PALUBA

Ovo pre liči na maštanje nego na iole ozbiljan projekat. Ako je projekat počeo "kasnih osamdesetih", a prvi let trebao da bude 1992. godine, to znači da je prototip već bio skoro završen u trenutku raspada SFRJ, ili bar njegova testiranja u vazdušnom tunelu. Pa bar bi postojali proračuni za dimenzije i izgled aviona!

Пројекат је био сасвим озбиљан. Поред приказаног модела кабине, била је урађена и макета за испитивање у аеротунелу. Неке фабрике ваздухопловне индустрије СФРЈ су чак биле посебно опремане и делимично модернизоване ради освајања технологија које би се користиле ради реализације пројекта.
Заиста је велика штета што је пројекат пропао. То је сигурно, поред осталог, било у интересу онима који су и подстицали и помагали распад СФРЈ јер би она са тим авионом свакако било конкуретна на светском тржишту.

zato oba modela NA ( i onaj mini Rafal i onaj ala F-16/Lavi) isla na ispitivanja paralelno jedan pored drugog, i do pre prestanka tog projekta, nije bila objavljena informacija koji ce od ta dva modela postati pravi NA.

Sjećam se de je u nekom od zadnjih brojeva - jel' Aerosveta ili čega sličnog - izašla opširna reportaža i pompezna najava tog jednomotornog Sukhoia, sve u superlativima, a - očito - kao poziv za opciju JRZ/JRVa.

Posto imam dosta slika i clanaka o NA ev jedan iz galaksije. Ako bude zainteresovanih postavicu sve sto imam.

Inace ja sam pokusao da pronadjem ljude koji su bili zaduzeni za ovaj projekat, a otisli su u svijet. Pronasao sam ih u americi pomocu crkvene opstine, dosao do mail adresa ali mi niko nije odgovorio, cak sam slao mailove i rodjacima njihovim ali nista.
Smatra se da je za pripreme projekta, izgradnju postrojenja za testiranje, razvoj i ispitivanje kompozita, HUD, ENS itd. utroseno oko 4 milijarde dolara.
Evo da krenemo od kabine.

Jeste, ali da bi bilo ekonomski isplatljivo, trebala ti je barem pocetna narudzbina od oko 100-150 aviona za koje je bila zainteresirana JRV.
Sada JRV ne postoji, nemas pocetnu narudzbini, nema niti NA.

@BSD
Njihovi komentari sa strucne strane i nisu daleko od istine. Oni imaju skoro gotovi projekt u rukama, ali od projekta do realizacije deli ih samo jedna stvar, a to je ekonomska isplatljivost.
Niko nece da pokrece proizvodnju novog borbenog aviona samo zbog 12-16-18-24 aviona. Da bi jedan borbeni avion bio ekonomski isplatljiv, morao bi da se proizvede u brojkama od stotinu, pa navise, cak i kada bi imao gotov projekt. Primer za to ti je bas projekat Orao, on je bio skuplji za Jugoslaviju nego nabavka gotovog, boljeg aviona, recimo A-7, ili Su-25, ali je fitback bio bolji za tadasnju SFRJ jer je posle Orla ostala tehnologija, pogoni i strucnjaci, pa se onda moglo da se krene u neki novi projekat.
Sada na zalost, ti strucnjaci su otisli grlom u jagode, u beli svet da bolje zarade, masine i pogoni su stradali (koji delumicno, koji celosno) zbog ratova, sankcija, nerazumnih politickih i razumnih ekonomskih razloga, jedan deo tih fabrika i instituta vise ne postoji, ili postoji u razlicitom obliku.
Projekat NA je otisao u istoriju, i tu treba da ostana.

M88 teško da su mogli biti motori M88, oni su poleteli na prototipu rafala tek 1989., nešto mi je malo verovatno da su ih slali nama u tako ranoj fazi razvoja, ako je i bilo francuskih motora ovde, verovatnije je da su to bili M53. Oni su za prototip Rafala koristili američke General Electric F404-GE-400.

Možda je ovo OFF. Svih nas.

Možda je modernizacija koja je kasnije nazvana MiG-21-93 trebala da dobije oznaku L-19. Pričalo se da je MiG-21-93 nastao na osnovu zahteva našeg RV-a.

JUGOSLAVIA
NOVI AVION
Novl Avion Jugoslavia's single-engined Novi Avion
multi-role fighter programme has been halted by lack
of funds, although initial design work is almost
complete. In the light of Jugoslavia's civil unrest, the
resurrection of the project is unlikely. The single-seat
light combat aircraft shows some similarities with
Dassault's Rafale, sharing the latter's delta-canard
configuration and intake arrangement. An engine
choice had not been made when the project stopped,
but the most likely candidates were the Snecma M88
and GE F404, with Jugoslavian manufacture an
option. A high-altitude speed of Mach 1.8 was
envisaged, or Ml.l at sea level, combined with high
manoeuvrability. The Novi Avion was intended to
enter service at the end of the centurv.

Uvećani detalj sa jedne fotografije. Model NA na vazduhoplovnoj izložbi početkom 90-tih ...


[attachment=1]

Verovatno da je sve stalo u trenutku kad je trebalo izabrati motor koji je odredjivao koja ce opcija od ova dva zamisljena modela biti proizvodjena.

Da , i maketa NA sa usisnikom ispod trupa. To je onaj model sto "vuce" na F16.

@Kumbur
Radi se o izlozbenom salonu negde, verovatno u Burzeu ili u Moskvi. Interesantno bi bilo da vidimo sta smo nudili na tom salonu.
Ovde na slici ne verujem da se radi o nudjenju kompletnog NA, vec se nudi verovatno neki njegov deo, t.j. deo koji bi trebalo da se ugradi u NA.

Upravo tako, zivo me interesuje sta li na tom posteru pise! Na slici su ,,Rafolovi" uvodnici, a model iz vazdusnog tunela je sa uvodnicima ala f-16!

Britanska ponuda za Ju-Supersonik.

Tu su onda dobre manevarske karakteristike, vektorisani potisak i ostalo, a ne stelt.

I jos jedna.
[attachment=1]

 Možda se ne sečam ali čini mi se, da prvi put vidim, da je radjen u saradnji s Dessaultom. Znači ipak bi bio napravljen direktno po uzoru Rafala ?

Prije svega NA je trebao da zamijeni propali i nikad dovršeni Orao. Za Orla nikako da dobiju motore sa naknadnim sagorijevanjem od Engleza.
Zašto i zbog čega zamjena za Orla? Pa NA je imao podvjesne točke uglavnom za bombe, a manjim dijelom za rakete, jer znamo da je Orao imao pun problema kod lansiranja RZ sa unutarnjih nosača. I ne samo te probleme  već i sa stajnim trapom, elektronikom, avionikom, umjetnom žiro platformom i još dosta toga. Trebao je jedan lovac-bombarder koji bi bio nasljednik i Mig-21 i J-22 i čiji bi projekt podigao industriju u XXI st.
Sjetimo se samo problema oko inflacije i nedostatka deviza 80-tih koji je znatno usporio projekat. A Soko Mostar je već bio u igri kao glavni igrač. Neću govoriti o tome koliko bi kooperanti imali posla itd.

