PALUBA

Јамато (Yamato), бојни брод Царске јапанске морнарице, назван по јапанској провинцији Јамато. То је био први брод из класе Јамато. Изграђен је још један брод ове класе, бојни брод Мусаши. То су били највећи бојни бродови икад конструисани, са депласманом од 72 802 тона и наоружани са 9 топова калибра 460 мм. То је највећи калибар бродских топова икад уграђених у један брод.

[attachment=1]

Јапанска царевина је била потписница Вашингтонског поморског споразума из 1922, који је допуњен Лондонским поморским споразумом. Према одредбама ових споразума ни једна држава потписница није смела градити бојне бродове пре 1937. Јапан се 1936. на другој Лондонској конференцији повлачи из потписаних споразума и активира пројект изградње бојног брода класе Јамато, започет још 1934. године. Након радова на пројекту, марта 1937. бива усвојен пројект изградње бојног брода депласмана 68 000 тона.

Јамато је грађен у највећој тајности у посебно изграђеном делу бродоградилишта у Куреу. Градња је започела 4.новембра 1937, а поринут је 8. августа 1940. У оперативну употребу је уведен 16. децембра 1941. Према првобитној замисли, требало је изградити укупно 5 бродова ове класе. Изграђена су два, док је труп трећег (требао је да понесе име Шинано) искоришћен за градњу носача авиона. Након пораза код Мидвеја, недовршени носач је исечен у старо гвожђе, док су планови за класу „Супер Јамато“ који је требао да има топове калибра 508 мм неповратно напуштени.

[attachment=2]

Јамато је замишљен као брод јачи од било ког брода које би САД била у стању да произведе. Како би збунила непријатељске обавештајце, јапанска морнарица је топове намењене за уградњу на Јамато и Мусаши званично означавала као „топове калибра 406 мм“.

Бродоградилиште је у међувремену још мало „преуређено“. Наиме, продубљен је прилаз и док, капацитет лучких дизалица повећан на 100 тона, део дока је покривен како би се онемогућило аеро фото извиђање. Интензивно је коришћена нова метода спајања челичних плоча – варење.

Главни пројектант брода, Кеиџи Фукуда је пратио тренд уникатних и уопште одличних конструкција јапанских ратних бродова чији је зачетник конструктор Јузуру Хирага. Конструкција Јамата садржи доста уникатних решења, од којих су нека допринела упадљивом изгледу брода. Како и његови претходници, ни Јамато нема главну палубу у једном нивоу. Неправилна линиија главне палубе на прамцу „уштедела“ је на тежини читавог брода, и то без смањења чврстоће трупа. Тестирање модела у базену је допринело усвајању конструкције прамца са булбом који је смањивао отпор кроз воду за 8%. Производња и уградња девет топова калибра 460 мм је представљало велики технолошки изазов. Међутим, уградња топова овог калибра је имала своје недостатке, који су се касније показали као веома велики, можда чак и одлучујући за судбину брода. Приликом дејства примарне артиљерије, на палуби није смело бити никог, поготову на оближњим борбеним станицама бродске противавионске артиљерије. Чак су и чамци за спасавање били смештени у посебно конструисаним спремиштима како би се заштитили од оштећења. Брод је имао један лист кормила ( на ребру број 231), који му је омогућавао мали круг окрета (у односу на величину брода) од свега 640 метара. Ради поређења амерички бојни брод класе Ајова (Iowa) је имао круг окрета од преко 800 метара. Постојало је и мање, помоћно кормило ( на конструктивном ребру број 219) које је у суштини било некорисно. Брод је био погоњен парном турбином која је имала малу снагу а велику потрошњу горива. То је био основни разлог зашто није коришћен у кампањи на Соломоновим острвима и другим операцијама. Труп је био подељен на укупно 1147 водонепропусних простора.

Јамато је био заставни брод адмирала Исорокуа Јамамота од 12. фебруара 1942, када је заменио бојни брод Нагато. Пловио је у саставу који је био намењен за удар на Мидвеј јуна 1942, али није узео активно учешће у сукобу. Остао је заставни брод још 364 дана, до 11. фебруара 1943, када је адмирал прешао на бојни брод Мусаши, истог типа. Маја 1943. је ушао у своје старо бродогадилиште, где су му две крилне куполе 155 мм замењене са два митраљеза 25 мм и додат је радар тип 22. Враћен је у луку Трук 25. децембра 1943. године. На путу ка луци је оштећен торпедом са подморнице USS Skate и није у потпуности поправљен све до априла 1944. године. Током тих поправки су извршене још неке модификације на ПАТ-овима. након тога узима учешће у акцијама у Филипинском мору јуна 1944. године, заливу Лејте октобра 1944. године и битку код Самаре, када је први пут употребио главну артиљерију. Примила је два поготка авио бомбама који су нанели скоро незнатну штету.

