PALUBA

Kako je do sada pisano samo o morskim brodovima, a sigurno su isto toliko zanimljivi i rječni pogotovo nama s mora, otvaram ovaj topik gdje bi mogli vidjeti istorijat riječnog brodarstva.
Pa da pođemo od prvog srpskog parobroda Deligrad.
Srpsku zastavu dobio je 1862.g, bivajući u ingerenciji Ministarstva finansija, od kada je plovio pod zapovedništvom pomorskog kapetana iz Dobrote /Kotor/ BOŽA RADONIČIĆ.

[attachment=1]

ZAPIS O NAJPOZNATIJEM SRPSKOM PAROBRODU "DELIGRAD"

Ranko Jakovljević

Preovlađuju mišljenja da je brod kupljen u Italiji, te da brodski pogon datira iz 1836.g. Korito je bilo dužine 58 m, širine 7,10 m, visine 2,30 m. Snaga motora iznosila je 100 nominalnih i 650 indiciranih KS /Izvor: Marinko Paunović, Žerdap i Timočka krajina, Zagreb 1970/. Prema Radoju Zečeviću /Brodarstvo i carina na Dunavu, Beograd 2004./, DELIGRAD je imao 450 KS, kasnije mu je pridodato ’’10 malih gvozdenih šlepova ukupne nosivosti 650 tona i četiri drvarice, ukupne nosivosti 200 tona’’

Bio je na čelu plovećeg sastava koji je teglio 8 barži nosivosti 120-150 tona.

Srpsku zastavu dobio je 1862.g, bivajući u ingerenciji Ministarstva finansija, od kada je plovio pod zapovedništvom pomorskog kapetana iz Dobrote /Kotor/ BOŽA RADONIČIĆ. Od 1864. zapovedništvo je preuzeo ALEKSANDAR POZNANOVIĆ. Posadu su činili, između ostalih:

· JOVAN DIMITRIJEVIĆ, krmanoš, rođen 1834, iz Kladova

· JORDAĆIJE GLIGORIJEVIĆ, krmanoš, rođen 1812.g, iz Tekije,

· DUMITRU GLIGORIJEVIĆ, matroz, rođen 1841, iz Tekije,

· ĐORĐE ZDRMBOJ, matroz, rođen 1832, iz Tekije,

· NIKOLA T. DIMITRIJEVIĆ, matroz, rođen 1822, iz Tekije,

· NIKOLA BOJAŠEVIĆ, matroz, rođen 1832, iz Tekije,

· ĐORĐE JORDAĆIJEVIĆ, dumendžija, rođen 1820.g, iz Tekije /Izvor: Popis stanovništva i imovine sreza Ključkog 1862.g, Negotin 2005.g./.

Od 1866. DELIGRAD je u nadležnosti Ministarstva vojnog

Kako se zna, Jovan Dimitirjević, rođen u Kladovu, radio je kao krmanoš kod kapetana Miše Anastasijevića. U zapisu čiji je tekst unet u letopis porečke crkve /’’Baštinik’’ br.8, Negotin 2005/, navodi se da je Jovan Dimitrijević izdao sledeću ’’spomenicu’’:

’’Da sam ja dole podpisani, sa gospodinom kapetanom Aleksnadrom Poznanovićem rodom iz Dalmacije i gospodinom kontrolorom Svetozarom Protićem iz Srbije, 29.marta i 24.aprila1867.godine na srbskom brodu Deligradu, posle predaje u ruke Srbima Beograda grada, svu tursku vojsku u tursku zemlju- mesto Ruščuk, na večito odvezao, koje svima srodnicima i prijateqima na večiti spomen izdaje, Beograd’’.

Ovaj događaj ima veliki značaj za srspku istoriju jer se, kao retko kada, desilo da se mirnim putem, upornom diplomatskom borbom izdejstvuje oslobođenje jakih vojnih postaja od turske uprave.

Uočivši priliku da se iskoristi splet povoljnih međunarodnih okolnosti, kako to Vladimir Jovanović kazuje, srpski kapućehaja u Carigradu Jovan Ristić, nalazio je da bi se Srbija mogla koristiti zabunom u koju je Turska bila dovedena ustankom Krita, i nemoći Austrije da, posle pretprtpljenog poraza u ratu sa Prusijom, pritekne Turskoj u pomoć, pa je savetovao Knezu Mihailu da zatraži da se gradovi u Srbiji oslobode od posada turskih. Knez Mihailo prihvatio je taj savet, te je u oktobru 1866. godine upućen od strane Srbije zahtev da se otomanski garnizoni uklone iz tvrđava u Srbiji.

Iseljenje turskih garnizona i z tvrđava Beograd, Šabac, Smederevo, Soko, Užice i Kladovo, uz asistenciju Austrije, prevashodno je rezultat oglušivanja Srbije o pozive Italije i Pruske za učešće na njihovoj strani u ratu protiv Austrije 1866.godine. Svojom neutralnošću, Srbija je uspela da se otrgne turskih skuta i postane opštepriznati subjekt međunarodnih odnosa toga doba. Tek deceniju ranije oslobođena ruskog protektorata, Srbija se dokazala kadrom da zajedničke garantije evropskih sila po pitanju elemenata njene državnosti, pretoči u aktivnu politiku svoje poptune i konačne emnacipacije /izvor: Ranko Jakovljević, Fragmenti srpske autonomnosti, ’’Baštinik’’ br.2, Negotin 1999.g./.

Događaj odvoženja poslednjih turskih vojnika iz Srbije DELIGRADOM ovekovečio je Ljubomir Nenadović u pesmi nazvanoj po najpoznatijem srpskom parobrodu.

DELIGRAD je bio angažovan za transportno-bolničku službu u Srpsko- turskom ratu 1876.g.

1881.g. knjaževskim ukazom da se pristupi detaljni popravkama DELIGRADA

Od 1889.godine parobrod je vršio redovnu plovidbu na linijama uz srpske obale Save i Dunava.

1890.godine zapovednik DELIGRADA je BOŽA ĐAJA, koji je zajedno sa kontrolorom NIKOLIĆEM izradio plan rada broda i pravilnik o dužnostima članova posade.

1893.godine DELIGRAD je poveren Prvom srspskom parobrodskom društvu.

1895.godine DELIGRAD je u Lincu prepravljen u moderan putnički brod.

Tokom Prvog svetskog rata brod je zaplenjen na Đerdapu od strane autrougarske flote. Tu je bio i potopljen, a potom odvučen u Budimpeštu, gde je opet potonuo. Kako kaže dr.Ivan Đaja, ’’našao je sebi grob u Mađarskoj kao i mnogi naši ratnici’’.

Poslednji dokument o DELIGRADU datiran je 1925. i kaže da se brod nalazi u jednom mađarskom zimovniku.

Do početka Drugog svetskog rata krmeni točak i zvono sa Deligrada bili su izloženi u Sali uprave Srpskog brodarskog društva. /Izvor:Matinko Paunović, Đerdap i Timočka krajina/

Brod koji je nosio ime po jednoj od najvećih srpskih pobeda u Prvom ustanku, svojom istorijom zaslužuje počasno mesto među simbolima srpske državnosti.
http://dunav.istorijasrbije.eu/#post22Share

Pošto je na moru Karađorđe evo ga i na Dunavu.[attachment=1]

 Nemam podatke ,a neznam ni da li je ovo brod pod ovim imenom.

 Evo još i ove slike,možda će neko prepoznati nešto.

  našao sam samo ovo: Prvi putnički brod " Split" napravljen 1898 god.u brodogradilištu Christof Rudholf Werf  Meinz Nemačka za Prvo Kraljevsko Parobrodsko povlašćeno društvo.Kasnije preimenovan u Kralj Nikola.Ispravite me ako grešim.Slike su iz brodogradilišta Kladovo.Da li se brod još tamo nalazi proveriću pošto treba da idem uskoro tamo.

KRALJICA MARIJA- parobrod Jugoslovenske rečne plovidbe

Dimenzije: dužina 65,12 metara, širina 6,10 metara, širina preko točkova 12,50 metara
[attachment=1]

USPEŠNA MISIJA SPASAVANJA JEVREJSKIH IZBEGLICA

Sa kladovskim kapetanom Steriosom Andrucosom 7.oktobra 1939. brod se uputio u Bratislavu. Tu počev od 14.10. do 20.10 čekaju na ukrcaj Jevreja- 361 putnik i 20 tona tereta. Sutradan brod sa Jevrejima je na jugoslovenskoj granici kod Bezdana. Nakon mnogo iskušenja, kaptean Andrucos uspeo je 25.11.1939. isploviti sa Kraljicom Marijom iz Suline u ušće Crnog mora. Nakon ponoći, 26.11. putnici su prebačeni na prekomorski brod. Poduhvat Kraljice Marije okončan je 26.11.1939. u ranim jutarnjim satima- u 4 časa i 30 minuta.

TRAGEDIJA KLADOVO TRANSPORTA

Kapetan Andrucos sa brodom Kraljica Marija ukrcao je 371 putnika 15.decembra 1939 i prevezao ih do Kladova, gde je on iskrcan po naredbi poslodavca 17.12.1939,a brod sa Jevrejima otplovio je u Prahovo, poslednju srpsku luku. Ostalo je istorija.

Na brodu su bili uglavnom devojke i mladiči iz Hehaluca a vodja puta bio je Arje Adolf Dorfman.

Više u tekstu Zbrinjavanje jevrejskih izbeglica brodom Kraljica Marija, na stranicama ovog sajta

Retrieved from "http://www.elmundosefarad.eu/wiki/wiki/index.php?title=Kraljica_Marija"
[attachment=1]

pp Split ex Car Nikola II[attachment=1]

Brod sa dva dimnjaka je Vojvodina.[attachment=1]

Još jedan poznat parobrod 1913g izgrađen u peštanskom brodogradilištu i nazvan Una. U Prvom svetskom ratu u austrougarskoj dunavskoj flotili kao naoružani brod. Učestvuje u bombardovanju Beograda. Kasnije mijenjao više vlasnika da bi 1945 kao teretnjak pod Jugoslovenskom zastavom Župa nastavio plovidbu Dunavom. Brod je proglašen spomenikom.
[attachment=1]
više slika na http://www.panoramio.com/user/3513175/tags/Parobrod%20Zupa%20u%20Beogradu%20na%20Savi

Župa ima bogatu istoriju, od 1914 naoružani brod A-U Dunavske flotile, korišten za razne zadatke, bio je i komandni brod minskog diviziona, 1919 pripao Mađarskoj sa imenom Munka, iste godine izgorio. 1920 prenovljen i prodan Rumuniji kao Cozia, 1944 korišten od USSR-a kao minolovac, potopljen na mini kod Starog Slankamena iste godine, 1945 Jugoslovenski kao Župa.

Savsko pristanište, Beograd.[attachment=1]

 Evo nekih novijih primeraka rečnih brodova,uglavnom remorkera.

  i još!

  I još malo.

 Nešto bih napisao o rečnom brodarstvu.Ukratko.Nažalost kod sebe nemam interesantne fotografije.Ostale su mi na brodskom kompu.kada se budem vratio okačiću ih.
Naime,poznato je da je rečno brodarstvo Jugoslavije bilo lider u Evropi naročito SFRJ.Razvoj brodarstva je bio najveći sedamdesetih i osamdesetih godina.Flota je bila impozantana sa novim brodovima i mnoštvom kompanija.Na prvom mestu bio je JRB sa najačom flotom na Dunavu,zatim Beogradsko bagersko-BBP(6 samohodnih brodova,8 gurača),Dunavski lojd iz Siska,PIM,Brodarstvo Apatin(4 samohodna broda),Brodarstvo Zenjanin(6 samohodnih brodova),Kamenko Gagrčin iz Sombora(11 samohonih brodova),Heroj Pnki iz Novog Sada(5 samohodnih brodova i 6 gurača),Rečno Brodarstvo iz Kladova(4 gurača) i niz manjih sitnih kompanija koje su vršile manje  usluge.Jedino belu flotu nismo imali,da nerčunam one "rakete" Centroturista i par malih putničkih tj.prevoznih krševa.
Znači sve ovo plus barže i šlepovi.Zaista velika stvar.A danas?Sve ovo samo zastarelo i neupotrbljivo.Privatizovano bez neke nade da se išta menja.Zadnjih godina počeli su privatnici masovno da kupuju stare Holanske i Nemačke brodove koji tamo nemogu da plove a kod nas se sve to sredi.I naravno da se na brzinu uzmu pare.Ali o tome neću,jer je to već rasprava koja dugo traje.
Plovidbu Dunavom smo praktično mi izmislili.Najcenjeniji kapetani su bili naši ljudi.Naravno ,neću da hvalim samo nas ali takvo je stanje bilo.Danas je brodarstvo pretvoreno u vožnju a kapetani su postali šoferi.Nažalost,time su Holanđani doprineli i preneli na ostale.Oni su plovili njihovim kanalima gde su plovibene karakteristike drugačije od Dunavskog režima plovidbe.Ima jedna anegdota koju Nemci često koriste -"nismo tebali kopati kanal Rajna_majna -dunav".To je naravno u očima lađara a ekonomski interes je nešto drugo.

Odlično popaj, samo nastavi, ovo je interesantna tema i bilo bi lijepo da vi koji je najbolje poznajete nadopunjujete.

 Ispravka za Brodarstvo Zrenjanin,6 samohotki,1 tegljač - Visočica 1 pretovarno postrojenje - Zrenjaninka( za istovar rasutog tereta ) i jedno vreme čak i Bivši RTK koji je doduše bio samo vezan kod brodarstva i nikada nije zaplovio( neznam šta je sada sa njim ) Sada je Zrenjaninsko Brodarstvo u sastavu Kompanije DSG.Mislim da su i Heroj Pinki i Kamenko Gagrčin u istoj firmi.  !!

Ne. Heroj Pinki i BBP su sada u sastavu Dunav Grupe. DTD Kamenko Grgačin je kupio Holcim. Moj stari je nakon odlaska u penziju 2 godine plovio na BBP-ovim samohotkama kao glavni strojar. Sada radi u Kamenku, na rečnom bageru ekstratoru, kao poslovođa mašinskog kompleksa.

 Još nešto o "lađarstvu" odnosno o sadašnjoj situaciji i poziciji našeg brodarstva .Bez obzira na pojavu privatnih kompanija,naš status se svodi samo u lokalne okvire tipa prevoz šljunka i naftnih derivata.Iako postoji plovidbena mreža kanala DTD,Sava,Tisa i naravno Dunav,sve je to nekako prazna školska priča o ekonomskoj isplativosti rečnog transporta gde ispada da je isti skup zbog raznih taksi i cene pretovara tereta.Navešću samo uslove sadašnje plovnosti kanala DTD.Naime, brodovi sa gazom 220 cm, jedva prolaze zbog zamuljanosti i neodržavanja sistema.Brod nekada jednostavno stane.Kanali su puni šporeta,auto guma,madraca i ko zna čega.A kanalske takse se naplaćuju kao i u Holandiji.
Reka Tisa,fantastična reka za plovidbu.Plovnost je celim tokom potpuna.Samo što tereta nema da se prevozi.Isto tako i Sava.Nešto malo Lojdovci rade a to je samo sitnica kakve mogućnosti daje ova reka.
Na Dunavu da nema Somboraca,Hidrobaze,Dunav Grupe i Karin komerca ne bi znali da brodarstvo postoji u Srbiji.Uglavnom se obavlja tranzit robe.Kamionski lobi je uključen u ovu priču dajući reket državi da brodarstvo ne bi poslovalo.Zamislite kada iz Konstance kamionima dovoze kontejnere za Beograd....neverovatna stvar.
Da napravim neki zaključak o ovome.Jednostavno brodarstvo u Srbiji i Hrvatskoj ne postoji.Nema uslova za utovar i istovar tereta.Luke su nam prazne i zapuštene,plovni putevi nesređeni i nedovoljno obeleženi,brodovi stari . :marinero :rtfm

  Odlično zapažanje o stanju našeg rečnog brodarstva.Pa Begejom ne plovi bukvalno niko posle Zrenjanina prema Rumuniji.Temišvar ima sa svojom regijom životnu potrebu da se rečni tok očisti i da bude siguran za plovidbu jer bi tako izvozili svoje proizvode .Rumuni su svoj deo Begeja kažu sredili ostao je naš deo koji više liči na ulični kanal za odvod kišnice.Holanđani su platili studiju izvodljivosti čišćenja plovnog puta Begeja ali je zapelo . Prvo što je stvarno skupa investicija a drugo Nezna se gde da se taj silni mulj skladišti. I treće i najvažnije KO će raditi čišćenje???

  Evo jednog lepog Putničkog broda . Za one koji bi da budu kapetani Bele Lađe!!![attachment=1][attachment=2]

 :komp[attachment=1][attachment=2]

 :komp Ovu sam hteo da postavim[attachment=1]

  Evo i Begejom je nešto plovilo!U Petak.Bivše Zrenjaninsko Brodarstvo ,a sada!?
[attachment=1][attachment=2]

  evo i malog doprinosa od mene ako hoće neko da radi maketu.
[attachment=2][attachment=1]

Ево пар слика бродова који плове Савом:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Ово је, уз гомили чамаца и бродића, прошло у пола сата сликања мобилним телефоном са сплава код Старог моста на Сави. Још двадесет пута више бродовља лежи дуж обале Саве и пропада..

  Treće slika je jedna od bivših Zrenjaninskih samohodki.Bio sam pola leta na Savi.Strašno! Dok sam ja crnčio tamo je prevashodno prolazio ograman broj jahti,glisera,čamaca i na kraju brodova.Čak sam slikao i inžinjerijski remorker u plovidbi( pituran u plavo) ali je bio daleko pa neću da stavljam slike.Inače svašta plovi po Savi i ostalim rekama.
[attachment=1]
 Naprimer ovako nešto.

Управо то сам и сликао, те бродиће, јахте и остале дереглије. Када се вратим кући поставићи пар сличица. Све је сликано када и ови бродови на слици. Мени је страшно што уз обалу (види се делимично на постављеним сликама на супротној обали) стоји велика армада речних бродова, шлепова и осталих пловила и који за сада труну бескорисно.

Naprimer ovako nešto.
Nacionalni park Krka je imao u planu prije rata napraviti sličan brodić u obliku kornjače.Samo ovom riječnom brodiću nedostaje kornjačina glava.

  A ja baš bio sa te suprotne strane.Ispod brodogradilišta je šlep veslačkog kluba( doduše klub neradi) ,e to sam remontovao.Ja sam imao pogled na splavove i kafane prekoputa.

Ево пар бродића за уживање и возикање:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

Ево и једног туристичког, за разгледање Београда са река. Поглед на Београд са река (Саве и Дунава) је посебно уживање.

[attachment=1]

[attachment=2]

Ови то раде за свој грош у слободном стилу

  Uveče vozi neki katamaran turističku vožnju do splava Black Panters i tu se okreće nazad prema Beogradu sa par sati zastajkivanja na pomenutom splavu u još jednom u komšiluku.

evo malo i na ovoj temi ,za ljubitelje i maketare

poz.

  Evo još par fotografija Vojvodine. Tek da se vidi u kakvom je sada stanju.

[attachment=1][attachment=2]

Vojvodina se beše nalazi u kladovskom brodogradilištu?

  Da . Obećao sam fotke , ali nisam do sada mogao da odem.

Split, ex-Nikola II
[attachment=1]

evo jedna stara ,mislim da spada u ovu temu

poz.

Od danas, 1. prosinca (decembra) 2010. godine na liniji Vukovar (HR) - Vajska/Bač (SRB) plovi trajekt "Golubica".

