

Iz ove fotografije možemo da zaključimo kako je bila naoružana kubanska Monkada...

[attachment=1]

Р у називу пројекта означава да је брод наоружан противбродским ракетама. 31 и 32 су прва два Конија са додатним ракетама. Нисам нигде нашао да је 1159-Р била званична ознака дооружаног пројекта. Такве су измене пре тога биле вршене само на бродовима пр.61М и пр.56М.

1159T označava da je brod tropikalizovan, tj. ima razvijenije kondicioniranje vazduha zbog upotrebe u toplim krajevima. Libijske fregate bile su pr.1159TR, tropikalizovane i izvorno naoružane raketama, 2x2P21/22 sa gađanjem po kursu broda. Lanseri su spareni kao na RČ Tarantul I. Imale su PPd torpeda SET-40, mislim 4x1, kao na prvoj seriji korveta "Parchim" Folksmarine.

Vidi se da je nadgrađe na Kubanskom brodu različit u odnosu na naše i DDR konije: iza dimnjaka je nadgrađe potpuno spojeno sa krmenim nagrađem - znači nešto je dodato od opreme.

Takvo je nadgrađe i na Libijskim i na Alžirskim konijima - spojeno, iz jednog dela po celom brodu.

U momo prethodnom postu sam pogrešno napisao da su libijski koniji naoružani sa 2 x 3 Tr aparata. Ispravljam: na brodovima su ugrađena 2 dvocevna Tr aparata

Ako se dobro pogleda uzdužni plan broda tipa 1159T, videće se 400mm TA. Mislim da nisu korišćeni spareni aparati, već jednostruki. Sparene aparate za SET-40 nisam nigde video. U produžetku pramčanog nadgrađa se i nalazi dodatna oprema za kondicioniranje vazduha.

Teško je pronać slike ovih torpednih aparata, evo sam nešto uspio, ovo je valjda Alžirac.

[attachment=1]
[attachment=2]
poz.

Evo ih i slike torpeda SET-40.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

A ovo je torpedni aparat OT-40.

[attachment=4]

Ovde piše da su dva dvocevna torpedna aprata 533 mm ugrađena na ovaj alžirski brod.

Ono što je kumbor malopre spomeuo, da se radi o jednocevnim aparatima OTA-40 dovodi nas do zaključka da je na libjskim konijima bilo ugrađeno 4 takva aparata, a ne 2 dvostruka.
Doduše, ako se malo bolje analiziraju slike libijskih konija, vidi se da su torpedne cevi prilično razmaknute, na oba boka broda, što potvrđuje kumborovu tvrdnju da se radi o jednocevnim aparatima.

Što se tiče torpeda SET-40, slično je torpedu SET-53, koje smo i mi imali u naoružanju, a o kojem je već bilo reči na Palubi. Radi se o PPd torpedu sa eletričnim pogonom, pasivnom glavom za samonavođenje (glave za SN su iste na oba tipa torpeda) i aktivnim nekontaktnim upaljačem.
 

Da ovi dvostruki aparati su dodani kasnije.Tek sam sad vidio.

na google Earth-u, je 31ca jos vezana  u Arsenalu, takode i rtop, 33, pa čak i 32ca . tako je kod mene a imam najnoviju verziju earth-a.

Najnovija verzija programa ne vuče za sobom i novo snimanje lokacija. ;)

Kod mene  - u levom donjem uglu piše datum kada je fotografija usnimljena.

Mozda je i bilo , sa fb grupe JRM RF-Split u Rijeci[attachment=1]

[attachment=1]

Vidi moje granicare po krmi.

kako se postavlčjaju slike ? imam neke od 31-ce !!

https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=6148.0

prouči, jednostavno je.

Lepa, šteta što je ona "magla" baš nad njega. Zna se kad je ovo slikano i u kojoj priliki (zastavna gala) ?
    Ovako u usporedbi s ostalim na sliki izgleda impresivno. Ja sam ga vidio u Pristanu prvi i zadnji put u živo, i tad mi je izgledao impozantan brod.

Ne znam baš da li bih voleo da 31 zateknem oko 15. juna još uvek na Pristanu, ili ne. Možda da uslikam još koji kadar, ili čak da ga vidim  u teglju  neko jutro. Ili ipak ne, tužno je.

Sa fb grupe JRM fotografija Ismeta Mujanovica iz maja 91 [attachment=1]

Jedan alzirac[attachment=1]

E, to je tip 1159TR. Šteta što oblak izduva pokriva mesto gde bi trebalo da su torpedni aparati.

