PALUBA

1493. Papa Aleksandar VI, Španac, objavio edikt o podeli Novog Sveta između Španije i Portugalije, prema kom sve otkrivene zemlje zapadno od Azora treba da pripadnu Španiji.

1885. Umro srpski knez Aleksandar Karađorđević, sin vođe I srpskog ustanka Karađorđa. Za njegove vladavine, od 1842. do 1858. počele reforme države i njena modernizacija. Zbačen na Svetoandrejskoj skupštini 1858, na presto se vratio knez Miloš Obrenović.

1903. U borbi s Turcima poginuo vođa makedonskog nacionalno-revolucionarnog pokreta Goce Delčev.

1919. Počele demonstracije kineskih studenata protiv odluke Versajske mirovne konferencije da nemački posedi u provinciji Šantung budu predati Japanu. Demonstracije Pokret 4. maja prerasle u nacionalni pokret, pokrenuvši više od 10 miliona ljudi.

1970. Nacionalna garda SAD ubila četiri i ranila 11 studenata Univerziteta Kent u državi Ohajo, koji su demonstrirali protiv Vijetnamskog rata.

1980. Umro predsednik SFRJ Josip Broz Tito, vođa jugoslovenskih partizana u II svetskom ratu i lider Komunističke partije Jugoslavije. Izveo zemlju iz sovjetskog bloka i bio jedan od vođa Pokreta nesvrstanih zemalja.

1994. Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija potpisali sporazum o početku primene ograničene palestinske autonomije u Gazi i Jerihonu. 

U Ljubljani 04.05.1980. umro predsednik SFRJ Josip Broz Tito, vođa jugoslovenskih partizana u II. svetskom ratu i lider Komunističke partije Jugoslavije. Izveo zemlju iz sovjetskog bloka i bio jedan od vođa Pokreta nesvrstanih zemalja......

Eto, niko sem Duje nije prokomentarisao da je danas 34 godine kako je umro Josip Broz Tito.

То је већ далека историја и нема ту шта да се посебно коментарише. Као и сваки човек са одређеним врлинама и манама. Значајна историјска личност. Умео је да води прво КПЈ, потом НОВОЈ, онда и државу (до неког времена), али није умео да створи праве наследнике.

Dzumba ne bih se slozio sa vama da je to daleka istorija. Da je tako kao sto vi tvrdite arhive iz tog perioda bi bile otvorene. Mi danas ne mozemo pouzdano da tvrdimo sta se desavalo tokom Drugog svetskog rata na teritoriji Jugoslavije, a kamoli sta se dogadjalo posle toga.

Licno ne verujem da se clanovi foruma nisu setili Titove smrti vec se jednostavno bave aktuelnijim temama.

Pozdrav

Slava mu!

Bilo, ne ponovilo se.

Slava mu!

Bio je majstor svog zanata. Mogu mu samo zavidjeti
i pizditi od muke.

Bio i ostao Legenda.

Naravno da nije, kad već stoji u prvom postu.

-1524. Veliki požar u Ljubljani

-1626. Nizozemski istraživač od domorodaca odkupi (24 dolara) Manhattan in na njemu formira Novi Amsterdam - današnji New York

-1900. Rođen je Antun Augustinčić - hrvatski kipar

-1927. Umro je Jakob Aljaž - slovenski svečenik, glazbenik, planinar ("Aljažev stolp" na Triglavu 2.864mNV)

-1953. Ernest Hemingway dobio je Pulicerovu nagradu za roman "Starac i more"

-1986. Ugašen požar u nuklearnoj elektrani Černobil

-1990. Latvija proglasi neovisnost

https://www.youtube.com/watch?v=M65erN833S0

Slava mu!

[attachment=1]

Миленко Павловић - витез српског неба


Миленко Павловић (1959-1999) је био потпуковник, пилот Војске Југославије и командант 204. ловачко-авијацијског пука. Погинуо је у борби са НАТО ескадрилом изнад Ваљева 4. маја 1999. током НАТО агресије и бомбардовања Савезне Републике Југославије.

Данас у Батајници једна улица носи његово име, а такође у родном селу ловачки спомен-дом и спомен-чесма понели су његово име.