Pominjan je problem sa raketnim naoružanjem Orla na unutrašnjem nosaču i na temi o Orlu:
https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=20.msg45226#msg45226
https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=20.msg86873;topicseen#msg86873

Prvi model sa leva - raketa 262mm Orkan
Drugi model: https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=5764.0
Zadnji model: avion je stariji od Utve 66

Edit: dvomotorni mlazni je Ikarus T-451MM Strsljen II

Drugi model nije taj druze Pero....ima razlike kod "izduvne grane"   ;D

Ima razlike, treća slika nije od toga ;)

Nego nećemo više o tome, pomlatiće nas moderatori

jedina greska je "francuski" NA :D jer na tom modelu nema nikakvih uvodnika. koliko ja znam to je model na kom su probali koncept krila pre nego su presli na uvodnike vazduha. cini mi se da je napravljeno 5 ili 6 modela sve ukupno, ali nisam nasao one koji nedostaju, mislim da su duboko zakopani u kutijama u koje pakujemo i cuvamo modele nakon sto ih testiramo.

ostalo ste pogodili, mada ja nisam znao koji je poslednji drveni model za koji kazete da se zove Kurur.

- Dobar link sa video sekvencom prikaza funkcionalne kabine NA tokom opitovanja u NA :

 LINK: http://entertainment.webshots.com/video/3057431100044904253SeyBDz

Kada ta funkcionalna kabina ne sluzi vise nicemu zasto u emisiji ,, Dozvolite" prikazu pet sekundi videa? Je l to iz razloga da bi se obmanjivala javnost, kao kako oni tamo nesto rade ili da se ne bi smejali kada bi videli nasta su slupali milijarde dolara?!

Kada ta funkcionalna kabina ne sluzi vise nicemu zasto u emisiji ,, Dozvolite" prikazu pet sekundi videa? Je l to iz razloga da bi se obmanjivala javnost, kao kako oni tamo nesto rade ili da se ne bi smejali kada bi videli nasta su slupali milijarde dolara?!

 Ne znam zasto postavljate ovo pitanje. Slupane milijarde? Hej! Pa od kraja 80-tih je neko radio na tome da sve s milijarde $, svi zivoti, trud i rad ulozeni u onakvu drzavu budu slupani za par godina famozne TACKE 11 ovog foruma.
 Kao da je ovaj projekat propao nesposobnoscu strucnjaka koji su ga radili, tako zvuci ovo pitanje.

Pa najveci problem su ti zivoti, a Srbi su tu mnogo prednjacili i verovatno nisu ni zeleli tu Jugu 1918-te godine pa su je dobili, a kasnije i dve pokrajine. Pa vidite niko nije nikada ni javno osudjen za to razbacivanje zivota. Ti strucnjaci su trebali reci da oni to ne mogu kako je planirano i da im ukazu (mislim na politicare) na to kako bi moglo. Bilo bi previse ozbiljno reci nesposobnoscu, ali moglo bi se reci bezobzirnoscu. Mada postoji mogucnost da nam je taj projekat ,,uvaljen" od strane stranih sluzbi koje su pripremile recept za kraj Jugoslavije. Koliko smo podlozni bili tada mogli su da nam ponude i zajednicki rad na (tada aktuelnoj) medjunarodno kosmickoj stanici Mir, nego su verovatno procenili da ce se naci bar jedan ,,tacan"! Gomila novca je otisla na Yu Supersonik umesto na druge sisteme koji bi jos vise ojacali pozicije JNA. Mnogo bi bolje bilo da smo kupili dve eskadrile Migova-29, nego sto danas imamo neki funkcionalni model kabine koji negde skuplja prasinu i pokazuju ga pet sekundi u emisiji Dozvolite. Tu kabinu danas ne bi mogli da zamene ni u nekoj igraonici za jedan bolji racunar. Da je ikada neka komisija radila na kontroli ovog projekta znali bi mnogo toga, a ovako ama bas nista. Ulozene je mnogo, a realnih rezultata je malo. Da je NA bio u nekoj zavrsnoj fazi modernizacija aviona G-4 bi bio lagan posao za nas.
 Pogresni ljudi na pogresnom mestu u pogresno vreme.

Projekat Yu supersonik nije nikako bio razbacivanje para iz više razloga.

1.Dobijaš višenamenski avion napravljen u domaćim pogonima.
2.Dižeš industrijski nivo svoje zemlje.
3.Sve naučeno u toku realizacije ovog projekta, kasnije može da se iskoristi u nekim drugim granama industrije ( namenske i nenamenske).
4.Postoji mogućnost izvoza i dalje zarade.

Osim toga kada je započinjan razvoj ovog projekta niko nije ni pomišljao da će nam se dogoditi Balkanski cunami i sve nas razbucati.

Ako kažemo, da je Juga ostala zajedno kao neka konfederacija i da su se svi usaglasili, da projekat ide, težko bi došlo do realizacije tog projekta zbog:
1. Nesvrstani su propali, isto tako hladni rat.
2. Potencialni kupci kao Libija, Irak, Sirija bili su pod embargom.
3. Novi kupci kao Brazil, Indija imali su svoje projekte.
4. Vlastite potrebe za ovaj avijon bi bile oko 100 komada, što ne opravda vlastite proizvodnje.
5. Implementacija tehnologije za druge potrebe vjerovatno nebi došla do implementacije.

Ako kažemo, da je Juga ostala zajedno kao neka konfederacija i da su se svi usaglasili, da projekat ide, težko bi došlo do realizacije tog projekta zbog:
1. Nesvrstani su propali, isto tako hladni rat.
2. Potencialni kupci kao Libija, Irak, Sirija bili su pod embargom.
3. Novi kupci kao Brazil, Indija imali su svoje projekte.
4. Vlastite potrebe za ovaj avijon bi bile oko 100 komada, što ne opravda vlastite proizvodnje.
5. Implementacija tehnologije za druge potrebe vjerovatno nebi došla do implementacije.

Udjeli vrijednosti ulaganja u projekte NIR-a po republikama procijenjeni su
temeljem poznatih lokacija nositelja istrazivackog dijela projekata.
Ukupni troskovi razvojnih projekata sastoje se od: troskova istrazivanja i razvoja,
troskova investicija u vojnotehnicke institute i kooperante, troskova osvajanja
proizvodnje i troskova opremanja JNA, a za sve navedene projekte prikazani su u
TABLICI 10. samo troskovi istrazivanja i razvoja te troskovi investicija u vojnotehnicke
institute i kooperante.

Srpski borbeni avion ipak samo san?
Izvor: Beta, Tanjug

Beograd -- Ministar odbrane Dragan Šutanovac kaže da bi Srbija mogla da nastavi rad na projektu višenamenskog borbenog aviona, ali samo u kooperaciji.

