PALUBA

Пошто је Бока била једна од главних база K.u.K. Kriegsmarine, а налазила се на најужнијој тачки царевине била је посебно утврђена. Приликом уласка у Боку, наилазите на три јака аустријска утврђења која су штитила улаз у залив непозванима.

[attachment=1]
1.Мамула
        
[attachment=2]
2.Рт Арза
      
[attachment=3]
3.Рт Оштра (тзв.Превлака) (лево)

Na drugoj po redu slici koju je postirao Sailor, nije nikakvo utvrdjenje već ostrvce i samostan Gospe Žanjičke (manastir Bogorodice Žanjičke jer danas pripada Pravoslavnoj crkvi) u uvali Mirišta kod rta Arza. Što se utvrdjenja u Boki tiče, ja sam nedavno o tome nešto pisao i objavio u CG štampi, pa evo prilažem i ovdje.....

Austro-ugarske fortifikacije u Boki – zaboravljena graditeljska baština i nepriznati spomenici kulture

      FASCINANE TVRDJAVE KAKVIH MALO GDJE IMA U SVIJETU

   Za turiste one su pravo otkrovenje, ljubiteljima šetnji po prirodi njihovi pristupni putevi su izuzetno atraktivne hajking-staze, vojni eksperti i danas se dive stručnosti njihovih planera, a arhitekte ostaju fascinirane pred umješnošću njihovih graditelja koji su na vrlo nepristupačna mjesta iznijeli ogromne količine kamena, čelika i betona. Čak ih i ekolozi, uprkos njihovoj osnovnoj namjeni – vodjenju rata, doživljavaju kao vrhunski primjer gradnje uskladjene sa prirodnim okruženjem u koje su bukvalno utopljene. One su austro-ugarske tvrdjave gradjene u Boki i njenom zaledju od četvrte decenije 19. vijeka do početka Prvog svjetskog rata, a nažalost, jedini koji do sada makar formalno, nisu prepoznali njihovu višestruku vrijednost su najodgovorniji ljudi u našem sistemu kulture koji austro-ugarskim fortifikacionim objektima na današnjem Crnogorskom primorju sa izuzetkom par slučajeva, još nisu dali nikakav zakonski status onoga što ti objekti zapravo jesu – spomenici kulture i jedan od najatraktivnijih djelova graditeljskog nasledja u Crnoj Gori.
S obzirom na to, fortifikacije koje je od 1838 do 1914 na primorju, pogotovo u zoni Boke Kotorske i oko Budve, gradila austro-ugarska vojska i koje su odoljele svim napadima neprijatelja, zubu vremena i decenijskoj nebrizi, danas kao zakonom formalno nezaštićene, sve teže odolijevaju devastaciji. Uništavaju ih mnogi – počev od sakupljača sekundarnih sirovina koji ne prezaju od toga da brenerima sjeku teške čelične kupole koje su nekad pokrivale topovske cijeni na austro-ugarskim tvrdjavama, do raznih privatnih i „malo jačih“ graditelja koji sa tih fascinatnih objekata skidaju kamene djelove, fino tesane pragove, isklesane kamene ili livene gvozdene spiralne stepenice i slično. Svoj doprinos dali su i razni „nacionalno-oslobodilački“ naboji pa su tako nakon propasti Austro-Ugarske imperije 1918 godine stradale i neke velike bistijerne kojima su se tvrdjave snabdijevale vodom. Povod da ih raznesu bombom bio je, u finom kamenom mozaiku na dnu bistijerne uradjen portret austro-ugarskog cara Franca Jozefa I, što je uzbudljivalo strasti „od terora crno-žute monarhije napaćenih“ i nakon 1918 „oslobodjenih“ seljana iz Krivošija i Dragalja. Tako su bombama „presudili“ carevom portretu na dnu bistijerne nepovratno je uništivši, a sa njome i šansu da u svojim selima narednih decenija imaju vodu. Neka od tih sela ni danas nemaju vodovode, a Austro-Ugarska je prije više od 120 godina, pored ostaloga za svoj fortifikacioni sistem u Boki, izgradila i svu infrastrukturu koja se u velikoj mjeri, posebno kada su putevi u pitanju, koristi i dan-danas.
“Pred početak Prvog svjetskog rata bilo je u Boki oko 3.500 ljudi stalne tvrdjavske posade, 218 tvrdjavskih topova kalibra od 37 do 305 milimetara, 99 mitraljeza, 46 reflektora i 9 torpednih cijevi.U to vrijeme, “Primorska tvrdjava Boka” kako je bio zvaničan naziv ovog kompleksnog fortifikacionog sistema, raspolaže sa tromjesečnim rezervama svih potreba za oko 36 hiljada vojnika i 6.700 konja. Snabdijevanje vodom bilo je potpuno riješeno velikim brojem cistijerni u utvrdjenjima i na predvidjenim položajima. Prilikom obilaska tvrdjava ustanovio sam da vode ima, odnosno da su bistijerne pune, jedino vode nije bilo u jednoj tvrdjavi na Jankovom vrhu i  tvrdjavi na Velenjaku.”- kaže za “Vijesti” penzionisani potpukovnik Radojica Pavićević iz Herceg Novog. Kao bivšem vojniku, ali i zaljubljeniku u šetnje kroz prirodu, austro-ugarske fortifikacije su mu izuzetno inspirativne i njihovim istraživanjem Pavićević se bavi već duže vremena. Do sada je u Boki i zaledju evidentirao, obišao, fotografski i video zapisom dokumentovao ukupno 83 veća i manja fortifikaciona objekta, a intenzivno radi na prikupljanju svog dostupnog materijala o njihovoj konstrukciji, tehničkoj dokumentaciji, istorijatu, naoružanju, opremi i upotrebi dok su bile korištene u vojne svrhe.
“Pored ove 83 fortifikacije koje sam sve obišao, pretpostavljam da ih ima još, a da ne govorimo o svim pratećim objektima – putevima, infrastrukturi, kasarnama, oficirskim klubovima, pekarama, ambulantama, bolnicama, grobljima, potkopima, strelištima, hotelima, prodavnicama, radionicama čak i pozorištima koja su podignuta na nekim za nas potpuno nevjerovatnim mjestima – “zabitima”, kako bi čitav sistem “Primorske tvrdjave Boka” funkcionisao na pravi način. Recimo, samo na poluostrvu Luštica, oni su napravili preko 700 kilometara ukupne dužine raznih puteva, da ne govorimo o brojnim drugim putevima u zaledju Boke Kotorske gdje su oni i dan-danas u jako dobrom stanju, čak i mnogo boljem od ovih savremenijih puteva koji su mnogo mladji. Tu je zapravo toliko puno uradjeno da kad malo detaljnije udjete u ovu problematiku, prosto vas zaboli glava.”- istiće Pavićević. Za njega je posebno impresivno kako su svi ti objekti pozicionirani u prostoru, jer su njihovi graditelji koristili bukvalno svaku prirodnu okolnost na terenu koja im je išla na ruku.
“Kad sve to stavite na kartu i vidite položaj, mjesto izbora svih tih objekata zavisno od namjene, njihovu optičku vidljivost, povezanost, kad vidite što pokriva recimo jedna mala tvrdjavica na pravcu Ledenice-Crkvice – faktički stražara sa malom posadom i bistijernom koja bukvalno dominira i “pokriva” kompletan prostor od Crkvica do Ledenica, bivate prosto fascinirani. Da ne govorimo o mnogo većim i impozantnijim fortifikacijama poput Dvrsnika, Stražnika, Vranović brda i ostalima koje su jednostavno nešto što i dan –danas fascinira vojnika. Svi forovi povezani su putevima koji su i danas u dobrom stanju, ali zarasli. Podignute su telefonsko-telegrafske linije, balonske osmatračnice, optičke i radio stanice, a za izvidjanje hidroplanske stanice i pomoćni aerodrom kod Igala.”- naglašava Pavićević koji i danas “skida kapu gospodi austro-ugarskim oficirima i planerima na brilijantnom strategijskom i taktičkom postavljanju sistema utvrdjene odbrane tadašnje austro-ugarske ratne luke Boka”. Posebnost ovih fortifikacija čini i to što su sve one, gradjene u vrijeme kada nije bilo radio-komunikacija, postavljene tako da su činile optički povezan sistem pa je posebno poljsko signalno odjeljenje koje je bilo u sastavu austro-ugarskih tupa u Boki, u svakom trenutku moglo da uspostavi optičku signalnu vezu. Tako je naprimjer, informacija iz tivatskog Arsenala do utvrdjenja na Dragalju putovala linijom Arsenal-tvrdjava Mažina – Vrmac- Vranovo brdo-Grkavac-Greben –Jankov vrh iznad Dragalja i stizala na odredište sa samo 2-3 minuta.
Inače, prve fortifikacije na obalnom dijelu radi odbrane Boke od napada neprijatelja sa mora, Austro-Ugari su počeli graditi 30-tih odina 19.vijeka. Prema riječima mr Folkera Kristijana Pahauera sa Tehničkog univerziteta u Gracu koji je inače diplomirao na temi austro-ugarskih fortifikacija u Boki, taj je sistem gradjen u pet faza do Početka prvog svjetskog rata u skladu sa procijenjenim glavnim opasnostima za Boku koja je Austro-Ugarskoj bila glavna baza na južnom Jadranu. Njihovi stratezi procijenili su da pored direktnog napada brodovima na ulaz u Boku, postoji i opasnost od kombinovanih brodskih artiljerijskih i napada pomorskim desantom iz Konavala, odnosno zaliva Trašte, kopnenog napada Crnogoraca sa Dragalja, odnosno starim putem Cetinje-Kotor, postavljanja opsadnih topova na Lovćenu koji bi gadjali ciljeve u Boki, te kopnenog napada kroz Grbaljsko polje iz pravca Budve. Da bi se tome pariralo, Austro-Ugarska je od 1838 do 1914 izgradila izvanredan fortifikacioni sistem čiji su glavni djelovi sistem obalnih utvrdjenja u Južnoj zoni odbrane, Sjeverna zona tvrdjava koja zatvara potez Dragalj-Crkvice-Herceg Novi i Dragalj-Crkvice-Ledenice-Kotor, te Istočna zona tvrdjava štiti Tivatski zaliv sa kopneno-morske strane. Svaki od objekata u tom sistemu ima svoju specifičnu ulogu u cijelom sistemu odbrane Boke.
            “Prva faza izgradnje fortifikacija u Boki trajala je 1838 do 1851 godine, za vrijeme druge faze do 1851 do 1880 tih napravljene su neke od vašoj javnosti najpoznatijih tvrdjava poput Mamule i Arze  kao i prvobitna tvrdjava na Vrmcu. Treća faza izgradnje od 1881 do 1893 najveći akcenat stavljen je na utvrdjivanje u pojasu Krivošija, a u četvrtom periodu  od 1894 do 1905 godine, uradjena je druga linija tvrdjava na ulazu u Boku, nova tvrdjava Vrmac 1897 godine, te niz manjih fortifikacija oko Tivta. Posljednja, peta faza do početka Prvog svjetskog rata karakteristična je po izgradnji dodatnih utvrdjenja u blizini Tivta, tvrdjava sjeverno od zaliva Trašte, najnovije i nikada potpuno završene tvrdjave Stražnik iznad Crkvica.”- objašnjava Pahauer dodajuči da je u tom sklopu napravljeno oko 70 fortifikacija, kao i niz drugih objekata. Većina od tih objekata i danas postoji, makar u tragovima, dok to nije slučaj sa četiri utvrdjenja napravljena u najranijoj fazi utvrdjivanja oko Budve tako da danas više ne postoje nekadašnje tvrdjave Spiridon, Zavala, Kopač i Presjeka. Cijeli sistem “Primorske tvrdjave Boka” funkcionisao je kroz tri sektora – prvi sa sjedištem u Herceg Novom, drugi u Krivošijama i treći sa sjedištem u Tivtu, dok je u zgradi Komande Ratne luke Boka u Kotoru, bio smješten i odsjek “Geniedirektion”, odnosno Uprave austro-ugarske vojske za izgradnju fortifikacija i infrastrukture.
Radojica Pavićević naglašava da je čitav taj sistem imao izvanrednu vojničku, ali i graditeljsku, arhitektonsku i kulturnu dimenziju, što bi danas moralo biti prepoznato i valorizovano i u turističkom smislu.
“Najveća vrijednost fortifikacionog sistema oko Boke Kotorske je njegova cjelovitost i činjenica da je dobar dio objekata koji ga čine u prilično dobrom stanju ili se makar mogu naći njihovi temelji. Neki objekti poput tvrdjava Goražde I Vrmac su u odličnom stanju, kao i neke obalnih artiljerijskih baterija koje se više nigdje ne mogu naći u tako dobrom stanju. U Boki ima i nekih zaista specifičnih i značajnih objekata kakve više nigdje u svijetu ne možete naći u takvom dobrom stanju očuvanosti. Svi oni imaju istorijsku, arhitektonsku  kulturološku vrijednost i značaj u medjunarodnim okvirima.”- naglašava professor Folker Pahauer koji je jedan od osnivača i članova Austrijskog udruženja za istraživanje tvrdjava OeGF. Pahauer smtara da su fortifikacije u Boki i izuzetno turistički atraktivne o čemu svjedoče i veoma uspješni primjeri kako su na taj način valorizovane tvrdjave u drugoj nekadašnjoj velikoj austro-ugarskoj ratnoj luci –Puli u Hrvatskoj.
“Medjutim, nažalost neki od starih puteva, a posebno utvrdjenja u Boki su veoma ugroženi posebno zadnjih godina. Ugrožavaju ih privatni interesi, neki veliki gradjevinski projekti kao naprimjer, planirani projekat izgradnje hotela i vila na Vrmcu, kao i sami nesavjesni turisti. Neophodno je zvanično staviti pod zakonsku zaštitu ove objekte i na taj način sačuvati ovaj vrijedni dio medjunarodne kulturne baštine.”- ističe Pahauer koji je i fotografski dokumentovao više primjera devastacije ovih objekata tokom posljednjih nekoliko godina, kada se sa tvrdjava rapidno odnosi sve i svašta i one uništavaju. On je ponudio svu pomoć OeGF-a u prikupljanju tehničkih i istorijskih podataka o fortifikacionim objektima u Boki našim institucijama, kako bi se ti objekti na pravi način zaštitili i valorizovali.

JOŠ POD GARANCIJOM

Koliko su kvalitetno uradjene, svjedoči i gotovo nevjerovatan podatak da su nedavno vlasti u Hercegovini od pedantnih austrijskih činovnika iz Beča dobile službene dopise da je upravo istekao zvanični garantni i rok osiguranja za tamošnje austro-ugarske tvrdjave izgradjene prije ovih u Boki. Budući da su ove naše tvrdjave nešto mladje, one još uvijek kroz taj “garantno-osiguravajući” aranžman na odredjeni način podliježu jurisdikciji austrijskih vojnih vlasti.

MITROVIĆ TRAŽIO ZAŠTITU

Jedan od rijetkih koji su i zvanično ukazivali na potrebu zakonske zaštite austro-ugarskih fortifikacija na Crnogorskom primorju je nekadašnji direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, arhitekta Slobodan Mitrović iz Budve. On je prije šest godina kada je prodavan dio vojne imovine tadašnje SCG na Crnogorskom primorju, medju kojom su bili i komleksi sa austro-ugarskim utvrdjenjima, pisao tadašnjem savjetniku predsjednika državne zajednice SCG Svetozara Marovića, generalu Blagoju Grahovcu upozoravajući ga da su ti objekti dio spomeničke kulture Crne Gore.
„Dio te imovine nesumnjivo predstavlja spomenike kulture ili se radi o objektima i predmetima koji imaju svojstvo spomenika kulture (spomenici koji uživaju prethodnu zaštitu) i kao takvi predstavljaju vrijednosti od značaja za istoriju i kulturu Crne Gore. U ovom slučaju, obraćamo Vam se zbog graditeljskog nasljedja koje čine austro-ugarske tvrdjave, smještene u Boki Kotorskoj i na primorju, a uknjižene su kao vlasništvo VSCG.“- navodi se porede ostaloga u dopisu koji je Mitrović 18.februara 2004 uputio savjetniku predsjednika SCG, generalu Grahovcu uz spisak tvrdjava na području Kotora, Tivta, Herceg Novog i Budve i napomenu da su pojedini od tih objekata tada već prodati „a bez prethodnog poštovanja odredbi Zakona o zaštiti spomenika kulture koji regulišu ovu materiju“.

S.L.

Na slici "Рт Арза" je ona starija tvrđava gde je sada pravoslavni manastir.
Na samom rtu se nalazi novija trospratna tvrđava iz vremena kada su građene tvrđave na Lastavici (Mamula) i kompleks na Oštrom.
Ja sam pretprošlog leta probao da prođem do te tvrđave na rtu, ali mi nije dalo privatno uniformisano obezbeđenje, sa obrazloženjem da je reč o privatnom posedu! Po nekim glasinama, to je svojevremeno kupila Elena Baturina, žena Jurija Luškova. Proletos sam čitao neki oglasnik za VIP nekretnine i video da se taj kompleks zemljišta prodaje za 10.000.000EUR.

Evo par slika rta i trdjave Arza.

Jos jedna iz daljine...

Tvrdjava Vrmac na istoimenom brdu i poluostrvu koje dijeli Tivatski od Kotorskog zaliva.

Dvije fotke velike tvrdjave Klinci. Gradjevina je ogromna, ali je sva zarasla u siprazje i drace pa je veoma teko prici joj i fortografisati kako treba...