Биографија

Миленко Павловић је рођен у породици Милорада и Радмиле Павловић, у ваљевском крају, у селу Горње Црниљево 5. октобра 1959. године. Прва 4 разреда основне школе завршио је у родном месту, а следећа 4 у Осечини. Средњу војну школу је завршио у Мостару. Иако је најпре одбацио ту могућност, касније се ипак одлучио за професију војног пилота. Брзо је напредовао у хијерархијској структури Југославенске Народне Армије.

 

 

Каријера

Бомбардовање Савезне Републике Југославије затекла га је на дужности команданта 204. ловачког пука, чије је седиште било измештено у Стару Пазову. Летачка техника је била на изузетно слабом нивоу одржавања и несигурна. До тог 4. маја 1999. неколико авиона је изгубљено услед разних кварова који су се обично дешавали непосредно по узлетању. Већина пилота је успела да се спасе, погинуо је једино мајор Зоран Радосављевић, до тог дана.

 

 

Херојска погибија

Дана 4. маја 1999. око 12 часова примећена је већа група НАТО авиона која је дејствовала у правцу Ваљева, углавном на фабрику муниције "Крушик", као и на војна складишта у селу Причевић. Команду да полети добио је један од млађих официра ВЈ. Међутим, потпуковник Павловић је телефонском везом наредио да се позвани пилот задржи и уместо њега је он полетео ка Ваљеву са својим авионом МиГ-29, № 18109. Убрзо се нашао над Ваљевом, међутим, после самог узлетања му се покварио генератор наизменичне струје тако да је остао без радара.

Павловић се упустио се у неравноправну битку против 16 НАТО авиона, успео да их збуни и чак натера у бекство смелим наступањем али је, убрзо, око 12:45, био погођен са три ракете, испаљене од стране холандских пилота са авиона F-16 Fighting Facon који су били западно од Тузле те их он није ни приметио. Погинуо је још у ваздуху. Остаци његовог авиона пали су у село Петница.

Сахрањен је 6. маја 1999. на Бежанијском гробљу.

 

 

Наслеђе

Главна улица у Батајници, која води од центра села до аеродрома носи име пуковника Миленка Павловића. У родном селу Миленка Павловића, Горњем Црниљеву, направљен је спомен комплекс који обухвата:
 

    Спомен чесму са плочама пилоту Павловићу и мајору Александру Стефановићу (погинулом 1991. код Товарника) као и војницима изгинулим у ратовима за ослобођење 1912—1918. На спомен чесми се налази крило са авиона МиГ-29 пилота Павловића
    Ловачки спомен-дом Миленко Павловић Пилот
    Авион типа Г-4 Супер Галеб


У оквиру комплекса се налазе и црква Обновљења храма св. Георгија-Ђурђица, са парохијским домом као и игралиште ФК Миленко Павловић - Пилот. Његова фотографија са пилотском кацигом, постала је крајем 2008. године, лого модне компаније Hero (Херој).

 

 

Документарни филмови

Радио Телевизија Србије је снимила документарни филм о животу и погибији Миленка Павловића под називом „Лет у смрт“, који је премијерно емитован 24. марта 2006. године, на осмогодишњицу почетка НАТО агресије на СР Југославије.

https://www.youtube.com/watch?v=pOzv9cbhfzE
Вјечнаја памјат српском хероју!

КЊИГЕ СТРИЈЕЉАНИХ: Тито плански убио 35 000 људи у Србији!
Колико Срби имају разлога да обиљежавају годишњицу Титове смрти, најбоље показују резултати рада Државне комисије за тајне гробнице, коју је формирала Влада Србије. Највеће откриће те комисије јесу књиге стријељаних. То каже историчар др Срђан Цветковић, бивши секретар ове комисије, која је формално престала с радом крајем прошле године и чију је скенирану документацију Министарство правде уступило Институту за савремену историју.
Књиге стријељаних постојале су за сваки округ, укоричене су, и у њима су вођене прецизне евиденције о онима који су стријељани без судске пресуде, само по налогу Озне. Из њих се види да су стријељања била организована и масована, нимало случајан посао, и слична документација не постоји нигдје у Европи.