Dug 15,6 i širok šest metara, s gazom od 1,55 metara, nosivosti sedam tona preko Dunava će moći prevoziti tri osobna automobila i 10 putnika.
"Golubica" vrijedna milijun eura, donacija je nizozemske vlade, a zamijenit će iznajmljenu skelu, koju je također financirala nizozemska vlada i kojom se godišnje koristilo oko 6000 putnika. Trajektom će upravljati vukovarski "Komunalac", a imati će tri člana posade - kapetana i dva mornara – po jedan iz vukovarskog „Komunalca“ i Općine Bač. Grad Vukovar i Općina Bač će zajednički financirati posadu i troškove održavanja. Prvi kapetan biti će Željko Kikić.
Trajekt će prometovati tri puta dnevno s polascima u 9, 12 i 15 sati, osim državnim praznicima i blagdanima kada neće prometovati.
Prijevoznik će svoje usluge naplaćivati po cijenama: 7 kn putnik, 10 kn bicikl, 15 kn motor i 20 kn automobil. (1€ ~ 7,3HRK)

[attachment=1]

"Голубица" кошта милион евра? Са капацитетом превожења и учесталошћу коју има не може се исплатити ни за 100 година, чак да посада ради џабе. Додуше, њено постојање и рад имају и други сврху, али ипак цена од милион евра ми се чини превелика.

 Trup od 124 metra za rasuti teret. Palubna oprema montirana. Sapnica ili sapnice i matične cevi montirane. PP vod u funkciji. Cena je između milion i milion i po eura. Ovaj čamac nemože da košta toliko. Neko je ?

Golubica je donacija nizozemske vlade pa sad...

 Da, znam to da je donacija. Holanđani baš agresivno ulaze na ove prostore. Malte ne su pokupovali celu srpsku rečnu brodogradnju. To što radi od brodogradilišta radi pad njihovom upravom ili za njih. Već sam negde napisao da su donirali i projekat čišćenja reke Begej. Međutim to je zapelo oko odlaganja otpada i izvođača radova. U Rumuniji su kupili pola Temišvarske regije pa im treba jeftin prevoz do matične zemlje. Nisu oni to donirali zato što nas vole. Videćemo šta se krije iza toga.

 Evo da se vidi da Begej nije baš mrtva reka, povremeno neko prođe.[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Сликано је мобилним телефоном али се надам да ће видети.

[attachment=1]
Дунавски пловни пут је активан. У позадини "панчевачки мост" у Београду.

[attachment=2]
Речни танкер под немачком заставом

[attachment=3]
Шлепови код Аде Хује. Ту се чисте - перу и спремају за нове терете.

[attachment=1]
Плочица са подацима о пловилу са кога сам сликао претходну слику. Служи као понтон-претакалиште за нафту.

Da dodam i ja neku jos letos sam ih snimio


[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Evo nekoliko slika sa rijeke Drave iz Osijeka.

Tegljač "Branimir" vuče šlep i dizalicu a uhvatio sam ih na pješačkom mostu i pratio do cestovnog i željezničkog mosta...

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

 I još par slika našeg novog člana Newman-a.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Jedna star slika sa Save iz Beograda sa putničkim parobrodima iz vremen pred II. svjetki rat....

[attachment=1]

Parobrod BEGA/BEGEJ izgrađen 1911. godine u brodogradilištu GANZ-DANUBIUS u Budimpešti

Zanimljiva je historija ovoga broda i zabilježene promjene imena

1911-BEGA, Vasiliy Mílos & Oganenov Vasar, Begejski kanal
1933-SRPČE, Šuvački Transportation Co., Srpski Itebej
1943-MALO SRPČE, Brodarstvo Ivana Bakarića, Beograd
1944-mobiliziran od Crvene armije
1944-SRPČE, DRP, Beograd
1947-VRŠAC, (Državno rečno brodarstvo - DRB), Beograd
1947-SOMBOR, (JDRB), Beograd
1952-SOMBOR, Dunavski Lloyd (DL), Sisak
1959-izrezan u staro željezo

Касно сам се сетио да бих седећи на усидреном броду уз обалу Саве у Београду могао усликати и неки речни брод:

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Malo slika sa rjeke, i zanimljiva priča  :)

Slavonski Brod, 06.07.2011. - Tri splavara na ručno izrađenoj splavi krenula su iz Zagreba 26. prošlog mjeseca na put dug 680 kilometara do Beograda promovirajući ekologiju i zdrav život. Negdje na pola put kod Slavonskog Broda zaustavila ih je i policijska patrola zbog, kako splavari u šali kažu prebrze vožnje. Foto: Danijel Soldo / CROPIX

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

Izvor: http://www.jutarnji.hr/

Дуго сам се накањивао и коначно данас одох до обале Саве у Блоку 45 на Новом Београду да мало сликам. За сат времена колико сам био прошла су два права речна брода. Ево слика:

[attachment=1]
Један речни брод под немачком заставом. Долази из правца Остружнице, односно иде низводно ка ушћу Саве у Дунав.

[attachment=2]
Пловни пут у овом делу Саве иде између новобеоградске обале и обале Аде Међице

[attachment=3]

Ова немачки брод је очигледно празан. Колико примећујем намењен је за превоз нафте. Можда то боље процење стручњаци.

Одмах потом је наишао један гурач под српском заставом (Сава је иначе постала међународни пловни пута јер спаја бродовима, осим Србије, БиХ и Хрватску). Ишао је узводно и гурао је две велике барже пуне шљунка. Ова тандем је био дуг преко 150м и није могао да уђе цео у кадар фото-апарат.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Ево неколико бродова са Дунава. Слике су мало слабије јер је пловни пут доста далеко од Обале (400-500м).

[attachment=1]
Вероватно дуго стоје на овом месту

[attachment=2]
Мислим да се овај тип речних бродова називају самохоткама.

[attachment=3]
Овај гурач гура узводно укупно шест баржи (по три у сваком реду). Бар четири су са нафтом а две изгледа возе дрво.

[attachment=4]
Гурач је доста велики и нараво јак. Вода иза њега доста је узковитлана.

Ma odlične su. A mora da je ovo uživancija, polako uz rijeku, klaj, klaj. Baš bi boleo jednom probati.

Следећи пут ћу да седнем на терасу неког од ресторана и чекам бродове. Уби ме сунце, капу не носим, а косе имам "вишка". Убудуће  са неког сличног места:

[attachment=1]

Поглед на "дунавске" бродове у Дунавски пловни пут

[attachment=2]

[attachment=3]
Уочава се црвена бова која изначава границу пловног пута.

Prema internetu, u Beogradu postoji Muzej Recnog Brodarstva.
Da li je netko bio, kakvi su sadrzaji?
(Njihova internet stranica bas i ne oruza informacije).

Колико ја нађох на Интернету постоји збирка речног бродарства у Музеју науке и технике. А и та збирка је новооснована, дакле тек је у повоју-развоју. На сајту Музеја пише да је привремено затворен због грађевинских радова.

Ево линка: http://www.muzejnt.rs/sr/124

To pitam iz razloga sto se u jednom pismu jos iz 1958.g. spominje ta ideja (o osnivanju Muzeja). Valjda je i ostvarena. Osim kotvi i drugog zanimljivog materijala sigurno postoji i obimna fotodokumentacija i pisani materijali.

[attachment=1]

evo belih lađa sa  Dunava:
[attachment=1][attachment=2]

[attachment=1]

[attachment=1][attachment=2]

u avgustu je bio živ teretni saobraćaj:
[attachment=1][attachment=2]

[attachment=1][attachment=2]

[attachment=1][attachment=2]

[attachment=1]

[attachment=1]

Самохотка код Широке Стазе у Земуну...

1.10.'11.

[attachment=1]

Неки нафташ?

Брза Паланка прошле године. Овај има редовни ред вожње за потребе румунских грађана.
[attachment=1]

Није нафташ, имао био обрнути плави троугао на прамцу и гомилу цеви, овај је покривен јер највероватније превози жито (сада је празан додуше...)...

Бела лађа...

[attachment=1]

Тачно, сада сам боље погледао слику. Има поклопце за расути терет.

Neke oznake koje srečemo plovidbom  rijekama:

Oznake zabrane

Znaci zabrane

A1-zabrana prolaza (opči znak)
A2-zabranjeno svako preticanje
A3-zabranjeno preticanje sastava
A4-zabranjeno preticanje i susretanje
A5-zabranjeno sidrenje i vezivanje na obalu
A6-zabranjeno sidrenje i vučenje sidra, užadi i lanaca pod nu
A7-zabranjeno vezivanje na obalu
A8-zabranjeno okretanje
A9-zabranjeno stvaranje valova i povlačenje vode

Znakovi obavještenja

Znaci obavještenja

E1-slobodan prolaz (opči znak)
E2-zračni vod preko plovnog puta
E3-brana
E4-skela koja ne plovi slobodno
E5-mjesto vza stajanje na sidru i vezivanje uz obalu
E6-preporučena mjesta za sidrenje
E7-mjesto za privezivanje
E8-mjesto za okretanje
E9a-vodni putevi na koje se nailazi smatraju se pritokom puta kojim se plovi
E10a-vodni put kojim se plovi smatra se pritokom
E11-prestanak obavezesmjera plovidbe ili nekog obraničenja

Ploveče oznake

A1-svijetleča plutača za desni rub plovnog puta
A1a-nesvijetleča plutača za desni rub plovnog puta
A1b-plivak za desni rub plovnog puta
A1c-motka za desni rub plovnog puta
A2-svijetleča plutača za lijevi rub plovnog puta
A2a-nesvijetleča plitača za lijevi rub plovnog puta
A2b-plovak za lijevi rub plovnog puta
A2c-motka za lijevi rub plovnog puta
A3-svijetleča plutača za spajanje i račvanje plovnog puta
A3a-nesvijetleča plutača za spajanje i račvanje plovnog puta
A3c-motka za spajanje i račvanje plovnog puta
A4-svijetleča plutača za označavanje osovine plovnog puta
A4a-nesvijetleča plutača za označavanje osovine plovnog puta
A4b-plovak za označavanje osovine plovnog puta

svijetleče oznake na obali

B1-svijetleča oznaka na desnoj obali  (svjetionik)
B2-svjetleča oznaka na lijevoj obali (svjetionik)
B3-znak za prijelaz na desnoj obali
B4-znak za prijelaz na lijevoj obali
B7-svijetleči znak na obali za spajanje I račvanje
B8-znak za opasno mjesto pored desne obale
B9- znak za opasno mjesto pored lijeve obale

B1-obavezan pravac
B2a-obavezno skretanje prema lijevoj strani  plovnog puta i plovidba duž nje
B2b-obavezno skretanje prema desnoj strani plovnog puta i plovidba duž nje
B3a-obavezna plovidba lijevom stranom plovnog puta
B3b-obavezna plovidba desnom stranom plovnog puta
B4a-obavezan prelazak na lijevu stranu plovnog puta
B4b-obavezan prelazak na desnu stranu plovnog puta
B5-obavezno zaustavljanje prema Pravilniku
B6-dopuštena največa brzina
B7-obaveza davanja zvučnog signala
B8-obaveza obračanja posebne pažnje
B9a,b-oznake prednosti broda na glavnom putu

C1-ograničena dubina vode
C2-ograničena slobodna visina iznad površine
C3-ograničina širina prolaza – plovnog puta
C4-ograničenja u plovidbi (traži obavještenja!)
C5-plovni put udaljen od desne (lijeve) obale (broj označava udaljenost u metrima)
D1-preporučen otvor
D3-preporučen pravac

Ево пар знакова на лицу места  - на врху Аде Међице код Београда:

 [attachment=1]

Ево још једног којег Дује није поставио али је јасно шта означава:

[attachment=1]

Bravi Džumba! To sam i očekivao od ljudi koji žive uz riječne puteve.

Знак забрањен пролаз на понтонском мосту код Земуна:

[attachment=1]

Да ли је и ово неки речни знак или само обавештење не знам. Стоји на самој обали уз Дунавски кеј у Земуну:

[attachment=2]

 Krčedin, letos.
 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 

 Reka Sava od pre dve nedelje.
 
 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]

 A na ovom brodu u Krčedinu sam trebao da nadogradim guračke rogove. Rađen je u Slovačkoj 1962. Meni je simpatičan zbog koncepcije sa dve  štive.
 
 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 [attachment=5]
 

 E, sad! Pošto je brod starije konstrukcije, (nema dvodno i dvobok ) Stvarno neznam do kada će moći da plovi kod nas. U inostranstvo već nesme.
 
 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]
 
 U krmenom nadgrađu je prostor za smeštaj posade i mašina dok je u sredini broda ruder i prostorije za " Čiču" ( komandant na reci u prevodu)

Nezapamćeno niski vodostaj Dunava zbog suše uzrokuje velike probleme u zemljama srednje i istočne Europe.
Oko stotinu teretnih brodova koji prevoze robu, na jednom od najvažnijih riječnih ruta u Europi, nasukalo se u Srbiji, u blizini mađarske granice. Srbiji prijeti nestašica električne energije, dok Rumunjska, Bugarska i Mađarska zbrajaju štete u poljoprivredi od prevelike suše.
Prema službenim podacima, u Češkoj je zabilježen najsuši studeni još od 1775. kada su počeka mjerenja.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Izvor : JL (http://www.jutarnji.hr/)

 Znate, možda ovaj niski vodostaj donese i nešto dobro. Sad jedino mogu da se pregledaju podvodni delovi raznoraznih splavova koji su na ko zna koju foru dobili dozvole.

Jesi naivan, one koji su dobili dozvole na ko zna koju foru, stoposto neće pregledavati ali hoče one druge, koji se drže zakona, propia i ostalih nepotrebnih gluposti.

 Nimalo naivan!
 Samo ne mogu da Sarkazam baš napišem na Forumu. Ne ide mi taj " jezik".

Da sam ja napisao onako, kako sam mislio, razumjeli bi se. Ja sam taj podton primjetio. "Jesi naivan il se samo malko šališ..."

 Ma, svima je sve jasno! Ali, da nepravimo famu oko toga.

Данас на Дунаву:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]
Овај гурач на свакој страни брода има подигнуте велике застве: три црвене и једну белу. Снимо сам га видео-записом како пристаје уз брод са кога сам ово сликао па се то лепо види (покушаћу да то поставим касније). Имао је неки квар и претпостављам да је то неки сигнал који указује нато.

 Crvena zastava na boku bi bila ukrcaj- iskrcaj opasnih tereta( ako se sećam dobro?- gorivo , mazivo, municija itd...)

Гурач приказан на једној од предходних слика снимио сам приликом пристајња уз бок брода (понтона) на коме сам стајао. Нисмо то очекивали па нисам снимао у комаду, већ из три пута. Приликом монтирања видеа помогао ми је Брок (он је из три снимка направио један).

http://www.youtube.com/watch?v=R3Oxq6MlNwg

Овај гурач је пристао уз брод где сам ја био из "цуга", и то тако да је пришао на свега 20-ак центиметара а да нас није додирнуо. Слабо познајем маневрисање бродова, али ово ми је изгледало баш вешто.

Како ми је рекао власник брода изграђен је 1971 године. Дакле није нов (како се чује мишљење на снимку). Има 1900 КС у два мотора (сваки по 850КС). Гура од 5000-9000 тона, зависи од нивоа воде и правца кретања. Иамо је проблем са једним мотором. Газ му је, каже дубок, око 2,5 или 2,4м (нисам добро запамтио). На баржама (две), које су приказане на слици доле имао је отпадно гвожђе и и кукурз (у предњим баржама). По речима капетана, на месту где је пристао дубина воде је око 4м, а на месту где је усидрио барже 10-15м.

Иначе, Дунав је овом месту нижи за 4-5м  него уобичајено.

Rečni gurač (potiskivač) Zlatibor. Zanimljivo je da je ovo (kako se vidi) nemački brod. Fotografija snimljena na obalama Dunava u opštini Tegernheim kod Regensburga u saveznoj državi Bavarska.

Očigledno vlasnika sa ovih prostora  :)

[attachment=1]

Ime ispisano čirilicom u Njemačkoj.  :klap

Pa ima nekog smisla.  ;D

 A gde vidite da je Njemački brodovlasnik?
Vidi se pramčana zastava, zastava zemlje gde brod plovi trenutno. Zastava na krmi označava zemlju gde je brod upisan.

последице леда на Дунаву још увек нису отклоњене,овде видимо брод-ресторан"Пароброд"који је везан код Петроварадина на десној обали Дунава.лед је оштетио једну од комора на дводну и ресторан је лагано почео да тоне.
[attachment=1]

[attachment=1]

[attachment=1]

[attachment=1]

[attachment=1]

самохотка "Барања"је дошла у испомоћ да код пораста воде ресторан не склизне у дубљу воду ил да се непреврне.

 To je jedna od " Mađarica " bivšeg " KAmenka Gagrčina" iz Sombora ako se nevaram!?

Sadašnji "Holcim Agregati".

 Hvala! Mislim da smo pričali ranije o tome ali sam zaboravio! Stari još plovi?

Mislim da ove fotografije pripadaju ovde.... skele u Ramu, povezuju Ram sa Banatom.
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

i dalje...
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Vozni red:
[attachment=5]

Plovi stari, njemu kopno nije prirodno stanište. Sad je u toku je remont "Bukovca" - od 15. februara do 1. aprila neće dolaziti kući.

[attachment=1]

 To pretovarno postrojenje je čini mi se bilo prošle subote ispod pančevačkog mosta.

чини ми се да је тако.видим данас су успели палубу ресторана одржати изнад нивоа Дунава.

 Njima su šoteli rak rana("mađaricama"). Bar je tako sa zrenjaninskim. A možda je to samo posledica održavanja!? Inače dobri i zahvalni brodovi, malo ima je pramac lak kad su prazni pa treba voditi o tome računa kod plovidbe. Građeni su iz nekog kredita koji je tada odobren za rečna brodarstva. U to vreme je drmala opasna kriza i našu brodogradnju a oni su seriju brodova naručili u Mađarskoj. " Begej" je tada zamalo otišao u stečaj ( možete zamisliti, stečaj u SFRJ!!!)

Nije to on, oni su već 2 meseca negde dole ispod Smedereva. Ove godine su prilično kasnili sa remontom, što zbog oštre zime, što zbog nekih drugih stvari.

Vidim da je u medjuvremeno razjasnjeno - to je potiskivac Zlatibor u vlasnistvu JRB-a koji je prilagodjen za gornji tok Dunava.

 Gde se radi remont? Ako treba brod napolje jedino može Kladovo , Brnjica ili Novi Sad.

Nije napolju, brod (ili bolje ga nazvati objekat, postrojenje ili jednostavno - bager) je u vodi. Radi se remont glavnih i pomoćnih motora, i remont samog bagera, tj. sistema za ekstrakciju. Nikakvi podvodni radovi trenutno, samo mehanika i mašina. Tačnu lokaciju neznam dok ne pitam.

Еви два речна брода у пуном погону, данас на Сави:

[attachment=1]
Брод "Чачак"

[attachment=2]
Пловило са ознаком "Београд 1" (ПИМ) у тандему са неком "скаламеријом".

 "Skalamerija" je neko pretovarno postrojenje. E sad! Ja stvarno ne znam koje i čije ! A samohotki tog tipa je bilo mislim 11 ili 12. Koliko je sada u eksploataciji? Ja sam radio remont na Beograd-u 9.

Можда се то овде мало боље види. Након овога ми је цркла батерија на фото-апарату и нисам могао даље да снимам.

[attachment=1]

[attachment=2]

 Prošle godine kad sam radio remont " Vukova" za Žandarmeriju to postrojenje su isto vukli Savom do njihove( valjda) deponije. Malo uzvodno od Brodogradilišta " TITO" ( izvinite što ja po starom nazivu :angel:; Vahali Marine Service)

Да није ова депонији шљунка (која ради све у шеснаест). Налази се на крају уређеног кеја, иза Блока 45 на Новом Београду. Ово пловило има занимљив назив, а и личи му.

[attachment=1]

[attachment=2]

ПС: Скаламерија са претходне слике је ипак продужила даље од ове депоније.

 Mislio sam na neku fabriku betona ili kako se već zove kod " Vahalija" ( odnosno" Tita" ) Tu je i onaj Brod restoran koji je ukopan u obalu, neznam kako se zove. Mošda ćeš ga prepozbati po ovom pristanu

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 Ovo je detalj sa terase. 
 Kod Gemaksove Marine

Мислим да је то "Маринада".

 Jeste, Marinada! Setio se danas na poslu.