Obilazeći Vojnotehnički institut u Žarkovu, Šutanovac je podsetio da je pred raspad SFRJ u institutu bio razvijan i višenamenski nadzvučni borbeni avion.

Nakon posete Tranšoničnom tunelu, koji služi za ispitivanje aerodinamičkih osobina novih letelica i koji je jedini te vrste u ovom delu Evrope, on je rekao da Srbija ima stručnjake koji bi mogli da nastave taj projekat.

Međutim, kako je dodao, država više nema ekonomske kapacitete za tako nešto, kao i da sve vodeće zemlje u svetu tako složene avione razvijaju u kooperaciji.

Srbije ne bi mogla samostalno da radi na tom projektu, osim ako bi imala saveznika u tom poslu, kazao je Šutanovac.

Upitan za zajedničke projekte Šutanovac je kazao da se u tunelu za ispitivanje letelica, a koju su ambasadori i vojni izaslanici danas obišli, trenutno odvija zajednički projekat sa zemljom koja je moćna i jaka u odbrambenoj industriji, ali da se radi o poverljivom projektu.

U VTI 20 miliona evra

Šutanovac je najavio da će ministarstvo na čijem je čelu, uprkos smanjenju budžetskih izdvajanja, ove godine investirati oko 20 miliona evra u razvoj kapaciteta i projekte Vojno-tehničkog instituta (VTI) u Žarkovu.

"Mi smo u proteklih nekoliko godina svake godine investirali novac sa željom da VTI ponovo bude lider, ne samo u regionu, nego i šire", rekao je Šutanovac novinarima nakon prezentacije mogućnosti te vojne naučne ustanove ambasadorima i vojnim izaslanicima akreditovanim u Srbiji.

Ministar je ocenio da je taj institut "srce i mozak" odbrambene industrije Srbije i podsetio da je, od svog osnivanja, ta ustanova razvila oko 1.300 proizvoda iz oblasti naoružanja i vojne opreme ali i za civilne potrebe.

Šutanovac je dodao da su svi najveći izvozni projekti koje je ostvarila odbrambena industrija Srbije pokrenuti u VTI-ju i zbog toga izrazio veliko zadovoljstvo zbog posete ambasadora i vojnih izaslanika jer se tako otvara mogućnost da bude nastavljena međunarodna saradnja.

Govoreći o edukativnim kapacitetima VTI-ja, on je rekao da je u prethodnom periodu 25 alžirskih oficira završilo poslediplomske studije na institutu a da se uskoro očekuje nova grupa stranih starešina koji će svoje školovanje nastaviti u Beogradu.

Američka ambasadorka Meri Vorlik rekla je, nakon posete VTI-ju, da je imala veliko zadovoljstvo da se upozna sa ogromnim mogućnostima instituta i izrazila nadu da će SAD ostvariti saradnju s tom ustanovom.

- Samo ću reči kratko, od kad je sveta i veka bilo je o ostalo: Složna braća kuću grade!  Najbolji primer gde se od idejnog do završnog-finalnog podutvata, planskim-dogovornim-racionalnim ekonomisanjem,  bukvalno svih zemalja nastalih iz bivše SFRJ došlo, gde se tačno znalo ko šta radi i ko je za šta planski - dogovorno zadužen i gde nije bilo po svaku cenu mešanja politike je primer tenka M-84. Neželim da ulazim u političke vode i eventualno koliko je koja bivša republika SFRJ doprinela finaliziciji, ali je ključno da je svako dao svoj doprinos a krajnji rezultat je vidljiv!

- Projekat NA je jako bolna tačka za sve ljubitelje vazduhoplovstva na našim prostorima. Činjenica je da je u isti utrošeno milijarde dolara. Tačno vidimo u svim sadašnjim državama nastalim iz SFRJ enormni odliv kako se uobičajeno kaže "odliv mozgova" - izuzetno stručnih ljudi, od kojih su mnogi danas rukovodioci ili nosioci naprednih razvojnih projekata u drugim - zapadnim zemljama i čije se znanje i te kako poštuje.

- Pa naš je čovek (u ovom kontekstu nebitno iz koje bivše republike) finalizirao nemački UAV za nepuna 2. meseca dok su se nemaćki avio inženjeri vrteli par godina u krug - tapkali u mestu. Imao sam čast da istog gospodina upoznam na severu Nemačke krajem prošle godine. Toliko je naših vrsnih stručnjaka samo u domenu duboke primene i domaće proizvodnje raketnih goriva itd...  završilo u inostranstvu - nipodaštavanjem i majorizacijom u rođenoj zemlji! Međutim stojim iza stava da je plansko- dogovorno investiranje u vazduhoplovstvo kako za za vreme SFRJ pa i danas u republici Srbiji "zadnja rupa na sviralu".

- Da neširim puno jer je za mene ovo lično jako bolna tema, najblaže rečeno. Poštovani @Vladimir_16 je rekao i više nego dovoljno. Neželim nikako u političke vode a naročito privredni kriminal!

- Samo ću kratko reći:"Stečena znanja i postupak do osvajanja određenih naprednih tehnologija nisu tek tako isparila iz zemlje" ! Apsolutno se slažem sa mišljenjem koju iznosi @Dexy:"Ne znam zašto ne bi moglo doći do implementacije tehnologije stečene ovim projektom na drugim projektima" !

Brojka sa kojom spekuliramo je od 100 do 150 aviona. MiG-29 bi sigurno ostali u naoruzanju, pojacan sa jos 20 komada. Orao bi verovatno ostao u naoruzanju, delumicno moderniziran i pojacan sa Su-25 (u zavisnosti od informacija koje imamo, sa jednom eskadrilom do jednog puka).

Licno smatram da bi tekom vremena, NA bi zamenio avione MiG-21 i Orao, tako da bi ostala kombinacija NA - Su-25.
Orao jeste lep avion, ali nije u klasi Su-25, orao vazi kao lovac-bombarder, ali taj lovacki deo je poprilicno zapostavljen (fale radar i rakete). Su-25 je sa druge strane klasican jurisnik, oklopljen, tesko naoruzan i optimaliziran za let na malim visinama.
Inace, sve zemlje koje imaju u naoruzanje Su-25, retko se odricu njegovih usluga, cak se suska da ce se i nasi vratiti u operativno stanje. :D

Mi smo imali tri avijaciska lovacka puka, od tih tri, dva bi bili naoruzani sa NA, dok bi jedan bio naoruzan sa MiG-29.

Ako se ne varam, imali smo i tri avijaciska lovacko-bombarderska puka, tako da bi za pocetak imali dva puka sa Orlovima, i jedan sa Su-25. Verovatno bi kasnije Orlovi bili takodje menjani sa NA.