Јамато у суштини није много учествовао у биткама, баш због своје енормне потрошње горива. Тако је чуван за одсудну битку, до које никада није дошло.

Коначна мисија овог брода је учешће у операцији „Тен-Го“ при инвазији на Окинаву 1. априла 1945. године. Послат је у самоубилачку мисију (под командом адмирала Сеичија Итоа) да нападне америчку флоту која је пружала подршку америчким инвазионим снагама. 6. априла Јамато и његова пратња (лака крстарица Јахаги и 8 разарача) испловљавају из Токијаме. Већ суутрадан бивају примећени од стране америчких авиона. Са америчких носача креће 386 авиона у пресретање јапанског састава. Окршај је почео у 1230 часова. Јамато је „примио“ 8 авио бомби и 12 торпеда пре него што се у 1423 часова преврнуо и крмене муниционе коморе експлодирале. Од укупне посаде, 2475 чланова је настрадало, док је преживело свега 269 чланова. Неки извештаји показују да су амерички авиони нападали бродоломнике док су били у мору, док други извештаји тврде супротно: да су амерички авиони прекинули напад на разараче док су спашавали преживеле са Јамата.

[attachment=3]

Нити један амерички брод није учествовао у потапању величанственог брода. Потапање Јамата је показало и доказало да бојни бродови више не царују морима. Капитални бродови постају носачи авиона. Олупина лежи на неких 300 метара дубине и истраживана је 1985. и 1999. Ова истраживања су показала да труп лежи у два комада и да је лом трупа негде код „Б“ куле. Све три куполе су поиспадале из лежишта и леже около олупине.

[attachment=4]

            Јамато на јапанском има и дубље значење и значи дух Јапана.

Šinano je dovršen kao nosač aviona radionica.Naime,on je nosio "samo" 47 svojih aviona,a mogao je da ponese ukupno 120 koji su trebali da sluze za zamenu izgubljenih aviona sa drugih nosača,isto tako je imao veliki broj radionica za popravku aviona i nosio je veliku količinu goriva za iste.On je bio najveći nosač aviona na svetu do ulaska Enterprajza u sluzbu 1961.Potopila ga je podmornica Archer-fish 29.11.1944.na poziciji 32.0 N 137.0 E dok je bio na putu za Kure gde je trebalo da se izvrši finalno opremanje broda.

               Yamato i Mushashi dvojica velicanstvenih, dva titana ili dva ultimativna bojna broda svih vremena. Nazalost ni jedan, ni drugi se nisu okusali u nekoj velikoj pomorskoj bitci, protiv recimo drugih bojnih brodova, tako da zapravo nikada nismo dobili priliku da se uverimo u njihovu snagu i kvalitete. Oznacili su kraj jedne ere, ere bojnih brodova pokazavsi nam da bojni brodovi vise nisu imali premoc na moru vec su svoje mesto morali da prepuste nosacima cije vladavina traje i dan danas. Svejedno malo je onih koji kada pogledaju Yamatove slike ne osete strahopostovanje i divljenje istovremeno.

Yamato i Musashi su imali, da kažemo nesreću, što su ušli u opeativu u trenutku kada su morima i okeanima zagospodarili nosači aviona... Japanski konstruktori i vodeći ljudi nisu prepoznali na vreme taj obrt, što nije ni čudno obzirom da je izgradnja ovih brodova započela pred Drugi svetski rat.

A posle bitke, kad se dim baruta razidje, svi su generali...

Јапанци су препознали на време важност носача авиона и развили употребу комбиноване флоте. Пред рат су имали доста носача авиона и уиграних посада.

Изградњу ББ је била присутна код свих сила тог времена - носач авиона је био у борби непотврђено средство. Тек у наставку рата се видело да је време ББ прошло.

Ipak mislim da su, ukoliko su shvatili na vreme, trebali da prekinu gradnju super bojnih brodova i okrenu se gradnji onih jedinica koje su ima potrebne za novi način vodjenja pomorskog rata.