Jos uvijek je "skoro" netaknut (sa izuzetkom AK 230 i topova kalibra 20 mm i nekih sistnica u unutrasnjosti), ali nece jos dugo biti tako jer ga je kupila neka firma iz Albanije za 509 hiljada eura radi rezanja u staro zeljezo. Fotografije su stare dvadesetak dana a izvor je www.shipspotting.com

Kad bi pare od prodaje makar otišle na osnovne popravke i pituranje nekoliko najosnovnijih plovila, ili nabavku dve bolje pilotine, mogla bi biti i neka korist. Ipak, čisto sumnjam, "burazeri" su se  verovatno već dogovorili ko će i šta dobiti.

Ja sam prekjuče dao svoj mali doprinos ovom fotkom. Sliakno je iz daljine, pa baš i nije nešto. AK-230 su skinuti, a izgleda kao da su i AK-726 srezanih cevi na prvoj trećini, ili mi se samo čini. Ajte neko ko je tamo sa barkom da napravi mali walkaround s nekoliko slika.

Sa neta,Arsenal...

[attachment=1]

Alžirski?

[attachment=1]

Alžirac, "Mourad Rais".

Tekst Miroslava Lazanskog iz danasnjeg dnevnog lista Politika (19.07.2012):

Понос морнарице, фрегата „Сплит”, продата Албанији
Новинару „Политике“ није дозвољено да се попне на брод о коме је први писао а ових дана одлази у резалиште

 
Ракетна фрегата „Сплит” неколико година лежала је укотвљена у Боки КоторскојКао и људи и ратни бродови имају душу. На њима су радиле и живеле генерације морнара, морнаричких подофицира и официра. Причали су ми неки од њих да по тешком мору скоро емотивно осећају како се брод мучи, како стење, када шкрипе лимови и цвили бродска оплата. Или, када им је брод свеже „испитуран“, када је потпуно опремљен и спреман за задатке поносно лежи привезан уз моло, или је укотвљен на сидришту мамећи погледе знатижељника са обале. Или онда, када је брисан са флотне листе, па стоји у неком забитом делу луке, или увале, са мрљама рђе, нафте, масти, онако немоћан попут старог слона осуђеног на лагану смрт.

Да, у озбиљним државама и озбиљним морнарицама, које држе до поморске традиције, ратни се бродови, по брисању са флотне листе, у резалиште увек испраћају уз одговарајући церемонијал. Достојанствено и тужно, јер то је заправо сахрана. Приликом које сви бродови поред којих пролази ратни брод који иде у резалиште спуштањем заставе и бродским сиренама одају почаст. И зато сам одлучио да се још једном попнем на палубу ракетне фрегате Ф-31 „Сплит“ некадашње Југословенске ратне морнарице. Наиме, чуо сам да ових дана та ракетна фрегата, која већ неколико година лежи укотвљена у Боки Которској, у Пристану преко пута луке Кумбор, иде у Албанију где је продата и где ће бити изрезана у старо гвожђе. Писао сам још пре 30 година у загребачком „Старту“ о том броду и цитирао италијанску војну ревију „Ривиста маритима“, која је „Сплит“ тада означила као најнаоружанији ратни брод у тој категорији у Медитерану, брод је купљен у СССР-у, али смо му ми додали и ракетне системе море–море „стикс”.

Сви ратни бродови некадашње Југословенске ратне морнарице после 1991. године у резалиште су одлазили тихо и без опроштаја. Црна Гора је три некадашње југословенске велике подморнице послала у страна резалишта попут старих шпорета. У бившој СФРЈ то није било тако.

Дакле, нађем се у Тивту, у Порто Монтенегру, са својим пријатељима подморничарима на промоцији књиге „Подморничарство Југославије“, на платоу испред зграде „Збирке поморског наслеђа“. Дошли су бивши подморнички асови, команданти југословенских подморница: из Словеније Војко Горуп, из Хрватске Фридрих Морети, Томислав Драшковић и Дамир Кларин, ту су били и Милан Јованов, Вуко Вучуровић, Јордан Јовановић, из Београда су стигли Владимир Милатовић, Драган Косановић и Милан Комар.