Šta domaća pamet napravi: Primer borbenog aviona

Nedavno je ministar odbrane Šutanovac sa delegacijom stranih ambasadora posetio Vojnotehnički institut u Žarkovu, i tom prilikom je odgovarao na pitanja novinara. Jedno od pitanja je bilo da li Srbija može da nastavi rad na razvoju savremenog višenamenskog aviona, i da li taj projekat država može podržati.

Ministar Šutanovac je odgovorio:

“Nema dileme da imamo stručnjake koji mogu da nastave rad na projektu savremenog višenamenskog aviona, ali ne postoji nijedna zemlja u svetu ove veličine koja to radi samostalno. Podsećam da je čak i bivša Jugoslavija radila u kooperaciji, recimo sa Rumunijom, za potrebe rumunske i tadašnje jugoslovenske vojske. Ukoliko bismo našli saradnika i saveznika u tom projektu, sigurno je da bismo mogli da nastavimo sa tim projektom. Jedna od ideja i poseta ministara koji dolaze upravo u VTI, i danas ambasadora, jeste da vidimo koji su to projekti koje možemo da razvijamo zajedno, a koji mogu da doprinesu bezbednosti obe zemlje, i koji mogu da se pojave na trećim tržištima. Na taj način smo uradili i neke ranije projekte, a pokušavamo da nađemo partnere i za buduću saradnju..”

Ministrove konstatacije

Ministar je rekao da je projekat višenamenskog aviona koji je postojao osamdesetih prekinut početkom devedesetih. On kaže da je reč o izuzetno skupom projektu za koji su potrebna značajna sredstva, kao i poznati kupac, a to Srbija danas nema.

Da li je ministar Šutanovac ovo pitanje iskoristio kao politički poen pred nadolazeću preizbornu kampanju ili je govorio istinu, ili možda oboje? On konstantuje sledeće: 1) da imamo kadar; 2) da je bitna veličina zemlje za ovakav projekat; 3) da treba naći partnera; 4) da nema novca, a da je projekat preskup; 5) da treba naći kupca za ovakav avion.

O kom projektu je reč

Novi avion je bio radni naziv za jugoslovenski program višenamenskog nadzvučnog borbenog aviona. Korišćena je skraćenica NA, koja se istovremeno odnosila na Novi avion i na Nadzvučni avion (u svetu još poznat i kao YU Supersonic). Prve ideje o pokretanju programa u SFRJ su nastale posle poletanja prototipa aviona J-22 Orao tokom sedamdesetih godina.

Program je pokrenut radi održavanja kontinuiteta opremanja ratnog vazduhoplovstva avionima jugoslovenske proizvodnje i zapošljavanja jugoslovenske vazduhoplovne industrije. Program realizacije projekta Novog aviona je urađen i razmatran 1986. godine, a realizacija je prekinuta razbijanjem SFRJ. Projekat je  je bio sličan francuskom avionu Rafal, Eurofajteru, švedskim JAS-39 Gripenu, izraelskom IAI Lavi  i indijskom LCA.

Imamo li stručnjake

Da imamo kadra za nešto ovako, imamo. Jeste deo stručnjaka otišao iz VTI u inostranstvo ili penziju, ali znanje je očuvano. Veliki problem Srbije jeste “odliv mozgova”, ne samo iz vojne industrije već iz svih naučnih i privrednih oblasti, ali još uvek postoji zavidni nivo znanja. Država mora da spreči “odliv mozgova” konkretnim merama kroz razvijanje sopstvenih projekata. Ovo malo industrije što je danas preživelo (pored prehrambene) je vojna namenska industrija, koja još uvek ima kakvu takvu snagu da nešto napravi.

NA je zaustavljen pred pripremom za prototip, sprečili su ga razbijanje SFRJ i građanski rat!

Šta je razvijeno na avionu

Aeorodinamika aviona postoji. Jedna verzija je izradjena po ugledu na Rafal (zato su mnogi ovaj avion zvali mini Rafal), a drugi concept podseća na Lavi  (tj. F-16, Eurofajter 2000, J-10). Za oba modela je napravljena maketa koja je testirana u tunelu. Model funkcionalne kabine je pripremljen, simulator leta je napravljen, kao i pojedini sistemi aviona kao sto su HUD (providan displej sa kojim pilot ne mora da spušta pogled, kasnije sličan ugradjen na J-22), FBW (električne komande leta), HOTAS (sistem gde su skoro sve komande aviona postavljene na dve palice upravljača aviona),  postuak  za smanjenje gabarita i težine kablova itd. I sve ovo je napravila “domaća pamet”.

Prva petoletka se spremala za pravljenje aviona, naročito hidraulike i stajnih trapova, pošto je već imala iskustva iz predhodnih projekata (J-22  i G-4).

Tehničko-tehnoloska dokumentacija je dovedena gotovo do kraja i jos uvek postoji tako da ništa stečeno nije izgubljeno. Projekat nije zastareo  i  razvojem informatičkih sistema danas bi projekat bio znatno brže priveden kraju. Projekat je stopiran 1990. ako je u ono vreme prvi let planiran najkasnije do 1995. Danas, sa kooperantima ne bi trebalo više od 5 godina, jer ovo nije projekat koji kreće “od nule”, već je pri kraju. Višenamenski avion je ideja ka kojoj teže sve zemlje, bilo kupovinom ili razvojem.

Veličina

Da li je veličina bitna za ovaj projekat? Ne! Da su npr. Severna Koreja i Izrael ovako razmisljale, nikada ne bi razvile svoje nuklearne programe. Da je David razmisljao u kategorijama veličine, nikad Golijatu na megdan ne bi izašao. Srpski narod i Srbija danas ne bi ni postojli, da su naši preci koristili izgovor veličine.

Kooperanti

Treba naći partnera, to je tačno, ali neće on sam da nam ušeta u kuću i da nas tera da nešto uradimo. Taj partner ne mora da bude neka zemlja kojoj su potrebni ovakvi avioni, već neka zemlja koja može da nam proda potrebnu tehnologiju što jeftinije. Da se podsetimo da je ovaj projekat vođen sa Francuima i Britancima, koji su već imali svoje programe, kao i novac da kupe nove avione. Kooperant ne mora da bude samo jedna zemlja, već može i više njih. Projekat NA je u razvoju došao skoro do prototipa.

Neko će reći: ‘Pa mi nemamo svoj radar i elektroniku, a ni mlazni motor’. To jeste tačno, zato su nam i potrebni partneri koji bi nam sve to obezbedili.

Ko ne treba da bude partner

Naši partner ne treba da budu članice NATO, i ne samo zato što su izvršile agresiju na našu zemlju i što su njihovi interesi usmereni protiv opstanka Srbije. Ne treba da nam budu partneri ni zato što je njihova tehnologija veoma skupa, a pri tom često nije u samom vrhu kvalitata. Već zato sto su oni često veoma skupi i za tehnologiju koja nije u vrhu današnjice. Koje su to zemlje, koje mogu biti partneri?