Tako se sad zove ?  >>> Vahali Marine Service

Bolje zvuči stari naziv, o ovaj novi ko za neku firmu u Indiji. Izvinjavam se, ništa loše nisam mislio.

 " Vahali Marine Service" je uzela samo deo bivšeg Brodogradilišta " TITO"  Već sam pisao negde o tome. Najveći deo je izdat u zakup raznim firmama koje koriste prostor kao skaladišta. Kada se pogleda sa Savske obale( nasipa), to je najuočljivije. Neka skladišta čipsa, pića, . . . .!  U menzi je " Komtrejd" a čujem da deo te iste zgrade koristi jedna od komercijalnih televizija. Od giganta rečne brodogradnje nema ni senke.

Brodovi fotografisani na vezu u Velikom Gradištu i na sidru ispred VG:

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6][attachment=7]

Ovo je fotografija "marine" koju su reklamirali da će biti ultra - mega - giga moderna, velika itd, itd. Reklama potiče iz 2006. godine kada je zakupljeno zemljište oko Srebrnog jezera. Inače, na ovoj lokaciji je bilo sidrište - lučica "Beli Bagrem", 3. granični sektor 30. graničnog dunavskog odreda.

[attachment=1]

Negde 94-95 god. nesjećam se tačno, boravio sam dva dana u Velikom Gradištu, servisirao sam sa kolegom radare
na graničarima. Koliko se sjećam primili su nas prvo u nekoj kasarni u mjestu. Malo sam se čudno osjećao, brodovi, a komanda
kao pešadinci ili tome slično. Ali bili su susretljivi za nevjerovati.
Boravili smo kasnije u nekom hotelu, odmah blizu, vrag će se sjetiti kako se zvao. Uglavnom bilo je lijepo, ugodno, a i mi
smo pošteno završili posao.. ;)

Ćiro da nije ovaj hotel na jezeru?

[attachment=1]

 Onaj Han na slici 1413 je opasna grdosija. Mislim da Bugari imaju dva/tri komada. To su katamarani za prevoz vozila. Značajna ušteda u drumskom saobraćaju kad se čovek ukrca na Crnom Moru a iskrca u Nemačkoj- Holandiji, ili gde već u Evropi!?

Vrlo vjerovatno, jer mi kroz sjećanje dopire pojam jezera. Kratko je vremena bilo pa se nije moglo previše fiksirati na
okolinu. U tim situacijama obično se čovjek koncentrira na posao, a ostalo mu je usput....

Ćiro, lučica Beli Bagrem je bila sa jedne strane nasipa, a hotel sa druge. Verovatno je to - to.

Ma vjerovartno, nije tu bilo bog te pita koliko hotela. Mislim da je tad u to vrojeme i jedini bio
kao otvoren. Ma jeste, malo se sjećam i tog nasipa, jeste....

BBP je imao (ima još uvek) sličan brod, građen u brodogradilištu "Beograd" doduše nije katamaran, ali ima dve palube za krcanje automobila. Kažu da je početkom 90-tih bio jako profitabilan brod. Onda je za vreme sankcija jednu zimu prezimio bez priprema, sva cevna instalacija je popucala od leda i od tada leži uz obalu kod beogradskog sajma u BBP-ovoj (sada Dunav agregati) bazi.

 Imamo sliku  na Rečnoj brodogradnji makete tog projekta.

скоро сваки дан сам или на дунаву или на каналу дтд, али не носим апарат на пецање ;D шта сам се бродова нагледао пецајући са ушћа канала у дунав, то није хумано.  посебно ми је атрактивна била "беладона" неке шведске компаније (заборавио име) коју сам видо пре једно месец дана, и упловљавање неког гурача у канал дтд. смотао га ко фићу, а богами је ишао врло брзо за један брод... :marinero обзиром да имам још неке планове са апаратому том реону, можда и буде која слика  ;)

obzirom da zaista nemam pojma kako da okacim ovaj snimak, neka mi neko od modova da detaljno uputstvo na pp, a ja sad kacim ovako...

http://img845.imageshack.us/img845/198/a01w.mp4

Nešto iz prošlih vremena. Brod Velež na jednoj čestitci za Novu godinu iz Bagersko brodarskog preduzeća.


[attachment=1]

[attachment=2]

Пар данашњих фотографија са Саве:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

Оно што упада у очи је врло низак водостај и мали промет бродова. Брод на првој слици се кретао изузетно полако, као и реморкер (ако је то) са последње слике.

 

   Da se i ja malo uključim .Na forumu sam pod imenom LATO inače sam poslednjih četiri godine vodio muzej Jugoslovenskog rečnog brodarstva,A kao stručni saradnik muzeja  Nauke itehnike  aktivan sam više od deset godina.U svom dosadašnjem radu sakupio sam bogatu kolekciju fotografija starih rečnih brodova kao i njihovih crteža.Mnoge crteže  uradio sam  ličn merenjem i fotografisanjem Tako da posedujem crteže gotovo svih putničkih parobroda, parnih tegljača ,motornih tegljača brodova paklera -teretni-,i dosta teglenica.Pa ako nekog interesuje nešto posebno neka pita  na pravu adresu.

Ja mislim, da ne trebaš čekati na pismene moljbe, samo stavljaj na forum sve što imaš, bičemo ti više nego zahvaljni. Slobodno otvori nov topic i navali. Mi takve stvari upijamo ko spužve, pogotovo o svemu što plovi, pluta i onome što potone.

[attachment=1]DALMACIJA

[attachment=1]HRVATSKA

[attachment=1]BEOGRAD

I uz Zorana Milenovića jedan od osnivača udruženja brodomodelara "Panon - Pančevo"  ;)

Što se tiče  Zorana ja sam ga zarazio sa rečnim brodovima i priznajem kriv sam.Ja sam samo član Panona.

 Evo nekoliko primera rečnih brodova, da znamo o čemu pišemo i šta slikamo.
 
  
  [attachment=1]

Hvala na tome, Kile. Sada mi malo jasnije.

LPB

  Ako nešto zapne tu sam, a i Lato je prisutan.

 :klap :klap :klap

 E pa Lato kda si se ponudio!? Da li postoje podatci- slike, bilo šta o prevrtanju Novogradnje iz " TITA" prilikom probnih vožnji?

Izlozba je stvarno odlicna!

http://www.vijesti.me/kultura/bokelji-zapovijedali-prvim-rijecnim-parobrodima-srbiji-clanak-92656

Ово је вероватно брод за расути терет. Никад нисам видео да превозе нешто друго осим шљунка и другог грађевинског материјала.

[attachment=1]

Да ли постоји правило код исписивања назива брода ? Шта значе натписи на крми осим имена брода? Назив фирме којој припадају, а оно друго матична лука?

 Samohotka, Kamenko Gagrčin je firma upisana je u Somboru ali je direkcija i operativa bila u zimovniku Baračka kod Bezdana. Kako postoji Lučka Kapetanija Bezdan upisana je tamo. Ima napisano ime na nadgrađu na levom i desnom boku , čeono. Na pramcu , levi i desni bok i obično sam tu viđao tonažu . Lato će dati preciznije podatke. U poslednje vreme mi stavljamo na francuske barže koje se rade kod nas tablu na levom i decnom boku , na tovarnom prostoru tablu sa podatcima o dužini, širini, gazu težini i korisnom teretu.

Хвала. На овој слици доле је неки ЈРБ танкер (нафтоносац). Не знам да ли има мотор или се вуче (гура).

[attachment=1]

Po izgledu, ima motor.

 Nema motor, to su stare JRB-ove tegljenice. Ima samo prostor za posadu i u pramcu i u krmi. I normalno kormilarnicu.

Можда би било добро да нам неко објасни врсте речних бродова, односно пловила. Шта је баржа, шта је тегљеница, шта је самохотка, шта је шлеп и сл.

 Sačekamo da se pojavi Lato!? Ako on to ne uradi, prihvatiću se posla ja .

    Šlep i teglenica su jedno te isto ,Brodovi bez sopstvenog pogona koji služe za tegljenje u rečnom saobraćaju.Barža je plovilo bez sopstvenog pogona i bez posade služi za prevoz rasutih ,tečnih tereta kao i denčane robe.Barže su deo potiskivanog sastava.Samohotka je brod za prevoz tereta kao i barža sa razlikom što samohtka ima pogon i može da uzme u sastav i barže.Danas je jako retko videti tegljeni sastav sobzirom da je izbačen iz upotrebe radi zastarelosti.

Pozdrav svima!

Do sada se nisam pisao na ovom forumu ali sam aktivan na jednom drugom forumu na temi - Unutrašnji plovni putevi.
Postaviću nekoliko fotografija na kojima se mogu videti različiti tipovi plovila kako bih se nadovezao na prethodni odgovor.
Sve fotografije iz Beograda su moje i snimnjene su ove godine. Nekoliko fotografija nisu moje (tegljači na Savi i u Zrenjaninu, ledolomac Vučevo, potiskivani sastav u Smederevu)



POTISKIVAČ ( gurač ) - brod sa vlastitim pogonom koji sa zadnje strane potiskuje - gura barže POTISNICE koje su bez vlastitog pogona ili neki drugi plovni objekat.

Mali potiskivač Grocka na Dunavu u Beogradu
[attachment=1]

Potikivač Karađorđe u beogradskom brodogradilištu
[attachment=2]



BARŽA - POTISNICA -  plovni objekat bez vlastitog pogona za prevoz čvrstog, rasutog ili tečnog ( tank barža ) tereta. Pokreće je brod potiskivač sa zadnje strane.

Potisnica na Dunavu u Beogradu
[attachment=3]



POTISKIVANI SASTAV čine brod potiskivač i potiskivane barže. Jedan potiskivač može pokretati veći broj potiskivanih barži u zavisnosti od potrebe transporta, snage broda potiskivača i dimenzija plovnog puta.

Potiskivani sastav na Savi u Beogradu
Potiskivač sa dve uzdužno vezane barže
[attachment=4]

Potiskivani sastav na Dunavu u Smederevu sa 4 potisnice (2X2)
[attachment=5]

TEGLJAČ - brod sa vlastitim pogonom koji sajlama vuče - tegli tegljenice ili druge plovne objekte.

Mali tegljač na Begeju u Zrenjaninu  vuče novoizgrađeni brod. Fotografija je valjda sa promotivnog materijala zrenjaninskog brodogradilišta.
[attachment=1]

Tegljači na Savi
[attachment=2]



TEGLjENICA - brod bez vlastitog pogona za prevoz tereta, sajlom ga vuče brod tegljač. Na kraju ima kormilarnicu za upravljanje.

Tegljenice za naftu na Savi
[attachment=5]

Tegljenice u Beogradu - Ušće
[attachment=3]



TEGLJENI SASTAV čine brod tegljač i teglenice

Tegljeni sastav na Savi u Hrvatskoj. Ovako se transportuje nafta iz slavonskih bušotina do rafinerije u Sisku
[attachment=4]

SAMOHOTKA ( SAMOHODNA BARŽA, MOTORNI BROD, motorna barža ) - plovilo sa vlastitim pogonom i prostorom za smeštaj tereta ( čvrstog, rasutog ili tečnog )

Samohotka Apatin I na Dunavu u Beogradu
[attachment=1]

Samohotka na Dunavu u Beogradu
[attachment=2]



TANKER je samohotka za prevoz tečnog tereta

Tanker Tanger u Beogradu na Savi
[attachment=3]

Tanker za transport gasa na Dunavu u Beogradu
[attachment=4]

PUTNIČKI BRODOVI

Putnički brod - kruzer River Countess u Beogradu na Savi

[attachment=5]

[attachment=1]

Kruzer Volga na Dunavu u Beogradu
[attachment=2]

Osim nabrojanih postoje i razna druga plovila kao što su BAGERI, PLOVEĆA POSTROJENJA, . . .

Vatrogasni brod Vatrogasac u Beogradu na Savi
[attachment=3]

Brod Plovput-a na Savi u Beogradu
[attachment=4]

Ledolomac Vučevo (takođe može da radi i kao tegljač ) na kanalu DTD u Novom Sadu. Fotografisao GuzaNS
[attachment=5]

Vrlo kvalitetni prilozi. Hvala Frakfurator!

Хвала на кратким и језгровитим објашњењима и лепим фотографијама.

I ja se zahvaljujem, zaista sažeto i krajnje jasno!

frakturator sjajne slike, nadam se da će ih biti još

 [attachment=1]
 Senker- otvaraju se vrata na dnu i prosipa ukrcan materijal.

 [attachment=2]
 Prevoz gasa
[attachment=3]

 [attachment=4]
 Barža za rasuti teret

 [attachment=5]

 

 Da podelim i ovo s vama. E, sad, da li ovde pripada?!
 
 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 [attachment=4]

 Ako nije za ovde neka neko prebaci gde misli da treba. Hvala i Izvinite!

Evo malo sličica sa reke[attachment=1]Karavanke  uzvodno u Beču[attachment=2]Dinara na navozu[attachment=3]Tara najbolji tegljač svih vremena

 Slika " Dinare" na navozu je iz??? Ako imaš podatak? Po kolicima i okolini nemogu da odredim gde je. Kladovo, Beograd, ?

Beograd

Beograd  u stara vremena kada je bilo brodova

Ovo je mali deo moje kolekcije slika biće još

Tegljač Jablanik u Slavonskom Brodu davnih dana.

[attachment=1]

Par fotografija sa potiskivača Kosmaj ...


[attachment=1]

[attachment=2]

Trebalo bi da je za ovde, no me buni pramčani potisnik na ovoj gore barki od 15-tak metara, ako ima i toliko. A možda je ipak samo rupa.

 Nije rupa. Dobro si primetio. E, sad? Što je ugrađen to ja ne znam. Jahta stoji u Bečeju već godinama . Čak mislim da je ovo treći vlasnik.

Nadam se da će Lato znati i umeti da pomogne kod ovog broda :)

Da li je ime ovog broda "Ljubljanica" i koji je ovo tip broda? Meni deluje kao neki manji tegljač.

[attachment=1]

 Mislim da je iz iste serije malih tegljača kao i zrenjaninska " Visočica"

 Manji motorni tegljač  ,mislim da je pripadao PIMu.

 Isti tip je i " Jelica" novosadska  i " Banstol "  " Kamenka Gagrčina"

[attachment=1]

[attachment=1]

[attachment=1]

 Kapetani sa reke na hidrokrilcu Maslačak[attachment=1][attachment=2]kapetani Latovljević i Cicović  [attachment=3][attachment=4]

Nedavno smo imali raspravu o tipovima i klasifikaciji riječni brodova. Ovako je to definirano u Republici Hrvatskoj (prepisano iz Godišnjeg izvještaja o plovnom parku na unutarnjim vodenim putovima, Državni zavod za statistiku RH)

PUTNIČKO PLOVILO jest plovilo namijenjeno isključivo ili ponajprije javnom prijevozu putnika po plovnim unutarnjim vodenim putovima i opremljeno je za prijevoz više od 12 putnika.

TEGLJAČ je plovilo s vlastitim pogonom koje razvija snagu od najmanje 37 kW, konstruirano za tegljenje teglenica i potisnica-teglenica i gumenih čamaca, ali ne i za prijevoz robe. Isključeni su lučki i pomorski tegljači.

POTISKIVAČ je plovilo s vlastitim pogonom koje razvija snagu od najmanje 37 kW, konstruirano ili prilagođeno za guranje potisnica ili potisnica-teglenica, ali ne i za prijevoz robe. Isključeni su lučki potiskivači.

POTISNI TEGLJAČ jest plovilo s vlastitim pogonom koje razvija snagu od najmanje 37 kW, konstruirano ili prilagođeno za teglenje teglenica, potisnica-teglenica, ali ne i za prijevoz robe. Isključeni su lučki potiskivači.

MOTORNI TERETNJAK jest teretno plovilo za prijevoz na unutarnjim vodenim putovima koji posjeduje vlastiti pogon.

MOTORNI TANKER jest plovilo s vlastitim pogonom za prijevoz rasutih tekućina i plinova.

TEGLENICA je teretno plovilo za prijevoz na unutarnjim vodenim putovima, konstruirano da bude tegljeno, bez vlastitog mehaničkog pogona.

TANK-TEGLENICA jest teglenica za prijevoz rasutih tekućina i plinova.

POTISNICA je teretno plovilo za prijevoz unutarnjim vodenim putovima, konstruirano da bude gurano, bez vlastitog sredstva mehaničkog pogona.

TANK-POTISNICA jest potisnica za prijevoz rasutih tekućina ili plinova.

POTISNICA-TEGLENICA jest teretno plovilo za prijevoz na unutarnjim vodenim putovima konstruirano da bude gurano ili tegljeno, bez vlastitog sredstva mehaničkog pogona.

TANK-POTISNICATEGLENICA jest potisnica teglenica za prijevoz rasutih tekućina ili plinova.

Ne uključuju se plutajući objekti, tehnička plovila i svi ostali plovni objekti koji nisu namijenjeni za prijevoz na unutarnjim vodenim putovima.

Nosivost teretnog plovila za prijevoz na unutarnjim vodenim putovima je maksimalno dopuštena težina robe, izražena u tonama, koju plovilo može nositi.

Snaga (kW) je mehanička sila koju razvija pokretačka snaga instalacije u plovilu. Pretvaranje KS-a u kW vrši se množenjem KS-a s koeficijentom 0,735. (1 KS = 0,735 kW; 1 kW = 1,36 KS).

Ne znam da li ste svi upućeni, zakoni i propisi o unutrašnjoj plovidbi su promenjeni u juni prošle godine, evo kako izgleda novi pravilnik: http://www.ekapija.com/dokumenti/trgovacka_mornarica.pdf

Zlu ne trebalo, evo ga i stari: http://www.podaci.net/_z1/8126847/P-zuszou02v8232-9625.html

Al Dahra obnavlja flotu Jugoslovenskog rečnog brodarstva

Kompanija Al Dahra uložiće između 20 i 40 miliona evra u obnovu flote Jugoslovenskog rečnog brodarstva, i otkupiti 43 hektara zemljišta po ceni od 10.000 evra u Pančevu gde će se graditi luka predviđeno je danas potpisanim Memorandumom o saradnji.

Prvi Memorandum, o saradnji između Al dahre i JRB koji su potpisalai Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede i Hamad Saed Sultan Al Šanci generalni direktor Al Dahre predviđa da u zavisnosti od visine ulaganja kompanija iz Emirata stekne udeo od  30%  do 40 % vlasništva.

- Tim novcem biće finansiranja obnova kompletne flote JRB , čime ćemo uposliti naša brodogradilišta. Na taj način Al Dahra će dobiti potrebnu logističku podršku za prevoz poljoprivrednih proizvoda sa svojih poseda u Srbiji, a JRB će koristiti brodove i za svoje druge poslove - rekao je Mlađan Dinkić. Detalji oko tačnog iznosa ulaganja u obnovu flote biće poznati za dva meseca.

Drugi Memorandum o saradnji u vezi izgradnje Luke Pančevo prdviđa da Al Dahra otkupi 43 hektara industrijskog zemljišta po ceni od 10.000 evra po hektaru. Na njemu će biti izgrađena luka koja će od Pančeva napraviti centrom rečnog brodarstva u Srbiji.

Dinkić je rekao da će u Luku Pančevo biti uloženo najmanje pet miliona evra, a da će ekonomska analiza ulaganja, koja prethodi potpisivanju ugovora, biti urađena u naredne četiri nedelje.

Dinkić kaže da je Al Dahra zainteresovana i za izgradnju kargo terminala na aerodromu u Surčinu, i da očekuje da razgovori o tome nastave. Takođe, prva fabrika stočne hrane koju će graditi Al Dahra biće podignuta na zemljištu kombinata 7. jul u Surčinu do kraja leta.

Izvor:Blic

Холанђани купили „Саву” да праве путничке бродове

После више покушаја, бродоградилиште „Сава“ у Мачванској Митровици, које је годинама у стечају, продато је холанддској компанији „Бишагос Инвест“ за 1,8 милиона евра.

Та компаније послује у Београду од 2007.године, а од 2008.године сарађује веома успешно са београдсаким бродоградилиштем, које је обновљено је и опремљено свременим машинама и алатима.