Људи који су југословенским подморницама ронили и до 400 метара дубине десет дана непрекидно. Без иједног озбиљног удеса, јер Југославија је била једна од 11 држава у свету која је самостално градила подморнице. У војном музеју у Пивки у Словенији годишње су имали око 5.000 посетилаца, сада када је тамо изложена подморница класе „уна“ број посетилаца је нарастао на око 70.000. Карта да се уђе у  подморницу кошта пет евра, па само на подморници војни музеј у Пивки зарађује годишње око 250.000 евра.

Ноћ над Порто Монтенегром. На платоу иза нас као музејски експонат лежи подморница 821 „Херој“. Претећи црни труп и командни мост. Иза ње, једна мала подморница класе „уна“, односно „тиса“. Стотинак метара даље најскупље светске јахте, између којих и две јахте Олега Дерипаске, мирују на везовима. Све светлуца од хромираног челика, специјалних плекси материјала, види се и дискретна патина махагонија док разнобојни светлосни ефекти шарају на палубама и по јарболима. Два света, светски џет-сет на води и асови некадашњег југословенског подморничарства поред црног „Хероја“.

– Команданте, хтео бих сутра да обиђем „Сплит“ – обраћам се команданту Ратне морнарице Црне Горе, капетану бојног брода Рајку Булатовићу, такође некадашњем подморничару.

– А шта ће ти то, опет би нас критиковао. Не може.

– Ама човече, хоћу само да обиђем брод који више није у флоти, који шаљете у резалиште, а о којем сам у СФРЈ први писао.

– Добро, иди, али снимај само извана брод. Нема пењања на брод.

Док се са некада најбољим машинистом наше подморничке флотиле Момиром Солдатом званим Чакија возим глисером некадашњег морнара подморничара Лазе Перичића према фрегати Ф-31 „Сплит“, присећам се како су ме у кафићу „Бобис“ на сплитској риви пре 30 година критиковали када сам навео цитат из „Ривисте маритиме“ о тада најбоље наоружаном броду у тој класи у Медитерану. Као да је тај брод носио име неког другог града.

На неких 500 метара од брода, иза буради и контејнера у којима су давно била торпеда искаче избезумљени старији водник Шљиванчанин и ломата рукама да станемо и приђемо обали.

– Одмах да одбијте од обале 400 метара, да се нисте усудили да приђете броду на мање од 400 метара, командант Булатовић је звао и издао строго наређење – урла старији водник Шљиванчанин.

– Чекај човече, смири се, само мало да приђемо броду –  покушава да га уразуми Чакија.

– Чакија, одбиј од обале 400 метара, ово је војни објекат, не прилазите броду иначе пуцам.

Брзо закључујем да се у великој ратној флоти Црне Горе сви међусобно познају и по надимцима, и да је старији водник Шљиванчанин заиста спреман да пуца. Можда је то убого сидриште већ база НАТО-а, старији водник Шљиванчанин припадник алијансе, стара фрегата је ту само ради камуфлаже, а ја све то нисам знао, јер је командант Булатовић то крио. И још да ме због свега тога по овој врућини упуца Ратна морнарица Црне Горе.

Окрећемо глисер, Чакија колута очима, бивши морнар Лаза понавља да је знао да ће то тако испасти. По повратку у Београд стиже ми СМС од капетана бојног брода Рајка Булатовића: „Како је било, како су испале снимке са брода?“

Шта да одговорим команданту Ратне морнарице Црне Горе? Да сада знам зашто смо прошли тако како смо прошли?

Мирослав Лазански
објављено: 19.07.2012

Možda je ovo trebalo staviti među vesti?
Ukoliko moderatori smatraju da treba, neka prebace.

Sjećam se dobro članka Lazanskog iz "Starta"...

Samo, tamo nije tvrdio da se radilo o "тада најбоље наоружаном броду у тој класи у Медитерану", već o "najjačem brodu na Mediteranu"... :)

(Ili su mi gole tete pomutile sjećanje?)

Malo marketinga nikad nije suvise, da se digne moral u sopstvenim ocima.  :)

Da li su ovi brodovi prije odlaska na rezanje raspremljeni tj. da li je sa njih skinuto sve ono sto treba i moze da se skine(pomocni motori, naoruzanje, itd. itd.), a dio cega bi opet mogao da se iskoristi na Kotor klasi(ma kakva bila njihova sudbina)?