Kineski primer

Kada je Kina razvijala svoj avion J-10 glavna pomoć im je došla od Rusije i Izraela. Rusija im je prodala tehnologiju za proizvodnju mlaznog motora Saturn AL-31F koji koristi Su-27, a Kina je kasnije razvila sopstveni motor. Radar je razijen na izraelskoj tehologiji, a aeorodimika je takođe uzeta od Izraela sto se može i videti u velikoj  sličnosti aviona J-10 i IAI Lavi.

Kinezi su uzeli najbolje sa razičitih strana. Ali mi smo u prednosti u odnosu na Kineze. Oni su imali Rusiju i Izrael, a mi imamo i Rusiju i Izrael i njihovo iskustvo na raspolaganju. Konstrukciju aviona pravimo sami, a elektroniku možemo dovršiti uz pomoć izraelske avio-industrije, motor možemo uzeti od Rusije,  radar od Rusije ili Izraela.

Rusija i Izrael kao kooperanti

Zašto Rusija i Izrael? Zato što sa obe zemlje imamo dobre i prijateljske odnose a one poseduju sve što je potrebno da se ovaj projekat završi. O tradiciji prijateljstva sa Rusijom nije potrebno posebno govoriti. Naravno, za podršku u realizaciji projekta je ključno da se s tim složi i ruski državni vrh.

Izrael je narod sličan Srbima, stalno progonjen, u neprijateljskom okruženju, a posebnu sponu čini zajedničko stradanje u Drugom svetskom ratu. Srbi i Jevreji nemaju suprotstavljene interese i ne ugrožavaju jedni druge.

Da su Rusija i Izrael dobar tandem za ovaj projekat dokaz nisu samo prijateljstvo i dobri odnosi. Opipljiv dokaz je i kineski J-10 i drugi programi gde su ove dve zemlje radile zajedno: K-50-2 “Erdogan”, verzija Kamovog helikoptera K-50, koji su za tursku vojsku zajedno modifikovali ruski i izraelski stručnjaci. Ovaj helikopter je gotovo ceo opremljen avionikom, elektronikom i kompjuterima izraelske industrije.

Dodatan razlog zašto bi Izraelu trebalo ponuditi saranju za projekat NA je upravo njihov avion Lavi, čiji su gabariti i performanse sličnih kao što je planirano za NA.

Gde naći novac

Neko će reći: ‘Sve je to tačno, ali gde da mi nadjemo novac’. A, gde se nalazi novac za kupovinu automobila državnih funkcionera koji kostaju 600.000 evra po komadu, ili za kupovinu aviona Vlade Srbije koji košta 30 miliona evra dok su ulaganja u vojnu industriju jedva 20 miliona. Vlada Srbije na razne agencije i službe kojima se i ne zna konačan broj troše gotovo milijardu evra, a sav taj posao može da završi nekoliko službi sa ne više od 100 miliona.

Preglomazna vlada, izmišljena ministarstva i službe, sveopšta prekobrojnost zaposlenih partijskih kadrova u državnim institucijama gutaju ogromne količine novca, koji bi mogao da se usmeri u razvoj. Koliko je samo novca izgubljeno poklanjanjem najvecih preuzeća za “siću” (SARTID, Zastava automobili, Beogradska luka itd.)? Za neke od njih danas država mora mnogo više da plati da bi ih otkupila. Koliko je novca rasuto za subvencije investitorima koji u svakom trenutku mogu da pobegnu iz zemlje, za otvaranje pogona i otvaranja izmišljenih radnih mesta? A, o uzimanju nenamenskih i skupih kredita, gde bi bio kraj pisanju

Procena je da je za NA koštao SFRJ oko 4 milijarde dolara, od čega je najveći deo ulagala Srbija. Pomenuti troškove ove vlade, ali i onih prethodnih, kao i (ne)uspesi čuvenih “ekonomskih eksperata” su mnogo više koštali Srbiju i to u evrima, na godišnjem nivou.

Ko bi bio kupac

Dobro, a šta dobijamo mi sa ovim projektom, i gde su nam kupci? Jedan veliki kupac je tu, a to je Vojska Srbije, koja je ostala bez savremenih borbenih aviona, ako izuzmemo 3 MiG – 29, koji su ostali od 14 u eskadrili koju je SFRJ upravo kupila da bi “premostila” period do poletanja Novog aviona.

Kupci mogu vrlo lako da budu zemlje “trećeg sveta” koje nemaju novac za skupe proizvode Zapada, a htele bi da budu nezavisne.

Međutim, potencijalni kupci ne mogu da se jave da kupe nesto sto nije proizvedeno. Dakle, treba započeti projekat, a u isto vreme tim zemljama predstaviti prednosti kopovine ovog proizvoda. Projekat donosi velike i dobitke kroz sticanje novih znanja i tehnologija, koje mogu da se primene na druge projekte kako u vojnoj tako i civilnoj industriji, mogu da donesu oživljavanje industrije i prava, a ne izmišljena, nova radna mesta.

U čemu je onda problem s “domaćom pameću”

Možda deluje da je ovaj projekat previše etuzijastičan, ali nije. Ovde nisu problemi novac i znanje, već volja da se nešto postigne, sebičnost i razmišljanje o trenutnoj i brzoj koristi. Razmišljanje sadašnje “elite” da ne vredi dugoročno ništa pokretati, zato što će od rezultata koristi imati neko drugi, ostavlja malo (ili gotovo nimalo) mesta za patriotizam. Najlakše je kupiti nešto i zavisiti od tuđe tehnologije i volje da ti stranac nešto proda.

Prokekat Novog aviona je primer šta domaća pamet može da uradi, a pokazatelj je moralnog stanja našeg društva. Ovo je još jedno nerođeno dete zbog naših grehova, ali ima nade za njega, jer dok ima nade za opstanak i duhovni preporod Srba i Srbije biće i za sve ostalo.

Autor: Slobodan Nedeljić

AUU, Koliko pitanja! A svako je maltene za posebnu temu.

Nakon takve suradnje i G-5 verovatno postao bi više nego konkurentan Hoku-a njega je baš Indija i kupila.

Строго пов.

ВЗ "Орао" је производио Вајпере...

Nikakva šrafciger industrija

Dobra igra nekoga na kompu.

poz.

U knjizi Aleksandra Radića o "Orlu" prilično je detaljno obrađeno pitanje pogonske grupe i njene proizvodnje u SFRJ. Viper je serijski proizvođen tokom dvadesetak godina u Rajlovcu. Naravno da je na početku bilo samo sklapanje od uvezenih delova, ali je kasnije potpuno osvojena proizvodnja. To nije čudno jer je Viper relativno jednostavan motor vrlo zahvalnih karakteristika i dugog resursa, "tehnologičan" i lak za popravke.

....Nije mi zapravo uopšte jasno šta su imali u glavi oni koji su planirali "Novi Avion", a bez vlastitog motora.....

Uglavnom isto ono sto su imali svedjani kada su projektovali svoje avione i kupovali strane motore, ili kinezi, ili indijci, ili izraelci, ili ........

