PALUBA

Овако је изгледала подофицирска легитимација Војске Краљевине Југославије. Легитимацију је издао командант 1. батаљона 1. пионирског пука смештеног у Нишу. На слици је мој отац који је по конкурсу примљен у Ваздухопловство и касније упућен на "радио-монтерски" курс на аеродром Београд. Ти подаци су уредно унети на унутрашњим страницама легитимације.

Фотографије постављам воде јер је легитимација издатак припаднику КоВ који је касније прешао у Ваздухопловство.   

[attachment=1]

[attachment=3]

[attachment=2]

Izvanredno Dzumba.
Još jedna varijanta podoficirske kape KJ. Zavisno od proizvođača imale su mala odstupanja u kroju.

Официрска униформа и униформа за нареднике у ВКЈ (од тзв. камгарн штофа) се шила по наруџбини. Поднаредници (активни подофицир) су носили војничку униформу. Униформе су шиле официрске задруге при већим гарнизонима. Иако су облик униформе, распоред и величина џепова, боја и врста материјала били тачно одређени, старешине су умеле да своје униформе, посебно капе "мало" фазонирају (као у осталом и у ЈНА, данас је то мало ређе). Ова на слици је "формацијска" и тако су је шили у нишком гарнизону.

Имам још неких слика из тог периода па ћу их касније поставити.

Hvala na objašnjenju. Vidio sam barem 3 vrste fazoniranih kapa. Jedino kod pitomaca sam vidio jednake.

Zaista zanimljiva legitimacija, takvu nemam u mojoj zbirci. Imam samo oficirsku. Interesantno je da se je fotografija
vlasnika legitimacije ovjeravala sa dva različita pečata jedinice, vjerovatno radi veće sigurnosti.

Округли печат је пуковски (1.пионирски пук), а преко њега је батаљонски. Вероватно се сама легитимација издавала и заводила у батаљону, па отуда та "двојност" печата. Као што сам то наводои мој отац је касније прешао у Ваздухопловство али је легитимација остала иста. Позади се види и овера промене распореда са штамбиљима две ваздухопловне јединице. Био је и у Загребу, на неком курсу неколико месеци, али тог печата нема. Рат је дочекао на аеродрому Велики Радинци код Сремске Митровице где је његов вод везе опслуживао неку летачку јединицу.

оно што је мени упало у очи јесте рукопис којим су попуњени подаци. обичан рукопис је тада био попут овог којим се потписао џумбин отац.

Po priči mog oca ovaj krasnopis (što inače upada u oči i privlači pažnju) pripada jednom vojniku iz čete, tehnički obrazovanom, verovatno inžinjeru, iz Zagreba. Kod mog brata je i jedna vizit karta mog oca isto ispisana rukom ovog vojnika. Takođe ćirilicom. Mislim da ima negde i sliku tog vojnika sa posvetom mom ocu.

Krasopis na ćirilici je zaista prekrasan, teško je nekoga danas naći da tako lijepo piše. Vjerojatno je zato vojnik s takvim krasopisom i bio
zadužen da popunjava lične dokumente oficira i podoficira.

Kada gledam prvu stranu malo mi je neobično da je vlasnik legitimacije slikan s kapom na glavi, to nisam viđao i ako imam razne legitimacije
(starije i novije) od vojnih lica. Obično su uvijek bez kape na glavi.

Да, то је и мени запало у око, али никада нисам питао оца у вези са тим. Сада је и касно. Иначе, легитимација није велика, нешто мало мања од војне здравствене књижице за АВЛ.

па некад је и у школи постојао предмет краснопис или лепо писање, зависно од времена. имао сам прилику да видим једну свеску из 20тих година, која је ко зна како сачувана да не заврши као потпала. богами онде је требало имати руку. има и данас људи који јако лепо пишу (нисам тај), али овај стил заиста никад нисам видо.

Nekada se u školama učio i krasopis, ali i pored učenja za to je trebalo imati poseban talent i smisao. Nekom bi to išlo od ruke kao da
piše normalna slova, ja bih se usporeno mučio ili trudio da to krasopisno ispišem i nikada ni približno od pravog krasopisa.

свакако, као и за ликовно, али је ипак постојао предмет и макар намера да се лепо пише. оно, сад је писање руком демоде, али ја ипак сматрам да би требало забранити хемијску оловку у првом основне.