Према подацима Агенције за приватизацију, методом јавног прикупљања писаних понуда, продата је покретна и непокретна имовина на локацији Засавица, али не и Управна зграда у Мачванској Митровици. Цена од 192 милиона динара по којој је продато бродоградилиште „Сава“ је изнад 50 одсто његове процењене вредности. Наредних дана очекује се уплата целокупног износа од стране холандске компаније.

Компанија „Бишагос Инвест“ специјализована је за изградњу путничких и туристичких бродова, а у бродоградилишту „Сава“ запослиће више од стотину радника, који су, од како је то бродоградилиште у стечају, свакодневно путовали на посао у београдско бродоградилиште.

Председник Градског одбора Савеза самостаних синдиката у Сремској Митровици Стеван Ромаков истиче да је холандска компанија направила добаз пословни потез купујући бродоградилиште „Сава“ јер су у њему радили високо стручни и квалификовани мајстори који су до сада изградили више стотина разних пловила за најпознатије светске бродарске компаније. Уједно, сви ти радници живе од бродоградилишта, а и живе поред самог бродоградилишта, тако да неће имати трошкове пута, као претходних година када су радили у Београду – каже Ромаков.

Како се очекује, у Сремској Митровици ће се од 2015. године изграђивати комплетно опремљени бродови, а до тада ће се производити мања пловила и уређивати и опремати бродоградилиште.

Izvor: (Novosadski) Dnevnik

Ај` да видимо чудо невиђено, да се фирма опорави после стечаја.

Ја нешто не примећујем да београдско бродоградилиште ради нешто велико. Ипак, можда не видим јер га нови мост "покрива".

U 4. i 5. mjesecu 2012. smo vadili nasukani i donekle potopljeni samohodni teretnjak Aleksandar kod Vukovara i vukli ga dole u Brnjicu. Evo snimka tog putovanja:

http://www.youtube.com/watch?v=K7F6oteyj18

http://www.youtube.com/watch?v=Qp0W371KyNA

http://www.youtube.com/watch?v=1PwuiB8EW_4

http://www.youtube.com/watch?v=EERkL_NZdY0

Lepo, baš sam odgledao snimak. Na prvom na 2.30 se vide kuće u novosadskom "vikend" naselju "Kamenjar" (sirotinjski kraj 8). Šteta što niste išli do kraja Đerdapa. Nešto najlepše što sam doživeo je plovidba brodom kroz Đerdap.

Da, slažem se. Prije jesam plovio ali nisam imao mogućnosti snimati a i ovo je snimano mobilnim pa je još dobro i ispalo nakon nekoliko obrada.

Često prolazim biciklom preko novog mosta pa zavirim unutra da vidim šta rade. Upravo završavaju veliki putnički brod a imaju i jedan tanker na vezu, mislim da je u pitanju samo opravka jer vidim da mu je deo nadgrađa razmontiran.

Upravo sam juče prešao preko mosta i to isto uočio.

 Firma Vahali marine service trenutno u starom beogradskaom brodogradilištu TITO ima u radu 4 putnička broda. U raznim fazama završetka. Kupljeno brodogradilište Sava u Mačvanskoj Mitrovici će služiti za izradu plovećih bagera-bivera

Имаш ли неку подробнију информацију о радовима?

 Šta Vas interesuje? Vaš bivši moderator Kile i ja smo se zaposlili nedavno u Wahaliju. NA izvoru smo informacija. Međutim. Zar ovo ne treba da bude u Rečnoj brodogradnji?

Наравно да може, а и треба. Постави тамо одговор. Не интересује ме ништа специјално, већ више информативно.

http://www.jutarnji.hr/naoruzani-rijecni-gusari-u-srbiji-napali-i-opljackali-brod-dunavskog-lloyda/1103866/ (http://www.jutarnji.hr/naoruzani-rijecni-gusari-u-srbiji-napali-i-opljackali-brod-dunavskog-lloyda/1103866/)

Ова вест је постављена јуче у одељак "вести": https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,21121.msg281201.html#msg281201

Jedna fotografija Deligrada.

[attachment=1]

Vidim da je ovo prava adresa za moje nedoumice. Radi se o riječno-morskim brodovima JRB: Mlava, Morava, Kolubara i Tamnava na čijim slikama se naziru oznake na dimnjacima (ciminjerama) drugačije od onih koji su imali riječni brodovi JRB. nau+ime, riječni su imali jugoslavensku zastavu u prstenu na crnom dimnjaku što kod ovih morskih nije slučaj. Znate li o čemu se radi? Je li moguće da su ovi brodovi imali drugačiji znak na dimnjacima?
Hvala na svakoj informaciji.

Prošle subote na Dunavu kod Zemuna:

[attachment=1]

Gurač "Topola".

Lato je prije postavio "Dalmaciju" gdje spusta dimnjake za prolaz ispod mosta. Evo jos jedne fotografije gdje vuce slepove.
[attachment=1]
Kakva je bila sudbina, zna li se?

Da li možda neko od forumaša radi u rečnom brodarstvu?

једно питање које не знам где да поставим, па ајде овде...

да ли на граничним пловним рекама, рецимо дунаву, постоји неки вид међународних вода, или су подељене између обалних држава ?

Koliko mi je poznato Dunavska konvencija riješila je nesmetan prolaz svim brodovima bez obzira pripadaju li podunavskim državama. Međunarodne vode na Dunavu, ne vjerujem u njihovo postojanje.

Nema medjunarodnih voda, granična linija prolazi maticom reke.

Opšteprihvaćeno je pravilo da granica prolazi maticom reke. Kako će se u skladu sa tim rešiti pitanje granice RS/RH na Dunavu, ne znam, jer Hrvatska u danom slučaju odbija da prizna to pravilo, pozivajući se na stare katastarske knjige.

Rešava medjudržavna komisija.

Речни пловни пут, наравно не прати граничну линију. За пловљење је важнији пловни пут него граница. Због тога бродови који плове Дунавом, "прелазе" из једне у другу државу без икаквих формалности, пратећи пловни пут а не границу. Колико се сећам постоји једино обавеза војних бродова да унапред најаве пролазак.

питање нема везе са разграничењем србије и хрватске, интересује ме из неког другог разлога. иначе знам да граница обично иде матицом реке, али сам видо и неке светлеће бове које вероватно означавају пловни пут.

Пловни пут означавају црвене и зелене бове, ако нисам заборави. Раде ће то најбоље знати.

тако је, џумбо. црвене и зелене. сад која је на којој страни баш се и не сећам, а није ни битно за нас који нисмо бродари.

Crvena je za desnu stranu plovnog puta a zelena za levu. Na brodovima je obrnuto - zeleno svetlo sa desne a crveno sa leve (a moraju da bacaju svetlost vidljivu iz ugla 112*30'  :marinero )

Taman mi dade ideju za sledeću temu, mogao bi da otkucam koju o rečnom brodarstvu.

Imamo pomorske oznake IALA A sustava,gdje crvena strana oznacava lijevu a zelena desnu stranu(broda,plovnog puta) i IALA B,gdje je obrnuto.U IALA B sustavu su amerike,filipini,tajvan koreja i japan.ostatak civiliziranog svijeta je u IALA A sustavu.

Gazda, moram da te ispravim, evo držim knjigu ''plovidbeni propisi sa pravilima izbegavanja sudara'' iz koje sam polagao istoimeni ispit, pa kaže

Nigde u knjizi nisam našao da se pominje ILAL, štampana je 2008, od tada znam da se kod nas menjao zakon ali se on u većem delu odnosi na uskađivanje zvanja i ovlašćenja u rečnoj plovidbi sa EU. Obzirom da si ti pominjao pomorske oznake a ove se odnose na unutrašnju, rečnu plovidbu, nije ni čudo što su različite.

Eto,ucimo zajedno.ja sam bio gotovo sto posto siguran da se IALA oznacavanje odnosi i na unutarnje putove.
Inace,ako imas kakvih knjiga o rijecnoj navigaciji u pdf formatu posalji,tema mi je zanimljiva a jako malo znam o njoj.

Na žalost nemam ništa od stručne literature u pdf formatu. Jedino što imam a tiče se rečnog brodarstva su daljinar i plovidbena karta reke Save. Imam i zakone i propise ali verujem da te to baš i ne zanima.

Pogodio si,mogu i bez zakona i propisa:)

Evo ti daljinar reke Save za RS i karakteristike mostova, opet na teritoriji RS, naši izgleda ne zalaze dalje Savom.

EDIT: Dodao sam i fajl sa tipovima plovila

Da ne zafali:
- Zakon o unutrašnjoj plovidbi [attachment=1]
- Novi pravilnik o zvanjima i ovlašćenjima u unutrašnjoj plovidbi [attachment=2]

Juče na ušću Save u Dunav.

[attachment=1]
[attachment=2]
Putnički brod "Aurelia" uplovljava u Savu da bi pristao i iskrcai turiste.

https://www.youtube.com/watch?v=3v470fIwROQ

Sačinio sam i video zapis, mada nije baš najbolji.

U drugoj polovini video snimka iz  prethodnog posta vidi se jedan rečni  gurač kako isplovljava iz Savskog pristaništa. To je gurač "Karlovac", vlasništvo Jugoslovenskog rečnog brodarstva" (JRB). Evo i njegovih fotografija:

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Alesandro Vino (32) koji trenutno boravi u Srbiji, napisao je otvoreno pismo državnim organima, nevladinim organizacijama i svima onima koji imaju bilo kakav uticaj na reku Dunav. Zabrinuti Italijan kaže kako za 10 godina, koliko putuje Evropom, prizor koji ga je ovde dočekao nikada pre nije doživeo.

Prizor fotografisan 14. avgusta u Kovinu u Vojvodini predstavlja smeće u Dunavu.
„Da, čisto smeće“, potvrđuje Alesandro.

„Poslednjih 10 godina putujem Evropom, od Skandinavije preko Centralne i Južne Evrope. Prizori poput ovog sa slike nisu toliko česti, ali da budem iskren, to nikada pre nisam doživeo. Podigao bih malo svest o tome ovde u Srbiji. Ne govorim ovde nikakvom sumnjivom preduzeću koje ispušta ilegalni otpad u reku, u pitanju je prosečna osoba, kojoj nedostaje to da voli svoje okruženje i vodi računa o njemu.

Nema potrebe naglašavati da je Dunav jedna od najvažnijih reka na našem kontinentu. Kažem našem, jer spaja i države koje nisu u EU.

Nisam ekološki aktivista. Nisam isfrustriran pa se ovde žalim. Jednostavno sam zabrinut slepilom naroda, političara, i mnogih drugih koji inače mogu mnogo toga da urade kako bi pomogli. Ovo je slika jedne zemlje. Godina je 2014. i toliko pričamo o održavanju. Po mom mišljenju, sve je to više posao nego poziv na realnu akciju. Jutros sam proveo čisteći mali deo (10 metara) Dunava, u gumenim čizmama, sa rukavicama, i sve što sam pokupio spakovao sam u velike kese za đubre. Niko mi nije rekao da to radim, niko mi nije naredio, sem pojma o održavanju u sopstvenoj ljubavi prema prirodi. Nisam odrastao u posebno prirodnom, ekološkom okruženju, šta više odrastao sam u prilično zagađenoj, urbanoj sredini, ali opet znam koji je ovo rizik u smislu flore, faune i privrede.

Mnogi turisti dolaze u posetu Srbiji svakog dana, koji su oduševljeni time koliki potencijal ova zemlje ima. Ipak, sa druge strane, groze se nečistoćom Dunava. To čujem i sam po Evropi, a i dalje.

Verujem da je ovo svačija obaveza, ne treba se samo horski žaliti na to kako političari ništa ne rade, pošto nisu oni sami išli okolo i bacali plastične flaše, štapiće od lizalica i špriceve u vodu.

Voleo bih da razumem politiku zemlje po čitavom ovom pitanju, kako Srbija planira da se bori protiv zagađivanja i da li postoji neki dugoročni plan i šta bi eventualno uspelo da podigne svest o ovome što se događa. Kao što rekoh, ovo je svačija odgovornost, tako da ako primite ovo pismo u prilici ste da uradite dobro delo. Čuvati prljavštinu pod tepihom nije rešenje, priložena slika nije lep prizor Dunava za vreme zalaska sunca, ali kao takva urezaće se u pamćenje.

Ponovo bih naglasio da je ovo prešlo sve granice. Utiče na ekonomiju, kao na primer ribolov, utiče na turizam, i sve vrste koje žive u i pored Dunava. Vlada bi trebalo da lansira kampanju kako bi se ovaj problem rešio. Što više ljudi bude učestvivalo sve će biti gotovi brže, lakše, i bolje.

Verujem da će ovo pismo stići u dobre ruke, ruke građana koji brinu o nečemu kao što je ovo“, napisao je Alesandro Vino uz srdačan pozdrav.

Izvor: www.nationalgeographic.rs

super su nacrti ,šteta što mogu otvoriti samo prvu sliku

Neka se Talijan ne snebiva. Ima i u Italiji škovaca samo što on svoje ne primjećuje.

Baaau, četiri godine ko bi rekao, ovo je bio onaj neki krš na forumu, trebaju ti ?

poz.

zanimljive su

Probati ću ih naći po disku.

poz.

Činjenica je da se ne vodi računa o odlaganju smeća. Pored smederevske tvrdjave, u vodi, takodje smeća koliko hoćeš. Stoka baca smeće gde stigne.

[attachment=1]
ЕУ од свог ђубрета сваке године заради 24 милијарде евра. O sole mio сhe bella cosa...

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
Ako se nekome da pobrisati ovaj post klik (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,10877.msg100352.html#msg100352).

poz.

hvala :)

Mozda sam vec ranije i pisao da je Muzej za recno brodarstvo dobio 1958.g. detaljan materijal o samom nastanku i radu Direkcije recnog brodarstva (misli se na razdoblje neposredno poslije I SR pa do 1921).
Iz tog bi se materijala moglo saznati zanimljivih podataka.  Valjda postoji ......

Početkom 19. veka oslobođena Srbija imala je samo nešto malo rečnog saobraćaja, i to na pograničnim rekama: Dunavu, Savi i Drini. Uz Dunav je uglavnom donošena so, a niz Dunav su bosanski begovi na drvenim brodovima male nosivosti prodavali suve šljive, kruške, med i druge proizvode koje su dobijali sa svojih spahiluka. Tada je Dunav predstavljao opasnost za plovidbu. U kazanima između Poreča i Oršave uvek je postojala mogućnost da se lađe razbiju o podvodno stenje ili da ih vrtlozi progutaju, naročito one manje. Zato su kod nizvodne plovidbe morali da se uzimaju dobri poznavaoci Dunava u Đerdapu – locevi – koji su krmanili brodovima, a uzvodno su lađe vukli konji, volovi i ljudi.
Zanimljivo je da knez Miloš, kome je 1834. godine Francuz Boale-Kont savetovao da ukloni teškoće koje je stvarao Đerdap, nije poslušao sagovornika, bojeći se da će trgovina između Austrije i Turske, koja je tada išla kroz Beograd, proći Dunavom bez ikakve koristi za Srbiju i da će Srbija izgubiti 12 do 15 hiljada franaka godišnje koje je dobijala za sprovođenje brodova kroz klisuru.
Te iste godine prvi put Dunavom, pored Srbije, počeli su da plove parobrodi austrijskog parobrodarskog društva.

Gospodska kuća na gvozdenom koritu
Prvi parobrod, kako su pisale „Novine Serbske”, za koji se nije znalo ni čiji je ni kako mu je ime, pojavio se na Dunavu, pred Beogradom, u proleće 1827. godine. Viđen je sa Dorćola i izazvao je veliku uzbunu kod građana, koji su pojurili na dunavsku Jaliju, kod kule Nebojše, da vide neviđeno čudo: „lađu koja krilima (točkovima) lupa po vodi, dok joj iz dugačkog vrata (dimnjaka) suklja gust i crn dim”. Jevreji su tvrdili da je to čudotvorna kula čarobnjaka Belimonta iz Biblije, a Turci su prestravljeno govorili da to stiže đavolja naprava, koju je izumeo Moskov (Rus) i šalje je da ih sve uništi. Nestao je sa vidika i o njemu se više ništa nije čulo. Kao duh ili „ukleti Holanđanin”.
Prvi parobrodi koji su prošli srpskim delom Dunava bili su „Duna” i „Karolina”, vlasništvo Prvog dunavskog parobrodarskog društva (DDSG). Oni su od 1834. godine saobraćali na liniji Beč–Oršava, ali nisu pristajali u Beogradu. Vezu s našim gradom prvi je održavao austrijski brod „Argo”, o kojem je u „Novinama Serbskim” pisalo:
„Paroplov zove se takova lađa, koja pomoću same pare s najvećim teretom i uz vodu i niz vodu brže i ugodnije plovi nego ikakova druga lađa”. Srpski živalj, inače, nije imao poverenja u ove brodove, jer nije verovao da tako silovitom rekom može ploviti „sama gospodska kuća na gvozdenom koritu pomoću nekakve pare”.

Kada je na beogradsku obalu pristao parobrod „Erchercog Ludvig”, 1841. godine, bio je to veliki događaj, pa su na obalu stigli i Srbi i Turci, čak i ceo pašin harem.
Pre 1815. godine najveći deo dunavske flote bio je u posedu turskih trgovaca. Među njima je bilo i Grka, Jevreja i Srba. Poznati su podaci o radu brodogradilišta u Lapovu 1823. godine, gde su građene skele, a kasnije i brodovi. Majstori su dovođeni sa strane, a pored njih zapošljavani su i domaći, koji su polako preuzimali posao.
U Šapcu je radila radionica za popravak brodova i skela 1829. godine, a u njoj su popravljani dunavski brodovi iz Poreča i Gradišta. Posle tridesetih godina počela je i izgradnja brodogradilišta u Poreču, u kome su često popravljani brodovi oštećeni u plovidbi Dunavom.

Morska lađa iz srpskih šuma
Jačanjem i razvojem trgovine u oslobođenoj Srbiji rasla je i potreba za plovidbom Dunavom, pa se pojavljuju brodogradilišta u Dubravici kod Smedereva, kojima rukovodi Nikola Kefala, Grk koji gradi prvi veliki srpski brod tipa korvetice (u nekim izvorima to je brig) koji je dobio ime „Srbija”. Bio je dugačak 80 stopa, širok 22,5 stope, dubok 12 stopa i sa 250 tona nosivosti, namenjen plovidbi morem. Zaplovio je 30. aprila 1833. godine, pod srpskom zastavom, mada Srbija kao pomorska sila nije priznata. Gradnja je predstavljala podvig i ubrzo je krenula gradnja više brodova – naručena je jedna galija, topovnjača, za potrebe turske vlade.
Nema tačnih podataka o plovidbi „Srbije”, ali zato ima o plovidbi prvog broda koji je bio naoružan. Bio je to „Knez Mihailo”, sagrađen u Brzoj Palanci, koji je pripadao tipu korvetica. Imao je dva jarbola, dugačak 72 stope, širok 27 stopa i visok 16 stopa. Po proračunu, na njemu je bilo mesta za 18 topova.