Avionske mlazne motore cak i danas proizvode samostalno samo cetiri-pet drzave u svetu, cak niti jedna Kina koja je u strahovitoj ekonomskoj, vojnoj, politicnoj i svakoj drugoj ekspanziji, ili jedna Indija koja je u stopu prati ne mogu proizvesti svoj mlazni motor iako se iz petnih zila trude da to urade, vec strafe ono sto im drugi prodaju kao gotov proizvod ili licencu.

Bolje da smo se okrenuli ruskim motorima , i prema njima krojili avione jer oni su nam biliži po tehnologiji (uslovno rečeno) u odnosu na zapadnjake.

Bolje da smo se okrenuli ruskim motorima , i prema njima krojili avione jer oni su nam biliži po tehnologiji (uslovno rečeno) u odnosu na zapadnjake.

I mene zanima zašto nije bilo pokušaja da se radi npr. kopija Tumanski R11 ili R25.

СССР је нудио СФРЈ да учествује активно у развоју Новог авиона, али је то Југославија одбила. Нудили су своје моторе за мање новца, а ми то нисмо хтели.

Jedna od opcija u razvoju "Orla" bio je jednomotorni avion sa motorom R-13 bez NS. Mišljenje o ovom motoru bilo je visoko. Međutim, ubrzo je doneta odluka da Orao obavezno bude dvomotorni avion. Iz R-13 je kasnije razvijen R-195, koji pogoni Su-25 Grač (gačac). Bilo šta modernije od R-13, ili R-25 nešto kasnije, sa Istoka nije bilo dostupno. Viper jeste nastao 50-ih, ali je stalno usavršavan - samo je potisak od prvog serijskog Vipera 9 do Vipera 680 povećan za 2,6 puta.

Što se tiče NA , jasno je da nije bilo mogućnosti da se avion završi, teško da bi do toga došlo i da je zemlja opstala. Po meni je F-5G, tj F-20 bio odlično prelazno rešenje, ali onda ne bi bilo MiGa-29, koji je kad je uveden u službu bio superioran avion u svakom pogledu.

Na taj avion je inace potroseno previse novca i njega je definitivno zakopala odluka da avion bude u startu sa velikim procentom kompozita. Razgovarao sam o ovome sa Milanom Milojevicem tvorcem G-4M, prvi put kada sam ga pitao zasto su doneli ovu odluku, on mi je odgovorio da je i on postavljao to pitanje, ali su to gurale fabrike i lobiji sa strane. Da su bili malo realniji uz tehnologiju primenjenu na Orlu i uz odredjen procenat kompozita do rata bi verovatno imali nekakvu prototip platformu kao sto su to Francuzi uradili sa Rafalom platforma je bio Miraz 4000, pa Rafal A.

BSD druze, svi tadasnji projetki aviona (Rafal, Tajfun, Gripen) su terali jedan terk pri projektiranju, Jugoslavija se samo priduzila toj "modi", nista vise i nista manje. Tada su se kompoziti smatrali vrhuncom tehnologije, i mi smo se trudili drzati se u vrhu ili barem blizu njega.

[attachment=1]

Kolko se secam, isti ovaj crtez je izasao u nekoliko strucnih i opstih casopisa sirom stare nam Juge jos negde 1987-88 godine, tako da ne verujem da je radjena na bazi doticne igre. ;)

Kolko se secam, isti ovaj crtez je izasao u nekoliko strucnih i opstih casopisa sirom stare nam Juge jos negde 1987-88 godine, tako da ne verujem da je radjena na bazi doticne igre. ;)

Мотористо ова и претходна фотографија су приказ из симулације борбених авиона Flanker 2.0/2.5. Неко је направио модел НА и убацио га у игру. Не знам где си пронашао фотографије, а живо ме интересује да ли је програмер тј. дизајнер урадио и пилотску кабину за исти авион.

Fotke sam iskopao pre par meseci, ali nije bila urađena kabina.

[attachment=1]

A mi bi "teska srca" pristali. ;D ;D

NA ili nja

Jedna priča, zbog koje sam između ostalog maštao o radu u VTIu, upisao Mašinstvo i završio Vazduhoplovstvo. I da, nije fikcija jer sam imao prilike 90tih da se nekoliko puta nađem u VTIu (bar više od 10 puta) i da vidim dosta toga svojim očima. Naravno, samo zahvaljući jednom tati mog kolege koji je bio neko i nešto tamo – nije bilo baš moguće da svako zaviri tamo nos i da vidi svakojaka hi-tech blaga koja su se tamo nalazila. Pa i kabinu modernog lovca treće generacije kodnog naziva “NA” sa tri ekrana pomoću kojih je trebalo da se prate parametri leta, kacigu sa vizirom na kojoj su se projektovali određeni parametri, upravljanje glasom – ja sam sa još dvojicom kolega lično ulazio i opipavao ta čuda.

Tamo sam se prvi put upoznao sa kompozitnim materijalima, a i danas negde još čuvam kompjuterski crtež (pričam o 3D crtežu rađenom na kompu s kraja 80tih!) sa obeleženim površinama gde se planirala ugradnja kompozita na NA. Da, sve to je bilo napravljeno u ovoj (onoj) zemlji još s kraja osamdesetih. Taj isti je VTI je početkom 90tih, ravnopravno radio i za Tupoljev, kao i za Airbus.
I onda, Goran slepac, žali za starom zemljom…

A onda vidim pi*kopaćenike sa svojim zluradim komentarima na ovu vest sa sajta B92 – mi smo sami sebi dovoljni da nestanemo – a vala i treba! Za nas nije NA jer dalje od njakanja nismo ni otišli.

Poslao sam ti pp.

Nekada je Utva radila i delova za rakete Arijana, delove za Boing, Izraelce... I ne samo Utva nego i druge firme.

- Lavi: Već malo zaboravljeni projekat, uglavnom zbog ''US VETO''.

Poslao sam ti pp.

Nekada je Utva radila i delova za rakete Arijana, delove za Boing, Izraelce... I ne samo Utva nego i druge firme.

Bitno je sačuvati svest o težnji ka tehničko-tehnološkom napretku. Uostalom, i to što je urađeno do prekida programa može biti od neke koristi makar i nastavno-obrazovne, makar i kao primer kako ne treba raditi, nebitno.

Шта је ослонац српског РВ и ПВО данас? Па управо Орао, Супер Галеб и Газела, а не "на папиру" далеко моћнији и вишеструко скупљи страни ловци. Док Орлови и Супер Галебови буду летели имаћемо млазну борбену авијацију. Какву-такву али ипак постојећу и летећу.

A nesvrstana braća krenuli odma' na supersonika. Pametnom dovoljno.

Па немој тако, имали су и Марута, којег им је Курт Танк подвалио. ;)
А и склапали су још којешта... и онда им је једног јутра синуло да би могли да направе авион 4.-5. генерације. ;D

И требало им је четврт века да га направе. Ипак су га направили, мада кавери мотор и даље не ради како треба, па користе F-404.