Radjeno za vjecnost.

Klinci po zidovima izgledaju kao skladište za UBS.

Kad je ovo slikano?

Prosle godine u ovo doba, mene je obezbjedjenje ladno pustilo da idem skroz do kraja rta i do tvrdjave bez problema....

Uljudili su se, znači! Ali, čim postoji obezbeđenje znači da je rt Arza prodat, sa sve tvrđavom.

Prodato, nego šta. I sad će neki bogataš da sruši tu lepoticu i sagradi čelično-stakleni hotel? :krsta

Nadajmo se, da nije samo budala filovana novcem, nego da ima i malo pameti. Objekat takav kakav je, može se preraditi tako dobro, da ga nikakvo novodobno stakleno željezno čudo ne može preći.

Postoji li zakon koji čuva te i takve gradjevine, ili je dovoljno da budeš kabadahija sa novcem i radiš što ti je volja_

Mene čudi kako je uopšte moglo da se proda:
1. zbog tvrđave - koja je valjda istorijski spomenik,
2. zbog Zakona o morskom dobru - koji tretira morsku obalu.

Zar si zaboravio na član 1.1-54c paragraf g? Ko ti da više para može da radi šta mu je volja. ;)

Fort Mamula na ostrvu Lastavica na ulazu u Boku, pogled sa rta Arza.

Perfektno.

Kao i sve drugo sto su napravili Austro-Ugari, dragi moj prijatelju! ;)

Tko je njima dao dozvolu za gradnju? Građevinsku i lokacijsku. Kako se to uklopilo u GUP?
Evo jedna ne baš uspjela slika.

Ovo je ponta Ostro, zar ne ? Fantasticna slika! Uzgred, mnogo, mnogo, mnogo su oni vise racuna tada vodili o uklapanju ovih objekata u prirodni okolis nego ovi danasnji polupismeni tajkuni i developeri. E, da mi je vratit samo to vrijeme od prije cca 150 godina, tad je sve bilo po PS-u a jadranska je obala jos bila u najvecoj mjeri netaknuto prirodno lijepa!

Donece zakon kad budu sve rasprodali!!!

Lipo si to reka. Onda bi živija bez konduta, letrike, televizije. Vesla bi ko galiot i putova bi do Triešta 7 dana ko plemenita Bokeška gospoda. Na brodu bi ti zapovidali Verone i Sbutege, a u najboljem slučaju kapetan '' Jedivatra ''. Lovija bi špare na tunju od konjskog repa i griza baškot umisto krekera. Ne bi  ima prilike viditi kašete od kruizera bez prove i krme. Bija bi sritan čovik!

Evo jos nekoliko fotografija Fort Klinci. Obratite paznju na krov tvrdjave, potpuno je obrastao agavama i drugim rastinjem....

Vegetacija je nadvladala. Priroda se obnavlja.

Kao što vidiš lijevo dolje, neko ji to sprečava, koliko može. :rtfm

Vidim. To su neki blagdanski ukrasi. ;D

Jos...

I ovo....

E, upravo sve to sto si opuisao je sustina sretnoga zivota pri i na moru!!!!! Bravo brodarski, ti si moj idol!!!!!

Da na tren ostanemo u ovoj morskoj romantici, pogled sa Fort Klinci na Igaljski zaliv i Pontu Ostro....

Vala je zaraslo... Dok je vojske bilo ponešto bi se i očistilo i iskrčilo.

Pričao je meni kapetan Nino Moretti kako je bilo u Boki kad je radio u kapetaniji. U ona davna vrimena. On i gospođa Ljubica su od starih bokeških obitelji.

Fort Radišević iznad obale zaliva Trašte, Veoma slična Fort Klincima, ali je skoro potpuno uništena u ekslploziji kada su u njoj uskladištena UBS, u zrak dignuli Njemci prilikom povlačenja iz Boke u jesen 1944 godine. Inace, tvrdjava se nalazi u krugu bivše kasarne "Milan Spasić" u Radovićima koja je data u 90-to godišnji zakup egipatskoj diveloperskoj firmi "Orascom" tako da sumnjam da će Fort Radišević preživjeti potrebu bjesomučne izgradnje vila i apartmana za tržište.

Evo još.....

I još....

Dobro si prošeta, a i učinija si koristan posal. Napravija si lipe slike, a i skinija malo triglicerida.

I još....

Nisam još što ću... Ima ih ukupno 83 u širem reonu Boke i kanim ih sve obići i slikati.... Koliko trajalo da trajalo, a i salo će se istopiti!

Nisam znao da ih toliko ima u okružju. Vrijedi Marinero to slikati, dokumentirati. Sve se mijenja munjevitom brzinom. Neka nešto ostane, barem na slikama.
Kod Baošića uzmi kurs od signalne plutače S i prođi između nje i kopna. Uzmi smjer prema rt Pijavica i što bliže kopnu. Okreni prema Bijeloj odnosno Tivtu. Inače biće veliki prasak.

Veliki i zahtjevan posao, Marinero!

Kako je krenulo - skoro ce se svo ovo tesano kamenje raznijeti, ugraditi u kakve nove kuce novih poduzetnika; jer sta ce im njima novima novi kamen - mora biti sto stariji da pokaze stari kamen da nisu od jucer.....

Kad već pomenu tesani kamen, jadrane... raznošenje i krađa tesanika uzima sve više maha. Uveliko se raznose tvrđave, stare kuće u podorjenskim selima, podzide pokraj puteva pa i sami putevi tamo gdje su dionice preživjele u originalnom stanju (posebno na Luštici). Dođu ljudi, tovare i odvoze, niko ne zna ni gdje ni za koga, a ponajmanje to znaju oni koji bi trebali znati.

Mamula slikana iz barke.

Par fotki fort Arza.

Cuvena dizalica, odnosno mulo na rtu Arza na kojem je nekada pristajao tender sa municijom za obalsku artiljeriju. Na vrhu mula tacno iznad tende ove barke, vide se metalni ostaci postolja dizalice koja je iskrcavala teske granate iz brodova i tovarila ih u vagonete kojima je municija dalje transportovana do magazina. Na prvoj fotografiji vide se tracnice po kojima su se kretali ti vagoneti.

Jos jedan pogled na ostrvo Lastavica i fort Mamula na ulzu u Boku.

Vjezbe gadjanja obalne artiljerije i razaraca Triglav II klase.

[attachment=1]

(ipak bih molio poznavaoce tog terena da potvrde da li je to ta lokacija; takvu oznaku mjesta nasao sam na jednom austrijskom sajtu)

[attachment=1]
[attachment=2]

Fotografija je prelijepa, ali ovo nazalost, sigurno nije Boka.

Da fotografija je stvarno izuzetna; najvjerojatnije je Palagruza po svjetioniku i cestici.....

Jadrane - ovo gađanje sigurno nije slikano ispred punte Oštro!

Lovac - u pravu si; radi se, cini se, o Palagruzi (gore je spomenuto....); u tom slucaju nema nikakvih vjezbi (kod Punte Ostro)nego se radi o napadima na Palagruzu koju su sprovele jedinice Flote i hidroavijacije (u nekoliko navrata u 8/1915.) Tada su unistene talijanske kopnene instalacije i potopljena podmornica Nereide.

(o tome NYT, po obicaju, ima clanak;
http://query.nytimes.com/mem/archive-free/pdf?res=F10C12FC385B17738DDDA00994D0405B858DF1D3
kasnije je Palagruza zauzeta 8-9.9.1915.)  

Udaljili smo se od Boke, ali, desava se.

[attachment=1]

Nije bas ulaz u Boku, ali neka stoji...
Fort Mogren kod Budve.

Evi i par slika sa ostrva Lastavica i fort Mamula.

Jedna od sekundarnih kupola na Fort Goražda.

Evo nekoliko slika iz jednog albuma koji se nedavno prodavao na Ebay-u. Album nije u mojem vlasništvu ali se nadam da novi vlasnik istog neće zamjeriti ako ih objavim.
O samom albumu nije bilo previše informacija osim da je slikano u Kotoru.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
[attachment=6]
[attachment=7]
[attachment=8]
[attachment=9]
[attachment=10]
[attachment=11]
[attachment=12]
[attachment=13]
[attachment=14]
[attachment=15]
[attachment=16]
[attachment=17]
[attachment=18]
[attachment=19]
[attachment=20]
[attachment=21]
[attachment=22]
[attachment=23]
[attachment=24]
[attachment=25]

U jbti...

Je li album prodat koliko traži??? Daj link

Album je prodan za 350 eura ako se ne varam. Ima tome skoro mjesec dana.

malo...

Ma zar stvarno mislis da bi oni tvoji dali i te sitne pare da se ovako blago smjesti gdje pripada - u muzej ? No way amigo!!!!!

Sreća da piramide nijesu u Crnoj Gori
~Dogradiće tvrđavu za hotele, apartamane, kazina i heliodrome a nikoga nije briga što su hiljade Bokelja, Crnogoraca i Hercegovaca na Mamuli tamnovale i ostavljale život
HERCEG NOVI - Ekološko društvo Boka juče je oštro osudilo vijest da će vlada ponovo raspisati tender za prodaju ostrva i tvrđave Mamula.
- Podižemo glas prema svim strukturama vlasti države i opštine koje donose takve odluke ili svjesno ćute protiv njih. Smatramo da treba ostrvu Mamula dati namjenu dostojnu njenih kulturoloških, istorijskih i graditeljskih vrijednosti - kaže Olivera Doklestić, predsjednik Ekološkog društva Boka.
Sadašnje stanje tvđavskog kompleksa Mamule je porazno.
- Nakon što je proteklog ljeta Morsko dobro dalo dozvolu ruskom državljaninu da na nekoliko dana zakupi ostrvo i tvrđavu za rođendanske bahanalije, kada niko od turista ni mještana nije mogao prići, do stanja ovog ljeta kada je Morsko dobro "diglo ruke" od vođenja brige za ostrvo, Mamula postaje primjer opšte anarhije brojnih posjetilaca. Oni tu pale vatru i roštiljaju u nekadašnjim zatvoreničkim ćelijama u kojima nema nikakvog spomen-obilježja. Raznosi se kamen sa prilazne staze, a prilazni most preko obodnog šanca je u tako lošem stanju da je opasan za svakog ko se pokuša nasloniti na ogradu - kaže Olivera Doklesić.
Budući da se svuda mogu vidjeti vreće sa smećem ili stotine razbacanih limenki i plastičnih flaša, iz Boke konstatuju da su ostrvo i tvrđava u užasnom stanju, predmet nebrige države i njenih institucija, pa tako i sramota svih nas.
- Istina staze su očišćene, a platoi unutar tvrđave u pristojnom stanju zahvaljujući akciji uređenja koje je hercegnovska opština imala na početku ljeta, no Mamula je u svemu prepuštena sebi, odnosno stavljena na milost i nemislost stotinama posjetilaca koji tu svakodnevno dolaze - konstatuje Olivera Doklestić, predsjednik Ekološkog društva Boka.
Ekolozi, kako se nadalje navodi, žele prozvati Ministarstvo turizma i sve tri bokeljske opštine, pitajući se da li je u ovim institucijama ostalo zrno poštovanja premo prošlosti, precima rodoljubima...
Oni konstatuju da raspisivanje tendera za prodaju Mamule znači da će neki novi vlasnik dobiti kompleks sa pravom da dograđuje tvrđavu za hotele, apartamane, kazina i heliodrome te da nikoga nije briga što su hiljade Bokelja, Crnogoraca i Hercegovaca na Mamuli tamnovale i ostavljale život.
- Pitanje je gdje li je savjest ključnih ljudi u državi kojima je na pameti samo novac i ekonomija. Najzad, šta je dosad Herceg Novi dobio u svim dosadašnjim prodajama. Najbolji primjeri užasa državne prodaje hercegnovskih preduzeća su GP Prvoborac i hoteli Boka, čijom je prodajom zadan udarac u srce našem gradu, uništavanjem postojećih hotela "Tamaris", "Igalo", parka-hotela "Boka" i namjernim zapuštanjem hotela "Plaža". Svako dalje pitanje stanja Mamule, sadašnja nebriga i eventualna prodaja zahtijevaju podizanje glasa javnosti, NVO sektora, Matice Boke, lokalnih uprava Boke, ali i ministarstava. Sva sreća što piramide u Gizi nijesu u Crnoj Gori, jer bi i one već sigurno bile prodate nekom tajkunu pod imenom strane kompanije i bile pretvorene u luksuzne apartmane sa bazenima - kaže se u saopštenju Ekološkog društva Boka.
K.M.

prethodni tekst je iz dnevnih novina DAN, sličan je objavljen i u Vijestima:
http://www.vijesti.me/vijesti/ekolozi-boke-protiv-prodaje-mamule-turisti-rostiljaju-nekadasnjem-zatvoru-clanak-31054
 :zid :zid :zid :zid :zid :zid :zid

A da malo razmišljamo i da vidimo gde je rešenje.
Nisu za prodaju...nisam ni ja.
Nevalja ovako...i ja kazem da ne valja.
Šta da se onda pametno uradi, neka neko predloži.
Ja neznam, a samo da se zna para nema sada za to....i šta onda?  ???

Jednostavno... Pretvoriti Mamulu u nas Alkatraz odnosno high security prison za nase tajkune kriminalce i njihove ino drugove, a onda organizovano dovoditi turiste da se dive klasicnoj austrougarskoj fortifikacijskoj arhitekturi i majmunima iza resetaka! ;)

Znači opet u "buvaru".  ;D :klap

Mislim da "buvara" nije riješenje :jok
Ja bi ih rađe "dezintegrisao", i u kazamate ostrvceta Lastavica postavio njihove vjerne voštane replike u razmjeri 1:1 ;) ;) ;)
Efekat bi bio isti, svjet "čistiji" i (sramim se što u ova "demokratska" vremena razmišljam pragmatično) ne bi trošili na hranu za te ljude, mada još ima dosta jastoga u podmorju oko Mamule.
P.S
A i djeca bi spavala bolje, da ne spominjemo pande i ostale ugrožene vrste kao npr. srednju klasu ;) ;) ;) ;) ;)

Par slicica detalja sa Fort Goražda.

Malo stariji tekst.

Austrougraska utvrđenja u Boki jedinstvena u svijetu


16.5.2010.

Austrougarska utvrđenja u Boki sve više postaju predmet interesovanja domaćih i stranih istraživača, publicista i ljubitelja prirode.

Austrougarska utvrđenja i fortifikacije na području Boke sve više postaju predmet interesovanja domaćih i stranih istraživača, publicista i ljubitelja prirode. Za preko stotinu godina vladavine Bokom, „žuto-crna monarhija” ostavila je za sobom neprocjenjive primjerke arhitekture i graditeljstva 19. vijeka koja su po mišljenu stručnjaka i dalje izuzetno očuvana i kao takva jedinstvena u svijetu.

Rt Arza, poluostrvo Luštica
[attachment=1]
 
U periodu od 1823. do 1914. godine u Boki i neposrednom zaleđu izgrađeno je sedamdesetak većih i manjih tvrđava i nekoliko stotina drugih vojnih objekata poput kasarni, skladišta, osmatračnica, mitraljeskih gnezda, artiljerijskih položaja i drugog, te nekoliko stotina kilometara kolskih i pješačkih puteva koji su većinom i danas u upotrebi.

Neki od najfotografisanijih bisera prepoznatljivog austrougarskog graditeljstva su na samom ulazu u zaliv, kula Arza, ostrvo Lastavica, koje po austrijskom admiralu Lazaru fon Mamuli i danas nosi naziv – Mamula, kao i u fortifikacija na rtu Oštro-Prevlaci čuvenoj od vremena rata i „dubrovačke operacije”, devedesetih godina prošlog vjeka.
 
I dan-danas postoje ostaci austrougarskih kasarni na Orjenu, kompleksima na Krivošijama, tada najveće pekare na Balkanu na Crkvicama, utvrđenja „Vrmac” i „Goražde” iznad Kotora, pa čak i ostaci torpednih stanica na Luštici i rtu Kobila. Austrijske „fortice”, „kanice” na putevima odomaćile su se i postale neraskidivi deo svakodnevnog života, pa su čak i preostali „vahauzi”, stražarske stanice u Tivtu, i dan-danas naseljene.

Kotorsko planinarsko društvo „Vjeverica” uočilo je porast interesovanja za ovaj značajan dio istorije Boke pa je tim povodom organizovalo predavanje: „Slojevi austro-ugarskog nasleđa na Vrmcu” na kome je ugostila magistra Folker Konstantin Pahauera sa Tehničkog univerziteta u Gracu koji je govorio o tvrđavskom sistemu austrougarske ratne luke Boke Kotorske. Pahauer je i jedan od osnivača Austrijskog udruženja za istraživanje tvrđava, a njegov diplomski rad bio je posvećen fortifikacijama u Boki.

Poseban akcenat u svom izlaganju Pahauer je stavio na tvrđavu Vrmac, koja je u današnjem obliku, završena 1897. godine. Pored istoimene tvrđave, austrougarski vojni kompleks na brdu Vrmac činile su artiljerijske baterije nazvane Škaljari i Kavač, četiri otvorena artiljerijska položaja, tri osmatračnice, četiri kasarne za smeštaj ljudstva, dva magacina za municiju, te četiri manja utvrđenja za odbranu od pešadijskog napada. Sve to bilo je uvezano sistemom kolskih i pješačkih puteva, te nizom ostalih infrastrukturnih i logističkih objekata. Kako bi utvrđenje prikazali u punom svetlu u „Vjeverici” su pripremili projekat uređenja i markiranja pešačkih staza na Vrmcu u cilju njegove zaštite kao svojevrsnog parka prirode.