Čudno je da se zabranjuje ulazak i slikanje unutrašnjostti nečega što je delaborisano,izbrisano sa inventara i prodato u staro gvožđe.
Nešto slično se desilo i sa podmornicom "Sava" koja je u Tursku izgleda odvučena na "rezanje" sa sve inoviranim i skupim sistemom za navigaciju i praćenje ciljeva ako sam dobro razumeo ostale kolege sa Palube koji su to detaljno opisali.
Nešto je tu sve ukupno mistično.
Jer i u jednom od predhodnih komentara vidimo da bar spolja gledano osim par oruđa ništa drugo nije taknuto a već je prodato i ići će na rezanje u Albaniju a koliko iz teksta Lazanskog vidimo, pristup i slikanje nisu dozvoljeni a pitam se kakve to tajne unutra mogu da se vide ako su sa broda skinuti-demontirani svi vitalni sistemi i ostalo je samo puko gvožđe za rezanje.

Ма нема ту мистике. Ради се о томе да се прикрије брука јер би објављивање оваквих фотографија показало у каквом су стању како су одржавани и како су девастирани.

Brod bi morao da se raspremi, tj. da se povadi svo naoružanje, municija, gorivo, mazivo itd. Izgleda da su ga raspremili tako što je svaki putnik namernik skidao ono što mu je trebalo: zbono, sekstant, brodski sat i slično, dok je ono što je stvarno trebalo biti uklonjeno sa broda - ostalo.

Rasprava na zadnjim postovima je potaknuta isključivo člankom novinara Lazanskog. Što je on i hteo i lukavo
smislio. A u stvari ničega tu i nema posebnog. Još malo su dosolili i naši neki članovi Palube kojima je to nepoznat
teren.
Pametan čovjek se pre svega treba zapitati šta uopšte prestavlja taj VPBR-31 poslije 20 godina napuštenosti i
neupotrebe. Gomilu željezarije, totalno, sa stanovišta borbene upotrebljivosti. I šta bi onda tu jedan novodno ozbiljan
novinar mogao vidjeti. Ništa. To, da je od komadanta Mornarice tražio da posjeti preostala dva u operativi, nešto bi i
ga i razumio, a ovako unapred je znao odgovor. I onda se još uputi na objekat na kome je obezbeđenju naređeno da ga
nepusti i još se kao čudi.
To je brod, star, van operative dugo godina, i spreman za rezalište. Kao takav sav je nikakav, što je normalno i ništa tu
više nema lijepog. Prije tegljenja mora se raspremiti po međunarodnim propisima. To je sve....

Ako se ne varam, taj brod je tek nekoliko godina napušten, zapušten i prepušten. Plovio je, maltene, do nedavno.

Ma to je sve bilo ko bajagi. A ge je to plovio zadnji 10 godina. Od zavoda pretegljen na Ptistan.
Kakva crna plovidba....

Avgust 2012.
[attachment=1]

Cenim Lazanskog i poštujem svo njegovo znanje o vojskama i mornaricama zemaljske kugle. Ali, i on je novinar i pisanjem zarađuje svoj hleb. Zato njegove priče (kao i kod svakog novinara) moraju prezentovati nešto što običan svet malo poznaje ili ne poznaje ni malo. Moraju u sebi imati nešto spektakularno!

Konkretno u ovom slučaju:
Rivista maritima je svojevremeno objavila članak o VPRB-ovima tipa Kotor (sada RF-33 i RF-34), i tada je o njima napisano da su najbolje opremljeni i naoružani brodovi u Mediteranu. O tome je pisao i Lazanski. Napominjem da tada nije bilo reči o našim konijima, već o novoizgrađenim brodovima u našem brodogradilištu.

Ne znam zašto ugledni novinar sada menja svoju priču?

I još nešto: ne verujem, da su ga tako grubo oterali sa Pristana. Znam, da tamo svakodnevno ima veliki broj čamaca i brodica - posebno tokom leta, kada je Boka prepuna turista. Mnogi od njih voze kraj same obale, fotografišu, i niko ih ne dira, niko nema nameru da puca na njih.
Zašto bi to uradili Lazanskom, koji je ipak veliki autoritet vojnog novinarstva?

Kvalitetom losa, ali ipak vrijedna fotka VPBR 32. Cini mi se da nema pretjerano puno sacuvanih fotki ovog broda....

Ovu sliku je posada davala na poklon u raznim prilikama i u boljoj kvaliteti je ovde nekoliko stranica nazad.

Nije bas najsretnije kadrirano, ali neka imamo i ove fotke njemackih Konija -"Berlin" i "Halle" u rashodu, 1995 godine.