......Контактирали су и са Швеђанима, Израелцима, Французима и Британцима......

Ovo nema sansi da bude tacno, Izrael je u to vreme bio pod neproglasenim embargom od strane Jugoslavije i nismo imali niti diplomatske odnose na najnizem nivou.
Postoji velika mogucnost da smo imali kontakte sa Irakom, Libijom, mozda Egiptom i cak sa Sirijom kao mogucim kupcima i sufinasierima u projektu, ali definitivno ne sa Izraelom.

I da, sa svedjanima je produzen kontakt, jer su nam oni nudili svoj radar PS-05 za nas NA.

[attachment=1]

Увек одлучују партије(а), како год се оне(а) звале(а).

Misliš ili znaš? Kad su u SAD radili nove avione tada je vođa projekta bio uvijek ili u Boeingu ili u Lockheedu ili u Northrop-Grummanu, slično i na zapadu Evrope. Ne poznam primjere da bi vođa projekta bio netko iz vana.

Da ne nagađamo previše, jedno je lobiranje, nešto drugo je odlučivanje. Lobirati može i smije svatko, no mora se znati kod projekata tko je onaj koji odlučuje.

Наиме, после проглашења СР Југославије 1992. године повампирила се стара жеља и идеја у делу армије да се све потчини “кововским” структурама!

Pa jeste romantičarski i to i jeste poenta feljtona. Ne vidim što bi to bilo loše. Nekad je i kompleks više vrednosti koristan.  ;)

A ovo oko ukidanja VTI potpisujem koliko god vi pravdali taj potez. Uostalom, VTI KoV je taj koji se uselio u Žarkovo (i dan-danas na "njihovim" kancelarijama piše VTI KoV i njihov amblem) a nije VTI u Katanićevu.

Isto kao što su vaši progurali spajanje TSl KoV, VTSl i MTSl pa imamo to što imamo. Naravno, vi tu ne vidite problem. Samo sve obojiti u SMB i problem rešen.

Ovo na čemu se je radilo u mom OOUR-u Računarsko radarska tehnika u Čajevcu je bila elektronika sa polupropusnim staklima i ogledalima. U stvari tu se je razvijalo nešto slično elektronici koja je na sebi imala oznaku Thompson, Francuska. Radilo se i na nekoj elektronici na kacigi. Nisam više siguran, jer je prošlo puno vremena. Tada sam već bio prešao na tenkovske poslove, ali smo bili blizu u zgradi, jedni pored drugih. Nisam siguran, ali mislim da je bila neka elektronika koja je očitavala položaj glave pilota i sa tim pokretala naoružanje. Znam da je to rađeno, ali nisam siguran da je to bilo za NA.

Prema svecu i tropar.

Pošto vam je svima taj nesretni NA toliki trn u oku obrisao sam sve delove feljtona i to trajno da ne morate da brinete da li će se povampiriti.

Krajnje zrelo ponašanje, Adler. Paluba je mesto skladištenja i predstavljanja kvalitetnog sadržaja vezanog za vojsku, feljton o NA ipak spada u isti. Ako se vaš ego našao povređen zbog čarki oko nekog prastarog rivaliteta izmedju RV i KoV i sad ste se odlučili na brisanje svega, onda stvarno ne znam zašto vam je na raspolaganju dostup dugmetu za brisanje.

Ради се о томе што пројекат није био завршен до краја и није био урађен прототип. Нема пробног лета, нема борбене примене авиона. Ко зна да ли би рок који је постављен за 1995 годину био испоштован и на какве би проблеме све инжењери наишли. Тако исто можемо да поредимо и хитлерове незавршене пројекте авиона и балистичких пројектила који се никада нису померили са скица и прорачуна са ваздухопловима који су касније настали или летели током другог светског рата. Да ли ико може да тврди да би ''америка бомбардер'' био успешан? Постојали су озбиљни нацрти и прорачуни за летеће тањире, за пројектил ФАУ-3 као и за читаву серију тенкова Е-75, Е-100, Е-50(М) итд. И шта сад? Да ли можемо са 100% сигуртношћу да тврдимо да је Е-50 бољи од Т-55 иако никада није угледао светлост дана? Да ли би липишови делтоидни ловци били бољи од мига-15? Е о томе говорим.

Што се тиче Ј-22 нелогично је да се из употребе избацује авион који је релативно скоро развије и уведен у наоружање, а поседује изванредне карактеристике у својој класи. Производњу је прекиуо рат 1992 године, а верујем да би се наставила све до крја 90-тих. Поред тога треба напоменути да је у обзир долазила и модернизација истог ваздухоплова. НА никада не би могао у потпуности да замени Ј-22 јер не може да полеће са травнате површине, не би био толико робуста и издржљив као ни лак за одржавање. Ј-22 је потцењиван од стране многих и то неоправдано.

И на крају брисање... Ако неко жели да прочита фељтон од А до Ш има га сајту Вечерњих новости.

Udjeli vrijednosti ulaganja u projekte NIR-a po republikama procijenjeni su
temeljem poznatih lokacija nositelja istrazivackog dijela projekata.
Ukupni troskovi razvojnih projekata sastoje se od: troskova istrazivanja i razvoja,
troskova investicija u vojnotehnièke institute i kooperante, troskova osvajanja
proizvodnje i troskova opremanja JNA, a za sve navedene projekte prikazani su u
TABLICI 10. samo troskovi istrazivanja i razvoja te troskovi investicija u vojnotehnièke
institute i kooperante

Jao @Torpedo011, vec sam nekoliko puta postavljao ovaj dokument u celosti, i nije u pitanju ulaganje republika, vec kolko je ulagano u naucnim institucijama po republikama u kojima su te institucije postojale.

Inace, evo ponovo ceo dokument koji se zove "NAUCNOISTRAZIVACKI RESURSI I KAPACITETI JNA" iz pera gupe autora Simeon Kovacev, Zdenko Matijascic, Josip Petrovic radjena Republiku Hrvatsku za potrebe moguce podele naoruzanja i vojne opreme.

Celokupni tekst ovde (https://www.paluba.info/main_paluba_folder/Naucnoistrazivacki%20resurs%20i%20kapaciteti%20JNA.pdf), pomenuta tabela je tabela 10 na strani 103 (tekst pocinje na strani 77), a malo iznad njega pise sledece objasnjenje:


Inace investiranje vojnih israzivanja je islo na federalnoj bazi i to iz budzeta JNA, kao i Saveznog sekretarijata za razvoj i nauku (ili neki slicni naziv), a ne iz republickih budzeta.

Iz republickih budzeta se delumicno finansiralo opremanje nekih firmi za mogucu proizvodnju nekih od ovih projekta.


Dodatak:
Ovaj tekst je javno bio objavljen na net-u, tako da nije u pitanju piraterija. ;)

Proizvođen je po licenci RR Viper za G2, G4 i Orao, kao i Turbomeca astazou za Gazelu.