Fort Vrmac
[attachment=2]



Autor: N.N.
Izvor: www.blic.rs

Ako se sa Mamulom desi ono što je tendersko pitanje - odnosno, da će ga neki tajkun otuđiti na određeni broj godina - to znači da niko od običnih smrtnika više neće moći prići tom ostrvu. Ono će biti čuvano bolje nego Alkatraz, da ne bi kojim slučajem neki radoznali građanin kročio nogom na ostrvo.

A to je velika bruka i sramota za našu državu!!!

Topovske cijevi za bateriju na Arzi iskrcane na mjestu gdje je danas objekat svima u Boki poznat kao "dizalica".

Iliti za nišićane "Extra Lux Akva Park" 8) 8) 8) 8) 8)

Baterija merzera kalibra 210 mm na Fort Kabala na Luštici.

Prikaz utvrdjenja i linija odbrane Ratne Luke Boka Kotorska. Kao i prtehodna slika, nalazi se u Pomorskom muzeju u Kotoru.

Tvrdjava Fort Grabovac u Krtolima, do nje vodi oko 3 km dug makadamski put od mjesta gdje prestaje posljednji asfalt...
Malo detalja tvrdjave, njene unutrasnjosti, ulaza u jedan od obliznjih podzemnih bunkera i pogled sa same tvrdjave u pravcu sjeverozapada, prema Radovicima.

Zaboravih ovo....

Fort Mamula na ostrvu Lastavica, izgled pred Prvi svjetski rat....

Najvazniji detalji odbrane Kriegshafen Cattaro....

Sve nešto godinama hoću da obiđem ova utvrđenja po Boki, ali kako dolaze u obzir samo letnji meseci vrućina je veliki problem, a srce pravi svoja ograničenja u naporu. Najbolje je za Prvi maj, ali to samo kad se potrefi, a ove godine nije.

Raspored obalnih baterija i utvrđenja.

[attachment=1]

Ucrtano je sve, ali bas sve sto treba....

[attachment=1]

a mapa je porijeklom iz ove fascinantne knjige...

[attachment=2]

Ovo je samo mali djelic sadrzaja ove fascinantne knjige....

I jos malo.

Studiozni pristup, koliko se vidi.

Лепо, лепо. Мој друг Раша је то баш добро урадио. Браво Рашо!

sa interneta
[attachment=1]
Situacija 1914.g.
Castelnuovo / Hercegnovi
   

Komandant tvrdjave : redovni komandant 47. ID. (pjesacke divizije)
Komandant obrane Castelnuovo/Hercegnovog : Egon Klein, LSch.-K. (kapetan bojnog broda)

Divna knjiga!

Zanimljiv dio o bokokotorskim utvrdjenjima:

http://www.kuk-fortification.net/?cat=30

Marinero izgleda da te knjiga oduševila  ;)
Svaka čast autoru, evo mijesecima je ne ispuštam uz ruke, a u njoj ima mnogo fotki i podataka interesantnih za palubarce...
Danas sam uzeo i drugi primjerak ove knjige, tek da se nađe, ako onaj prvi propadne od listanja...
Sistematično i detaljno, svaki rov je evidentiran...
Prezentacija je bila na nivou i sa stilom, da se ne zaboravi....

Ima li tih knjiga još i koja im je cena?

Ima. Knjiga kosta 40 eura i moze se kupiti u svakoj malo boljoj knjizari u CG, npr "So" u Herceg Novom, "Uliks" u Kotoru, Gradska knjizara PG, u "Pobjedi" koja je i izdavac knjige itd.

Hvala. :)

Nekoliko fotki sa Mamule...

Fort Gorazda, istocno od prevoja Trojica, u blizini sela Mirac....

Jos malo detalja ove fascinantne gradjevine.

Evo jos....

I jos ovo za kraj.

Vrlo solidna gradnja!

Malo je reći solidna.

Fort gorazde je zaista fascinantna građevina. Treba otići tamo i videti, i uživati u pogledu ka moru....

Nisam stručnjak za utvrđenja u Boki - kažu da su sva značajna bila u optičkoj vidljivosti, i da su informacije razmenjivali u realnom vremenu, pomoću vizuelnih signala.

Ako o tome sada pričamo - moramo imati u vidu majstorstvo graditelja i strateški raspored tvrđava sa aspekta povezanosti putnom mrežom, povezanost u smislu razmena informacija i poziciju utvrđenja sa aspekta odbrane Boke kao bazijskog rejona.
Moramo imati na umu, da je svaka utvrda zasigurno imala svoju definisanu ulogu u sistemu odbrane Boke, sa tačno utvrđenim zadacima.

Задивљује прецизност и квалитет градње.

Na temelju lokacija ovih utvrda i paljbenih položaja bilo bi zanimljivo vidjeti plan zaprečne vatre.

Plan zaprečne vatre je prilično dobro prikazan u već pomenutoj knjizi koja je ove godine izašla: "Austrougarske tvrđave u CG". Možda skeniram pa postavim, ako ne zaboravim  :-\

mali, molim te, nemoj da zaboraviš!
Skeniraj i postavi - na opšte zadovoljstvo svih palubaraca.

Evo:
Ispod i iznad slike je sve rečeno...

Hvala mali od palube!

Još nešto me interesuje: sa ovog plana koje si postavio jasno su vidljivi maksimalni dometi postavljenih topova, ali mi je promaklo (nisam nigde naišao na podatak) o kojim topovima i kojih kalibara se radi.
Pitam to iz konkretnog razloga, što vidim da artiljerija sa Kabale (zapadni vrh Luštice - na ulazu u Hercegnovski zaliv) daleko nadmašuje dometom artiljeriju sa Mamule, iako je Mamula bliža otvorenom moru....

Zapravo, interesuje me da li je u toj knjizi opisana vrsta i kalibar topova po baterijama?

Bilo bi interesantno - usporediti i analizirati maksimalne domete pojedinih oruđa (u zavisnosti od kalibra, nadmorske visine vatrenog položaja, maksimalne moguće elvacije topova i sl.)

Plan vatre je iz 1.svjetskog rata ili prije? Pokrivenost je izvanredna. Nisam imao prilike knjigu imati u ruci ali pretpostavljam da je tvrđavsko topništvo štitilo mrežne i minske zapreke ulaza u Boku. Ne treba zanemariti ni namijenjenu ulogu obrane od neprijateljskog brodskog topništva. Topnici bi to mogli odlično raščlaniti uzevši domet topova pojedinih kalibara u bitnicama. Samo kad bi svi ti podaci bili dostupni. Dojam skice je više nego ubojit.

Pretpostavljam da je u pitanju vrijeme gradnje pomenutih utvrđenja...što je utvrđenje novije to je i artiljerija novija i većeg dometa...uostalom poštovani član marinero je već objasnio gdje i po kojoj cijeni se može kupiti ova izvanredna knjiga pa izvolite... ;) sve ima u njoj...

Vidi se da je detaljnu skicu tvrdjava predostavio g. Volker Pachauer koji je u detalje identificirao 75 Austro-Ugarskih tvrdjava oko Boke Kotorske tokom trinaest studijskih posjeta od 2006.g.

Pancirna okretna kupola na vrhu Fora Goražda, za dvije haubice od 120mm.
Bio neki dan i fotografisao...

Iznad vrata na nekim prostorijama na Goraždi su još vidljivi brojevi iz onih vremena

Kvalitetan kamen je i dalje na meti lopova...  >:(
Ulaz u tvrđavu:

А што... љепше и старије ће изгледат` тај камен уграђен у неку вилу, да покаже да су власници од старине, од старих Дукљана, Илира и Дарданаца... даље нећемо коментарисат`, било би ружно.

mali od palube,
lijepi detalji tvrđave. Molim te, nastavi s reportažom.

Devastacija tih građevina počela je još 70-ih godina, pa i ranije. Mnoge od njih je koristila čak i JNA kao pomoćne objekte sve do 60-ih.
Kako je vojska odlazila, "domaćini" su noću krišom navraćali. U mnogo je kuća ugrađen ovaj kamen.
Ima tih "domaćina" i po Tivtu, Kotoru, Njegušima, Mircu... Žao mi je što nisam slikao bankinu puta Kotor - Lovćen, tu je devastacija najočiglednija, ili se bankina od kiše i mrazeva sa 70 smanjila na 25/30cm...  >:(

Evo ulaza sa natpisom

Uvećan detalj sa godinom gradnje.
Čudi me da do sada niko nije ove brojeve pretopio. Vjerovatno nemaju dovoljnu težinu a i visoko su

Ima tu još metala:
na primjer ova kazamatna baterija

Pogled ka Tivtu sa pancirne okretne kupole:

pogled na Vrmac i Kotor:

Pogled na put ka lovćenu i prevoj Krstac:

Fort Goražda bi trebalo da je negde na pola puta od Trojice do Krstaca. Znaš li u ataru kog sela je taj fort?

Nije...
Goražda je na putu prema selu Mirac...Na uzvišenju koje nije ni geološki dio lovćenskog masiva (a ni bilo kako drugo ;) ) Reon dejstva je bio širok, otuda i rotaciona kupola od 360 stepeni. Vatra je pokrivala i Krstac ali i zaliv. Skoro cijela Boka je na dlanu...
Atar je čini mi se onda a i sada selo Mirac

Evo je kupola sa forta Goražde za dva topa 12 cm M80.

[attachment=1]

[attachment=1]

Nekadasnja Kustenradiostation Klinci. Veliki betonski blok na trecoj slici je jedan od tri takva bloka koja su sluzila za ankerisanje celik-celima, velike, resetkaste metalne radio-antene visine cak 86 metara.

Poznajem čoveka, za koga tvrde da je najbolji poznavalac starih AU utvrđenja u Boki i okruženju. Radi se o penzionisanom ppuk JNA, pokušaću nekako da ga dovedem na Palubu, makar kao dopisnog člana!

Радоица Павићевић? Поздрави га са моје стране и реци му да се обавезно придружи.

Jeste dzumba, mislio sam na Radoicu. Jedini problem je kod njega što, izgleda, slabo barata sa PC, ali što se tiče utvrđenja u Boki, nema mu ravnog. Posebno je istražio svako utvrđenje i obišao je svaku karaulu, utvrđenje, osmatračnicu, i koliko sam čuo, o tome ima detaljne zabeleške.

No, neću više da ga reklamiram - čim ga vidim popričaću sa njim.

Ako dođe na Palubu sigurno ćemo imati puno novih informacija o ovoj temi, iz prve ruke.

Napisao je Radojica sjajnu knjigu o svim AU utvrdjenjima u Boki i sirem okruzenju. Objavljena je u izdanju Pobjede, cijena je 40 eura,ali je knjiga stvarno extra. Mene je posebno fascinirao tekst o utvrdjenom logoru Crkvice, tamo je postojao citab grad za cca 7 hiljada ljudi sa sve hotelom, kino dvoranom, jednom od najvecih pekara u AU monarhiji, konjusnicama, kasarnama, oficirskim stanovima, vojnickim grobljem, radio stanicom, magacinima, bolnicom, strelistem, crkvom, kuglanom pa cak i fudbalskim i teniskim igralistem! ;) :klap

Danas sam postao ponosan vlasnik knjige autora Radoice Raša Pavićevića ''Werk - Austrougarske tvrđave u Crnoj Gori'', sa posvetom autora.

Knjiga je zaista monumentalno delo, sa mnoštvom fotografija, slikama originalnih dokumenata i kratkim opisom svih utvrđenja, tvrđava, fortifikacija, forova, baterija, karaula i sl. na teritoriji CG, a koje je izgradila moćna KuK monarhija.

Neću da reklamiram knjigu, pozvao sam autora da nam se pridruži - nadam se da hoće - pa da nam on (iz prve ruke) podeli svoje znanje sa nama.

Bilo bi lepo, ako bi hteo.

Evo gospodo i po koja damo koja se vrzma po ovom forumu, uzivajte u pogledu na vrhunac AU graditeljstva i uskladjenosti gradjevine sa prirodnim okruzenjem...
Fort Vrmac u punom sjaju! Ko god je ovo snimio helicamom, svaka mu cast!

http://www.youtube.com/watch?v=ki5kO59LD-4

 ;)

[attachment=1]

Svaka čast gospodo, u Boki imate zaista puno utvrda iz AU ere i lijepo
je da je netko to prikazao u knjizi, a i ovaj forum je super. I mi u Puli
i okolini imamo puno utvrda, ima i jedna knjiga (Festung Pula) ali na
njemačkom, a prijevod na naš jezik nikako da osvane.

Gledam slike i uživam, bravo.

Šteta što je Boka tako daleko i bio sam
prošli tjedan službeno i baš kad smo htjeli malo pogledati utvrde udrio
je pljusak i propali mi planovi.

Svima pozdrav iz Pule

Zaista prekrasno, divim se ondašnjim graditeljima projektantima ali i
majstorima i radnicima koji su to onda s ondašnjom tehnikom izradili.

Slika je zaista zanimljiva i lijepa, gradili su funkcionalno a ipak lijepo.

Po izgledu broda koji se naslučuje u lijevom dijelu slike čini mi se da se radi
o starijim brodovima.

Ovakve topovske cijevi su imale i obalne baterije u Puli na Fort Fizela i
na Fort Valmaggiore.

Punta Oštro, [attachment=1]
austrijski artiljerci su upotrebljavali neobičan metod odbrane. Ispod visoko dignutog utvrđenja, između baze i mora, postavili bi male mine sa dimnim barutom, koje su imale električno paljenje. Kada bi Francuzi ispalili prvi pluton preko utvrđenja, Austrijci bi detonirali mine ispod utvrđenja, što je stvaralo privid podbačaja, pa bi sledeći pluton završio još više iznad utvrđenja u okolna brda.

Vrlo zanimljiv način obmane protivničkih artiljeraca na brodovima, ne znam koliko bi to "potrajalo" dok ne shvate. Ali nisam čuo da su
bili takvi napadi dolje na utvrđenja u Boki.

carstva i režimi prolaze i nestaju, ali za njima ostaje materijalna u duhovna kultura. Od ove prve naslijedili smo brojne povijesne spomenike, ali zbog nedostatka one druge kulture, nismo se prema njima odnosili kao materijalnoj baštini nego kao prema poraženom neprijatelju nad kojim se treba osvećivati i tako to, evo, gotovo 100 g. Ništa nije bolje ni u Hrvatskoj odakle sam jer mentalitet je isti, a ideologija uvijek vlada u glavama vlastodržaca svih boja u proteklih 100 g. Tako je uništavanje mletačkih lavova ili veličanstvene Bajamontijeve fontane na splitskoj Rivi nakon 1945. nastavljeno uništavanjem spomenika NOB-u i zanemarivanjem Titove pećine na Visu kao i fortifikacijskih objekata bivše JNA (potkopi, tuneli, artiljerijske baterije..) samo dokaz vječnog primitivizma i neprihvaćanja civilizacijskih uzusa. Srećom, zadnjih godina se takva klima pomalo mijenja pa se sve više uviđa njihov značaj i turistički valoriziraju takvi objekti. Odličan primjer je adaptiranje čitave desne strane šibenskog kanala uređenog ovog ljeta u atraktivnu šetnicu koja prolazi područjem koje je bilo zabranjeno posljednih 70 g. jer je korišteno za vojne potrebe. To bi mogao biti primjer i za sve druge bivše vojne objekte koji bi se mogli i morali turistički valorizirati.

Suglasan sam s vašim razmišljanjem. Drago mi je saznati da su u Šibeniku krenuli s održavanjem objekata i područja koja su do nedavno
većini građana bila zabranjeno područje. Valjda će to ići i u drugim našim gradovima kako na obali tako i u unutrašnosti.

Kod napada na utvrđenja u Boki, nije primenjivana ova varka. Pogođen je bio Fort Mamula francuskim granatama od 305mm. I Punta Oštra je dobila više pogodaka, ali nijedan je nije značajno oštetio.

I ja sam se uspio "dokopati " te knjige. Sada je cijena 49 eura.

Svaka čast autoru, to je jedan odličan prikaz i prezentacija. Mi o Pulskim utvrdama imamo knjigu od Austrijskog autora "Festung Pola" ali ova knjiga
je nadilazi u mnogo čemu.

Preporučujem je svim ljubiteljima vojne povijesti i starih Austrugarskih utvrda, vrijedi svakog uloženog eura.

Naravno. Jedan od bisera u biblioteci.

Originalni izgled tvrdjave Kosmač blizu Brajića iznad Budve.

Slika je negde iz 1910 (po Rašu Pavićeviću). Kosmač naravno nije "gepanzerte Fort", sa mnogo betona, već obična, mada prilično velika i važna zaprečna tvrđava.

Zanimljiv izgled utvrde, način gradnje asocira na utvrde, da ne kažem dvorce, iz ranijih vremena, a ne iz druge polovine XIX vijeka.
A opet kada je čovjek pogleda  vuče na Austrougarsku klasičnu gradnju obalnih utvrda. U svakom slučaju Boka obiluje utvrdama koje
treba čuvati i održavati i zatim i pokazivati turistima. Tako se može i zaraditi ali i sačuvati dio povijesti. Prelistavajući novonabavljenu
knjigu o austrougarskim utvrdama zaista se moram diviti kolko je tu rada, truda i znanja uloženo u njihovu izgradnju.

Sadasnje stanje
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

i, cini se bolje sacuvana baterija Grabovac
[attachment=1]
 

Грабовац је релативно добро очуван. Осим тога што је плоча између приземља и спрата комплетно пропала, других значајнијих оштећења нема. Тунел, којим је батерија повезана са неколико стотина метара удаљеном осматрачницом јужно је проходан, барем је био до прије неколико година...