Pregazilo ih vreme ili "vreme"? :pirat

Koji su pomocni motori ugradjeni na RF-31 i RF-32, i koliko uopste pomocnih motora ima na jednoj fregati klase "Koni" ?

Ruski M 845 tri komada apo brodu, isti takvi ugradjeni su i na klasi "Kotor".

Zar nijesu prilikom remonta na nekoj od ove dvije RF ugradjeni MTU pomocni motori, koji su poslije skinuti pri raspremi?

Na RF 31 jesu, ali ne originalni njemacki MTU, vec neka njegova licenca pravljena u Rusiji. Ti motori nisu skinuti, jos su na brodu....

Pa da li su ti "ruski" MTU motori koliko god bolji od ovih izvornih ruskih M-845?

Jesu znacajno, ali se ipak ne mogu mjeriti sa njemackim originalima....

 MTU je MTU :klap

 Radio sam na dva tipa brodova s njihovim mašinama. Rtop I Rpč. Najlepše je kad prozviždi turbina . Ljudi moji, koji je to OSEĆAJ!? Misli čovek da će da poleti. Izvanredno. Završavam s OFF-om, izvinite. Jednostavno nisam mogao da odolim.

 Još je SSSR zaključio ugovor o licenci za motore serije 396. Pravljeni su na ЧТЗ - Чебоксарском тракторном заводу. Danas motore MTU u Rusiji proizvodi firma SIELT Engines, Moskva.

Ko kod se vozio (namijerno kažem "Vozio"...  ;)) kroz Kumborski prolaz fotografisao je ovaj prizor...
Oni koji su tuda plovili okretali su glavu... :'( :'( :'(

VPBR 31 u drustvu PN 27 ma mulu 1 Arsenala Tivat, maj 2007. Po krmi su mu 33 i 34.

[attachment=1]

[attachment=1]

poslednji remont,nekoliko dana pred  nato bombardovanje

Svaka čast - puno puta sam prolazio ovako ispod njega na doku, ali do sada nisam vido ni jednu fotografiju. Inače, ovaj remnot nije završen na vreme. Brod je spušten u more pred samo bombardovanje, i remorkeri su ga odvukli u Bijelu, gde su ga zavukli između plutajućih dokova. Tu je proveo ceo rat. Posle rata je vraćen u Tivat, opet dignut u dok, i remont je završen.

brod je spusten u noci bombardovanja,tu noc smo bili na sidru ispred Bijele,zbog nevrmena nismo mogli uploviti tj.nisu nas mogli odvuc,ujutro uplovili, vezani za Galeb

Svaka čast  :klap :klap :klap :klap :klap
Nadamo se da imaš još ovakvih bisera u kolekciji koje bi podijelio sa nama ;)

Nažalost nemam, samo sam jednom "okinuo" :zid

Broji zadnje dane na Pristanu, drustvo mu prave takodje vec dvije gotovo pa olupine - DBM 241 i PV 17. Tuzno! Slike su od juce kad sam prolazio barkom u blizini....

Zaboravih i ovu....

Већ дуже време се говори како ће брод бити продан и исечен. Ја сам мислио да ће се то догодити прошле године кад није. Има ли неких новости о томе?

Bio je na tenderu kao scrap u fenruaru po pocetnoj cijeni od 400 hiljada eura, a opet je bila zainteresovana albanska firma "Shpata" koja ga je vec jednom ranije bila izlicitirala, pa odustala. Sto je na kraju bilo ne znam...

Ја сам чуо да постоји предлога да се брод претови у музеј. Да ли постоји и та опција?

Nikad nije bilo predloga da se ovaj brod pretvori u muzej.

Svojevremeno, kada je brod oglašen suvišnim postojale su 3 opcije:

- da se proda zainteresovanom stranom kupcu kao ratni brod. Bilo je interesenata sa dalekog istoka, ali kockice se nisu složile, pa je ta potencijalna mogućnost otpala.

- sledeća opcija je da se brod proda kao staro gvožđe. Trenutno je ovo jedina opcija koja se može smatrati razumnom. Međutim, očito nisu neka čista posla u pitanju, pa je kupac iz Albanije zastao sa realizacijom.

- postojao je predlog da se brod potopi, nedge na ulazu u zaliv i da postane ronilačka atrakcija. Od ovoga se odustalo zbog toga što ova solucija zahteva dosta para da bi se realizovala, a i potencijalna dobit koja bi se evetualno mogla izvući u budućnosti, razvijanjem ronilačkog turizma nije baš sasvim realna.