 Odmah po izgradnji, 1840. godine, brod je zaplovio niz Dunav. U Galcu je snabdeven jedrima i potom produžio za Crno more. Za slučaj potrebe mogao je da bude naoružan pomenutim topovima, pa je to bio i prvi srpski ratni brod, i to pomorski, ali kao takav nije registrovan. Srpsku zastavu brodu je poklonio lično knez Mihailo. „Novine Serbske” su tom prilikom zabeležile:
„...Ovo istina nije prva morska lađa koja je od drva iz srpskih šuma načinjena, ali je ona prva od našeg drva koja će sa srpskim barjakom po moru ploviti”.
Kasnije je knez Mihailo sagradio još dve korvetice za plovidbu po Crnom moru, da bi na taj način pokazao Turcima u Carigradu koju bi korist imali kada bi brodove gradili u Srbiji.
Godine 1836. donesena je i prva uredba za poboljšanje uslova za rečni saobraćaj. Njom je naređeno čišćenje svih obala Dunava, Save, Drine, a sve da bi se omogućilo vučenje lađa uz ove reke. Knez Miloš bio je posebno zainteresovan za plovidbu Moravom, kao središnjim plovnim putem kroz Srbiju. Savom je vođena trgovina uglavnom sa Bosnom. U Beograd su, na otkrivenim lađama, „čamovima”, dovožena drva i drvena građa, a takođe i na splavovima. Njih su terale „čamdžije”. Plovidba i saobraćaj počinjali su u proleće i „Liman” kod Beograda ubrzo bi bio pun brodova.
I Drinom, od ušća do Zvornika, dokle je ona bila dovoljno duboka i široka oko sto metara, plovile su prilično velike lađe. Međutim, Velikom Moravom nije se plovilo zbog panjeva, iako su nizvodno od Ćuprije mogle da plove i lađe od 30-40 tona nosivosti. Pred kraj vladavine knez Miloš je nameravao da reguliše Veliku Moravu radi plovidbe i navodnjavanja, pa je zbog toga u Srbiju dovodio strane stručnjake.
Za njegovo vreme u Srbiji je bilo oko 200 manjih i većih lađa. Mnoge od njih plovile su od ušća Drine do Carigrada. Najviše ih je bilo u Donjem Milanovcu, glavnom sedištu plovidbe u Srbiji.
Godine 1850. Jovanu Kumanudiju poveren je zadatak da osnuje „Društvo parobrodarsko u Knjaževstvu Srbiji”, ali do osnivanja nije došlo. Naredni pokušaj bio je posle Pariskog mira, a predlagači su bili Miša Anastasijević, Jovan Kumanudi i Ilija Milosavljević koji, marta 1857. godine, knezu podnose predlog, ali do ostvarenja nije došlo zbog nedostatka novca.

Panjevi na Moravi
Sanstefanskim mirom (3. marta 1878) predviđena je autonomija Bosne i Hercegovine, ali je na Berlinskom kongresu (13. jun–13. jul 1878) Austrougarska dobila dozvolu da je okupira. Zamenom turske vlasti austrijskom nastupila je još veća eksploatacija tog područja, te je Austrija u više navrata vodila pregovore sa Srbijom o regulaciji Drine, a zatim izvršila i potrebne radove.
Prvi parobrod u vlasništvu Karla Šajbla bio je „Vag-Duna” od 78 KS na vijak, koji je Drinom zaplovio 29. novembra 1886. godine prema Zvorniku, gde je 6. decembra i prispeo. Kako regulacioni radovi nisu otklonili plovidbene teškoće, to je januara 1887. godine brod potopljen nedaleko od Zvornika, kasnije izvađen i popravljen u Rači. Godinu dana kasnije preduzeće je sedište imalo u Brčkom, a 1891. godine raspolagalo je sa sedam parobroda („Bosna”, „Drina”, „Lim”, „Zvornik”, „Vrbas”, „Sarajevo” i „Una”), 14 gvozdenih teretnjaka i 14 drvarica. I ovaj plovni park otkupio je DDSG 1894. godine i otvorio plovidbu svojim brodom „Kazan” do Zvornika, a zatim konačno prestaje plovidba na Drini.


I u Vojvodini početkom šezdesetih godina 19. veka postoji parobrod „Srećko”, remorker „Napredak” i „Feniks” i veći broj teretnjaka u vlasništvu poznatog žitarskog trgovca Jovana Forovića iz Novog Sada. Forović je 1862. godine parobrodom „Napredak” prvi put prebrodio Kupu i uplovio u Karlovac. Posle njegove smrti ovaj je brod plovio pod srpskom zastavom.
Moravom je 1867. godine zaplovio parobrod „Morava”. Njegova pojava izazvala je uzbuđenje među stanovništvom Pomoravlja, posebno među vodeničarima. Srpska vlada uputila je ovaj brod da bi izvršio ispitivanje koliko i kakvih radova je potrebno izvesti da bi Moravom mogao da se obavlja redovan saobraćaj. Prema objavljenoj skici brod je bio sa prostranom palubom, krma je bila kao kod dereglija, a dimnjak uzan i visok. Na probnoj plovidbi, pored posade, bili su i predstavnici vojnih i građanskih vlasti. Brod je nailazio na klade i sprudove. Iako su mu put otežavale vodenice, ipak je stigao do Ćuprije i vratio se na Dunav. Godine 1869. bila je preduzeta druga, i poslednja, ekspedicija parobrodom po Moravi.

Zastava na vetru morala
Đerdap i njegovo priobalje odigrali su važnu ulogu u srpskoj istoriji, a plovidba kroz njega uvek je predstavljala teškoću. Za saobraćaj kroz Đerdap korišćeni su razni plovni objekti. Prelasci s jedne na drugu obalu obavljali su se najjednostavnijim objektima. Za prevoz na kraćim deonicama služile su skele. Od plovnih objekata najčešće su upotrebljavani čunovi ili kopanice, pa oranice, primitivne vrste plovila načinjenih od izdubljenog stabla, koji se pominju još kao staroslovenske, arhaične vrste plovnih objekata. Pominju se i čunovi oranice sa razapetim jedrima, a Turci su svoje kaike 1833. godine predali Srbima. Ovi brodići, pod nazivom četokaik, sa topom, spominju se u Prvom srpskom ustanku.

U Srbiji kneza Miloša nije bilo mnogo lađa za prevoz putnika, robe i vojske. Osim čamova, od Beograda do Fetislama (utvrđenja pored Kladova) plovile su i druge vrste lađa, takozvane „rastovače”, sagrađene od hrastovog drveta, a u literaturi se pominju i „beglučke lađe” na kojima su bosanski Turci u Đerdap dovozili svoje proizvode.
Godine 1835. sultanovim fermanom Kneževina Srbija dobila je pravo da na brodovima istakne svoju državnu zastavu. Fermanom od aprila 1838. godine precizirano je da zastava bude crveno-plavo-bela i izmenjena je utoliko što je na crvenom polju dobila četiri zvezde, a na srednjem plavom polju srpski nacionalni grb. Kasnije, na parobrodu „Deligrad”, kupljenom 1862. godine, vijorila se zastava potpuno slobodne Kneževine Srbije.

U Srbiji su do Prvog svetskog rata trgovački brodovi nosili trobojni barjak, sa nacionalnim crveno-belo-plavim bojama. Na zastavi se nalazio nacionalni grb na plavom polju. U toku rata na brodovima improvizovane rečne ratne flotile i na ratnom brodu „Srbija”, kupljenom na Krfu 1916. godine, vijorila se nacionalna zastava, iako Srbija nije priznata kao pomorska zemlja – zastava je opravdavana činjenicom da služi za podizanje morala srpskih vojnika.


PRVI PAROBRODI NA DUNAVU
Prvi parobrod na Dunavu zaplovio je kod Beča, 21. marta 1817. godine. Zvao se „Karolina”, a sagradio ga je 1816. godine Anton Brehard iz Osijeka. Drugi je sagrađen 1818. godine i zvao se „Duna”. Sagradio ga je Francuz Sen Leon. Bio je brži od „Karoline”. Pokušaj Breharda i Sen Leona da razviju parobrodarstvo na Dunavu i njegovim većim pritokama nije uspeo. Ali, deset godina kasnije, u Beču se pojavljuju dvojica Engleza, Džejms Endruz i Džozef Pričard, koji od Austrije dobijaju privilegiju da samo oni mogu da plove parobrodima po Dunavu. Dve godine kasnije, 1830. godine, njih dvojica osnivaju Prvo dunavsko parobrodarsko društvo (DDSG), sa sedištem u Beču, koje i sada postoji. Prvi parobrod ovog društva zvao se „Franjo Prvi”, kojim počinje redovni saobraćaj 17. oktobra 1830. godine između Beča i Budimpešte. Taj parobrod je 1832. godine plovio od Beča do Stare Moldave, vozeći nadvojvodu Ferdinanda da bi obišao mesta u Đerdapu, gde je trebalo obaviti najneophodnije hidrotehničke radove za nesmetan prolazak parobroda kroz klisuru. Tada su Srbi parobrode nazivali paroplovi.

Eto, kako je izneseno prva plovidba obavljena 17.9.1830. Wien - Budapest i to:
Probrod "FRANZ I", Wien - Budapest za 14 h 15 min, i Budapest - Wien za 48 h i 20 min.
[attachment=1]

Riječni plovni putevi ex YU

.

Imali netko podatke koji prevoznik i s kakvim plovilima obavlja prevoz umjetnog gnojiva iz luke Vukovar?
Znam da samo dva do tri puta tjedno odlazi vlak iz Kutine za Vukovar.

Na žalost ne raspolažem takvim informacijama, mislim da bi bilo najbolje da se obratite lučkoj kapetaniji u Vukovaru.

Ево пар речних бродова (или пловила) усидрених на обали Саве код ушћа у Београду:

[attachment=1]

[attachment=3]

[attachment=2]

Ово прво пловило (пишем овај назив јер не знам како се ово назива) са рампом за улаз-излаз се зове "Наталија". Иза ње је пловило са "багером" и зове се "Вилолета". Припада фирми "Eta Verum" d.o.o. Београд. Иза њих је гурач "Александар" за кога нисам уочио коме припада, али претпостављам истој фирми.

Иако није "речно бродарство", ево и ватрогасног брода "Ватрогасац" који припада МУП-у Србије:

[attachment=4]
[attachment=5]

Ево га и гурач "Карађорђе" који припада "Југословенском речном бродарству (ЈРБ)"

[attachment=6]
[attachment=7]

Sve to spada u riječno brodarstvo. Plovna sredstva, tegljači, gurači, teglenice, vatrogasni brodovi. Možemo ih svrstati u brodove privredne i posebne namjene. Svima je zajedničko da plove na rijekama.

Aleksandar pripada (ili je bar pripadao) firmi Imperia doo. Bavili su se i izvlačenjem potonulih barži, brodova, čamaca.

Na drugi deo poruke je brodarski lepo odgovorio,sve je to rečno brodarstvo samo svako plovilo ima svoju namenu.

И ово се дешава на пловним рекама:

Судар бродова код Бачке Паланке

недеља, 26. апр 2015, 13:42 -> 13:55

На Дунаву код Бачке Паланке рано јутрос сударила су се два брода - из Холандије и Малте. У инциденту није било повређених.

Путнички брод "Викторија Амазоника" из Малте и теретни брод "Сенерплат" из Холандије, имали су бочни контакт око 6.30, преноси Танјуг.

Бродови су се сударили на 1.308 километру Дунава.

Инспекторат безбедности пловидбе и Лучка капетанија Новог Сада су правовремено реаговали, инспекцијски надзор је у току, а по завршетку биће објављен извештај како је дошло до судара два брода, саопштило је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Извор: www.rts.rs

Nije sudar, nije taze, bajato je i interesantno.

Овај "малтешки" путнички брод је речни "крузер" сличан овом као на слици (а вероватно припада и истој фирми):

[attachment=1]

Da dopunim vest. Brodovi su se sudarili na 1.308 kilometru Dunava kod Mohovskog kanala. Brodovi su posle sudara pristali u Novi Sad. “Vikotrija” je usidrena na pristanu kod Varadinskog mosta a teretni brod “Seneplat” na sidrištu iza Mosta slobode.

У суботу на Сави.

[attachment=1]
Гурач са баржама пуним шљунка

[attachment=2]
Гурач "Ровинари"

[attachment=3]
У том је наишао и овај лепи бродић

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=1]

[attachment=2]

Брод "Лађар" у доста брзој низводној вожњи. Овај брод је танкер. С обзиром да је возио брзо вероватно је био празан.

Eh Lađar, konkurisao sam kod njih al ništa. Da, dzumba, ovaj je prazan, kad je pun utone i linija slobodnog boka viri iz vode svega par centimetara. U neke od ovih tankera staje preko milion litara goriva ili druge tečnosti.

Да, да наравно, виђао сам такве бродове и барже (за превоз нафте). Добро си ме подсетио, имам слику овог брода "Лађар") од пре пар година на Бездану:


[attachment=1]

Ovo je slika na bunkeru, tu si verovatno bio u obilasku onog Titovog muzeja ili si svratio na veliku čardu dok je još radila  :super U pozadini se vidi most (zaboravih mu ime) na graničnom prelazu Srbija-Hrvatska.

Koji te je vetar naneo do Bezdana? Izgleda da smo zemljaci, meni je u Somboru i okolini veći deo familije sa očeve strane.

Нисмо земљаци. Ја сам родом из "Јужни крајеви" (имаш тему са насловом "Слике из јужни крајеви") са пореклом из Западне Србије. Дакле, осовина исток-запад.

Ипак, имам везе са Сомбором. Тамо сам службовао 4 пуне године, али сам отишао пре 31 годину :D. А ову слику сам начинио на службеном путу, пре две скоро две године, у фирми где сада радим.

Управу си што се "бункера" тиче. То је сликано на пристану код "бункер станице". Само она не ради већ пар година. За оне који не знају, "бункер станица" је нешто као бензинска станица за бродове. Музеј одавно не ради и у врло лошем је стању. Слике сам својевремно поставио овде на "Палуби".

NESREĆA NA DUNAVU: Rumunski brod Atos potonuo kod Bogojeva

SRBIJA14:32, 13.05.2015.Autor: Tanjug
 
Teretni brod Getan kog je Atos nosio u svom sastavu na desnom boku, udario je oko 7 časova u desni stub mosta prilikom ulaska u zvanični otvor mosta u nizvodnoj plovidbi

BOGOJEVO - Brod "Atos“ sa rumunskom zastavom potonuo je jutros na Dunavu u mestu Bogojevu, nakon što je udario u desni stub drumskog mosta a u nesreći nije bilo povređenih.

"Teretni brod „Getan" koga je „Atos" nosio u svom sastavu na desnom boku, udario je oko 7 časova u desni stub mosta  prilikom ulaska u zvanični otvor mosta u nizvodnoj plovidbi", saopštili su nadležni.

Inspekcija za bezbednost plovidbe pri Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture utvrdila je da je na 1.367. kilometru Dunava došlo do nezgode u kojoj nije bilo povređenih. U izveštaju Inspekcije se navodi da je na brodu od udarca nastalo oštećenje brodske oplate, zbog čega je voda počela da nadire.

Zapovednik je pokušao da nasukivanjem oštećenog broda spreči potapanje, međutim, oko 9.45 sati ovaj teretni brod natovaren kukuruzom, potonuo je na sprudu ka desnoj obali.  Nakon izvršenog uviđaja, očekuje se analiza svih okolnosti pod kojima se plovidbena nezgoda dogodila, piše u saopštenju.


Izvor: Kurir.rs

[attachment=1]

Zakon o trgovačkom brodarstvu, koji se donosi posle skoro četiri decenije, uvešće Srbiju u red uređenih država u oblasti vodnog saobraćaja, ocena je učesnika prve javne rasprave o nacrtu ovog zakona, održane u Novom Sadu, u organizaciji Privredne komore Vojvodine.

Nacrt zakona usklađen je sa svim važećim međunarodnim konvencijama i direktivama Evropske unije, a njegovim donošenjem rešava se problem kašnjenja u donošenju savremenih propisa u ovoj oblasti.

Predloženim rešenjima se, u skladu sa propisima EU, propisuju uslovi za licenciranje brodarskih kompanija i uvode uslovi za privredna društva koja se bave agencijskim poslovanjem u oblasti vodnog saobraćaja.

Takođe će biti usaglašena forma ugovora koji se koriste u plovidbi sa međunarodnim konvencijama koje je Srbija ratifikovala, objavljeno je na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Imajući u vidu značaj industrije osiguranja za ovu granu transporta, predviđa se usvajanje modernih rešenja o ugovoru o plovidbenom osiguranju, i razmatra potreba za uvođenjem pojedinih obaveznih osiguranja u ovoj grani saobraćaja.

Takođe, u skladu sa važećim međunarodnim konvencijama, inovirana su rešenja koja se odnose na brodsku hipoteku kako bi se dao podsticaj bankarskom sektoru da portfolio svojih usluga prilagodi potrebama domaćih brodovlasnika.

Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi, koji je do sada uređivao ovu oblast, usvojen je još 1977. godine. Od tada su ratifikovane brojne međunarodne konvencije, poslovna praksa se u celini izmenila, te je postojeći zakonodavni okvir postao smetnja za normalno i moderno funkcionisanje privrede.

Javnoj raspravi o Nacrtu zakona o trgovačkom brodarstvu, započetoj juče u Novom Sadu, prethodila je dvomesečna stručna rasprava, tokom koje je ostvarena kvalitetna saradnja između predlagača zakona i zainteresovane javnosti, privrede i esnafskih udruženja.

Većina kvalitetnih primedbi i predloga iznetih tokom stručne rasprave ugrađena je u nacrt zakona.

Malo potiskivača Karlovac.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Fotke su preuzete sa skajskrejpera.

Karadjordje brat blizanac Karlovac


http://www.youtube.com/watch?v=-BHqEIVbbw4

Zanimljiv detalj sa Kradjordja,mozete videti na 0:48sec :D

Naredba ukrrcanom osoblju


1:Zapovednik broda i oficir palube u smeni su uvek u pravu,samo ti to neznas,zato se ne buni!

2:Zapovednik broda i oficir palube nikada ne spavaju nego se pripremaju za sektor,zato ih ne budi!

3:Zbranjen je svaki vid uvlacenja,slihtanja,podilazenja,ulizivanja i poltronstva dok su zapovednik i oficir palube u smeni

4:Zapovednik broda i oficir palube su ti kao roditelj zato ih tako postuj,

5:Ako ti nesto nije jasno pitaj zapovednika broda ili oficira palube

Protiv ove naredbe moze biti podneta pismena zalba svakog cetvrtka izmedju 12:00 i 12:01h  i bice odbijena!!

Evo još par snimaka od istog autora, ulazak u prevodnicu na HE Đerdap II

https://www.youtube.com/watch?v=uVTrlQnPCmw

Ovo je jedan kraći ali se lapo vidi radar kojim su opremljeni pojedini rečni brodovi

https://www.youtube.com/watch?v=4tpEr-qY0ls

https://www.youtube.com/watch?v=TMNhN8boeZk

mnogu lice na nosac aviona  :)

Potiskivač ili gurač kako imaju običaj da još zovu ovu vrstu broda.

Negdje na topiku o "podmornicama JRM)sam pisao da smo mi  u ono vrijeme imali knjigu sa radarskim odrazima.U zadnjem videu koju je dao @Preki se vidi da to i danas postoji.Ove fotke u knjizi,će te zapaziti,da se razlikuju od optičkog viđenja situacije i tp ne samo što radar ima  daleko veći pregled nego sami obrisi na pr.obale jer je radarski snop usmjeren i po visini i različit je.Dakle,knjigom se možemo pomoći ali samo ako pratimo gdje se približno i nalazimo(oficir navigacije je u toku) i ako imamo i odraze koji su različiti možemo reagovati na vrijeme.Na rijekama je to "malo" teže jer one i po prirodi(mijenjanje toka,vodostaja itd.) su promjenjlive,pa se sigurno zahtijevaju i stalna ažuriranja knjige sa fotkama odraza.Dali je to tako kod nas neznam.

Poz.

Da ne izazovem zabunu u vezi različitosti fotke odraza sa radara i optičkog viđenja.I ako je to zbog usmjerenosti radarskog odraza možda je to daleko više i zbog načina prikaza na ekranu(dvodimenzionalan).

Koliko sam upućen od navigacionih knjiga koje su trenutno u upotrebi koriste se daljinar i album sa mostovima. Nisam upoznat sa knjigom radarskih odraza ali ne kažem da ne postoji.

Na zadnjem videu (ova stranica topika),na 0.23 se lijepo vidi i čovjek joj lista nekoliko stranica.

Poz.