Друго је Грабовац. То је један од најновијих форова, саграђен пред Први светски рат, и пун је бетона, рекао бих армираног.

Sadašnje stanje je očigledno žalosno. Ne znam da li su oštećenja nastala nekim vojnim dijelovanjem kasnije u II svjetskom ratu
ili je to poslijedica rasturanja građevine da se dođe do obrađenog kamena za privatnu gradnju. Dijelom je i vrijeme učinilo svoje
ali je vjerovatno više dijelo ljudskih ruku na ovaj ili onaj način. Šteta.

Занемарљив је број људи који би у сред лета показали интересовање за обилазак казаматско-фортификацијских зградурина. Туристи који на пр. одлуче да се за три евра пењу на бедеме тврђаве Сан Ђовани, по мом уверењу, то чине ради сликања и провере физичке кондиције. За те паре може да се разгледа Шенбрун...или Версај.

"Kotorske bedeme i tvrđavu San Đovani je od 16. aprila do 31. avgusta ove godine obišlo oko 27.750 turista
link (http://www.montenegro.travel/me/content/kotorski-bedemi-privlace-sve-vise-turista)
Ozgradnjom lifta,i početne stanice za žičaru,stvari će se drastićno promjeniti,a od gužve se neće moći proći.

Како сам успио да закључим, подробно истраживши утврду, ријеч је о жељезној конструкцији са испуном од бетонских плоча. У оштећеним дјеловима нема ни трага данас нама познате арматуре. Плоча међу спратовима сигурно није била армирана.

Daj Bože da bude tako. Ako mi se opet ukaže prilika da odem do Boke, sigurno ću biti jedan od onih koji će iskušati tu žičaru.
Sada je zaista fizički dosta naporno doći do tvrđava, a i za sam dolazak treba potrošiti puno vremena pa onda nemaš previše
za samo razgledanje. Žičara će sigurno popraviti stvar, samo da na početku ne pretjeraju s cijenom karte za žičaru.

Projektom je predviđen lift do tvrđave San Giovanni,a odatle žičara do Lovćena.,a žuriti ne moraš,nije počela još gradnja :)

Вјероватно се овдје мисли на тврђаву светог Јована/Ивана...

Наравно, управо тако, брдо изнад Котора високо нешто преко 400м, колико се сећам. Жичара је то кратко време колико је радила возила до Његуша. Није баш Ловћен, али је близу.

Pa sada ako nije počela izgradnja onda ću ipak morati barem dijelom da se oslonim na moje pješačke sposobnosti, barem za
neke od tvrđava.

Ipak se nadam da će tu žičaru uraditi u nekom kraćem roku, a dotle transport kao i u vrijeme kada su tvrđave sagrađene.

Za naše krajeve kratak rok je dve godine. Npr. ::)

Na Svetog Ivana sam se penjao sa bolesnim srcem. Međutim, moja sadašnja supruga mi je brzo odmicala ispred, pa sam je morao stizati, a konačno sam je stigao na vr`u tvrđave. O daljem toku doživljaja vaspitani ljudi ne pričaju.
Posle smo se spustili. Niz strminu.

Једна фотографија остатака тврђаве изнад рта Добреч, уништене у рату. Чини ми се, идентична је оној изнад рта Кабала, ту недалеко...

[attachment=1]


И одозго...

[attachment=2]

Radojica Rašo Pavićević, autor monografije Werk-Austrougarske tvrđave u Crnoj Gori nagrađen je ordenom države Austrije za doprinos očuvanju njihove kulturne baštine.

http://www.vojska.me/

Promocija knjige Radojice Raša Pavićevića - "Werk - Austrougarske tvrđave u Crnoj Gori" na Školskom brodu "Jadran"

Na Školskom brodu "Jadran" Mornarice Vojske Crne Gore u Tivtu, sinoć je održana promocija knjige Radojice Raša Pavićevića - "Werk - Austrougarske tvrđave u Crnoj Gori".

O knjizi su govorili ambasador R. Austrije Martin Pammer, počasni konzul Mađarske Čaba Madjar, načelnik Generalštaba Vojske Crne Gore viceadmiral Dragan Samardžić, profesor dr. Ilija Lalošević i potpredsjednik Opštine Nikšić Mladen Perišić.

U svom izlaganju, viceadmiral Samardžić je istakao da su Ministarstvo odbrane i Vojska Crne Gore na samom startu učinili napor da pomognu našem kolegi Pavićeviću na stvaranju ovog kapitalnog djela.

Autor je uložio mnogo truda i znanja, jer samo spoj vojničkog znanja i umjetničke crte koje on nesumnjivo sa sobom nosi, je moglo rezultirati da dobijemo ovakvo kapitalno djelo.

Treba učiniti tri koraka, prelistati i vidjeti slike ovog djela, sjesti i temeljno pročitati ovu knjigu i nakon toga ispeti se na ove visove, vidjeti te tvrdjave i vidjeti svu ljepotu Crne Gore sa tih tvrdjava. To treba na adekvatan način zaštititi i turistički valorizovati.

Gospodin Pavićević je izrazio zadovoljstvo brojnošću prisutnih i naglasio da mu je u stvaranju djela pomoglo mnoštvo ljudi i institucija. Knjiga je produkt jednog velikog tima.

Autor je iskazao svoju zahvalnost svima koji su mu pomogli, a posebno viceadmiralu Draganu Samardžiću koji je od početka pružao pomoć i kapetanu fregate Siniši Samcu, koji je sa njime obišao svaku tvrdjavu.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Lijepo od Austrije.

Sve čestitike mom starom drugu Raši na knjizi i na odlikovanju.

Imao sam sreću nabaviti tu knjigu, zaista je odlična i zahtjevala je puno truda, fizičkog i "umnog". Trebalo je obići sve te utvrde i objekte
poslikati ih i onda se dati na istarživanje dokumentacije i opis istih.

Mislim da je jako korektno od strane Republike Austrije što je autora knjige nagradila odgovarajućim ordenom, to je i dokaz da oni i danas
drže do svih tih objekata koje su nekada izgradili i vjerovatno bi se s Austrijom mogao naći i neki modus da se tu i tamo i uključe preko
raznih udruga u pokušaje revitalizacije takvih objekata (u turističko-povijesne svrhe) kako u Crnoj Gori tako i u Hrvatskoj.

Autoru i primatelju ordena  moje iskrene  čestitke.

Natrčah na ovu fotografiju, ali ne znam koje je utvrđenje u pitanju i gde.

[attachment=1]

Zar to nije Fort Punta Oštro (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,12455.msg288653.html#msg288653)?

To je to, hvala Dred.

Malo me je zbunjivao istaknuti vrh stene iznad Fora (gde je svetionik), ali pogled u Pavićevićevu knjigu potvrđuje nesumnjivu tačnost odgovora koji je Dread već dao. Uveren sam da je ovo moje objašnjenje na mestu.

Slika je već bila, sa opisom odbrane, ali je interesantan način odbrane, koji je opisao von Trapp u svojoj knjizi dobro ponoviti. Topovi su postavljeni relativno visoko na tvrđavi, a na morskoj razini su postavljena mala eksplozivna punjenja koja su se električnim putem aktivirala. Kada bi francuski brodovi napravili prebačaj prilikom gađanja, austrijci bi aktivirali par tih malih eksplozivnih punjenja. Sledeči pluton bi potom završio daleko iznad tvrđave, jer bi po eksplozijama malih eksplozivnih punjenja francuzi korigovali vatru.

Teško da bi se mogli prevariti malim punjenjima da su koristili topove 305mm na primer, a najmanje jednom i jesu.

U toku je tender za ostrvo Lastavica...
Wellness, Spa, Resort, Casino... šta sve neće biti...  >:(  (inače više niko ne koristi izraz hotel...???)
prije negoli se bespovratno uništi ovaj arhitektonsko-istorijski spomenik na ovoj FB stranici se mogu pridružiti svi oni koji su protiv toga:
https://www.facebook.com/groups/276511239171178/

Ne valja ni ovako,ostavljeno na milost i nemilost vremenu,i nekima kojima zanoće na njemu radi provoda,ili kao ruskim turistima koji su jedno ljeto naložili drveni mostić (na ulazu u tvrđavu ) za  roštilj.
Inače,sigurno će se naći neko srednje rješenje.Reakcija nadležnog ministarstva:

U Ministarstvu održivog razvoja i turizma navode da je skladu sa Odlukom o planu privatizacije za 2013. godinu, Tenderska komisija za valorizaciju turističkih lokaliteta pripremila tendersku dokumentaciju za davanje u dugoročni zakup Ostrva Lastavica sa tvrđavom Mamula, posebno uzimajući u obzir elemente koji se odnose na zaštitu ovog prostora kao spomenika kulture i zaštitu životne sredine.

Objasnili su da je Tenderska komisija u pripremi dokumentacije bila u komunikaciji sa Opštinom Herceg Novi, kao lokalnim patnerom za buduću realizaciju projekta, gdje se posebno vodilo računa o stimulisanju ekonomskog razvoja ove Opštine,  kvalitetnijoj zaštiti okoline zbog izgradnje infrastrukture, sprečavanju nelegalne izgradnje i razvoju nove ponude usluga.

“Ključna polazišta Tenderske komisije za  valorizaciju ovog prostora su rekonstrukcija i kozervacija tvrđave u postojećim gabaritima u skladu sa Državnom studijom lokacije i , tradicijom i kulturno istorijskim naslijeđem, čišćenje lokacije i kreiranje posebnog turističkog proizvoda, u cilju unapređenje ukupne tuističke ponude Crne Gore. Takođe, imajući u vidu predhodna iskustva vezano za bezbjednost lokacije, realizacijom projekta lokacija postaje dostupna i bezbjedna za sve posjetioce”, objašnjeno je u Ministarstvu održivog razvoja i turizma.

Državna studija lokacije "Sektor 34", koja između ostalog obrađuje Ostrvo Mamula, je na prijedlog Ministarstva održivog razvoja i turizma, usvojena od strane Vlade Crne Gore 2012. godine, sa ciljem obezbjeđenja zaštite i održivog korišćenja prirodnih i stvorenih resursa kao i povećanja turističkih i privrednih potencijala na predmetnom prostoru.

Takođe, podsjećaju u Ministarstvu, ostvarena je tijesna saradnja sa nadležnim ministarstvima i drugim institucijama, posebno sa tadašnjim Regionalnim Zavodom za zaštitu spomenika kulture, čije su smjernice za konzervaciju spomenika kulture u potpunosti ugrađene u planski dokument.

U saradnji sa Agencijom za zaštitu životne sredine i Sektorom za životnu sredinu u Ministarstvu urađena je Strateška procjena uticaja na životnu sredinu za cjelokupni prostor obuhvaćen planskim dokumentom. U tom smislu, dati planski kapaciteti, koji omogućavaju održivi razvoj ovog prostora, istovremeno predstavljaju i akt očuvanja prirodne sredine.

"U planskom dokumentu jasno se navodi da je „polazni uslov za aktiviranje tvrđave Mamula u turističke svrhe očuvanje njenog spomeničkog potencijala koji se ispoljava u specifičnom prostornom rješenju, konstruktivnom sklopu, građevinskim materijalima, oblogama, plastičnoj dekoraciji i dr. Ovim integralnim svojstvima objekta mora se prilagoditi - podrediti svaka planirana konstrukcijska intervencija. Jedini način da se to postigne jeste interdisciplinarni timski rad i aktivno sudjelovanje Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture“, ističe se u saopštenju.

Kao prvi korak zaštite neophodno je, navode u Ministarstvu, pripremiti generalni projekat sanacije i restauracije, sa etapama izvođenja, nakon prethodno obavljenih ispitivanja i analiza. Osnovni cilj obnove mora biti restauracija izvornih struktura uz primjenu autentične tehnologije zidanja.

"U kreiranju idejnog rješenja za valorizaciju ovog lokaliteta, korišćena je najbolja svjetska praksa u rekonstrukciji spomenika kulture u Njemačkoj i Hrvatskoj.“, zaključeno je u saopštenju.

Kaćo imam par pitanja:
Gdje to u svijetu je sličan spomenik - tvrđava (sa takvom istorijom) pretvoren u turistički kompleks ???
U čijem je vlasništvu i u koje svrhe se koristi? (Da li je hotel ili muzej?)
Kako je (na koji način zaštićena istorijska baština  na tim mjestima?

Mislim da je saopštenje priča za malu djecu...  :udri :udri :udri
Kada para krene da buši...  :pirat :pirat :pirat

Svaka tvrđava,naručito koja je zapuštena,i koja se valorizuje kroz sadržaj koji je između ostalog podrazumjeva rostoran,diskoteku ,kogresnu salu i sl se može smatrati turističkom valorizovanom,pa i kroz te sadržaje.
Ne treba ići dalje,od Dubrovnika,i Revelina.U svijetu ima još primjera,kako se može valorizovati i tako sačuvati tvrđava.

Kaćo, imam neke crne slutnje, da, ako se realizuje ovaj projekat za ustupanje (prodaju) Mamule nekome u narednih 99 godina, radi svega onog što je navedeno u prethodnim postovima, obični ljudi iz HN, obični turisti koji dolaze na more, više nikada neće moći kročiti na tlo ostrva Lastavica. Biće to zabranjena teritorija za obične smrtnike.
Biće to zatvoreni grad sa svim sadržajima za svetsku i našu elitu.

I zbog toga treba sprečiti takav posao - ako je ikako moguće.
Mada, lično mislim, da je to nemoguća misija i da je sve već gotovo, i sve je rešeno, samo se nadležni sada malo talasaju pred narodom. O Mamuli se šuška već godinama.

Koliko znam, utvrđenja na Kobili su prodata, Klinci su prodati - i šta je do sada učinjeno tamo?
Zapravo, celo priobalje Luštice je prodato, za sitne pare. Sve su to kupili ''odabrani''. Njima je data mogućnost, da komplekse zemljišta koje su u ne tako davnoj prošlosti uknjižili na svoje ime, preprodaju za daleko veće pare, kada za to dođe pogodan momenat, pošto ih niko ne primorava da odmah krenu u uređenje i pretvaranje svega kupljenog u svrhe (turizam) u koje su kupljene.

Ne tiče se direktno ove teme, ali pogledaj šta se desilo sa hotelom Tamaris u Igalu.  Bojim se da će i Mamula doživeti takvu sudbinu! 

Ja sa izvinjavam širokom auditorijumu Palube, možda sam malo otišao u off. Izneo sam svoj lični stav o temi o kojoj se diskutuje.

Naravno da ima loših primjera,ali ima dobrih,Porto Montenegro,Porto Novi.To su sve nekadašnji vojni objekti.
Ne valja ni ovako sa Mamulom,napuštena od WW2.sa sve većom tendencijom pravljenja na njoj spiritualno psihoaktvno stimulisanih žurki u višednevnom trajanju.
Treba naći pravu mjeru u valorizaciji,a tu se i slažu ekolozi,sama Olivera Doklestić je izjavila da ona ne vidi problem da se tu podignu neki "restorančići".U svemu treba naći mjeru.
Po meni ideja,valorizacija kroz turistički kompleks,jedan dio sa istorijskom zbirkom,izgradnja pristaništa,sve uz poštovanje gabarita i da se zadrži uslov iz tendera da je "sve otvorenog tipa" po meni je najbolje rješenje.
Mada,mismli da je ovo treći pokušaj u zadnjih 20 godina da se nešto učini sa Mamulom.

Kaćo...
Ne sumnjam u tvoje dobre namjere i iskrene želje da se Lastavica sa tvrđavom "Mamula" revitalizuje.
Ali radi se o sledećem:
1. tvrđava je vrijedan istorijski spomenik zbog:
   - njene istorije (gradnja, upotreba kao for,upotreba tokom ISR, kasnije logor za one koji su se borili za slobodu)
   - njene arhitekture (rijedak i među najbolje očuvanim primjerima vojne fortifikacijske arhitekture druge polovine XIX vijeka u Evropi)
   - značaja koji zbog gore pomenutih stvari ima za stanovništvo Boke
2. S obzirom na gore navedeno, mislim da bi bilo neprimjereno na njoj imati kafiće, restorane, diskoteke ili noćni klub (kao u Ravelinu, što takođe smatram da je
    nepristojno)
3. Crna Gora, uprkos svojoj bogatoj prošlosti nema 10 ili 5 ili 3 ovakve tvrđave, nego samo jednu, a prostora za ugostiteljske komplekse još uvijek ima, mada
   nažalost sve manje i manje.
4. Što znači zakup na 99 godina? Mi tada nećemo ni biti ovdje (ali Paluba hoće  :marinero :marinero), a kako je to kod nas više se niko neće ni sjećati
    kako, ko je, i čije je ostrvo Lastavica. Mene taj termin "zakupa" zbunjuje. poštenije je reći da se ostrvo prodaje ili bar "privatizuje".
5. Novi investitor može da se obaveže na očuvanje istorije i baštine ostrva, ali ako mu ne bude isplativo biće kao što sam rekao: para vrti gdje zakon ne
   dozvoljava...