Najgora opcija je da brod i dalje ostane na mrtvom vezu, i da prilikom sledeće jače bure potone. Ovo poslednje je realnost, jer je trup u veoma lošem stanju i pušta vodu na sve strane .....

Ne znam kome je u interesu ovo odugovlačenje oko konačnog rešenja statusa broda- ali činjenica je da se čeka bez realnog razloga. 

Мени је то испричао један пријатељ из Боке да постоји та могућност. За ове три сам знао. Мислили су да ће га продати још 2004 кад је дошла нека делегација да га обиђе јер су били заинтересовани.

Занима ме још како је овај брод лансирао ракете море-море? Да ли је морао да окрене крму према циљу кад је лансирао пројектил или није?

Da. Morao je da se okrene krmom prema cilju, tj. rakete su morale biti usmjerene prema cilju prije lansiranja.

Upravo zato su brodovi klase "Kotor" imali pramčani razmeštaj lansera P-21/22. Kao i sve rakete razvijene iz P-15 imale su ograničeni ugao za gađanje.

Torpedo, pročitaj pažljivije postovane tekstove o protivbrodskim raketama u naoružanju JRM, pa ćeš naći odgovore na tvoja pitanja. Sve je detaljno napisano i objašnjeno.

Приметио сам да постоји тема везана за оружије, али нисам знао да тамо треба да дискутујем о томе. Хвала у сваком случају.

Malo starija slika.

[attachment=1]
Mislim da sličnu nemamo, jako se loše vidi ali mislim da je u pitanju ispaljivanje rakete.

[attachment=2]
poz.

Jeste, start rakete P-20.

Zar ne vidiš kako je prorivila nos iz lansera?

Koliko je bilo lansiranja u SFRJ sa klase Koni ?

Sam razmestajraketa je "interesantan" i takticki komplikovan za upotrebu.

Mislim da je ova prva slika na kojoj se vidi lansiranje rakete sa klase Koni.

Razmještaj raketa je identičan razmještaju na ruskim razaračima Projekta 56U i velikim protivpodmorničkim brodovima Projekta 61M/MP.
Negdje sam pročitao, ne znam da li je to istina, da je bilo predviđeno da (ruski brodovi) dejstvuju iz ovih unazad okrenutih lansera samo u nuždi, dok pokušavaju da umaknu ispred nadmoćnijeg neprijatelja.

Već je bilo određene diskusije na ovu temu: kako su VPBR delovali u raketnom napadu, zajedno sa topovnjačama i sa svojim kasnijim tipskim drugovima (RF-33 i 34).

To pitanje je postavljenu u topicu u protivbrodskim raketama u JRM.

Kako se odvijao raketni napad na grupu ciljeva, kada su jedni morali ispaljivati rakete u borbenom kursu ka cilju, a drugi u borbenom kursu od cilja?

Niko od taktičara ukrcanih na palubi nije odgovorio na to pitanje - tako da je ono još uvek otvoreno.

Koni su sluzili da porkiju izvlacenje udarne grupe iz napada :)

[attachment=1]

Vjerovatno bila više puta ali neka se nađe.

[attachment=1]
poz.

[attachment=1]

Koper

Ova je već bila. I ova slika je bila na brodu za korišćenje kao poklon, prilično velikog formata, vidio sam original sa štampiljkom i natpisom "posada VPBR Koper".

Stara slika - brod bez lansera protivbrodskih raketa P-20.

Starac broji zadnje dane..... Danasnja fotka.

Da je barem starac,.. puno on resursa ima jos, dva takva broda idealna za traganje i spasavanje na moru, patrolnu sluzbu, eskort brodovi,..mogu istovremeno biti i skolski brodovi za obuku kadra u pomorstvu (vojnom i civilnom), pomorac kao izvozni proizvod,..svasta nesto

Izvadili su mu dva od tri pomocna motora, navodno ce ih ugraditi na VPBR 33....

Nema ništa više od toga. Istočna strana Jadrana u naredni 100 godina, ništa neće vidjeti veće od obični
patrolni - stražarski brodica. Naredne generacije Balkanaca, brodove veće od 120 tona samo će vidjeti na
internetu i pokoji brod svjetskih silnika u Balkanskim vodama iz razloga samo njima znan..... :'(

Da li su beše na njemu nepouzdani ruski pomoćni motori zamenjeni na MTU?