U pravu ste ovo su fotke za upoređivanje sa radarskim odrazom.Koliko me sjećanje služi,tako je bilo i na P,više kao prepravljana-prilagođena karta za uporedbu sa slikom na ekranu.Vjerovatno nije njen pravi naziv knjiga  radarskih odraza možda i nešto drugo pa sam je tako"samostalno" nazvao.
Uglavnom služi tome da se radarski odraz na ekranu približi čovjeku jer se razlikuje od onog što čovjek vidi u prostoru.Dakle,ne radi se o fotkama sa samog ekrana,nego "prilagođene" karte da bi se lakše raspoznao sami odraz na ekranu.Pošto će ovo izgledati nerazumljivo,da uprostim jasnije,ne vidim svrhu knjige sa fotkama sa samog ekrana,jer to već imamo na samom ekranu,pa zaista nema ni svrhu.Pošto se radar koristi kao pomoć,kod problematične vidljivosti(noć,magla itd)neznam ispravan naziv knjige ali bi njena uloga bila da se bolje raspozna "situacija" u stvarnosti u odnosu na sami prikaz na ekranu radara jer obične geografske karte to ne pružaju dovoljno jasno.
Neznam kolko sam sad bio uspješniji u objašnjenju.

Poz.

И Дунав има своје "крузере" у којима угођај није ништа мање леп и комфоран него на оним морским. Овај на слици се зове Аурелија.

[attachment=1]

Nije šija nego vrat :) Mislimo na isto, terminologija na reci se malčice razlikuje od one na moru, najčešće je u pitanu žargon. ovo što te je zanimalo je daljinar ili plovidbena karta, čak ih možeš preuzeti na ovom linku (http://www.plovput.gov.rs/plovidbena-karta-dunava)

Hvala @Preki!

Bilo je to pre pedeset godina.Napisao sam to,da smo na površinskoj vožnji dobijali od K-dira elektroničara tu knjigu,onaj koji je bio posližilac radara i radar detektora i da smo trebali upoređivati slike iz albuma sa radarskim ekranom.Sjećam se još jedne sa fotkama silueta brodova koja se koristila za prepoznavanje preko periskopa ali o njoj je bilo više riječi na topiku o podmormicama.
Pošto smo mi bili tehnička struka i nismo učili navigaciju,i onda i sada,nije mi bio jasan cilj te obuke.Predpostavljao sam da je više bilo da se uoči razlika između tih fotki i radarskih odraza i zbog mogućnosti otkrivanja nekih objekata i koji su privezani uz obalu i sl.,jer se morska obala ne mijenja brzo kao riječna,normalno da je prvenstveno trebalo otkriti objekat na morskoj površini.
Hvala Vam jer sam saznao da se nešta slično koristi i u civilnoj plovidbi i danas.

Poz.

Пре петнаестак дана на Сави код Блока 45:

[attachment=1]

Речни танкер "Speed 2", празан у низводној вожњи

[attachment=2]

Гурач са баржом натовареном шљунком у узводној вожњи. Иако иду споро, ако га не приметиш на време очас посла прођу, тако да сам га сликао издалека и нисам уочио име.

 brod "Split", usidren kraj Savamale, krajem šezdesetih...

[attachment=1]

Obaveštenje za javnost povodom izjave pomoćnika ministra 24.11.2016.

Povodom pisanja medija o izjavi pomoćnika ministra gospodina Kovačevića o zabrani plovidbe brodovima starijim od 35 godina Udruženje profesionalnih lađara izdaje saopštenje za javnost.

Pisanje medija povodom izjave gospodina Kovačevića da je zabranjena plovidba brodovima starijim od 35 godina nije prikazana realnost na plovnim putevima Srbije i stiče se utisak da je problem u Srpskom lađarstvu rešen. Kao što smo u prethodnom saopštenju izložili sporna Uredba je donesena početkom godine a ne nakon potonuća brodova, kako prilikom analize objave Ministarstva deluje. Uredba je donesena lobiranjem tajkunskih brodarskih firmi kako bi se uništila svaka vrsta lojalne konkurencije. Potsećamo da ni jedna zemlja Dunavske i Rajnske komisije ne poseduje sličnu uredbu a imaju bezbednost brodova i plovidbe na znatno ozbiljnijem nivou.

Izjava :


je najblaže rečeno neodgovorna i neistinita. RIS ili rečni informacioni sistem imaju sve evropske zemlje ali takođe imaju 24. časovne službe za praćenje i komunikaciju sa brodovima. Obaveštenja o promenama u plovnom putu kao i o ograničenjima u plovidbi kao i službe za pomoć ne postoje u Srbiji a to što gospodin Kovačević izjavljuje o automatizaciji procesa pokazuje nedovoljno znanje o stanju u Srpskoj rečnoj plovidbi i ozbiljan nedostatak plovidbenog staža gospodinovih savetnika.


Navedena izjava gospodina Kovačevića takođe deluje kao da je uvedena neka novina ali ovi propisi postoje već dugi niz godina od kako je naša zemlja postala potpisnica ADN-a.

Da je uzročnik problema u Srbiji nefunkcionalnost sistema govori u prilog pritužba našeg člana zaposlenog na poslovima izgradnje drumsko – železničkog mosta u Novom Sadu.
Radovi nisu obezbeđeni propisnom signalizacijom, nema ni jednog postavljenog znaka ni na vodi ni na obali o zabrani povlačenja talasa i redukciji brzine. U neposrednoj blizini gradilišta nalaze se napušteni brodovi „Dunav grupa agregati“ koji su nasukani, oko kojih se formira sprud, stoje u krivini ipred samog ulaska u Luku Novi Sad i nisu propisno označeni ni danju ni noću. Inspekcija plovidbe je više puta izveštena o ovom problemu ali konkretne akcije nije bilo. Trenutno plovidbu kroz Novi Sad reguliše, mimo svih pravila, granična policija pozivajući brodove da smanje brzinu, iako za to nemaju zakonskog prava, i samo prave zabunu u saobraćaju brodova.

Naše Udruženje zastupa stav da ovakve neodgovorne izjave obmanjuju javnost, prikrivaju realno stanje Srpskog brodarstva i korišćenjem tragedije naših kolega sprovodi sumnjive tajkunske uredbe i dodatno uništava naše već prilično uzdrmano brodarstvo.


Predsednik Udruženja profesionalnih lađara Srbije
Kapetan Branislav Vajda

Данас на Сави. Гурач под француском заставом гура ове (ваљда)танкере.

[attachment=1]

Мало заклоњено дрвећем, али је таква била ситуација.

Сви ови Меркури плове под румунском заставом, бар ови који пролазе кроз наше воде. Ни овај МЕРКУР 205 (http://www.marinetraffic.com/en/ais/details/ships/shipid:319116/mmsi:264162630/imo:0/vessel:MERCUR_205) није изузетак. Једини "Француз" кога сам овде видео је путнички L'EUROPE (http://www.marinetraffic.com/is/ais/details/ships/shipid:178651/mmsi:227720520/vessel:LEUROPE).

Као прилог постављам фотографију од пре три године на којој се може видети састав који потискује један од Меркура борећи се са дунавским таласима и изузетно јаком кошавом која је дувала тих дана.
[attachment=1]

Могуће је да од запрљаности нисам добро видео заставу. Слико сам из далека и током снимања нас двоје, колико нас је било, смо се двоумили да ли је румунска или француска застава. Хвала на исправци.

Занимљив ти је овај линк који иде са натписа "Меркур". На њему се и види позиција брода узводно Савом, неколико сати након што сам га сликао (25.11. око 12.00). дакле, потпуно си управу.

Да, то није ретка појава. Неки пут, код бродова чији су издуви на самој крми,  буду сасвим црне од издувних гасова да се уопште не могу познати са обале. Али најчешће је лако идентификовати брод на основу имена а и Румуни имају и ово NR (http://www.crwflags.com/fotw/flags/ro~hf.html) са стране па их и то одаје...

  http://www.zrenjaninski.com/region/odobren-projekat-revitalizacije-kanala-begej/?platform=hootsuite
ODOBREN PROJEKAT REVITALIZACIJE KANALA BEGEJ

December 11, 2016 AUTOR: ZRENJANINSKI
TwitterFacebook
NOVI SAD – Projekat revitalizacije kanala Begej je odobren za finansiranje. Vrednost projekta je skoro 14 miliona evra, on se finansira iz sredstava Evropske unije sa 85 procenata, dok ostalih 15 procenata dolazi iz sopstvenih sredstava, saopštilo je Javno preduzeće “Vode Vojvodine”.
 
  Ovaj projekat podrazumeva revitalizaciju hidročvorova Klek i Srpski Itebej, prevodnica, ustava i pratećih objekata. Pored toga gradiće se biciklistička staza pored kanala, u dužini od 30 kilometara, između ova dva mesta. U gradu Zrenjaninu planirana je izgradnja plutajućeg doka, priveza na Begeju i nabavka plovnog bagera i plovne kosačice za održavanje njegove plovnosti. Takođe, biće izrađena projektna dokumentacija za izmuljenje kanala Begej.
“Nakon završetka ovih radova očekuje se ponovno otvaranje plovidbe na kanalu Begej, razvoj turizma, unapređenje infrastrukture i povezivanje prekograničnog regiona kroz povećanje transporta”, navode u “Vodama Vojvodine”.
U ovom Intereg IPA projektu prekogranične saradnje sa Rumunijom, JVP “Vode Vojvodine” učestvuje zajedno sa Pokrajinskim sekretarijatom za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, dok s rumunske strane učestvuju još dva partnera.

Ovig dana traje borba sa velikim ledom na Dunavu, čudi me da to nitko da spomene.

https://www.youtube.com/watch?v=hOZlL95vXCc

https://www.youtube.com/watch?v=T1lrG9brdZc

Malo se razumijem u to, ova dva videa sam pronašao na brzinu, ima toga još.

poz.

Led na Dunavu debeo četiri metra - Papreno plaćamo Mađare jer su naši ledolomci havarisani i pokradeni
Zlatko Čonkaš   20.01.2017.

U ledom okovanoj Srbiji pokazalo se da probleme sa zamrznutim vodotokovima ne može niko da reši, pa su u pomoć pozvani susedi Mađari. Ispostavilo se, kao i mnogo puta do sada, da smo sami krivi što led pravi ovakve probleme, i da su državni organi na vreme upozoreni da će doći do kolapsa na Dunavu.

[attachment=1]

Načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Predrag Marić izjavio je da je u šest opština u Srbiji još na snazi vanredna situacija dok na rekama i dalje traje borba sa ledom koji na najkritičnijim tačkama dostiže debljinu i do četiri metra. Dok mađarski ledolomci oslobađaju Dunav na severu zemlje, domaći "Greben" i potiskivač "Bor" od leda brane Hidroelektranu "Đerdap 1".

https://youtu.be/8WpigPqtoFo

On je napomenuo da se do 23. januara očekuju niske temperature i povećanje vodostaja što neće doprineti poboljšavanjuu stanja na rekama.

Heroj Pinki više ne može da pomogne

Za vreme bivše Jugoslavije led na Dunavu od mađarske granice do Beograda razbijali su ledolomci nekada jedne od najvećih brodarskih firmi "Heroj Pinki". Danas, posle privatizacije, čuveni brodovi "Vučevo", "Čakor" i "Petrovaradin" stoje ukotvljeni i havarisani i sa njima je država raskinula ugovor. Ovi ledolomci kupljeni su davne 1968. novcem novosadskih poreskih obveznika, kao plovila od strateškog značaja za zemlju. Posle jedne neuspešne privatizacije, 2011. godine prešli su u ruke biznismena Dušana Borovice i njegove firme "Dunav grupa – agregati", od kada praktično nisu u funkciji.

Uništeni i pokradeni ledolomci

Prema rečima predsednika sindikata "Dunav grupe – agregati" Novice Cvetkovića u tom preduzeću je trenutno katastrofa.

- Nismo još u stečaju, ali 3,5 godine nema plata. Ledolomci su uništeni i pokradeni i ne mogu tek tako da se osposobe. Remont bi trajao barem godinu dana, a ti brodovi nemaju ni članove posade – priča nam Cvetković. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže za "Blic" da je ta institucija u periodu pre angažovanja mađarskih ledolomaca raspisala tender za nabavku te usluge, ali da se niko nije javio.

Nedimović: Država nije kriva

- Krivac se trenutno ne može tražiti u državi zato što je u poslednjih 50 godina posla za ledolomce bilo svega tri ili četiri puta. Kasnije je došlo do raskida ugovora sa "Heroj Pinkijem" i niko nije mogao naslutiti da će oni biti potrebni, odnosno da će morati biti kupljeni jer se to može uslužno raditi – izjavio je Nedimović.

[attachment=2]

Prema njegovim rečima, taj problem će ove godine biti trajno rešen.

- Elaborat postoji i imamo načine na koje ćemo rešiti ovaj problem. U planu je da se nabavi par multifunkcionalnih brodova koji će pored uloge ledolomca moći da obavljaju i poslove gurača i tegljača, kako ne bi stalno bili ukotvljeni i angažovani samo kada je veliki led – priča nam Nedimović.

Lađari: Na vreme smo upzorili državu

Udruženje profesionalnih lađara Srbije saopštilo je da je na vreme, još pre nekoliko meseci, upozoravalo na opasnost pojave leda na rekama i na nedostatak domaćih ledolomaca zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa države i privatizovanih brodarskih firmi.

[attachment=3]

To udruženje najavilo je da će o aktuelnim problemima pisano obavestiti i premijera i tražiti sastanak kako bi se u budućnosti izbegle veće nezgode.

- Pozivamo državu da u saradnji sa lađarskom strukom, a ne stručnim političarima, uradi nešto na obnovi ili nabavci ledolomaca, kao i po pitanju održavanja brodova posebne namene, jer je to pitanje ne samo prohodnosti plovnih puteva nego bezbednosti države, kako Srbije tako i suseda – poručili su lađari.

Mađarima parpeno plaćamo razbijanje leda

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da će Srbiju razbijanje leda na Dunavu koštati u proseku po satu 120 evra, a priprema za otpočinjanje posla 77,5 evra po satu, za svaki od dva ledolomca iz Mađarske. Ti troškovi, kako ističu, čine oko 25 odsto ukupnih izdataka angažovanja jednog ledolomca, jer u skladu sa međudržavnim dogovorom Mađarske, Hrvatske i Srbije, po 25 odsto plaćaju Hrvatska i Srbija, a 50 odsto Mađarska.

- Ukupna cena za pripremu oko loma leda u proseku iznosi 230 evra po satu, a samo razbijanje u proseku 480 evra po satu - navode u ministarstvu.

Izvor: www.blic.rs

  Nema ovde nikavme pameti. Rešenje je jednostavno. Ili kupiti nove ili oduzeti od sadašnjeg vlasnika-http://www.dunav-grupa.rs/?modul=strana&f_id=1&dod=14   postojeće i remontovati ih. Dati buduće ledolomce Vojvodina Vodama ; Plov putu ili bilo kojoj ustanovi koja bi mogla da radi taj posao. Da obezbedi redovno održavanje i stručnu posadu. Ovako nas košta više. Mada troškovi se dele jer i Hrvatska i Mađarska učestvuju .

Moglo bi se osnovati međunarodno Dunavsko riječno poduzeće. Neka svak dade svoj udio recipročno prema dužini rijeke.

Ево га Дунав данас код Земуна:

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Одавно нисам водео тако велики лед. Слика не може да дочара то како то изгледа. Лед је нагомилан (навучен) уз обалу и према десном рукавцу код Великог Ратног острва. Штрчи изнад воде и по мета, метарипо. Два сплава (један је на слици) и неколико чамаца су здробљени, вероватно неки су и потонули. Овде код Земуна главни ток реке, је проходан. Кад наиђе онај лед од Апатина и Даља биће занимљиво.

  Interesantno ! Kako bi se računao tok Dunava kroz Hrvatsku i Srbiju gde je granica matica reke? Ovako sada, Mađarska učestvuje s 50% a Srbija i Hrvatska dele ostatak.

Skupna dužina reke kao granica / polovina.

 Kao što rekoh. Odprilike i sada to imamo. Osnivanjem zajedničkog preduzeća bi Mađarska - valjda unela svojih 16 ledolomaca Srbija- 2 . I eventualno još dva koja bi ja oduzeo od Borovice i o njegovom trošku priveo nameni. Znači da bi samo Hrvatska plaćala - po mom ? ? ? :help

19 век германски  додаток за кршење на мраз на Дунав

[attachment=1]

   Ako neko ima posla sa ledom i zaleđenim rekama onda su to Rusi. Ne treba neka velika pamet već samo treba pogledati kod njih i naučiti kako se to radi. I naravno, platiti koliko traže...

Zna li neko kako su se u praksi pokazali ovde pomenuti ledolomci?

https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,2207.330.html

https://www.youtube.com/watch?v=sMJHhXRlz5U

 Ovde ima malo o samom načinu rada ledolomca. A sada o improvizacijama. Nisam čuo da su uspešno upotrebljeni remorkeri van zimovnika. I malo OFF. Postojala je namera da se od jednog starog minolovca napravi brod za čišćenje ulaza u zimovnik Veliki problem prilikom niskog vodostaja je izlazak iz zimovnika zbog nanosa peska ( bar je tako bilo u moje vreme). Tako što bi RRF dao brod i posadu a brodogradilište pumpe i ostalo što bi bilo potrebno. Propašću brodogradilišta , propala je i ideja- koliko je meni poznato.
 
 P.S. Sasvim je normalno i kod vojnih i kod civilnih brodova da posada drvenim -ili kakvim već batovima lupa led oko svog objekta.

 Mi smo jedne godine na molbu brodogradilišta Apatin a po odobrenju K- de razbili led u Zimovniku apatin.

Lalošu moj,
mogao si odmah opisati ovu AUTOMATIKU,stisneš dugme,uzmeš macolu i lepo automatski lupaš led a ne tu zloupotrebljavati BOROVNICU i očekivati od njega da rješi problem.Automatika je ipak automatika i dostigniuće našeg PDV,koji je iza sebe ostavio i niz EU zemalja,pa mi smo tigar u ekonomiji za te tamo bede u EU. :laugh:
Poz.

Joj ljudi napravio sam grešku,mislio sam na BDP a ne PDV, jer naš BDP čini Proizvodnja a ne porezi (PDV) i smanjenje plata i penzija.Što ćeš kad je netko star, događaju mu se takve stvari,IZVINITE ! :laugh:
Poz.

Svi strahuju od velikih santi leda, ali evo šta je sada najopasnije po mostove
Miloš Stanić   21.01.2017.

Velike sante leda danas su počele da se odvajaju na Dunavu i prete svemu što im se nizvodno nađe na putu, a najguroženiji bi zbog toga mogli da budu mostovi.

Potiskivač ''Sloga'' potiskuje led na Dunavu kod Novog Sada
[attachment=1]

Upravo ovu bojazan izneo je danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović koji je rekao da bi, ukoliko se led ne kanališe pravilno, mogli biti ugroženi mostovi.

- Ledolomci u Novom Sadu patroliraju non-stop i vodi se računa o dimenzijama santi leda - dodao je ministar. Danas su iz preduzeća "Vode Vojvodine" saopštili i da je razbijen prvi led iz daljske krivine gde je prethodnih dana bio ledeni čep dugačak čak 15 kilometara.

- Reč je o manjim santama koje za sada bez problema prolaze deonicu kod Novog Sada koja je inače problematična zbog krivina, uskog korita i mostova. U slučaju da se prilikom lomljenja leda u daljskoj krivini, što upravo radi veći lodolomac, odlomi veća ledena santa, još od jutros kod Novog Sad dežura potiskivač "Sloga", koji će te sante bezbedno usmeriti nizvodno - navode u "Vodama Vojvodine".

U ovome je najveći problem

Problem mogu predstavljati i manje sante koje tokom puta ubrzavaju, što pri udaru može da izazove pucanje stuba. Stručnjak za odbranu od poplava Mirko Galonja kaže da se jedan most može srušiti zbog leda tako što se sante zaglave na stubovima, a voda ih konstantno gura.