Eto zato mislim da je ne treba davati. Na kraju krajeva, Bokelji su ovim buntom pokazali da znaju da vrijednuju svoje, i mislim da kada bi bilo do njih Mamula bi davno bila "revitalizovana"...

mali od palube,
Zadnju riječ će  dati,država i opštniska uprava(koja je učestvovala u svim dosadašnjim planskim aktima za ovo područje).
Apsolutna generalicazija da je neko nešto rekao,preko svoje FB grupe,ili organizovanjem potpisa i da je to većina-ne stoji.
Postoji i opcija e-peticija koja se može pokrenuti na vladinom sajtu.
Što se nekome ne  sviđa kako je neko valorizovao,Revelin i slične objekte po svijetu,to je lični ugao gledanja.
Po meni je bolje da se mamaula valorizuje kroz turističke sadržaje ,pa i sa djelom koji će biti spomenička zbirka i predstaviti njenu dugu istoriju,a to što je bila zatvor 4 godine,je samo jedan treptaj oka u njenoj istoriji.
Inače ,danas je odlikovan Radojića Pavićević,a o čemu sam ranije pisao

http://www.radiojadran.com/index.php/kultura/685-svecanost-radojici-pavicevicu-uruceno-zlatno-odlicje-predsjednika-austrije-hajnca-fisera.html

Slažem se...
A to što će biti kockarnica i kupleraj narednih 99 godina, "samo" je "sanak kratki"...

http://www.youtube.com/watch?v=xhClk8DkF4I
Trailer za film koji je ljetos sniman na Mamuli.

Kaćo, dragi suforumašu....Ne znam zašto si trejler za film "D" kategorije stavio na ovaj topik ??? (Ako je zbog početnih scena ima ovaj forum topik i za to...)
Da nije Mamule nikada ne bih ni čuo za ovu "tezgu" Šerbedžije i Mićanovića, dva velika glumca...
(Ali moraju i oni 'leba da jedu)
Dokazuje šta ???  ??? ??? ???

To ti je Franco Nero a ne Rade Šerbedžija :)
 Dobar je trailer i da oni koji neznaju pogledaju kako izgleda tvrđava danas.
Nisu ni oni početni kadrovi snimljeni na nekadašnjem sihro liftu loši ;)

Ko bi reko da je Franko Nero tako ptopao...
A sto se tice pocetnih kadrova, ako ti je cilj u zivotu da onim "nevjestama" dodajes peskir da se obrisu od "napornog rada" u eksluzivnom "resortu" onda te razumijem...
mada tesko da ces tu proci... bolje onda nauci sto ljepse da kazes: "yes sir" ili jos bolje "yes sahib..."
Vrijedi li obraz, cast i dostojanstvo prosječne plate?
Nekad je to bilo skuplje i od života?

Kaćo, apsolutno se slažem sa tobom da Mamula treba da se valorizuje kroz turističke sadržaje, ali isključivo kao istorijski spomenik, otvoren svima, a ne kao privatno ostrvo sa ekskluzivnim sadržajima  samo za ''odabrane'', na koji je će biti zabranjen pristup običnoj raji.

Opet mali off, ali ilustracija za ovo što ti želim reći:
Kada su počeli rušiti hotel Tamaris u Igalu, jednog dana stao sam sa strane i hteo sam foto aparatam da napravim nekoliko snimaka, samo sebi za uspomenu. Obezbeđenje me je oteralo i zamalo mi nisu oteli aparat iz ruke, sa obrazloženjem da je to sada privatno vlasništvo. Pogledaj danas kako to izgleda ....

Ja sa samo bojim da na Mamulu ne ulete neki ''investitori'', da poruše sve što se ne uklapa u njihove ''vizije'' i da izgrade sebi malo neosvojivo carstvo, još nepristupačnije nego Sveti Stefan.
 

A "onomad" je igrao čak i Banović Strahinju.. Nije yes sahib, nego "Yes veliki beli Bwana". :jok :c :pirat Hasan seckati...

http://www.vijesti.me/

Stav novinara

Mamula ne smije pasti!

Vlada se u turizmu i prostornom planiranju pokazala kao najveći neprijatelj CG, jer rasipa samu supstancu ove države - prostor na kopnu i moru.

Kao što je prije vijek i po postala jedno od uporišta za odbranu Boke od napada sa mora, tako tvrđava Mamula, na ostrvu Lastavica na ulazu u najljepši zaliv na svijetu, danas postaje centralna tačka otpora namjerama Vlade Crne Gore da betonizuje i uništi svaki centimetar prirodnog i kulturnog blaga primorja.

Pred starom tvrđavom ovog je puta mnogo veća opasnost od one što su joj bili ogromi topovi oklopljenih francuskih ratnih brodova, koji su Mamulu i ostala austro-ugarska utvrđenja na ulazu u Boku bombardovali početkom Prvog svjetskog rata. Nikakve granate i eksploziv ne mogu se mjeriti sa destruktivnom inventivnošću Vlade, posebno Ministarstva održivog razvoja i turizma (Ministarstva uneređenja prostora, kako ga primorci već odavno zovu) da staru tvrđavu i predivno, netaknuto ostrvce, omiljeno izletište generacija Bokelja i turista, „valorizuje“ u turistički kompleks. Da je Crna Gora Hrvatska, te da ima hiljadu ostrva, pa da nekako i pokušaš razumjeti ovu glupost koja dolazi od tandema Milo Đukanović-Branimir Gvozdenović, ali u situaciji kada ova država ima tek pet-šest ostrva od kojih je ona najveća (Stradioti i Sveti Nikola) već „đavo ponio“ jer ih je Vlada „valorizovala“ prodajući ih strancima i crtajući na njima privatne vile, marine i malecne hotele - Mamula jednostavno ne smije pasti!

Ako ništa drugo, ono zbog toga da se našoj djeci ima sjutra nešto pokazati onakvim kakvim su ga Bog i priroda stvorili, a čovjek oplemenio gradeći objekat koji nije samo naša, već i kulturna baština mnogih država - prvo Austrije, pa Mađarske, Hrvatske, Slovenije, BiH, Slovačke, Češke i drugih djelova moćne austro-ugarske imperije. Mamula mora ostati netaknuta da bi naša djeca mogla vidjeti makar parčić ove zemlje onako kako je ona izgledala prije nego što su je Đukanović & co “valorizovali”, odnosno urnisali - satirući njene prirodne resurse, prvenstveno prostor - aminujući gradnju vila na pjenu od mora i „turističkih resorta“ (čitaj naselja privatnih vila sa strogo ograničenim pristupom) svugdje gdje je to moguće. Mantra da se „adatacija Mamula vrši samo unutar gabarita“ kojom se u svom najboljem - maglovitom stilu brani Gvozdenovićevo ministarstvo, nije ništa drugo nego bezobrazluk i vrijeđanje intelekta građana, prvenstveno Boke, jer su oni i najviše upućeni na ostrvo Lastavica i staru fortecu na njemu.

Njihova priča da Vlada želi samo najbolje građanima i državi kojom upravlja, tačna je koliko i priča da je Zemlja ravna ploča i da na njenom rubu vladaju aždaje koje će rastrgnuti svakog ko se odvaži da zaplovi morem i provjeri da li je baš tako kako mu se servira od strane vodećih „autoriteta“! Sve, ali baš sve što je Vlada u proteklih desetak godina učinila na planu „razvoja turizma“ pokazuje baš suprotno - da je upravo ovakva Vlada najveći neprijatelj Crne Gore, njenog pravog turizma i u konačnici, njenih građana jer bjesomučno rasipa samu SUPSTANCU ove države - prostor na kopnu i moru, crtajući po željama moćnih investitora „privatne zabrane“ svugdje gdje se to kojekakvima iz bijelog svijeta svidi. Pritom se nemilice razaraju i ostaci lokalne privrede, pogotovo industrijske, investitorima preko leđa građana - poreskih obveznika stvaraju „fiskalne i administrativne povoljnosti“, a naša djeca osuđuju na „krpu i metlu“ - da budu pružaoci usluga „eliti“ - čistači, konobari, kuvari, šišači trave i nosači golf-palica u budućim „ekskluzivnim turističkim resortima“. Ko je do sada imao i mrvicu nade da će se nešto promijeniti, može slobodno da se prestane nadati nakon posljednje izjave ministra Gvozdenovića da će Vlada učiniti sve za investitore i da neće spriječiti, već pospješiti gradnju stanova za tržište na obali pod maskom kondomonijum hotela i mix use resorta. Sve to jer, kaže ministar uneređenja prostora, „nema interesa investitora da kod nas grade velike hotele jer im je dug period povrata na takve investicije“!

Država je u bankrotu, pa Vlada na tržište iznosi i najveće bisere poput Mamule - što bi Bokelji rekli, tršava i kuću i baštinu!

Zato svim srcem podržavam ovih desetak hiljada ljudi koji su se na Facebook-u okupili oko ideje odbrane Mamule - jer je ona PRIRODNO i KULTURNO-ISTORIJSKO BOGATSTVO koje ne može biti ni na prodaju ni davanje u zakup! Mamula je državna, dakle svih nas i takva mora ostati, a država koju predstavlja ova nesposobna Vlada, DUŽNA je da se o tom istorijskom spomeniku STARA na pravi način. Dakle, pare da se Mamula uredi i zaštiti TREBA I MORA dati država, a ostrvo i forteca moraju ostati ono što su i do sada bili - izletište i atrakcija dostupna svima. Toplu vodu ne treba izmišljati - dovoljno je pogledati kako je to, recimo, uradila Pula sa svojim austro-ugarskim tvrđavama poput Fort Verudele ili Fort Bourgignona. Ali, tamo izgleda niko nije uzimao proviziju da ostvari „investitorsku viziju“!

  Siniša Luković

 :klap :klap :klap :klap :klap :klap :klap :klap :klap :klap :klap :klap :klap :klap :klap :klap :klap :klap :klap :klap :klap :klap :klap :klap

Jeli to naručen tekst za široke narodne mase?

Vjerujem da je pisano iz srca
Znam novinara...problematičan lik... kako je nastavio završiće u "apsani",ako bude imao sreće  ;)
mada i Moša je bio tamo... ;D ;D ;D ;D

Tekst sigurno nije naručen, već izražava razmišljanje većine stanovnika Boke.
Ovih dana se potpisuju raznorazne peticije, održavaju se okupljanja sa ciljem da se nadležnima stavi do znanja da Mamula mora ostati ono što jeste: spomenik istoriji, a ne izolovani ekskluzivni kupleraj za bogate!

Autor teksta nije ni po čemu ''problematičan lik'' kako je kazao mali od palube. On u slučaju Mamule otvoreno piše o tome šta narod želi. Nije isključeno, da je zbog svojih ranijih tekstova u nemilosti kod vladajuće elite u CG, ali to nije potvrda njegove ''problematičnosti'', već dokaz njegove novinarske hrabrosti.

Probleme očito treba tražiti na drugom mestu!

 

Onda će se desiti neke promjene.

@ lovac kada ja kažem da je autor "problematičan", to je onda pohvala  8)
sam autor teksta me najbolje razumije  ;)
ovim postom želim da se izvinim i autoru i onima koji ga/mene ne poznaju pa bi stekli neku drugu sliku osim one koja je realna...

A promjene... biće ih... uvijek ih i bude ...
ali za one odozgo...
za nas sa dna kace ostaju forumi da se "junačimo" (blagosloveni internet  :angel:)
Nego ima li neko recept za onaj koktel od ministra inostranih poslova SSSR iz vremena Staljina ???
Čuo sam da "Greje dušu"... ;)

Imam ja... ;)

Ako mora u pržun, autor bi najradije da "guli na Mamuli ! ;D ;)

Da se autor veže lancima za seke na Lastavici, kao Prometej.
Nijedan strateški investitor se ne bi usudio nogom da kroči na ostrvo dok je autor tu.
U tom cilju treba:
1. Napraviti nadstrešnicu da autora čuva od kiše
2. Postaviti nekoliko vrša oko Lastavice iz kojih bi on hranio i dušu i tjelo
3. Napraviti roštilj gdje bi se hrana pripremala
4. populaciju zečeva na tom ostrvu smanjiti i obezbjediti autoru jedan kazan, dosta krtole, luka, mrkve i paprike za paprikaš od pomenutih zečeva
5. Subotom organizovati autoru doturanje svih brojeva dnevne štampe i jedno jagnje cca 35kg, zaklano i spremno za ražanj
6. Akumulator za ražanj i pet džakova ćumura
7. Dnevno sledovanje vina po proračunu autora pominjanog teksta
8. Uplatiti mu 100 eur kredita na račun za mobilni
9. Reći njegovoj ženi da je otišao na službeni put  ;D
10. Onim curama što vrše promociju jegera po noćnim klubovima reći da je on potencijalni investitor i milijarder pustolov i da mu je dosadno samome i vezanom na tom ostrvu... ;D  ;D  ;D
11. ....Mene zvati u goste kao moralnuu podršku  ;)
 

Odabrati prave sindžire i bukagije. Hraniti ga slanim srdelama, bajatim hlebom i ustajalom vodom.

Vidim da se neće morati tražiti ko će pred ovu sezonu raskrčiti rastinje i odvesti smet sa ostrva barkom,iz nekoliko puta  :)

Pa ti ćeš nam Kaćo, kao provjereni crnogorski patriota, sigurno pomoći u tome! Ili više voliš da strancima bez borbe predaš još koju desetinu hiljada kvadrata "svete crnogorske zemlje" ?

Еееј, па ово вам прераста у свађу!!!

Ma nije svađa Kumbore, samo rasprava
Evo ja se prvi javljam da barkom iznesem smet sa Lastavice i tvrđave Mamula
U stvari ako treba i iz hiljadu puta dobrovoljno bih iznio smet i divlje rastinje bar sa ovoga djela obale Jadrana... pravo u more i na najveću dubinu  ;)

A najveća dubina Jadranskog mora i je baš tu negde nedaleko, u visini Dubrovnika, pa pravo u kulaf oko 40NM, ili tako nekako. Stvarno bi bio zločin predati Mamulu u ruke belosvetskih. No, malo rukah, malena je snaga, ja sam daleko i nisam državljanin " malene, časne i poštene" :udri. Ostaje na vama tamo da boj bijete, pisma pišete, itd., a ja ću vas podržavati svakako.

Prpala je e-petija (https://epeticije.gov.me/),samo 1426,a potrebno je 6000 da bi uopšte razmatrala na Vladi.
Kao što rekoh,narod ovo ne interesuje,ovako je propao i referendum u Dubrovniku oko golf terena na Srđu.

Orascom želi da projekat Mamula Ostrvo Hotel&Spa doprinese unapređenju turističke ponude Boke Kotorske i Crne Gore, da bude povezano sa Luštica Bay destinacijom i bude promoter na globalnom nivou tog strateškog razvojnog projekta. Stoga će nastojati da započne obnovu Mamule čim ponuda Orascoma bude prihvaćena i nakon što budu stvoreni zakonski uslovi za to- navodi se u saopštenju ove kompanije.

Vizija kompanije Orascom je da se, očuvanjem kulturnog nasljeđa i promovisanjem istorijskog karaktera, obnovi tvrđava Mamula i ostrvo Lastavica i na taj način stvori jedna od vodećih destinacija u Crnoj Gori, kao prvi i jedini Hotel&Spa  na ostrvu.

Rekonstrukcija tvrđave Mamula i ostrva je planirana u skladu sa konzervatorskim uslovima i utvrđenim standardima  zaštite životne sredine, uz maksimalno očuvanje tradicionalne fizionomije predjela i postojeće organizacije prostora. Svaka planirana konstrukcijska intervencija biće prilagođena integralnim svojstvima objekta i arhitektonskog koncepta tvrđave.

Suprotno javno izraženim bojaznima, objekat će biti javnog tipa, u potpunosti otvoren za pristup Novljanima, građanima Boke, Crne Gore i uopšte svim gostima. Cijene usluga se neće razlikovati od cjenovne politike ostalih objekata na crnogorskoj obali, a planirano je da projekat stvori direktno i indirektno 200 radnih mjesta.

Revitalizacijom tvrđave će biti očuvano prirodno i istorijsko okruženje, ali će se ono kombinovati s modernim hotelskim sadržajima, ugostiteljskim objektima, sportskim i zabavnim sadržajima kojima će se udovoljiti zahtjevima različite klijentele. Hotel će privući sve strukture, kako domaćih i onih iz okruženja,  tako i međunarodnih turista, jer će biti jedinstven projekat koji uključuje kulturu, odmor i hotel.

Koncept obnove predviđa maksimalni napor da se zaštiti životna sredina i akvatorijum: dvije male plaže će biti sačuvane, sva otpadna voda će se prikupljati i reciklirati, modernim tehnikama izgradnje biće smanjene potrebe za grijanjem i hlađenjem.

-Orascom uvijek izvodi samo projekte s niskim stepenom zauzetosti prostora, niskim stepenom emisije ugljenika i ograničenom visinom gradnje, radi očuvanja pejzaža i prirodnog prostora. To takođe podrazumijeva korišćenje arhitekture koja se uklapa u lokalnu zajednicu modernizovanjem tradicionalne lokalne arhitekture ali i izgradnjom u skladu s najvećim ekološkim standardima. U tom pogledu reciklaža otpada i prečišćavanje voda čine osnovu za našu cjelokupnu operativnu filozofiju. Specifičnost lokacije ostrva sa tvrđavom Mamula zahtijeva pažljiv odnos prema prirodnom okruženju, prirodnim i stvorenim vrijednostima u okviru stvaranja uslova za njegovu održivu turističku valorizaciju- kaže se u saopštenju Orascoma.

Arhitektonsko-urbanistički projekat turističke valorizacije ostrva Mamula sadrži: hotel, spa, dnevni/noćni plažni bar otvorenog tipa i istorijski zaštićen prostor, koji će biti i edukativnog karaktera, kao ključne komponente uklopljene u prostornu organizaciju tvrđave i ostrva.