– Ликвидације на десетине хиљада људи после рата нису рађене „на реч“ или из анархичне освете, како то често покушава да се прикаже, већ по детаљном плану који је подразумевао квоте и стриктну методологију с прецизном евиденцијом – каже др Цветковић. – Ово доказују књиге стрељаних по окрузима и спискови за свако село у Србији, које су радили органи Озне.
На основу њих, урађен је детаљан попис жртава. Пописано је око 35.000 људи убијених без суђења, још 2.000-3.000 убијено их је по судским пресудама, што документују уписници војних судова, и око 24.000 људи ликвидирано је или је умрло у логорима. У бази Државне комисије укупно се налази 59.912 имена.

Како се види из књиге стријељаних за подручје Ниша, Лесковца, Пирота…, подаци жртвама уписани су по колонама: име и презиме, занимање, одакле је жртва, којој организацији и установи припада, када је и гдје ухапшена, када је и гдје кажњена и ко је донио одлуку о казни. У последњој рубрици свуда стоји Озна.
Међу стријељанима има земљорадника, учитеља, адвоката, свештеника… У рубрици којој су организацији припадали наводи се: ДМ (покрет Драже Михаиловића), СДС (Српска државна стража), добровољац Љотић (покрет „Збор“), четник, полиција, пољска стража, градска стража, али и уопштене оптужбе – „везе с Немцима“, „комесар села“, „радила у немачкој болници“, „народни непријатељ“…

Ликвидација је било, каже, и у Мађарској, Пољској, Бугарској, Румунији, али ни издалека толико, нити су вођене такве евиденције. У Румунији се број убијених мери стотинама, у Мађарској и Пољској хиљадама, у Бугарској је ријеч о десетак хиљада људи, а само у Србији бројка премашује 35.000!

Књигу стријељаних за нишки, лесковачки, пиротски и врањски крај можете наћи на линку http://online.fliphtml5.com/qslu/gcte/, а списак жртава и масовних гробница на сајту Министарства правде Србије:               http://www.komisija1944.mpravde.gov.rs/cr/articles/pocetna/
http://www.sedmica.me/knjige-strijeljanih-tito-planski-ubio-35-000-ljudi-u-srbiji/

Naj počiva v miru!

Eto, kod mene je 15 sati i 5 minuta. Ispunilo se 37 godina od njegove smrti.

Nisam verovao kada smo u kafanskim razgovorima negde 1984. godine zaključili mi, maturanti, da ustvari veoma dobro živimo. Mogli smo u svako doba otići na ćevape i piće. ne na kiosk, već u normalnu kafanu, pod olistale lipe, da se družimo, odvajamo ribe, a često, vodimo i veoma ozbiljne razgovore. Ti su se razgovori često završavali pred zoru u mojoj kuhinji, uz špagete, sir, masline i vino, ili pivo, rakiju, itd. Šta je ko hteo, jer "uvek smo imali u kući dovoljno da se počasti veće društvo". Tada sam imao "podobru" kolekciju dobrih DOC vina u starom Obodin frižideru, koji je služio samo za vino. Danas nemam Obodin frižider,već neki veliki, novi, nemam kolekciju vina, a najčešće i nemam dovoljno u kući da se "počasti veće društvo".
Zaključak je... tada zaključen bio... da taj dobar život ne može još dugo trajati. Kada jednom prestane taj dobar život, a ja i još nekoliko smo već nekako nazirali krvavi raspad, jer smo u onom titovom sistemu dobili "ne samo veoma široko već i duboko klasično društveno obrazovanje" koje nam je davalo mogućnost tumačenja duha vremena - više nikada nećemo biti racionalno zadovoljni načinom svoga života.

Danas imam posao, imam suprugu i dete... i smatram da smo izveli pravilan zaključak da "više nikada nećemo živeti onako dobro" kao tada, na zalasku one Titove Jugoslavije.
Eto, 15.05. je prošlo, sad je 15.20.  Vreme ide dalje.

Za veliku vecinu, danas je bolje nego sto ce biti sutra. Naziru se dalje velike promjene u koje ce nas ubaciti trenutne "elite".