Najopasnije na manjim rekama u Centraloj Srbiji

Kako obajšnjavaju stručnjaci led može da ugrozi mostove, ali su daleko manje šanse da se to dogodi sa mostovima koji imaju monolitne masivne stubove. U biroima za projektovanje mostova rekli su nam da bi ugroženiji mogli biti mostovi sa povijenim šipovima, koji su češće građeni na manjim rekama u Centralnoj Srbiji. Kod velikih mostova, kakav je "Most Slobode" u Novom Sadu pored kojeg ovih dana plove sante, pri gradnji se računa kolike sile mogu da izdrže stubovi, a oni se projektuju čak tako da mogu da izdrže i udar broda.

Ni miniranje leda tada nije pomoglo

Galonja ističe da je poslednje zabeležno rušenje mosta zbog leda na našem području bilo na reci Tamiš u 19. veku. Galonja se seća i 1957. godine, kada je led na Dunavu bio izuzetno masivan, a nije bilo ledolomaca. Tada je na razbijanju leda učestvovala vojska koja ga je čak i bombardovala.

- Miniranje i bombardovanje nije se pokazalo efikasnim. Bombe su se odbijale o površinu leda i nisu uspele ništa da urade. Gađali su led čak iz helikoptera, a neke bombe težile su i po 200 kilograma - kaže on. Naš sagovornik dodaje da se posle tog slučaja krenulo u nabavku ledolomaca, da je Mađarska koja je pretpela veliku štetu usled poplava koje je izazvao led napravila 16 takvih brodova, dok je je kod nas nabavljeno šest. Naši ledolomci su danas havarisani i pokradeni, a danas u i ministar Nedimović i ministarka Zorana Mihajlović izašli sa izjavama da hitno moramo da nabavimo nove, kako bi bili spremni da se izborimo sa nekim budućim ledenim talasima.

Izvor: www.blic.rs

Uz zadnji pasus gornjeg članka.
Ovih dana sam bio sa jednim kolegom koji se sjeća ovoga iz zadnjeg članka.On kaže da je bio dječak i da su se klizali na Dunavu.Kaže da je bilo i okomitih santi ali da se moglo između njih klizati.Odjednom,kaže on pojaviše se avioni i počeše da bacaju bombe.Jedva su uspjeli da se dokopaju obale.
Inače i on se žali na ovog "spsosobnjaka" Borovicu.Kaže da ovi u EPS-u imaju svoje ledolomce za Đerdap ali da je ovaj Borovica uspio da uništi ove iz Vojvodina voda.
Inače i gore piše da je tu opasno što Dunav gura jednu santu ispod druge te da se stvori čep i nekoliko metara koji uzvodno može izazvati poplavu,što je tada bilo u Mađarskoj.

Poz.

Uprkos niskim temperaturama biće probijen led kod Dalja
Tanjug   21.01.2017.

Niske temeprature u Mađarskoj će povećati priliv leda u narednom periodu, ali ćemo sa dva dodatna ledolomca iz Mađarske, koji su već u Srbiji, uspeti da probijemo ledenu barijeru kod Dalja, izjavio je danas pomoćnik direktora Voda Vojvodine Aleksandar Nikolić.

[attachment=1]

- U narednom periodu se očekuju dosta niske temeprature, do minus 17, a u Mađarskoj i minus 20 i niže, što će sigurno uticati i na priliv leda - rekao je Nikolić za Pink. On je kazao da su dva dodatna ledolomca iz Mađarske trenutno u Apatinu i da čekaju da se probije ledena barijera kod Daljske krivine da bi nastavili put ka beogradskom sektoru, gde će razbijati led. Nikolić je kazao da je samo još Dunav problem kod Daljske krivine i nizvodno od Belegiša prema Beogradu. Kada je reč o ostalim vodotokovima u Vojvodini, Nikolić kaže da tu nema problema.

- Banatski vodotokovi su pod ledostajem što je normalno. Tisa je 100 odsto pod ledostajem što je, takođe, normalno - rekao je Nikolić.

U Srbiji su ukupno četiri ledolomca iz Mađarske.

Izvor: www.blic.rs

  Mislim da nije ni vreme ni mesto. Ovo je preozbiljna tema .
 Karlo, shvatio sam.
  I ja volim da koristim:Ironija je vrlo opsta - u pitanju je naglasavanje putem kontrasta izmedju izrecenog i nagovestenog znacenja. To je prosto "reci suprotno od onoga sto se se misli". U pitanju je zapravo stilska figura slicna metafori: dok je kod metafore odnos izmedju bliskih pojmova, kod ironije je odnos suprotstavljenih. Ironija se moze koristiti u pozitivnom i negativnom kontekstu, na primer nekom atleti se u smislu isticanja njegove snage moze reci: "Vidi se kako si zgoljav".

Sarkazam i ironija su povezani pojmovi ali sarkazam nije podvrsta ironije nego je to, najcesce, koriscenje ironije na zajedljiv, pakostan nacin. Najcesci recept za sarkazam je ironija u negativnom kontekstu sa dozom zlobe:)
Ipak, sarkazam ne mora uvek da ukljucuje ironiju, on moze umesto ironije sadrzavati alegoriju, metaforu, hiperbolu i dr. Prosto receno, tu se obicno radi o kiseloj, zlobnoj sali na tudj racun (sto se svakako najefektnije postize ironijom).
Unatoc tome, sarkazam cak ne mora ni biti zlonameran, vec moze biti nacin da se nekoga malo podbode na licnoj bazi ne bi li nesto shvatio - npr. kad prijatelju sa nekim glupim naumom kazes: "Au to si smislio za medalju", to je prilicno 1/1 sarkazam ali moze biti sasvim dobronameran.

Cinizam je nesto sasvim razlicito od prethodno dvoje i nije uopste povezan sa ironijom, a ima tek ponesto veze sa sarkazmom. To je jedna prevashodno nepovoljna kvalifikacija coveka (ovde se vec vise uopste ne radi o jeziku i nacinu izrazavanja, da se razumemo) koji ima neobicno prezriv, nipodastavajuci odnos prema svemu. Cinizam podrazumeva neuvazavanje ljudskih vrlina (kako tudjih, tako i sopstvenih), nepoverenje u druge i jedan generalno toksican i nekonstruktivan stav lisen svakog entuzijazma. To je cinizam u cistom obliku i u glavom smislu.
Za razliku od sarkazma, koji obicno to jeste, cinizam nije sam po sebi zlocudan i "na tudj racun", nego je to neciji unutrasnji, latentni odnos; tako na primer i filantrop moze biti cinican. Cinizam je blizak amoralnosti, ne toliko nemoralnosti.
Cinizam tako uopste ni ne mora biti nepovoljna kvalifikacija, nego moze biti neutralna ako cinik ima neki valjan razlog za takav ili slican stav ili ako taj stav nosi neku istinu i mudrost u sebi. To moze biti slucaj sa filozofom ili nekim starcem koji je "preziveo toliko i toliko ratova i video svega i svacega i dosta mu je i ljudi i svega".

Sa gorerecenim u vidu, cinizam se kod ljudi najcesce prepoznaje po sarkazmu; sarkazam je nekako prirodan, podrazumevan nacin kanalisanja cinizma i kad je neko sarkastican, taj makar ne bio po stavu cinik, u tom momentu ispoljava svoju cinicnu stranu (koju vecina ljudi ima te su obicno oni koji je nemaju operisani od svakog humora).

Slažem se sa Vama @kilezr.Teroretski  da bi se nešta lakše razumjelo može se "razbiti" u niz oblasti.Da li je tako,treba pročitati literaturu  u Matci Srpskoj u NS.Može se tu vidjeti i "značenje" miševa ispod plasta u vezi sa predstojećim vremenskim periodima.Sigurno da tu nisu bitni novodoseljeni,ali ne možemo reći da nemaju i oni nekakva pozitivna iskustva.Tko će tu  stvari postaviti ispravno,zaista je teško razlučiti.
Slažem se sa Vama,da su stvari veoma ozbiljne,priroda je ipak još vladajuća.
Volim sve ljude na ovim područjima,ali koliko oni ustvari kontrolišu situaciju,pokušajte se odrediti.Ne bih želio da odustanete od "borbe",i izvinjavam se ako mislite da sam ja u bilo čemu protiv.
Kako ste i Vi naveli,moja životna iskustva su preduga i ne slažu se sa teorijom,ne bih volio da Vas demorališem,mislim da na ovim terenima nisu odlučujući ljudi sa ovih područja, i ako mislim da je to područje (ZR) uspjevalo da se bori dug period u odnosu na druge u Vojvodini..
Dobro je da niste upotrebili Seneku i njegovu raspravu o Gnjevu,jer zaista volim sve.
Dakle,borite se,podržavam Vas.Ipak  ne zanosite se da ste "odlučujući " i ako bih volio da je tako.
Da se vratim na temu,da li netko ima podatak,plaćamo li mi i tih 25% Madarima?Nadajmo se da oni neće biti zlobni i odustati od "odčepljenja",jer će to i za njih biti štetno.
Poz.

Ова новинарска прича да су мостови угрожени од леда је више за лаике. Мала је вероватноћа да лед угрози постове на Дунаву и Сави. То се и каже у делу текста где се помињу шта о томе кажу пројектанти мостова, али је наслов ипак бомбастичан. Својевремено сам био у некој комисији која је разматрала могућност угрожавања мостова на Дунаву како од удара бродова тако и од леда и посебно експлозивних направа које би допловиле или би биле активиране довожењем возила са експлозивом. Закључак је био да је мала вероватноћа да се мост може срушити ударом брода (могуће је оштећење појединих стубова али не и рушење моста), још мање ледом јер се они пројектују да издрже управо такве ударе и притиске. Што се експлозива тиче најопасније је постављање експлозива у наменске отворе на конструкцији (на осетљивим местима), а знатно теже  довожењем возила натоварених експлозивом или експлозијом пловећих објеката.

I ako izgleda da se stvari samo ponavljaju ipak se pomalo i razlikuju.vo što ide danas.Evo što ima interesantno danas:

Пробијена ледена баријера код Даљске кривине

Пре куповине нових, провериће се стање запуштених ледоломаца
недеља, 22.01.2017. у 10:41
[attachment=1]


Ледена баријера код Даљске кривине у потпуности је пробијена чиме је коридор за проток воде на том делу Дунава поново функционалан, речено је Танјугу у министарству пољопривреде.

Како се наводи, два ледоломца из Апатина сада су на путу ка Београду, док ледоломац Гребен истовремено ради на разбијању леда код Гроцке – преноси Танјуг.

 
Пре куповине нових, провериће се стање запуштених ледоломаца

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић изјавио је да се један већи мађарски ледоломац налажи на 700 метара од мањег који је заробљен код Даљске кривине и додао да очекује да он ускоро буде ослобођен.

„Очекујем да се тамо потпуно рашчисти и да ледоломци „Сечањ” и „7”, који су усидрени у Апатину крену ка Београду и да у наредна два - три дана имамо чисту ситуацију”, рекао је Недимовић за ТВ Пинк.

Додао је да се ледоломци данима боре да очисте коридор од Апатина до Богојева, истичући да је пао ниво воде на Дунаву, те да је водостај за око метар мањи него претходних дана.

„Имамо и 'Гребен' и 'Бор' који раде узводно од Ђердапа и у наредним данима имаћемо добру ситуацију”, рекао је Недимовић. Подсетио је дан је Србија искористила међународни споразум са Мађарском о слању ледоломаца, истичући да су људи из „Војводина воде” и „Србијаводе” даноноћно на рекама.

Недимовић је назначио да је под ледом у Србији 693 километара река, на којима је проглашена редовна одбрана од поплава, као и још 110 километара река на којима је ванредна одбрана од поплава.


Србија дозволила да домаћи ледоломци пропадају, а тражи помоћ од Мађарске (Фото анјуг/Јарослав Пап)

Министар је поновио да је намера да се реши проблем са ледоломцима, наводећи да нови ледоломац кошта између 3,5 и 4 милиона евра. „Али, ледоломац није кекс, па да може да се купи у свакој самопослузи, морате да га испројектујете, да се он направи. Ми смо приступили том послу”, рекао је Недимовић.

Додао је и да се ледоломци, који су у Новом Саду, а који се спомињу у медијима, од 2011. уопште не користе, те у овом тренутку немају ни оспособљене моторе. „Ми имамо озбиљну стуацију, анализираћемо и њихово стање, пре него што донесемо одлуку о куповини нових.”, рекао је Недимовић. Наводећи да се проблем са ледломцима није размтарао до сада, министар каже да то не жели да користи као изговор, већ да реши проблем.

„Свашта је овој земљи продато након 2000. године, свашта је урађено и са другим стварима, које су од стратешког интереса за земљу. Имамо јасан циљ, а то је да решимо проблем ледоломаца у нередним годинама, уз друге ствари за одбрану од поплава”, навео је Недимовић.

Министар је истакао и да ови временски услови неће значајније утицати на усеве. Како каже, ова ситуација није непозната, већ смо је ми заборавили у последњих 10-15 година.

„Имали смо оваквих ситуација средином 80-их година, па и пре пет-шест година. Додуше, овако озбиљну ситуацију са ледом нисмо одавно имали, али морамо стално да се привикавамо, климатске промене су чињеница”, рекао је Недимовић.

Танјуг
Ослобођен ледоломац заглављен у леду

НОВИ САД - Већи од два мађарска ледоломца успео је данас око поднева да се пробије кроз даљску кривину и ослободи мањи ледоломац, саопштено је из јавног водопривредног предузећа Воде Војводине.

После успостављања коридора, други пар ледоломаца који су чекали усидрени у Апатину, кренули су низводно према Новом Саду и Београду. Други пар ледоломаца деловаће низводно од зоне од заједничког интереса, а у Новом Саду се очекују у понедељак, наведено је у саопштењу.

Током претходне ноћи, потискивач „Слога” је од 19 сати у суботу до један сат после поноћи био ангажован на пропуштању ледених санти у зони Новог Сада. „Слога” остаје у стању приправности за интервенције по потреби.

Ванредна одбрана од загушења ледом и даље се спроводи на 104,7 километара Дунава. Редовна одбрана на снази је на 628,67 километара Дунава, Саве, Тисе и банатских водотока. Осматрачки тимови прате ледене појаве у складу са Општим и Оперативним планом одбране, закљученмо је у саопштењу ЈП Вода Војводине.
Фонет

 
На Морави пуца лед, али га је још много

ЈАГОДИНА - На Великој Морави пуца лед, али га је још много, а наслаге су и преко 30 центиметара.

Ванредна одбрана од леда, уведена пре десет дана, од стране Ј.П „Србијаводе”, и даље је на снази.

Код Јагодине, код Глоговачког моста, река је одледила кроз средину корита, плутају комади леда, а уз ток се окупљају птице корморани у потрази за рибом.

Уз обале, пре свега леву, још су велике наслаге леда, које су заробиле рибарске чамце, дебљине преко 30 центиметара, процењују риболовци.

Са обале се чује како пуца лед.

Када порасте температура, око поднева лед крене, пуца, местимично се чује и вода испод њега, али се ноћу све поново стегне, јер је температура и преко -15 степени Целзујсових, објашњавају рибари – преноси Танјуг.
----------------
I evo šta kažu stručnjaci u drugim člancima (ne ja).
Suprotno nekima do sada,tvrde da opasnosti od poplava nema,sve dok su reke zaleđene.Prava opasnost dolazi kad se led počne topiti i kad zbog toga vodostaj poraste.Tad dolazi do opasnosti od leda ako se nagomila i začepi normalni protok Dunava i Save.Tako je bilo i onda u Mađarskoj i to tek u martu.
I pošto su meni interesantniji komentari često od "zvaničnih" stručnih,ima nekoliko interesantnih:
Jedan ovu situaciju upoređuje sa "psećom" logikom.Kaže,pas na toj ciči zimi se sklupča i "zakune" se da će kad otopli napraviti sebi kućicu za sledeću zimu,međutim ljeti kad se raširi da bi se rashladio od vrućine,zaključi da bi to bio velik posao jer se "raširio" i odustaje do zime kad ponova se "zakune" na isto.
Naravoučenije,neće ovi što sada tvrde ni kupiti nove ni osposobiti stare,jer im na ljeto neće trebati i bit će to "velik" posao.
Drugi komentar se odnosi na ovo gore u tekstu,gdje se tvrdi,da ovi iz Vo da Srbije i Voda vojvodine,su stalno angažovani na cjelom toku.Lijepo čovjek zaključi,da nemaju ledolomce i čime su onda "angažovani",jedino maljevima sa obale lupaju led.
I još jedan komentar koji se odnosi na našu situaciju i u vezi drugih odbrambenih sredstava.Počinje "da se prase ne goji za Božić".U kojoj normalnoj zemlji se sredstva unište kao nepotrebna,pa onda kad se problem javi zaključi se,da nema potrebnih sredstava i obeća se da će se kupiti nova ili osposobiti,ako je negdje na otpadu ostalo koje staro sredstvo (misli se i na druga sredstva za spašavnje,pontoni,čamci i sl.).Zaista sve po "planu".
Bilo je tu još ponešta,na pr, hoće li se utvrditi tko je prodao Borovici ledolomce i da li će odgovarati itd.

Poz.

Kod Starih Banovaca povećava se debljina leda na Dunavu
Tanjug   24.01.2017.

Javno vodoprivredno preduzeće "Vode Vojvodine" saopštilo je danas da je na delu Dunava, od Slankamena do Starih Banovaca, došlo je do ledostaja, da je na deonici dugoj šest kilometara ledostaj je još uvek manje debljine od oko 20 centimetara, te da je nizvodno počelo gomilanje leda i da se debljina leda povećava.

[attachment=1]

U saopštenju se navodi da je u Daljskoj krivini formiran koridor kroz ledenu barijeru od oko 70 do 100 metara, a da je preostali deo toka pod ledostajem. Planirano je da madjarski ledolomac broj XI tokom dana prodje celu deonicu koridora, od Borova Sela do mosta Bogojevo, a nakon toga da radi na sitnjenju leda širenjem koridora sa nizvodne strane. "Od Daljske krivine do Slankamena procenat pokrivenosti ledom iznosi od 40 do 70 procenata", kaže se u saopštenju i dodaje da je potiskivač "Sloga" i dalje angažovan na održavanju ledohoda na sektoru Grada Novog Sada i u pripravnosti je 24 sata. Par mađarskih ledolomaca koji su juče stigli u Novi Sad jutros su krenuli nizvodno prema Beogradu. Ledolomci su stigli do prve barijere i rade kod Surduka. Na reci Savi pokrivenost vodnog ogledala ledom se smanjuje, dok je na Tisi i banatskim vodotocima na celoj dužini toka formiran ledostaj. Vanredna odbrana od zagušenja ledom ostaje na snazi na 104,7 kilometara na Dunavu, dok se redovne mere odbrane sprovode na 628,67 kilometara na Dunavu, Savi, Tisi i banatskim vodotocima.

Izvor: www.blic.rs

Чамци браће Николић – од Мачве до Летоније

У малој радионици породице Николић настаје прави производ из Србије. За израду чамаца савијају и варе алуминијум из Севојна, а за пројекте и ентеријер пловила ангажују митровачке мале фирме. Осим роболовачких, на захтев купаца раде и веће чамце, глисере и катамаране, кажу и до двадесетак годишње.

„Ја имам у производњи неколико људи, то је базна производња. Ми ту радимо грубе радове, а касније производњу финализујемо уз помоћ седам-осам мањих фирми из Митровице. Наши су производи примерени буџету, тако да се сналазимо што се тиче купаца“, каже Бранко Николић из „Ђена шипа“.

Да би посао напредовао, помаже и Бранков брат, иначе здравствени радник.

„Све своје слободно време користим да помогнем брату да се фирма развије, пошто смо емотивно везани за овај посао – наш покојни отац је радио у бродоградилишту 'Сава' у Мачванској Митровици, али и широм Европе и Јадрана“, прича Станко Николић.

Поједини купци кажу да посебно цене ручну израду и могућност да бирају дизајн и пловило за стабилну вожњу.

„Нема љуљања, то је један комфор. Изгледа као дневна соба, није класичан брод, није мали простор“, истиче купац Горан Станковић.

Овај катамаран произведен у Митровици кошта три пута мање него на западном тржишту. Овдашњи чамци плове домаћим рекама, али и у земљама региона, па чак и у Летонији.