Izbor tehnologije gradnje i odabir materijala biće zasnovani na potrebama  očuvanja predionog, prirodnog i vizuelnog identiteta. Zahtjevi zelene gradnje koja podrazumijeva korišćenje obnovljivih izvora energije i upotrebu energetski efikasnih tehnologija, kao i građenje korišćenjem prirodnih, zdravih i nezagađujućih materijala, odrediće koncepciju, dinamiku i model realizacije arhitektonsko-urbanističkog projekta turističke valorizacije ostrva Mamula.

Kaćo - nemoj više da reklamiraš Vladu CG i njihove privatizacione projekte, ne treba njima reklama! Rade oni sasvim dobro i bez reklame!

Već sam negde napisao da je svaka privatizacija u CG propala (osim možda Porto Montenegro - ali ni tu baš nisam sasvim siguran), zato nam ne treba još jedna.

Ovo što planiraju sa Mamulom - samo još nije rečeno da će je ponovo staviti u funkciju, sa sve topovima za odbranu, ali ne od neprijatelja, pošto ih CG sada nema, već od meštana koji dolaze na ovu lokaciju svojim barkama u toku leta.

Ti kao da si srećan što je peticija propala!?

Znam da narodu nije ni do čega, pa ih nije briga za raznorazne peticije - nemaju 'leba da jedu, a ne da se bakću sa Mamulom. Upravo to korisiti šačica lokalnih patriotski nastrojenih ''bizmismena'' koji su se samoproglasili vlasnicima svih nekretnina u CG, pa ih rasprodaju za sitne pare.

Ne bih da imenujem nikoga, ali ima jedan gospodin u CG koji je neposredno učestvovao u svakoj značajnijoj prodaji Crnogorske zemlje ''stranom investitoru''. Pitam se - zbog čega?

Sramota je, što samoodabrana elita rasprodaje državu bud zašto, a narod će da plaća njihove propale ugovore generacijama (vidi poslove sa kombinatom aluminijuma).

Konkretno: kada se prodavao MTRZ SA-KO (nekoliko hektara zemlje plus dom vojske sav u mermeru), država je neposredno prihodovala samo nekoliko miliona eura (ne govorim o kasnijim investicijama).
U to doba, dobro uređena kuća na obali mora, sa placom od nekoliko ari je koštala te pare. Zar to tebi ne bode oči?

Zato: Mamula je najlepša ovakva kakva jeste - ne trebaju spa centi i ostala čuda na njoj!

Dok lokalna uprava i država i Oraskom na okruglom stolu ne dogovore projekat,ne treba se nadati ni njegovom ozvaničenju.
Mada mi se sviđa ponuđeno rješenje,sem da se bolje rješi pristanište,u stliu mandraća.
Kupanje,restoran,i neki koncert noću,odlično izletište.

http://www.vijesti.me/vijesti/britanac-cuva-nase-blago-clanak-196422


BERNARD SALIVEN PROMOVIŠE Crnu GORU
Britanac čuva naše blago

Saliven je inicirao da se austrougarska tvrđava Goražda u Boki zaštiti i pretvori u muzej


Britanski državljanin Bernard Saliven, koji u Crnoj Gori ima svoj drugi dom, pokrenuo je inicijativu da se jedna od najatraktivnijih austrougarskih tvrđava u Boki - Goražda, na prevoju između Tivta i Kotora, zaštiti i pretvori u muzej. Ovaj penzionisani radnik britanskih televizijskih kuća BBC i BskyB, koji dio godine sa suprugom provodi u njihovom stanu u Donjoj Lastvi kraj Tivta, oduševljen je austrougarskim fortifikacijama u širem reonu Boke, pa je već o njima napisao i poseban vodič za turiste i planinare.

“Sa još nekoliko ljudi iz Crne Gore, Austrije i Velike Britanije, došli smo do ideje da predložimo Vladi da tvrđavu Goražda pretvorimo u muzej. Za to, barem u početnoj fazi, ne bi trebala velika ulaganja, dovoljno je tvrđavu očistiti, osvijetliti električnim sijalicama i obezbjediti mjesta u njoj koja bi mogla biti opasna za posjetioce. Ovaj bi projekat osim kulturološkog imao i značajan ekonomski benefit jer bi omogućio zapošljavanje lokalnog stanovništva u funkciji vodiča, čuvara, prodavača u suvenirnici... Goražda je blizu i Tivta i Kotora i Budve, do nje vodi asfaltni put i oko tvrđave ima dovoljno mjesta za parkiranje automobila, tako da je ona idealna za relaizaciju ove ideje“, kaže Saliven za „Vijesti“.

On ističe da bi u Goraždi bila i polazna tačka za pješačke i ture džipovima do nekih od najreprezentativnijih fortifikacija u zalivu. Uvjeren je da bi ovaj projekat mogao dobiti i finansijsku podršku iz fondova EU, s obzirom na to da je riječ o objektima koji nisu samo kulturno nasljeđe Crne Gore, već i niza evropskih država koje su bile u sastavu Austrougarske carevine.

Sa svojom inicijativom Saliven je upoznao članove austrijskog Društva za očuvanje i proučavanje fortifikacija (OGF) iz Graca kao i Ambasadu Austrije u Crnoj Gori. Austrijske tvrđave u Boki, iako su formalno pod određenim stepenom zakonske zaštite kao kulturno nasljeđe, izložene su ogromnoj devastaciji jer nepoznati počinioci sa njih skidaju sve što se može prodati kao staro gtvožđe, a u posljednje vrijeme organizovano se krade čak i kamen.

“Užasnut sam onim što sam vidio, više nema nijednog lifta za municiju, gotovo da više nema nijednog metalnog spiralnog stepeništa, pokradena su metalna vrata, poklopci, čak se lomi kamen da bi se došlo do metalnih greda”, priča Saliven, pokazujući fotografije koje svjedoče o katastrofalnom odnosu prema ovom dijelu našeg kulturno-istorijskog nasljeđa.

Posebno tužna situacije je na Ledenicama gdje su tvrđave Greben i Goli vrh bukvalno zbrisane pod nasrtajima buldožera, da bi kamen od koga su bile napravljene, bio pokraden i odnesen. "Ako Vlada ne pokaže interes da se posveti riješavanju ovog problema, može se očekivati reakcija međunarodnih institucija poput UNESCO, jer se neke od ovih tvrđava nalaze na području Boke koja je dio svjetske kulturne baštine pod zaštitom UNESCO“, kaže Saliven.

Razočaran sam indiferentnošću vlasti, iz Vlade mi ne odgovaraju

Saliven naglašava da je razočaran indiferentnošću lokalnih i centralnih vlasti prema devastaciji austrougarskih fortifikacija u Boki, o čemu je napravio obimnu fotodokumentaciju.
O tome je razgovarao sa ljudima iz rukovodstava opština Herceg Novi i Kotor, ali su se oni pozvali na nenadležnost.

“Kontaktirao sam tri ministarstva – održivog razvoja i turizma, Ministarstvo kulture i Ministarstvo bez portfelja, kako bi ovom posljednjem možda dao neku zanimljivu temu - portfelj kojem bi se mogao baviti, ali nikakve reakcije nisam dobio“, kaže Saliven.

Autor knjige koju je trebalo da piše NTO

Salivenova knjiga je vrlo detaljan vodič za posjetioce kakav nisu napravile ni Nacionalna ni lokalne turističke organiacije. Knjiga sa preko 240 fotografija, ilustracija i mapa, sadrži detaljno opisanih 12 ruta za planinarenje i jednu izletničku turu čamcem do ukupno 17 tvrđava u širem reonu Boke.
Na izradi istorijskog dijela knjige o izgradnji fortifikacionog sistema nekadašnje Austrugarske u Boki Salivenu je pomogao dr Folker Pahauer, sa Tehnološkog univerziteta u Gracu, koji je najbolji poznavalac austrougarskih fortifikacija na Jadranu.

Ovo je prava stvar!

Tek na ovakav način i ovakvim pristupom mogu se na pravi način sačuvati artefakti iz naše istorije, a da ne budu otuđeni od običnog naroda!

Naravno, za ovo su potrebne velike pare, volja, želja i neprikosnovena odluka nadležnih i određeni nivo kulture širokih narodnih masa.
Na žalost, ništa od toga kod nas nema.

Suludo je uopšte pomisliti, da bi se na način kako je to Kačo prezentovao Mamula mogla sačuvati kao istorijski spomenik pristupačan širokim masama.

Evo kako smo "sačuvali" tvrdjavu Kosmač na prevoju Brajići iznad Budve. Snimci iz knjige "Werk" autora Radojice Pavićevića, nekad i sad.....

Fort Grabovac u Krtolima kod Tivta, jedan od četiri oklopljena fora Pomorske tvrđave Boka.

Fort Kobila na istoimenom rtu na ulazu u Topaljski zaliv.

Fort Vrmac na istoimenom brdu iznad Tivta, drugi od četiri oklopljena fora Pomorske tvrđave Boka.

I za kraj ove serije, fort Mamula na ostrvu lastavica, ubjedljivo najveća ljepotica među bokeljskim tvrđavama iz doba Austro-Ugarske.

Fort Dvrsnik,četvrti bokeljski oklopljeni for koji nikada nije dovršen, trebao je biti prava "zvijer" među tvrđavama i potpuno zatvoriti pravac za mogući napad na Boku preko sjeverozapada.

Nisam znao za uvu utvrdu - evo i ostataka
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
Ili su temelji stradali u potresu ili su minirani.

Minirano da se izvuče željezo i čelične kupole od topova i osmatračnica, radi pretapanja u željezari Nikšić, Čist varvarizam!

ccccc...  :jok :jok :jok :jok ....to nije varvarizam, to je čist biznis.... ne'š se ti sinko ljeba najest sa takovim stavom... :udri
Prekini ići glavom kroza zid  :zid i razmišljaj malo u smjeru "oplođivanja kapitala"...
I dalje ti je Alan Ford umjesto Sir Olivera omiljeni junak iz kultnoga stripa Max-a i Bunker-a...  ;D

Da budem iskren, omiljeni lik mi je Bob Rock, a to ipak najviše govori o meni samom, zar ne ? ;D

Gde se nalazi Dvrsnik?

Lokacija na GE

Чек` мало... књига каже...

Налази(о) се на 1176мнв, на истоименом брду, које доминира граховским пољем и Драгаљем, што би требало да је дакле поврх Рисна. Зидови фора су пројектовани са изузетно дебелим зидовима од бетона и/или камена, местимично дебљине од 4,5-5м. Дврсник никада није био у потпуности завршен и предат на употребу (4 спратна гркљанска касарна није довршена) иако је фор био наоружан 4х100мм хаубицама најновијег типа и митраљезима. Рушење тврђаве спроведено је 60их година управо из горенаведених комерцијалних разлога. Радове на рушењу изводила је екипа из МТРЗ Са-Ко, под вођством пиротехничара Ђапа Сабила (Ђапо Сабил). "Срећом, очуван је сличан фор код Требиња, који се зове Страч, рађен је у исто вријеме када и Дврсник, са сличним наоружањем и оклопом, рађен бетоном као и Дврсник, па се упоређивањем може закључити колико је Дврсник био моћна тврђава и запитати се пошто је продато то жељезо од купола. На сликама Страча виде се куполе са траговима "безуспијешних покушаја  њиховог уништења (резања)". Рушевине тврђаве су изгледа и данас видљиве, али нисам туда ходио, ни доходио. Можда некоме изгледа слаб податак о само 4 хаубице, али помислите какав је беспутни терен тада тамо био, без пруге, без могућности моторизоване вуче .. која би будала и како тамо довукла неке јаче топове у довољном броју да руши тврђаву такве моћи. Тврђава, опскрбљена сопственим извором воде, са довољно хране у лагумима, могла би се угрозити само 305мм оруђима, која се не би могла допремити горе никако, сем "телепортацијом", која, како тада, тако и данас, не постоји :jok.

pogled sa Mamule
jedna torpiljerka i jedan meni nepoznat brod

Lici na Tihany.......

Dvije fotografije posadnih jedinica sa dvije tvrđave na ulazu u Boku iz 1916:
(for Mamula i Punta Oštro)
Naslov druge nije adekvatan vjerovatnio se radi o posadi nekog od položaja na poluostrvu Luštica
Na prvoj se jasno vide topovska zrna obalske artiljerije

Evo ga i ovdje...
U pozadini tvrđava na rtu Arza, lijevo od nje školj na kojem se danas nalazi obnovljen manastir Vavedenja Bogorodice. I na njemu je vidljiva odbrambena fortifikacija koja ipak potiče iz ranijeg perioda (kasni srednji vijek) i nije se koristila u sastavu "Tvrđave Boka", osim u jednom kratkom periodu kao logistička potpora dok se gradila tvrđava na o. Lastavica.
Fotografisano sa o. Lastavica i fora Mamula....

Mamula u zakup Oraskomu, praviće se luksuzni hotel

Budući zakupac je obećao da će očuvati prirodno i istorijsko okruženje, ali će se ono kombinovati s modernim hotelskim sadržajima, ugostiteljskim objektima, sportskim i zabavnim sadržajima kojima će se udovoljiti zahtjevima različite klijentele ali je predviđeno da projekat bude pozicioniran kao luksuzni hotel s 4 + ili 5 zvjezdica. Naziv hotela će biti Mamula Ostrvo Hotel & Spa i biće otvoren 4 do 5 mjeseci kad započne s radom. Vlada Crne Gore i kompanija Oraskom usaglasili su Predlog ugovora o dugoročnom zakupu Ostrava Lastavica sa tvrđavom “Mamula”. O predlogu bi nakon praznika trebalo da se izjasne Savjet za privatizaciju i Vlada Crne Gore.Oraskom je ponudio izgradnju luksuznog hotela, ali sa očuvanjem kulturnog naslijeđa.Takav razvoj događaja, najavljen je i prije početka godine kada je Vlada na posljednjoj sjednici usvojila izvještaj o prioritenim projektima u oblasti turizma.“Pegovarački timovi Vlade Crne Gore i kompanije Oraskom Development Holding AG su nakon više sastanaka usaglasili Nacrt Ugovora o dugoročnom zakupu. U toku je postupak potvrđivanja dogovorenog Nacrta Ugovora od strane obiju strana, kao i priprema sjednice Tenderske komisije, a potom i Savjeta i Vlade. Planirano je usvajanje Predloga ugovora do kraja decembra 2014. godine, navedeno je u Izvještaju.Oraskom, koji gradi turistički kompleks i na Luštici, prema medijskim natpisima, ponudio je da Mamulu zakupi na 49 godina po cijeni od 1,5 eura po metru kvadratnom, a da morski ekvatorij ostrva zakupi po cijeni od 90 centi za metar kvadratni. To je, kako navode, upola više nego što je Vlada odredila kao minimum na tenderu za zakup ostrva.Podsjetimo, Tenderska komisija za valorizaciju turističkih lokaliteta, 6. decembra 2013.godine, objavila je javni pozivi za učešće na međunarodnom javnom tenderu za davanje u dugoročni zakup ostrva Lastavica sa tvrđavom „Mamula“.Vizija Oraskoma je da se obnovi tvrđava “Mamula” očuvanjem kulturnog nasljeđa i promovisanjem istorijskog karaktera ostrva i na taj način stvori vodeća destinacija za Bokokotorski zaliv kao jedini Ostrvo/Spa/Leisure Hotel u Crnoj Gori. Pozicioniranjem će se očuvati prirodno i istorijsko okruženje, ali će se ono kombinovati s modernim hotelskim sadržajima, ugostiteljskim objektima, sportskim i zabavnim sadržajima kojima će se udovoljiti zahtjevima različite klijentele ali je predviđeno da projekat bude pozicioniran kao luksuzni hotel s 4 + ili 5 zvjezdica. Naziv hotela će biti Mamula Ostrvo Hotel & Spa i biće otvoren 4 do 5 mjeseci kad započne s radom.Programom projekta trenutno je predviđeno: 23 hotelske sobe, 4 ugostiteljska objekta, istorijski zaštićeni prostor (spomen soba), recepcija, 1 Spa, 1 mini market/prodavnica, 1 pristanište, 2 glavna bazena/2 mala bazena (s recikliranom vodom), klub za vodene sportove i ostali prateći sadržaji.
http://portalanalitika.me/clanak/172603/mamula-u-zakup-oraskomu-pravice-se-luksuzni-hotel

Дакле, очување културно-историјског наслеђа Мамуле се свело на једну спомен-собу...

Ovo je zaista katastrofa!

Super...

Не разумем зашто је катастрофа. Објекат ће бити сачуван, реовиран, приведен новој намени, а сачуваће се барем делић историјског сећања. Шта је требало? Оставити га да и даље пропада?

Јасно је да мора нешто да се учини јер је тренутно стање жалосно и на срамоту свих. Само не бих желио да Мамула буде пола вијека недоступна Бокељима и да сво културно-историјско наслеђе спадне на једну спомен-собу.

Pa i sada je ta sloboda pristupa uslovna. Ko ima para za brodić ili ga ima i ima volju. Ubuduće će moći da priđe onaj ko je zakupio sobu ili aranžman za obilazak. Ništa neobično. Kao i za svaku muzej. Platiš pa gledaš.

Zato dzumba, jer u ovoj maleckoj balkanskoj državi jedna šacica ''izabranih'' rasprodaje državu, a sav prihod od te rasprodaje trpa u svoje džepove

Običan narod se pita: dokle više, kada će vam biti dovoljno?

Ne bih da ulazim u polemiku i off topic, ali ako se analiziraju sve dosadašnje privatizacije i prodaje državne imovina širom CG (tokom tranzicije), shvatićeš zašto je ustupanje Mamule još jedna od katastrofa u nizu.