U slucaju povlacenja francuske podrske koliko toga bi mogli sami ili u suradnji sa nekim susjedom iz sovjetskog tabora ili sa samim SSSRom

У пројекту је требало да учествује Француска (Дасо?) која би обезбедила мотор за НА.

Mala ispravka-nije Daso,već Turbomeca sa svojim M88 koji je jos bio u razvoju pa su amerikanci doskočili sa svojim F404 a odma do njih i RolsRojs sa svojim RB199 iz Tornada

Krajem 80ih Turbomeca je bila posebna firma, a mlazne motore za avione je proizvodila SNECMA - Societe Nationale d`Etudes et de Construction des Moteurs d`Aviation. Danas se Snecma zove Safran Aero Engines.

Krajem 80ih Turbomeca je bila posebna firma, a mlazne motore za avione je proizvodila SNECMA - Societe Nationale d`Etudes et de Construction des Moteurs d`Aviation. Danas se Snecma zove Safran Aero Engines.

Tekstovi o programu Novog aviona, objavljeni u Aeromagazinu:

- Branko Puharić, „NA – avion koji (ne)će poleteti“, Aeromagazin 1/1998, str. 32-40.

- Branko Puharić, „NA – avion koji (ne)će poleteti (2)“, Aeromagazin 2/1998, str. 31-36.

- Branko Puharić, „NA – avion koji (ne)će poleteti (3)“, Aeromagazin 3/1998, str. 36-40.

- (četvrti deo Puharićevog teksta nikada nije objavljen)

- Sava Pustinja, „Definicija programa »Novog aviona«“, Aeromagazin 29/2001, str.36-38.

Država u to vreme nije imalqa za burek, kamo li za ljekove. Neposlušni političari postajali su svojeglavi itd. A mi bi proizvodili novi avion. Ne čitnite me smijat! ;D

Međutim, iz nepoznatih razloga, po partijskoj liniji, usledio je pritisak na VTI institut da se rad na modelu prijemnika prenese u “Iskru” iz Kranja. I dok su se ljudi u Beogradu češali po glavi, pitajući se zašto, odgovor je stigao sa prvim signalima da Slovenija želi da se osamostali.

Na blogu TangoSix može se nači procjena jednog pukovnika, zašto Jugoslavija nebi mogla da uradi ovaj avijon. Pa sada imamo ove članke i onu procjenu. Šta bi bilo kad bi bilo - nitko nezna.

Moze li poveznica za clanak

Ma i bez Googlanja ja bih "na jedan" rekao da bi SFRJ imala velike probleme oko punog razvoja i proizvodnje ovog aviona. Cena bi rasla višestruko, problemi bi se gomilali. Ako je Orao jedva završen kako je završen, NA bi bio još teži problem. Vrlo je moguće da bi u odmakloj fazi razvoja projekat bio otkazan u korist MiG-29S/SMT ili ko zna čega sa zapada.

Uostalom, postoji univerzalna izreka: "Da je baba bila muško, imala bi trolu", ili prostonarodno - "Mnogo je mačku goveđa glava." Svi znamo šta se dogodilo. "SVE JE PREKRIO SNIJEG. I DRŽAVU I PROJEKAT NA I SVE NAS I PREKO 100.000 LJUDSKIH ŽIVOTA KOJIH NEMA".
Koji NA? Jebo NA!

bolji od bilo čega što se proizvodilo na istoku.

Није тачно.

Да... "уосталом, која су то кола боља од Москвича!?" Рече оно Илија Чворовић.

Češali se oni, koji nisu bili svesni koliko je Iskra tada bila jaka i koliki potencial je imala. Iskra u kompletu ne samo ona u Kranju. Npr gripen je jedno vreme koristio mašine za spajanje optike, koje je proizvela Iskra (Fotona), i saradnik koji je razvijao te mašine popravljajo jih je još 1998. Iskra Elektrozveze imala je u malom prstu i proračune i razvoj i proizvodnju RF filera od 2GHz do 23 GHz.

Ne pljujte druge firme iz bivse SFRJ, i ne uzdizite svoje, ako pre toga tri puta ne proverite sta su te neke druge firme bile u stanju da urade.

Međutim, iz nepoznatih razloga, po partijskoj liniji, usledio je pritisak na VTI institut da se rad na modelu prijemnika prenese u “Iskru” iz Kranja. I dok su se ljudi u Beogradu češali po glavi, pitajući se zašto, odgovor je stigao sa prvim signalima da Slovenija želi da se osamostali.

Doduse, tvoja izjava ne treba da cudi, Slovenac si, a svaki cigo svoga konja hvali.

Cudi me sto nije isto izjavio neko odavde iz Srbije. A da jeste, odmah bi postovao video sa Marinkom Madzgaljem iz Crnog Gruje, kada Slovenac prodaje glogov kolac. Madzgaljeva oda o savrsenosti glogovog kolca iz Slovenije, koji je tri puta bolji i lepsi od istog takvog glogovog kolca iz Srbije, do savrsenstva opisuje srpsku izreku da je u tudjega tatka pogolema alatka. :)

Na tvoju zalost, ja nisam klasican Srbin, a ponesto znam i o tvojoj Iskri, a i o EI Nis.

Prvo da ti se zahvalim na ovom feljtonu koji si nam preneo, a zatim da te zamolim da postaviš i ova dva koja si već pomenuo. Da li imaš četvrti deo teksta profesora Puharića?

Но се отвора прашањето каков тип ракети ке користеше овој авион дали ке користеја  француски ракети . Сепак и тоа треба дас е земи во предвид на пример цена коштање на една в-в ракета.

 Државе. сад је важно шта ти Shqipetare  иза леђа раде и стварају противтежу усахлом српском утицају на Балкану. Ма колико да им је бројност преувеличана, Shqipetara има укупно око шест милиона.

Не ти ја свајкам поентата со шиптарите и нови авиони ?

Možda mali oftopic , ali zašto JNA nikad nije izvela mid life update na svojim sredstvima?

Tražio sam nešto u mojim fasciklama i naidjem na ovo,iz novina Politika od pre 20 godina.
[attachment=1]
[attachment=2]

Pozdrav svim zaljubljenicima u avijaciju!
Upravo sam završio i objavio svoj prvi roman, na engleskom jeziku. U njemu je Novi Avion (u knjizi nazvan L-19 Kobac) dosta spomenut. Naravno, pripremajući knjigu čitao sam sve od materijala koji su dostupni o projektu NA. U knjizi, recimo, L-19 ne bi još ušao u naoružanje svih lovačkih eskadrila RV PVO do današnjih dana, radi dužeg završetka projekta i neplaniranih zastoja u izradi kompozitnih komponenti aviona. Isto tako, u toj hipotetičkoj Jugoslaviji koja je podloga knjige, nabavljeni su Miraži 2000 umjesto MiG-29, kao prelazno rješenje i prilagođavanje francuskoj tehnologiji.