U oruiginalu su na njemu bili M 845 pomocni motori, isti takvi su ugradjeni i na klasi Kotor. Kasnije su agregatnom zamjenom promijenjeni sa nekim takodje ruskim motorima navidno izradjenim po MTU licenci... Strojari bi trebali znati vise detalja, prvenstveno Boro Prodanic!

Kuzin i Nikoljski pišu da firma Dizelprom iz Čeboksara od 1986. ima licencu za proizvodnju MTU motora tipa 396, snage od 400 do 1350ks.

Zna se i bez da nam kažu.

Kad nemaš svoje zavisiš od tuđeg (tuđina).
Umesto da plaćamo svoju mornaricu plaćaćemo tuđu, nažalost ista sudbina će koliko vidim zadesiti i RV-va celog regiona a potencijali KOV-a su se odavno sveli na pojačane vojno-policijske brigade sa osnovnom namenom učešća u mirovnim misijama i PT dejstvima.........................svetski  :police: samo završava započeto uz podršku lokalnih sitnih šićardžija-interešdžija koji prodadoše sve za šaku Judinih srebrnjaka i po malo političke slave.

Trup je nepovratno propao, pa propušta more. Brod je građen 1978-79, dakle ima, da kažemo, 35 godina. Svemu je istekao resurs.

kad ga vidim ovako u pristan vezanog prosto me muka uhvati :( ovi brodovi su mogli jos dugo da sluze svrsi samo da je bilo imalo pameti .....

I da je baba bila muško, imala bi trolu!

ali je nema :)
nego zna li se kad ce voditi 31 za tursku , posto se prica da je prodata njihovim rezalistima ?

Na fb jrm kazu da je danas krenuo 31 put rezalista...

[attachment=1]

Ode lađa u nepovrat ......

Ode još jedan...

Čak i kada ga razrežu, ostaje mu virtualna luka Paluba kao domača luka.

Ništa nije vječno! Ali za novce od prodaje moralo bi se izvoditi remont na brodovima koji u datoj ekonomskoj i sigurnostni situaciji mogu efikasno služiti svojoj namjeni. Prodaja tolike gomile željeza ni je mali posao - dobija se prilično novca.
A ovi brodovi sigurno jesu bili simbol nekog vremena i sistema koji je imao kićmu, da prkosi usiljavanju tuđina koji sada diktira kako i šta mora Slovenija pa Srbija pa Crna Gora pa Hrvatska ....
Znači znao je tuđin kako i kada može da stane na "naš kučni prag da pozdravi gazdu i ljepo porazgovara o potrebama suradnje". E sada je tuđin pomalo bezobrazan, zahtevan, ucjenjuje.... >:(

Na sopstveni pogon ?

Da i mene zanima kako plovi put Turske,na vlastiti pogon ili je u teglju ,tko ga sve prati itd. ?

Ma u neki tegalj. Kakvi sopstveni pogon. Ko će to više dati.
A nema ni ljudi za takvo što i sve da je ispravan pogon.... :krsta

Ma bojim se da se ne potopi negde usput, trup mu je u lošem stanju, pušta vodu na sve strane. Tegljenje kroz pola Sredozemlja do Turske vrlo rizičan je pothvat.

Dali zna netko, jeli skinut koji dio sa broda (dio nadgrađa, oružje - nešto specifično tom tipu broda) i spremljeno za neki muzej?

Ako me sećanje ne vara na nekoj od predhodnih stranica je napisano da je skroz razoružan a motori i ostali agregati, kao i tehnika ostavljeni za potrebe rezervnih delova za preostala dva broda klase Kotor.

Po tome izgleda da je ostala čista gvozđurija bez ičega vrednog.

U jednom trenutku je ovde pala sumnja da li je zaista tako, jer nas je tekst Lazanskog koga ne tako davno nisu pustili da se popne na brod i slika šta je ostalo od njega na to ponukala.

Toliko se ja sećam da je pričano o tome u ovoj temi na forumu.

Za eksponate za muzej, ne znam a i po tome kako je prošao dobar deo potencijalnih eksponata iz "Arsenala", čisto sumnjam.

Trebali su da skinu pomocne agregate. Vadjenje glavnih motora je suvise velik poduhvat za CG.

Skinuli su pomocne motore i spremili ih za ugradnju na VPBR 33.