Eh, da, a mi smo pre tridesetak godina tamo skoro cele dane provodili. Dopeljamo se gumenjakom na pouzdanoj četvorki, pa udri. I sad ja kao treba da platim da odem tamo. Sramota. Uostalom, sačekaćemo pa ćemo videti da li će od svega toga išta biti, možda neće. Svašta je taj kamen video za ovih 150 godina, videće valjda i ovima leđa.

Koliko znam pristup ostrvu i boravak na njemu biće slobodan a usluge će se plaćat,nema džabe ni kod babe.
Dao bog zdravlja da požive sto godina..
Samo mandrać da se veći napravi,valjda ću do tad mjenjat dalmantiku za što veće.

Navodno baterija na Luštici.

[attachment=1]

[attachment=2]

Ostrvo Lastavica, sa utvrđenjem Mamula, "dato je u zakup"...
Stavljena je tačka na priču o tome. Još samo da se udari potpis i pečat, što je sitnica...
Obalska tvrđava, potom kazamat, pa rezervat morskih ptica i konačno rezervat za one sa dubokim džepom...
...ko zna možda se tu priča ne završava? ???
http://www.vijesti.me/forum/i-had-a-dream-821217

Ne razumijem....

Ne razumijem ljude koji grobnicu djedova svojim tjelom ne brane, a sve se pri tome busaju u "junačka prsa"....
U svakom kafiću u koji uđu da popiju pivo....junaci su....
Valjda se nadaju besplatnom pivu u društvu svjetskog "jet set-a"

Mamulu treba prodati!!!
Pretvoriti je u hotel najluksuznijeg ranga!!!

Možda će je neko drugi više cijeniti od onih koji bi trebalo da to čine...

@Kaćo.... u pravu si sve.... kapa dolje....Nisam se slagao sa većinom tvojih argumenata ,ali saada shvatam da si u pravu....
Ne trebaju nam ruine koje nas podsjećaju na prošlost kada smo bili ljudi!!!
Treba nam nešto da nas podsjeća gdje smo danas....i koliko smo daleko od ljudskoti...
Šta će nam pusto ostrvo prepuno mučnih uspomena???

"...idemo dalje...."

kaj se desilo Mali?
pratim tvoje postove, imaš dobre stvari!
i sad se čudiš nekoj mamuli?
pa tranzicija ti je to!!!
povratak u sadašnjost!

I ovo što visite na slikama dolje, pošlo je sa tranzicijom - sada se tu na Luštici grade golf tereni.

Fort Radišević u Krtolima. Glavno naoružanje baterija merzera kalibra 210 mm.

Tvrđava je imala i reflektore.

U njenoj blizini nalazili su se i uređeni pješadijski vatreni položaji (stuzpunkte) D, G  i F.

Odlične slike, hvala marinero. Pitanjce.  :D
Kako su radili ovi reflektori, ne vidim nikakve kablove a valjda nisu bili na petrolej.  ???

poz.

Nema kablova, nema petrolja ni benzine. Ostaje nam karbid?

Kako reflektor napajan gasom karbida može da dobaci snop nekoliko kilometara i da pouzdano osvetljava cilj na moru, koju artiljerija gađa?

Dobar dan, poštovani!
Imam pitanje tiče se imena več srušenoj tvrđavi «Kopac» kao ona je nazvao se u radu Iliji LALOŠEVIĆa, Radojici PAVIĆEVIĆa «Fortifikacioni sistem Воке Kotorske austrougarskog perioda» (zbornik "BOKA 33" (http://www.bibliotekahercegnovi.co.me/bibliotekaold/PDF/boka_33.pdf)).
Kao pravilno se piše «Kopac» ali «Kopač»? Kao ovij for zove se u knjige «Werk – austrougarske tvrđave u Crnoj Gori»? — na žalost ne imam taj knjigi.
Ja ne znam jezik tako dobro (ja sam rus) da sam bi bio siguran relativno etimologiji reči "kopac", reč može biti je uzeto se od drugi jezik, ali vidim često «kopač».

Kopac sada. (https://plus.google.com/112242777249126011832/posts/8qyeE3irxpi)

Ja nisam čuo za tvrđavu Kopač, već samo za KOSMAČ iznad Budve, na Brajićima. Možda na to misliš ?

marinero, postoje tragovi stare tvrđave Kopac (danas mi je Rašo objasnio) - još uvek postoji bistjerna za vodu, tri stara zida ...
Lokaciju nisam dobro zapamtio (loša veza na telefonu), a Rašo kaže da je veoma teško naći jer je sasvim zarasla u vegetaciju.
Ako Rašo Pavićević tako kaže - mora mu se verovati.

Ok, ne sporim, samo kažem da ja lično nisam čuo za taj objekat....

Čini mi se da sam pronašao tu tvrđavicu, to je obrambeni zid- Kosmač - Sveti Spiridon -Kopac (for2) - Presjeka.
Ovako na brzinu nisam pronašao Presjeku pa sam označio istoimeni prijevoj, valjda bi morala biti tu negdje.

[attachment=1]
Nadam se da sam pronašao lokaciju, evo i kmz.

[attachment=2]

poz.

Solaris, u pravu si: Kopac - Preseka, to je o čemu smo raspravljali.

Zamolio bih poštovanog člana nailera da postuje link koji je meni poslao u privatnoj poruci. Biće nam zadovoljstvo da još bolje upoznamo naše blisko okruženje.

Trebalo bi malo da smo ponosni što se strani državljani intersuju za našu prošlost, a trebali bi pomalo i da se stidimo što znaju više od nas o tome!

Pozdrav svima!
Napred molim vas da mi oprostite govorni greški, ne baš dobro znam jezik i dugo nisam imao praksi.
Mi sviđa se vaš forum — on je interesantan i informativan. Čovek koji volit svoju domovinu ovo je normalan čovek i svugda osećeš izvesnu simpatiju za njega, pa ako on dobro zna svoju istoriju onda on uživaje poštovanje.
Istorija Crna Gore je nekad bio blisko povezana s Rusijom, zbog toga poteće prirodni interes rusov za crnogorsku istoriju. Na Google+ ima nekoliko društve ljubiteli Crna Gore. Taj link, šta ja sam naveo gore, dovodi do blogu jednog od članova takve društva (Черногория). Ovo je direktan link (http://dd-sha2.blogspot.ru/2016/04/blog-post_30.html) za njegov blog o Crna Gore. Ovo nije moj blog makar autor zove se takođe Dmitry :). Moj imenjak skrupulozno proučaje, na primer, objekati koji su opisani u knjizi «Fortifikacioni sistem Воке Kotorske austrougarskog perioda». Usput, nije mogao naći for Presjeka (http://dd-sha2.blogspot.ru/2016/04/blog-post_29.html).
Ja sam bio u Crna Gore samo jedan put, putovao autom, pokušao sam da vidim što je moguće više. Ali videti još nije znati… Crna Gora ima slavnu istoriju koja zasluživa da ju znati i ponositi se zbog nje.
Osim toga, ovo je ljep kraj. Čuvajte domovinu.
Sve naibolje!

Znaci problematicna je Presjeka ne Kopac.
Pa nacemo i to cudo, ni mogla nestati.  :)

poz.

Interesantna priča. Raša Pavićević (https://www.youtube.com/embed/l1B_Mz_7yZ8?rel=0&start=640&end=1962) (pažnja: 10:44—32:50)
http://www.youtube.com/watch?v=l1B_Mz_7yZ8

Nisam stigao pogledati video, pogledat ćemo na miru. Uglavnom da ne kompliciramo, samo kratko o namjeni i lokacijama.
Prvo stara topo karta da shvatimo namjenu, tada nije bilo previše puteva i ove dvije tvrđavice su bile namijenjene da zatvore prolaz iz smjera Virpazar prema moru.
Ova karta je dobra jer na njoj vidimo otprilike kuda je prolazila tadašnja granica.

[attachment=1]
Znači to bi bili smjerovi nastupanaja i očekivana mjesta tvrđavica.
Sad lokacija Kopac, ljepo se vidi na topo iznad ceste koja je tud prolazila.

[attachment=2]
Ova crvena strelica koj siječe ove dvije je trebala biti plava crta, greškica.  :P
E sad ova Presjeka, to je u biti kanjon/prijevoj na jedinom mjestu gdje se tu moglo prijeći planinčine.

[attachment=3]

Kako to sve izgleda u naturi. Zaokruženo lokacija forta.

[attachment=1]
I mislim da bi to trebala biti to.

[attachment=2]
poz.

A šta ti znače ove crvene i plave linije?

Crvene strelice bi bili smjerovi kretanja eventualnog protivnika, plave granica.
Malo sam zeznuo na jednoj slici ali to sam već napisao.

poz

Ovdje je interesantno da su između ova dva fora postojale i dvije manje, stražarskog karaktera.

[attachment=1]
Izvučeno iz slike koju je marinero postavio na 6. stranici teme.
Nažalost topo. 50k je nedostupna tako da nisam uspio pronaći lokacije, premda daju se naslutiti neki ostaci.

poz.

Tvrđava Arza na istoimenom rtu sa jugoistočne strane ulaza u Boku, te  obalna baterija Kosmač topova kalibra 150 mm iznad rta. Municija i ostale potrepštine za tu bateriju dopremani su preko pristaništa koje i sada postoji u blizini Mirišta, a postojala je pruga i vagoneti koji su granate i ostali materijal sa obale, kroz tunel, prenosili do baterije na brdu.

Oko Tivta, radi zaštite Pomorskog arsenala od eventualnog napada sa kompne strane- izgrađenjo je pet manjih utvrđenja, tzv. vahauza. Ovdje imamo fotke njih 4, stim što se vahauz u Učurima vidi u drugom planu te fotrografije, u njenom gornjem uglu. Sve ove građevine, postoje i danas.

Svaka čast Raši!

Ja bih sigurno pokleknuo ispred ovakve novinarke!  :-X

Jedna od tih Wachthausa - stražarskih kuća je skoro u centru Tivta, sa desne strane ulice. Useljena je i u dobrom stanju, sa mnogo originalnih elemanta bravarije, a građevinski je potpuno originalna. Zidovi nisu deblji od 60cm fino obrađenog kamena, ali wachthausi i nisu bili predviđeni kao dugotrajna odbrambena utvrđenja. Detaljno su obrađeni u Pavićevićevoj knjizi.

Као и увек Раша се храбро држи и није поклекао пре новинарком ;).

To mi je u komšiluku, nepunih 100 metara od mene. ;)

Fort Kobila iznad istoimenog rta na ulazu u Boku.

Oficirski dom, magacini, oficirska kantina, i vrtovi unutar kompleksa tvrđave.

Osmatračnice, kasarne za vojsku sa boćalištem i ostalo.

Nakon ulaska srpskih  trupa u Boku i predaje A-U vojske,1. decembra 1918.je preko mesec dana držalo u svojim rukama najveću flotu u istoriji zajedničke jugoslovenske države (3 starija bojna broda, 3 krstarice, 7 razarača, 18 torpiljarki, 7 podmornica i nekoliko pomoćnih brodova), oko 2.300 ljudi i mornaričko vazduhoplovstvo od 47 hidroaviona i aviona.
nigde ne mogu pronaci spisak tih brodova ,niti spisak tipova obalne artiljerije koje su zarobljeni u boki i drugim mestima na obali i ostrvima.imam neke podatke,ali daleko od celog spiska.
Pred početak Prvog svetskog rata bilo je u Boki kotorskoj:
-83 fortifikacije I utvrdjenja
- 3.500 ljudi stalne tvrdjavske posade
- 218 tvrdjavskih topova kalibra od 37 do 305 milimetara
- 99 mitraljeza kalibra 8 i 11 milimetara
- 46 reflektora
-9 torpednih cijevi
-tromesečne rezerve svih potreba za oko 36 000 vojnika i 6.700 konja.

Današnje stanje utvrđenja Kom i Stražnik koje su nekad branile dio prilaza Boki sa kopnenog dijela na sjeverozapadu.

Јесу ли  ово Горњи Клинци?

Јесу.

Провео сам пар месеци тамо.Било је , у најмању руку чудно, спавање и боравак у објектима који су грађени пре више од 100 година, а још су у функцији.Да ли знаш судбину Г.Клинаца и објекта на Обос(т)нику?

Baterija Podi iznad Herceg Novog.

Jedna od PVO baterija i signalna stanica na brdu Sveti Ilija.

Flankirna baterija topova kalibra 47 mm u Kumboru, za zaštitu protivpodmorničke barikade na ulazu u Kumborski tjesnac.

Meni izgleda kao neki minobacac/merzer.

poz.

66mm Skoda BAG - Balon Abwehr geschuetz. Poznati 66mm/7cm top na lafetu velike elevacije.

Da, stvarno je, mene je zbunio onaj vojnik tamo sa (čini mi se) daljinarom.

poz.

Austro-Ugarska je dogradila i moderrnizovala i staru srednjevjekovnu tvrđavu Španjola iznad Herceg Novog.

Stražara Trojica na istoimenom prevoju na Vrmcu, između Tivta i Kotora.

Fort Ponta Oštro u prvom planu, preko puta zaliva nazire se fort Arza.



[attachment=1]



Jesu li ovo otvori za ventilaciju?


[attachment=2]

Primetio sam da ih na skorašnjim fotografijama nema, pretpostavljam da su srušeni.

Snimak dronom obalne baterije Kosmač.


https://youtu.be/w1AVASOtOzs

Stariji dokumentarni prilog, TV Vijesti, priča Radojica Pavićević


https://youtu.be/apE8rRp5H3s

Bravo Rašo!

Čovek iako nije istoričar i strateg, u nekoliko rečenica je sažeto prikazao i objasnio suštinu tvrđave Boka Kotorska.

To što je on rekao i kako je kazao, nema ni u jednom istorijskom udžbeniku!

Da tako je, potvrdjujem. Imao sam priliku upoznati tog covjeka, nabaviti njegovu knjigu i bila mi je cast i zadovoljstvo.

Ovaj dečkič po imenu Dušan Drndarević je uz silni entuzijazam, malo sredstava i par sitnih tehničkih greščica, a naoružan samo znanjem i Radojicinom knjigom, napravio čitav dokumentarni serijal o ovim tvrđavama na kom bi mu mogle pozavideti mnoge produkcije.

Za sve 3 epizode koristi Radojicinu knjigu. Zanimljivo je, vredi pogledati :klap


Epizoda: Kosmač i Mogren

https://youtu.be/VAhCY0EAAaw


Epizoda: Goražde

https://youtu.be/HmABN4V1_Rk


Epizoda: Grabovac

https://youtu.be/-YPMJH4kf7k

Раша Павићевић је мој друг и класић из Војне академије. Увек смирен, доброћудан и спреман да помогне свакоме. Нашао је одличну тему и темељно и прецизно ју је обрадио.

Odosmo u OT, ali nema veze! Zbog Raša Pavićevića vredi.

U zadnjih desetak godina aktivne službe smo se sretali, pošto smo obojica radili u Komandi RM - on kod ''moralista'', ja kod MT službe.
Uvek je bio pomalo zatvoren, nikad posvećen poslu koji je radio. Delovao je pomalo kao osobenjak.

Kada je objavio svoju veličanstvenu knjigu Werk, obznanio je svoju pravu narav i svoje istinske vrednosti.

Svaka mu čast, skidam mu kapu!
Često se sretnemo u gradu, ponekad popijemo kafu, čaj i lepo se ispričamo, pravo drugarski.....  :super 

Jedna vest, ponovo se prodaje Arza  ::)




Tvrđava Arza na prodaju


Oglas o prodaji austrougarske tvrđave Arza na poluostrvu Luštica sa pripadajućim zemljištem, na ulazu u zaliv Boke pojavio se na internet-stranici jedne agencije za prodaju i izdavanje nekretnina.

Zainteresovanim kupcima ponuđeno je gradsko građevinsko zemljište površine od skoro 108.000 metara kvadratnih sa plažom koja zahvata 5.600 kvadrata i austrougarskom tvrđavom Arza od 1.455 kvadrata. Cena je po dogovoru.

Arza, je već jednom prodata, 2005. godine, rusko-crnogorsko-srpskom konzorcijumu, kojeg čine komercijalna banka, "Trejdjunik" iz Budve i RGC iz Herceg Novog.


izvor (http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:774351-Tvrdjava-Arza-na-prodaju)

Neshvatljivo !

:krsta

На жалост, продаје се нешто што би требало бити културно добро, мада не знам како би се могао продати обални руб. То је у супротности са Црногорским законом о морском добру. Требало би да је могућ само дугорочни закуп.

Gospodo, Cg je privatna država, u vlasništvu jedna familije i nekoliko klanova bliskih toj familiji.
Trenutno familiji ne ide baš najbolje, usfalilo je para, pa se mora prodati nešto zemlje, da bi se nadomirili troškovi ''preživljavanja''.

Ne treba se čuditi, i nekada je bilo slično: zemljovlasnici, kada su zapali u finansijsku krizu - prodavali su deo svog imanja.

Problem u CG je u tome što se zemljište i sva opštenarodna dobra rasprodaju, odlukom samozvanog ''vlasnika'' države, arči se narodno bogatstvo, a narod se ništa ne pita.
Prodalo se tako, puno toga , sad je došla na red obala mora, sa svim istorijskim spomenicima, koji su tu građeni vekovima.

U svakoj normalnoj državi to bi se poštovalo, u CG sve je to roba za prodaju!

