PALUBA

Bešlinovi projekti pre Drgugog svetskog rata

Polovinom tridesetih godina su se pojavili avioni koji su razvijali brzmu od 400 do 500 km/h. Velike brzine su za letačko osoblje, donele nove, do tada, nepoznate probleme. Naime, prilikom oštrih manevara pri velikim brzinama, a naročito prilikom vađenja iz strmog poniranja, piloti su imali ozbiljne zdravstvene probleme.

Dolazilo je u lakšim slučajevima do smetnji u orjentaciji i koordinaciji pokreta, kratkotrajnog gubitka sluha i vida, pucanja kapilara u nosu, a u težim slučajevima do nesvestice koja se završavala padom aviona i smrću pilota. Vazduhoplovna medicina je lako utvrdila da je sve to posledica naglog povlačenja krvi iz glave do kog je dolazilo prilikom opisanih manevara pri velikim brzinama. Izračunato je da već pri opterećenjima od 3 g dolazi do smetnji i da piloti moraju brzinu aviona i ugao zaokreta da prilagođavaju mogućnostima organizma.

Taj problem je zainteresovao mladog mašinskog tehničara Vazduhoplovno tehničkog zavoda u Kraljevu, Dragoljuba Bešlina i on je počeo da razrađuje ideju o avionu sa pilotom u ležećem položaju. Proračuni su pokazivali da ljudski organizam, ako se postavi u ležeći položaj i izloži opterećenju, može bez posledica da podnese opterećenje od čak 8 g. Međutim, ležeći položaj nije pogodan za pilota koji treba da upravlja avionom, a probe su ukazivale da je dosta zamoran i da se ono što se dobija dobrim podnošenjem opterećenja, gubi ograničenošću pokreta i zamorom.

Ipak, ideja je bila revolucionarna i Bešlinu je naloženo da je dalje razrađuje, a da u međuvremenu projektuje novi avion, turistički trosed sa dva motora koji je imao izgleda da uđe u serijsku proizvodnju.

U isto vreme, vlasnik velike stolarske radionice u Kraljevu je imao velike probleme sa plasmanom svojih proizvoda, pa je svoje radionice ponudio Zavodu za izradu aviona drvene konstrukcije. Iz te saradnje proizašla je izrada prvog aviona domaće konstrukcije u Kraljevu. Bešlin je dobio odobrenje i pomoć Vazduhoplovno tehničkog zavoda i krenuo u izradu aviona koji je dobio naziv B-3. Dragoljub Bešlin je formirao konstruktorsku grupu u koju je uzeo još nekoliko tehničara VTZ. Projekt i radionički crteži su rađeni u projektnom birou Zavoda. To je bio savremeni niskokrilac drvene konstrukcije sa dva redna motora Walter Mikron II od po 44 kW (60 KS). Imao je raspon krila od oko deset metara i dužinu trupa od preko osam metara. U prednjem delu trupa nalazila se kabina sa tri sedišta smestenih jedno iza drugog. Na prvom je sedeo pilot, a druga dva su bila predviđena za putnike.

Svi drveni elementi konstrukcije aviona su izrađeni u stolarskoj radionici pod rukovodstvom majstora Petrovića, šefa stolarske radionice »Bregea« i Vazduhoplovno tehničkog zavoda u Kraljevu. Okovi, nosači motora i drugi metalni delovi izrađeni su u Zavodu, a završna montaža i bojenje su okončani tokom 1939. godine. Jedino što se čekalo su bili motori koje je trebalo da obezbedi Središna uprava Aero kluba, koja tu svoju obavezu nikada nije ispunila, i avion je tako, bez motora, sačekao početak drugog svetskog rata i postao plen okupatora.

Nešto kasnije Bešlin je konstruisao laki sportski avion i za potrebe Oblasnog odbora Aero kluba Naša Krila u Kragujevcu. Avion je započet 1940. g. u radionici pomenutog Oblasnog odbora ali nikad nije završen. Ovaj vazduhoplov je trebalo da bude opremljen sa jednim motorom Walter Mikron II od 44 kW (60 KS).
Talentovani konstruktor Dragoljub Bešlin je u fabrici »Ikarus« u Beogradu ipak realizovao avion sa pilotom u ležećem položaju i njime potvrdio sve proračune i predviđanja.
 
Po odobrenju Štaba Vazduhoplovstva Vojske pristupila je firma Ikarus A.D. izgradnji letećeg modela aviona za obrušavanje sa pilotom u ležećem stavu tipa B-5 po konstrukciji Bešlina. Izrada aviona je započela novembra 1939. g. a dovršena 1940. g. kada je i ispitan u letu, pri čemu su s njim postignuti odlični rezultati. Na osnovu ponude firme Ikarus A.D. od 9. januara 1941. god. odlučio je Štab Vazduhoplovstva Vojske da ovaj avion otkupi. Na komisiski revidiranu cenu ponude od Din. 397.977,99 dala je firma svoju saglasnost 1. aprila 1941. g. ali zbog objave rata nije moglo da dođe do sklapanja ugovora.

Avion se, na dan objave rata, nalazio u fabrici i zaplenjen je od strane okupatorskih vlasti.

Iz letećeg modela B-5 je trebalo da se razvije avion za obrušavanje. Sam B-5 je imao dva motora francuske firme Train 4E-01 (opremljenim sa karburatorom firme Zenit i magnetima R.B.).

U jesen 1941. g. pokušao je jedan nemački pilot da leti na B-5 na zemunskom aerodromu, ali bezuspešno. U proleće 1942. g. B-5 je odvežen u Nemačku i njegova dalja sudbina je nepoznata.

Interesujeme da li neko ima fotografije ovih aviona, ono što ja imam je toliko loše da je praktično neupotrebljivo.

moj pokojni ujak/majkin brat od tetke/Milos Aleksic je po prici mojih roditelja/oboje pokojnici/ je leteo pre II s.rata neki Beslinov avion u lezecem polozaju.Mozda Deligrad ima nesto o tome.Inace ujak je leteo 6 aprila na Me-109 iz Krusedola ali mu se kasnije gubi trag
pozdrav Djordje

To je jako zanimljivo i bilo bi dobro ako bi mogao malo da se nekako raspitaš po familiji ukoliko još neko nešto zna.

Po nekim dostupnim podatcima ppr. pilot lovac Miloš Aleksić zabeležio jednu pobedu u Aprilskom ratu.
Kao pripadnik 142. eskadrile je 06.04.1941. u reonu Fruške Gore u 16:30 oborio jedan Ju 88 iz I./KG 51.

Opet, tu je i zabuna u imenu jer se u većini izvora pominje Miodrag Aleksić


Biće da je u pitanju ista osoba ....

http://www.youtube.com/watch?v=aagBlM6VS3Y

Dve fotografije iz foto arhiva MVJ objavljene u knjizi Miroslava Filipovića "Kraljevski avioni".


Avion B-3 u stolarskoj radionici VTZ.

[attachment=1]


Ispred aviona B-3: (s leva) tehničar Mile Sajdl, tehničar Panajotović, šegrt i šef stolarske radionice VTZ Petrović.

[attachment=2]

Bešlinov B-5

[attachment=1]

[attachment=2]