Намера власника је да изграде нови погон и повећају извоз. У локалној самоуправи кажу да су олакшали процедуре, и да је бродоградња у Мачванској Митровици, уз постојеће бродоградилиште, коначно пребродила буру.

Izvor: www.rts.rs

Дали неко од вас ко ради на нашим речним теретним бродовима или зна може да опише живот на броду,послове,какви су услови,колико се ради,зарађује?

Dugo nisam bio na forumu.Jednostavno ,nisam imao inspiraciju.Šta napisati o brodarstvu u Srbiji?Kakakv bih naslov naveo?
Jednostavno ,prazno polje ili Ništavilo.
Zadnjih deset godina ništa novog nema.Stanje nikakvo.Brodovi stari, a ovi novi što se kupuju,  stariji su od  Vikinških jedrenjaka.
Lešine plove Dunavom.Ni Cigani ih ne bi uzeli za staro gvožđe.
Brodovi ne upotrebljivi jer se u njih ne ulaže ništa.Čak se i ne farbaju.Korita brodova trula,motori pred smrt.I naravno,ljudi plove na njima.treba prehraniti porodicu.
Pravih kapetana nema više.Oni su otišli ili u penziju ili u EU.Sadašnji kapetani jedva da imaju i osnovnu školu.To im je omogućila država.Ne moraš više ići u Brodarsku školu.Možeš biti pekar i postati kapetan.
Kapetanije služe da se otmu pare izmišljenim ispitima koje niko u svetu ne priznaje.Ispiti su normalna stvar, ali kada te ispituju ljudi koji nemaju dva dana plovidbe ,onda treba da dobro razmislimo,gde je brodarstvo i kuda ide.
U stvari mi i nemamo brodove,jer su uglavnom registrovani u Slovačkoj ,Ukrajini,Moldaviji.Posada naravno naša,sa platama ispod bilo kog dostojanstva.Na nekim kompanijama su zaposleni Ukrajinci,mada ni oni neće da rade više za naše plate.I oni odoše u EU kompanije,jer su odlični lađari i školovani.Na stranu ostale osobine,što i nije tema.
Nešto što je pozitivno napisati?Nema toga više osim sećanja da smo bili priznati i poštovani u Evropi.A sada?Sada je praznina.

А на бродовима, цела посада се баве неком нелегалном работом, најчешће крађом горива кроз разне видове "уштеде".

Ja sam svojevremeno kupovao burad dizela od njih, ali ne javlja mi se taj drugar poodavno što je imao tu vezu. Možda je na "odmoru" :)

Па, сад неки су заиста на продуженом одмору и тзв. пиратерија у "бермудском" троуглу (Београд-Панчево-Смедерево) значајно је пала, посебно са наших баржи које су превозиле нафту из рафинерије. Далеко од тога да је искорењено, али је значајно смањено.

Avala i Jagodnja.

[attachment=1]

[attachment=2]

 I Begejom još nešto prođe.

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]

 [attachment=1]
 [attachment=2]
 [attachment=3]
 

 Dunav Agregati. Bivše Zrenjaninsko Brodarstvo. Normalno prodato i skoro uništeno. Isti vlasnik : Heroj Pinki; Brodarstvo Zrenjanin ; . . .Šta reći???

Зар тај "Дунав агрегати" није отишао у стечај?

 Vidim da plove. Stečaj ? Pa zar je to prepreka? I Brodogradilište " Begej" je u stečaju bilo godinama i uspešno smo radili za zapadno tržište , imali odlične izvozne rezultate.

Било је блокада Дунава бродовима, радници нису примали плату, па тужили па су им извршитељи продавали бродове и тд. и сл... Можда је део у Зрењанину продат...

 Znam za to. Deo su sistema Dunav Grupa. Ima tu više firmi. Iz bivšeg brodarstva su ostale te samohodke Mislim 3 kom.) i pretovarno postrojenje " Zrenjaninka"

Nešto preturam po folderima, nađem ovu fotku, snimio sam je 24.04.2010.

Gurač Topola, snimljeno kod novog sajmišta.


[attachment=1]

  Nesreća na Tisi kod sela Taraš!
 https://www.blic.rs/vesti/hronika/sravnio-nas-je-sa-zemljom-i-pobegao-jeziva-drama-na-tisi-bracni-par-pukom-srecom/myc4shk?fbclid=IwAR01WbuMT-sps9RlhVuBCn4x1lTtPcswLY04sCx0qUxsec5FbVQbcopBRUE

  [attachment=1]
  [attachment=2]
  [attachment=3]
  [attachment=4]
  [attachment=5]

  Nešto i neko zaluta i u Begej.

https://youtu.be/I1-8FsVyN04

  [attachment=1]

Какав је ово брод? Неки утоваривач расутог терета (шљунка и сл.)?

 Da, pretovarno postrojenje . Dva bagera, transportna traka za iskrcaj metarijala. Pošto nema motore potiskuje ga drugi objekat , u ovom slučaju samohotka.

Има овде, код мене на Новом Београду, на крају Блока 45 један сличан за претовар шљунка...

Konkretni deo sa trakom se zove konvejer i služi za pretovar rasutog tereta. Kao što je rekao kilezr - u ovom slučajju radi se o samohodnom brodu. U nekim slučajevima ovakvi brodovi se nazivaju skreperi. Bila nekad, nije više. Sada je privremena deponije peska firme Rapid iz Rume/Sremske Mitrovice koja je dobila tender za izgradnju, tj završetak izgradnje, obilaznice. Uskoro se produžava ulica J. Gagarina do Surčinske petlje.

Нисам сигуран да је тако. Неки дан сам прошао поред и ради...То је иначе око 500м далеко од улице Јурија Гагарина. За њен продужетак одавно је остављена раскрсница и празан простор између зграда и то нема везе са "шљункаром".

субота, 27.03.2021.
Бранка Васиљевић

Чукарички рукавац очишћен и саниран

Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе” за 60 радних дана успело је да уклони око 40.000 кубика муља. – Радовима није отклоњен узрок лошег квалитета воде, већ је само санирано настало стање

Нема више непријатног мириса, нестало је и муља, а и вода у Чукаричком рукавцу дубља је и лепше je боје него у новембру прошле године. За то je заслужнo Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе” које je за 60 радних дана успелo да из рукавца у коме су се наталожиле фекалије уклони око 40.000 кубика муља. Посао је завршен пре нешто више од месец дана, али је било потребно урадити и све потребне елаборате и процене. Сада је овај део града коме гравитира велики број љубитеља природе – шетача, бициклиста, али и риболоваца – враћен у колико-толико прихватљиво стање.

– Санација десне обале реке Саве у зони Чукаричког рукавца обављена је од 23. новембра прошле до 23. фебруара ове године и то по наутичким условима Лучке капетаније Београд, Сектора за водни саобраћај и безбедност пловидбе и Дирекције за водне путеве. Извађени речни нанос одлаган је у матицу Дунавa на око 300 до 400 метара од леве обале и у близини Панчевачког моста, на местима одређеним према морфолошким карактеристикама дна тако да није био угрожен његов ток нити пловидба – објаснили су у „Србијаводама”.

Муљ из Чукаричког рукавца уклањан је уз помоћ специјалног пловног објекта „Стара Сава” са хидрауличким багером запремине кашике од два кубика, два шлепа односно сенкера носивости 262,5 тонa и два моторна тегљача. У шлеп или сенкер дужине око 47 и висине око седам метара може да стане 180 кубика товара. Посао у рукавцу обављен је од Саве ка ушћу Топчидерске реке, у дужини од 554,60 метара.

– Овим радовима уклоњен је део наноса који је наталожен у Чукаричком рукавцу у периоду од 2016. године до данас, (крајем јуна 2018. године, у поплавама је велика количина муља Топчидерском реком доспела у рукавац). Осим тога, у периоду малих и средњих вода реке Саве формирају се спрудови уз десну обалу залива, непосредно узводно и низводно од ушћа Топчидерке, што додатно погоршава хидрауличке и еколошке услове. Уклањањем ових спрудова и чишћењем муља побољшана је циркулација воде у рукавцу, низводно од ушћа Топчидерске реке – кажу у „Србијаводама”.

Али овим радовима, како истичу, није отклоњен узрок лошег квалитета воде, већ је само санирано настало стање. Воде Чукаричког рукавца представљају мешавину повратних вода реке Саве, Топчидерске реке, процедних вода из приобаља и језера на Ади, као и језерске воде, у случају рада пумпи. У Чукарички рукавац се директно изливају и два кишна колектора на која је нерегуларно прикључен и део фекалне канализације, која уноси велико органско загађење и значајно утиче на погоршање квалитета површинских вода. Свакако, највише наноса и загађујућих материја уноси Топчидерска река.

– Због слабе циркулације у рукавцу, нарочито због успоравања повратних вода реке Саве, акваторија је претворена у велику таложницу суспендованих материја са различитим органским и неорганским микрополутантима. На неке узроке који су део природних процеса седиментације не може да се утиче, на пример на таложење наноса из Саве, који доспева у Чукарички рукавац, али на неке може. Трајни ефекти на заштити и уређењу Чукаричког рукавца постићи ће се само комплексним уређењем слива Топчидерске реке, укидањем свих канализационих излива, изградњом комплетне комуналне инфраструктуре, канализационих црпних станица и постројења за пречишћавање отпадних вода, као и утврђивањем одговарајуће регулативе за постављање плутајућих објеката – кажу у „Србијаводама”.

Проблем у Чукаричком рукавцу јавио се прошлог лета и јесени када се због огромне количине муља и ниског водостаја појавио изузетно непријатан мирис у овом делу града. Пошто ниједно од градских предузећа није могло да се ухвати у коштац са овом учесталом проблематиком, посао су преузеле „Србијаводе”.

Izvor: www.politika.rs

 Potonula barža prilikom utovara šljunka kod Nizvodno od Smedereva.

https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/3324648-potonula-barza-prilikom-utovara-hospitalizovan-mornar-plovni-bager-prijavljivan-inspekciji

 Snimak je s kamere bagera

  https://sdcafe.rs/zastrasujuci-video-potonula-barza-kod-smedereva/?fbclid=IwAR3tSdVedlHid8yk6diu8zvoINq0XcifHEcPtaJeIIYbgHp4Wo6jBlcDr7A

Па овај шлеп-баржа се једноствано преполовио. То значи да он већ дуго није био ни за какаву употребу. Због овога би онај ко је дао или дозволио пловидбу требао да заврши на суду. Срећа да нико није погинуо.

 Pretovarena barža, previše . Inače sam taj bager remontovao pre dva meseca tu na licu mesta .I prošle godine isto .  Nabacio sam ruku ili strelu za kopanje .

Брод 'Воља'.

[attachment=1]
Првих година по слому царске Русије у нашу земљу је дошао г. Димитрије Васиљевић Сироткин (1864–1953), бив. градоначелник Нижњег Новгорода и један од највећих бродовласника на Волги. Одмах по своме доласку он је почео да ради на организовању паробродарства на Сави и Дунаву. У тај посао уложио је сав свој труд и велику енергију. Као предузимљив и способан човек, он је 1922. године од Општине жарковачке узео у закуп плац на почетку Макиша на коме је некада била стругара и на њему подигао радионицу за оправку и грађење бродова, где су већином налазили упослење руски емигранти.
Радионица је почела са радом 1923. године и први брод који је у њој изграђен био је моторни чамац 'Коља', назван по његовом сину. Дана 18. 9. 1924. године је у присуству управника града Београда Манојла Лазаревића, директора Јадранске банке и великог броја грађанства у Саву поринут први већи брод који је био направљен у земљи по окончању Првог светског рата и то управо у Сироткиновој радионици. Радови на изградњи су трајали шест месеци, лађа је тежила 90 тона, била је дугачка 40 метара, а широка 5 и могла је да носи 300 путника и 9 вагона робе, а име јој је било 'Воља'. Брод је одржавао путнички и теретни саобраћај на линијама Београд - Обреновац, Београд - Панчево и Београд - Земун. Посао са радионицом и превозом путника и роба ишао је добро све до 22. новембра 1926. године, када је на броду који се налазио на поправци у радионици избио пожар. Ово је проузроковало финансијске проблеме тако да је Сироткин 1927. године затражио да се покрене стечај при чему је навео да му предузеће вреди 4,5 милиона динара и да у активи има шест пловних објеката, три пристанишна магацина, једну бродарску радионицу и две рударске концесије. Следеће године у фебруару месецу Сироткин је поравнао дуг са повериоцима, чиме је стечај његове фирме био окончан. Он је наставио да се бави превозом робе, али је касније поново имао финансијске тешкоће и убрзо банкротирао.

Из наше прошлости: Tрговачка застава Кнежевине Србије



[attachment=1]
На молбу кнеза Милоша упућеној Порти, у којој је тражио да се Србији дозволи право ношења своје трговачке заставе, Порта је крајем новембра 1835. г. послала ферман, у коме се одобрава Србији да може носити своју заставу на Дунаву и Црном мору. Ферман је овако гласио:

'Подунавским везирима, пашама, кадијама, војводама, ајанима и другим старешинама и надзорницима скела.

Од стране србског кнеза Милоша Обреновића (да би био конац његов штастљив био) поднешена ми је била молба, да би Србски народ, поданик мојој високој Порти, поред већ дарованих му преимуштества, удостојио се и дозволенија тога, да се може на трговачким – по рекама и мору пловећим и у Цариград долазећим, и туда пролазећим лађама од истога народа њихов особени барјак развијати. А као што је то дозволеније дато за трговачке лађе Молдавије, Валахије и острву Самоском, тако је закључено, да се од високог Девтета мога даде и Србском народу тробојни барјак, на коме ће горња част бити црвене боје, средња плаве а најдоња биће беле боје, а о овоме је моја височајша заповест већ издата.
У следству дакле ове моје височајше заповести, које лађе у будуће буду долазиле у престолно – градско – пристаниште, и у све друге скеле царства мога, да не буду ни у чему и најмање буди од кога другог узнемираване, и на тај начин, поред нарочитог на све крајеве отправљеног фермана, да се приложи по један образац тога барјака да би га сви признавали и препознавали.
Тога ради је и вама везири, паше, кадије, војводе, ајани, старешине и надзиратељи скела, свакоме по један егземплар образа тога барјака послат, да би ви кад ова моја заповест буде и вами стигла, свакоме коме знати ваља, то до знања доставили, и да у случају, ако србске лађе под горе означеним барјаком у наша пристаништа или скеле уплове, да се уласку, одласку и проласку њиховом никакве препоне не полажу, и да ни у чему не буду напастоване или узнемираване, ни капетани, ни служитељство лађе обеспокојени, но да имаду сваку рукопомоћ и надлежно покровитељство.
Овом мојом височајшом заповешћу објављено вам је и препоручено особито, да ово тачно надгледате, и да се чувате да нешто томе противно урадите.'
- Ферманом од априла 1838 г., застава је измењена и била је оваква: 'Да се на најгорњем црвеном часту ставе четири звезде, а на средњем плавом, да се стави национални грб.'

Среда, 23.03.2022.
Ана Вуковић

Почела наутичка сезона

Ове године очекује се упловљавање 700 крузера са око 80.000 гостију. – Рекордна је била 2019. година када су нам стигла 753 оваква брода, док их је прошле године било 209

Упловљавањем крузера „Викинг лиф”, једног од највећих на Дунаву са 115 претежно америчких путника и 40 чланова посаде, минулог викенда отворена је овогодишња наутичка сезона у Београду. Како кажу из Министарства туризма, већ сутра стиже нам крузер „Амаверде” који такође довози америчке туристе, а све су прилике да ће ова година бити знатно успешнија од неколико претходних, ковид година.

– После двогодишњих спорадичних упловљавања крузера, проузрокованих пандемијом ковида 19, у 2022. години се, према најавама крузинг компанија, очекује око 700 бродова са око 80.000 путника и 30.000 чланова посаде, који ће посетити Београд, а исто толико и Нови Сад, Голубац и Горњи Милановац, који су наша највећа пристаништа – најављују из Министарства туризма.

Међународни путнички водни саобраћај је, како подсећају из Агенције за управљање лукама, пре пандемије бележио сталан тренд раста.

– У наутичкој сезони 2019. године, која се сматра најуспешнијом до сада, агенција је евидентирала 753 пристајања крузера у Београду. У 2020. години су због пандемије вируса корона крстарења обустављена у целој Европи, па је Београд дочекао седам пристајања. Прошлогодишња наутичка сезона показала је знаке побољшања и престоничко међународно путничко пристаниште остварило је 209 пристајања – истичу из Агенције за управљање лукама и додају да крузери најчешће долазе из земаља Западне Европе, као и да су им полазне дестинације Амстердам, Регенсбург или Беч. Када је реч о географској структури туриста, стижу из целе Европе, али и света, односно Америке, Кине, Канаде, Мексика, Јапана, Израела...

У самом Београду, подсећају, у току рекордне 2019. године искрцало се укупно 103.523 туриста, што је значајно повећање у односу на раније године када се број посетилаца с воде кретао између 70.000 и 80.000. И они, као и министарство, за ову наутичку сезону очекују око 700 пристајања крузера.

– Уколико се рат у Украјини убрзо оконча, бродови ће моћи безбрижно да плове Дунавом кроз Србију целе сезоне, односно до новембра – надају се у Министарству туризма. Добра вест је да ће, кажу у Агенцији за управљање лукама, крузери од ове сезоне, осим на постојећем међународном путничком пристаништу на Сави, моћи да пристају и у Земуну. Земунско пристаниште биће, кажу, отворено у току пролећа и на тај начин ће се главни град приближити европским престоницама по броју посета страних туриста који нашу земљу обилазе са река.

– У периоду од 2015. до 2018. године министарство је финансирало пројектовање и изградњу понтона и пристана на осам дестинација, у Пожаревцу (Костолац), Смедереву, Голупцу, Кладову, Великом Градишту (Рам), Сремским Карловцима, Беочину (Баноштор) и Београду. У фебруару 2020. године влада је, на иницијативу Агенције за управљање лукама, усвојила је Уредбу о утврђивању лучког подручја пристаништа за посебне намене – марине у Кладову, а у јулу за марину у Голупцу. Уредбу о утврђивању лучког подручја међународног путничког пристаништа у Костолцу и Сремској Митровици, као и уредбе о утврђивању лучког подручја луке у Сремским Карловцима и Смедереву (чији је један део намењен терминалу за међународни путнички саобраћај), влада је усвојила 2021. године – истичу у Министарству туризма.

Они напомињу и да се унапређење путничког водног саобраћаја у нашој земљи ослања на Меморандум о разумевању у области наутичког туризма на унутрашњим пловним путевима, који су 8. септембра 2021. године потписали са Агенцијом за управљање лукама, у којем је препознат значај инвестирања у изградњу и отварање нових међународних путничких пристаништа и марина, што ће, између осталог, допринети развоју локалних самоуправа и повећању укупних прихода од туризма у Србији.

– Фокус будућих активности је такође и на промоцији и унапређењу конкурентности српског наутичког туризма на међународном тржишту, чиме би се обезбедило позиционирање наутичког производа, као и платформа за активности у области међународне сарадње са земљама Подунавља – закључују у министарству.

Нова пристаништа

У Агенцији за управљање лукама најављују да ће крајем марта отворити још једно међународно путничко пристаниште на Дунаву – у Костолцу и тако ће се љубитељима крузинга приближити богата римска заоставштина на овим просторима. Министарство подсећа и да је фебруару потписан Споразум о реализацији прве фазе пројекта изградње марине у Великом Градишту, у непосредној близини Сребрног језера.

– Осим развоја пристаништа на Дунаву, агенција ради и на афирмацији крузинга на Сави. Ове године биће пуштено у рад и међународно путничко пристаниште у Сремској Митровици. Нова међународна путничка пристаништа значајно ће допринети унапређењу укупног наутичког туризма у Србији, повећању прихода од ове гране туризма, као и подизању видљивости културних и природних богатстава наше земље – истичу из Агенције за управљање лукама.

Izvor: www.politika.rs

Како је лепо када се употреби стара српска реч "крузинг" ;D