Obnova tvrđave Prevlaka: Postaje muzej austrougarske ratne mornarice
09.03.2019. 10:03

Društvo prijatelja dubrovačke starine, uz podršku Vlade Republike Hrvatske započelo je projekat obnove tvrđave na poluostrvu Prevlaka, nedaleko od ulaza u Boku Kotorsku. Svi nadležni resori, od Ministarstva kulture do Ministarstva upravljanja državnom imovinom, dali su podršku ovom projektu.
 
Kako je za DubrovnikTV kazao predsjednik DPDS, Niko Kapetanić obezbijeđeni su svi neophodni konzervatorski uslovi.
– Radovi podrazumijevaju uređenje i ušminkavanje kompletne fasade, a vrijedni su oko 6 miliona kuna. To predstavlja samo dio troškova koji nas očekuju – navodi on. Projekat je, je kako dodaje, od strateškog interesa za Hrvatsku, pa uz podršku resornih Ministarstava, sredstva za realizaciju obezbijeđena su i iz evropskih fondova.

Kaptanić objašnjava da je uređenje tvrđave podijeljeno u nekoliko faza, a prva je uređenje fasade. Kasnije će biti uređene i unutrašnje stepenice, jer u tvrđavi je veliki dio potpuno uništen. Za cijeli posao biće potrebno oko dvije godine.
Tvrđava je pravljena od 1850. do 1853. godine, ali kao ukrasni objekat. Kasnije je, za vojne potrebe pojačavana, jer nije mogla da izdrži teške topove, ali time je gubila na ljepoti, objašnjava Kapetanić.

– Naš zadatak je prikazati u tvrđavi austrougarsku ratnu mornaricu sa raznim predmetima, poput sabilji, mačeva, pušaka, pištolja, djelova brodova, kompasa, uniformi… Posjedujemo zbirku, poslije bečke, najveću na svijetu – ističe on. Uz muzejski izloženu zbirku predmeta biće prikazani i razni događaji austrougarske ratne mornarice, od Viške bitke do kraja Prvog svjetskog rata, za šta Udurga naručuje i makete brodova, kako austruigarskih tako i onih koje je ova mornarica potopila. Pored toga, zbirka će prikazati sve poznate ličnosti austrougarske mornarice, jer Udruga želi da tvrđava postane mjesto koje će posjećivati i Austrijanci, Mađari, Česi, Slovaci i drugi.

Među mnogobrojnim istaknutim istorijskim ličnostima koje će imati mjesto u muzeju na tvrđavi biće i Gotfrid fon Banfild, (Herceg Novi, 6. februar 1890. – Trst, 23. septembar 1986.), najuspješniji austrougarski mornarički vazduhoplovni pilot u Prvom svjetskom ratu, poznat pod imenom „Tršćanski orao“.

Restauracijom tvrđave i otvaranjem muzeja Dubrovnik će dobiti jedan sadržaj koji nije isključivo mediterasnkog, već i srednjoevropskog, ali djelimično i balkanskog karaktera, smatra Kapetanić.

– Ovakva investicija će najistočniji dio Hrvatske, odnosno Konavala i Dubrovačko-neretvanske županije preporoditi. Mi u Društvu vodimo takvu politiku da zapošljavamo samo domaće radnike, pa će tako na tvrđavi raditi stanovnici najbližih sela – ističe on. Kapetanić je mišljenja da će u budućnosti, kada cijela ideja zaživi, Dubrovnik imati pozitivne finansijske pokazatelje, kao i otvorena nova radna mjesta.

Izvor: radio Jadran

Fortifikacija na Rtu Ostro nema fasadu radi se o fino klesanim kamenim blokovima.

A ti ga baš cepidlačiš !  ;D

Pa kad ga Niko kenja, vodi NGO koja drma 10-inama milijuna kuna.
Ovaj prizor je pak uzemiravajuci-raskopavanje Mamule![attachment=1]

Тврђава Мамула била је јако запуштена и зарасла. Могу само да се надам да је Уговором предвиђено да се тврђава не руши већ пажљиво реконструише и прегради за нову намену! Највише ме занима да ли ћу икада више моћи тамо да дођем и прошетам се!?

Mamula je prodata, kao da je privatna imovina vladajuće klike u CG. Malo im je usfalilo para, pa kažu: hajde da prodamo malo zemlje (koja inače ne služi ničemu), i da popunimo rashode.

Ne verujem da ćeš se šetati na Mamulii, ikada više. Osim ako budeš imao puno para, pa da svratiš u elitnu kockarnicu, i da konzumiraš sve što uz to pripada...  :rtfm

Tvrđava Goražda iznad Kotora - blago koje propada


Na vrhu zaravni Goražda, na putu prema selu Njeguši, iznad Kotora, gotovo vek i po stoji "usidrena" jedna od najatraktivnijih tvrđava austrougarske imperije na ovom prostoru.

Goraždapleni i monumentalnošću i estetikom - sva od tesanog kamena, sa oklopnim kupolama, simetričnog izgleda sa dva krila spojena kružnom strukturom, ovo fortifikaciono zdanje i danas izaziva divljenje zbog stručnosti njenih neimara i jedinstvene usklađenosti sa prirodnim okruženjem.

Ova tvrđava bila je, sa još nekoliko utvrđenja, glavna vojna baza Austrougarske na južnom Jadranu.

Po pogledu koji se sa nje pruža prema panorami Boke kotorske jasno je koliki je strateški značaj ovo utvrđenje imalo. Uz tvrđave naVrmcu, Trojicama i Grabovcu, Goražda je činila "kičmu" lovćenske odbrambene zone Austrougarske imperije.

U epohi tokom kojeg je pripadala njenim graditeljima, imala je glavnu namenu da brani bočni prolaz koji vodi u Kotor.

Građena je fazno a oblik koji ima danas dobila je 1907. godine. Utvrđenje je zidano na već postojećoj fortifikacionoj strukturi na toj lokaciji u periodu između 1884-1886. godine, nakon čega je u manjoj meri dograđivano.

Po izgradnji Goražda je bila najmodernija tvrđava tog vremena. Njeni neimari koristili su, za to doba, najnovije tehnologije vojne arhitekture i inženjeringa zbog čega ima izutetnu istorijsku vrednost.

Sa vrha tvrđave, koja se nalazi na nadmorskoj visini od 452 metara, pruža se možda i najlepši pogled prema tivatskom zalivu.

Zvuči neverovatno, ali ovaj neimarski biser nije turistički valorizovan i za mnoge je nepoznat spomenik kulture.


izvor (https://mondo.rs/Info/EX-YU/a1243868/Tvrdjava-Gorazda-u-Crnoj-Gori.html)


https://youtu.be/l3YaeNmjhYY

Na Goraždi ima i mnogo betona, jer je dograđivana pred Veliki rat. Ne bi me čudilo da  se tesani kamen svakodnevno krade i odnosi. Ne znam ni da li je od vremena pre par godina kad je Rašo Pavićević pisao svoju izvrsnu knjigu, neko pokrao i oklopne topovske kule i prodao ih u bescenje u furdu.

Мислим да овај прилог, излагање Радојице Павићевића, познатог аутора о утврђењима у Буку Которској, на једној телевизији, највише одговара уз ову тему.

https://www.youtube.com/watch?v=o8vZbcwQbfM&feature=share&fbclid=IwAR0m-xVEuVJp6ytyLzTs3hpB4xVFzs60DLh2PFyYv1feuNrbsHP2oTPonQM

Nije mi jedna stvar jasna kod Radojice Pavićevića. On objašnjava da su utvrđenja izgubila svrhu zbog pojave aviona. Međutim ti avioni u prvom svjetskom ratu što su se pojavili nisu bili bombarderi nego avioni iz kojih su ljudi ručno izbacivali bombe pa samim tim nisu mogli značajnije onesposobiti tvrđave kao što bi bombarderi iz drugog svejtskog rata.

Усавршавање бродске артиљерије и копнене хаубице  учиниле су све ове тврђаве, па и оне бетонске, врло рањивим. Форт Мамула на о. Ластавица добио је неколико погодака 305мм без много штете, али да су Французи хтели да уђу у Боку дреднотима за време рата, ушли би. Већу претњу  представљале су торпедне батерије.

Pozdrav.ja sam iz HN i obilazim tvrdjave.Imam dosta fotografija danasnjeg stanja tvrdjava.Interesuje me dali bi neko bio voljan da ide i sitrazuje i fotografise utvrdjenja samnom.

Pa što se ne udružiš sa Rašom Pavićevićem i Samac Sinišom. Njih dvojica su iskusni istraživači (dokazali su to).
Možda imaš svojih fotografija koje bi njima bile korisne u daljem radu, a verovatno te oni mogu uputiti gde da ideš, šta i kako da snimiš.

Boka je još uvek delom neistražena, vezano za detalje ostataka AU tvrđava na tom prostoru.

A posebno period iza AU.

Bura u Crnoj Gori: Da li je austrougarska tvrđava Arza na primorju oglašena na prodaju


Stara tvrđava Arza na crnogorskom primorju prodaje se putem oglasa, što je uzburkalo crnogorsku javnost uz brojne negativne komentare na društvenim mrežama.

Na društvenim mrežama pojavila se slika na kojoj se vidi kako na tvrđavi Arza stoji transparent na kojem se nalazi broj telefona. Brojni korisnici društvenih mreža pitali su se da li je Arza zajedno sa Mamulom na prodaju.



[attachment=1]


Povodom „malog oglasa“ reagovao je i Spajić, koji tvrdi da mu se na dati broj telefona niko ne javlja, objavio je Dan.

„Proverićemo vlasništvo. Poslije decenija raspikućstva država bi trebalo da preuzme ovakva kulturna bogatstva i da ih valorizuje kako treba. I to će uraditi novcem koji ste vi građani preko računa sa kju-ar kodovima finansirali“, poručio je Spajić.

Novinar Dana pokušao je da pozove broj telefona koji je istaknut na tvrđavi, međutim, nije bilo odgovora. Radi se o telefonskom broju koji je dostupan na Viberu.

Dan je u februaru 2019. godine objavio da tvrđava Arza u Upravi za nekretnine nije upisana kao kulturno-istorijski spomenik, niti kao zaštićeno kulturno-istorijsko dobro, već kao stambena zgrada od 430 metara kvadratnih. Nadležni u Upravi za zaštitu kulturnih dobara godinama mimo zakona tako su zanemarivali vredan kulturno-istorijski objekat – tvrđavu Arza na Luštici.

Zakonom o zaštiti kulturnih dobara propisano je da kulturno dobro može biti u državnoj ili privatnoj svojini, član 2, kao i da svako može da podnese nadležnoj Upravi inicijativu za uspostavljanje zaštite kulturnog dobra.

U daljim odredbama tog zakona propisano je kako se utvrđuje status kulturnog dobra, uspostavlja zaštita na kulturno-istorijskom dobru, kao i upis u katastar nepokretnosti.
Prema podacima Uprave za katastar i državnu imovinu, tvrđava Arza danas se vodi kao vlasništvo kompanije RCG invest, prenosi RTCG.

Iz kompanije RCG-invest saopštili su, međutim, da se radi o „postupku nepoznatih pojedinaca koji su mimo njihovog znanja na austrougarsku tvrđavu Arza, na poluostrvu Luštica, postavili transparent sa brojem telefona, kojim se aludira da se pomenuto kulturno dobro prodaje“.

„Odmah nakon što smo ujutru videli da je neko postavio transparent, on je uklonjen. Smatramo da je posredi nečija provokacija, zato se kompanija RCG-Invest ograđuje od ovakvih postupaka. Objavljivanem fotografija na kojima se vidi broj telefona napravljena je šteta našoj kompaniji, zato i želimo javnost upoznati da mi nismo inicijatori“, naveli su iz tekompanije, prenose Vijesti.



https://youtu.be/QWJlxDbaqO8


izvor (https://rs-lat.sputniknews.com/20210820/bura-u-crnoj-gori-da-li-je-austrougarska-tvrdjava-arza-na-primorju-oglasena-na-prodaju-foto-video-1128604223.html)

https://youtu.be/QUR5KJA2ygE

https://youtu.be/PD41u83M6NE

Ovaj dobar post sam pregledao ali nisam nigdje nasao nista o bateriji/baterijama torpednih aparata u Boki.
Mozda sam previdio. Znali netko sto o tome?

Bile su dvije sa obje strane ulaza u zaljev: Kabala i Kobila. Nisu sacuvane
Bile su dvije na Brijunima. Jedna je sacuvana a druga nije ni bila fortificirana.

Ima li gde fotki te sačuvane baterije?

Ima članak Marina Šimere u MG 1/87 o torpednom naoružanju JKRM. Tamo se pominju i flankirne (zaprečne) torpedne baterije na Kobili i Kabali. Svaka baterija imala je tri torpedna aparata i devet torpeda 450mm. To su bila zastarela torpeda Vajtheda bez razgrejača i bez žiroskopa Obri, dometa manje od 2.000m. Posle 1918. Kršnjavy, Pfeifer i Štumberger su između ostalog materijala u Boki sakrili i više torpeda 450 i 500mm. Kasnije je jeftino kupljeno 24 savremenih torpeda od 450mm, neisporučenih Rusiji za vreme rata, pa su ove dve baterije modernizovane ovim relativno savremenim torpedima. Pre oko 40 godina smo na Kabali mi klinci u "ekspedicijama" Maestralom 9 oko Mamule, Žanjica i Arze, negde između Rosa i Dobreča, navodno našli ostatke, temelje jedne baterije. Bila je to neka srušena ponta sa svašta rđavog gvožđa i jadnim ostacima kaponira za TA. Ništa podrobnije se nije moglo saznati.

U ovom članku se ne pominju torpedne baterije na Brijunima, pa ja o tome ne znam ništa više od ovoga. Pretpostavka je da su na svim obalnim torpednim baterijama AU korišćena torpeda starijeg tipa, dok su savremena torpeda krcana na razarače i lake krstarice.

Fort Kosmač - 10.05.2020.



https://youtu.be/5hr4fRK4JfU

Fort Goražda.

Fort Kom.

Obišao sam mnoge AU tvrđave dok sam živeo u Boku.
Fort Goražda je najimpresivnija.

https://www.alamy.com/austrian-torpedo-tube-fort-mali-brijun-small-brioni-brijuni-islands-istria-croatia-europe-image279539448.html

Obišao sam neke AU tunele sa kupolama za obalske topove. U nekima od njih smo držali kontejnere sa raketama Strela-2M. To je sve bilo na jesen 1998. godine u brdima iznad kasarne Radovići. Mislim da se jedan reon zvao "Grabovac". Nisam siguran, memorija izbledela....
Lepe kamene kuće, malo zabit kraj ( u to vreme ), ali svejedno veoma lep...Puca pogled dole na plavo Jadransko more...

Hvala! :)

Konacno sam nasao sliku torpedne stanice na ulazu u Boku.

[attachment=1]

Radi se o testnom mjestu za torpeda, znaci nije fortifikacija niti paljbeni polozaj.
Zanemari natpis ispod fotografije monografije.
Nisam siguran ni da li je Boka jer je ovako nesto postojalo u Rijeci u blizini same tvornice torpeda.

O.K. kad ti kazes. Ja sam to davno spremio u svoju arhivu i mislim na ABG-u ili nekom drugom forumu je netko , za koga sam tada mislio da pozna stvari,rekao da je to u Boki.
Za Rijeku ne znam ,ali su tada rekli da je i nesto slicno postojalo u Pulu?

У Боку идем од рођења али нисам никад чуо за активни торпедни положај на улазу у залив. Фотографија је врло занимљива, али ми ништа не указује на могућу локацију. ТА је очигледно 450мм и очигледно Whitehead. Такав је постојао за опитовање торпеда на лансирној станици фабрике "Торпедо", али детаљи овог апарата се значајно разликују од тог ТА у Ријеци. Знам то јер имам књигу "Riječki torpedo - prvi na svijetu". Управо је листам и упоређујем апарат са горње слике. Није тај.

Već se po forumu o ovome raspravljalo a ima i zasebna temica.  :)

Podzemni lanser torpeda ?? (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=17271.msg197571#msg197571)

poz.

Rahmetli lansirna stanica u Kumboru?

Onda je to ipak nekako na ulazu u Boku JRM imala lansirnu stanicu?
Kumbor dodje u Kotorskom zaljevu.

Кумбор је у Кумборском теснацу, 7км од центра Х.Новог, а од Котора је удаљен 30км.

Ta lansirna stanica je bila još iz doba KuK i služila je za ispitivanje torpednog naoružanja.

Jedan od vazdušnih napada britanskjih aviona na Boku u drugoj polivini 1918.godine. Bomba pada i eksplodira pored vodotornja na imanju porodice Ivović u Donjoj Lastvi kod Tivta. Ova građevina - vodotoranj i danas postoji.

Zar lansirna stanica u Kumboru (prema Đenoviću) nije podignuta posle 1918. na inicijativu kap. Štumbergera?

Da!

Tvrđava Kabala - Luštica



https://youtu.be/JeBKI6LOkDw

Tvrđava Arza




https://youtu.be/cOTbjM_xEwo

Može jedno kratko pitanje od kolege Amerikanca koji se istraživanjem utvrda bavi: kojim je točno naoružanjem bila naoružana tvrđava na punti Oštro, na kraju Prevlake?

Prema podacima iz knjige Radojice Pavićevića, tvrđava je početak rata 1914. dočekala sa:
4 merzera 210mm M1880,
4 topa 90mm starijeg tipa,
4 topa 80mm i
jednim reflektorom.

U blizini je bila i jedna baterija merzera M1873 i baterija starijih topova 80mm.

Puno hvala!