                     Tesko je bilo u to vreme uociti koji ce tip broda imati premoc, pogotovo ako se uzme u obzir sta su bojni brodovi predstavljali do tog vremenskog perioda. Takodje rekao bih da je bila prisutna odredjena doza rivaliteta izmedju velikih sila, ko ce proizvesti i u svom sastavu imati najmocniji bojni brod, iako za time objektivno i nije bilo neke preterane potrebe, sto ce se kasnije naravno pokazati i u praksi. Smatram da je umiranje bojnih brodova zapocelo sa bizmarkom, kada je jedan ekstremno zastareli avion, naravno u kobinaciji sa nosacem aviona, bez ikakvih problema, mozda je grubo reci potopio, ali zasigurno onesposobio mozda najmocniji bojni brod u tom trenutku. Nosaci aviona su do tada bili nepoznanica, tako da niko od velikih sila nije mogao niti smeo da sve svoje resurse okrene u pravcu razvoja nosaca aviona, a na ustrb bojnih brodova. Nakon bizmarka to je postalo vise nego evidentno, ali onda je bilo mozda i vec kasno jer je veliki broj brodova vec bio u poodmakloj fazi izrade, a naravno niko nije mogao da predpostavi koliko ce rat jos trajati i u kom pravcu ce se razvijati.

Једна ствар је што је Јамамото пре рата мислио да су НА бољи.
Потпуно друга ствар је кад се то и доказало у пракси.
Тек у бици у Коралном мору дошло до првог сукоба између НА, и да се тад по први пут сукобљене флоте међусобно нису виделе.

Јамато је уведен у наоружање крајем 1941, Мусаши августа 1942, а конверзија Шинана је почела половином 1942.

Иначе, осим конверзије Шинана, јапанци су и старије носаче авиона преправили у носач хидроавиона, уклањањем крмених купола. После пораза код Мидвеја било је планова да се сви ББ осим класе Јамато претворе у НА, али како то није било нимало лако, одустали су те су само старије претворили у носаче хидроавиона.

Из овога се види да су јапанци пред рат развијали НА, а да су половином 1942. потпуно напустили концепт ББ у корист НА.

A i to je loše odrađeno, tako da ovi brodovi nikada nisu korišteni kao nosači aviona.

[attachment=1]

[attachment=2]

evo par slika Yamata u boji

A vidi slike "nasljednika"... ;D

[attachment=1]

ovo je tlocrt i bokocrt tog "SUPER YAMATA"[attachment=1]

Već je i slika (tj. montaža) koju sam stavio pretjerana, jer pokazuje brod s 4 topovske kule, a predviđeni nasljednik Yamata je trebao imati 3 kupole s 510 mm topovima, što je navodno bilo i ostvarljivo. Fala bogu, opametili se Japanci, pa nikad nisu započeli gradnju tog "projekta 150", koji je na papiru već bio gotov.
Ali ova zadnja slika je čisto iživljavanje ilustratora na temu "Yamata", jer pokazuje "OD" (own design) brod, znači nešto što je autor izmislio na temelju... ničega, tek onako da izgleda moćno. :)

                 Planirali su takodje i Nemci naslednike i Bizmarka i Tirpica koji su trebali biti giganski brodovi u odnosu na navedene predhodnike, ali sto se kaze i jedni i drugi su se manuli corava posla tako da ti projekti ipak nisu razvijani. Sve je vec bilo jasno BB su izgubili trku sa NA, tako da niko vise nije bio lud da baca novce na takve projekte. Mislim da su zadnji bojni brodovi proizvedeni u svetu Iowa klasa i britanski HMS Wanguard.

Pozdav svima od novog clana.

Trazim ime jednog japanskog ratnog broda iz II. svj. rata, mislim da nije Yamato u pitanju, jer se ovaj nije potopio.

Ono sto o njemu znam jest da je takodjer primio enormnu kolicinu pogodaka, avio bombi, torpeda, itd, ali da je jos uvijek zadrzao plovnost! Na samom kraju, kad vise nisu mogli nista, zapovjednik ga je nasukao na nekakav pjescani sprud /greben/ whatever i sa zadnjom preostalom baterijom uzvracao paljbu amerima (http://www.forum.hr/images/smilies/Hail.gif)

Trazio sam po netu, guglao; so far - no luck.

Jedini japanski BB koji nije potopljen u WW2 je Nagato.

A ova priča koju spominješ je najvjerojatnije čista izmišljotina, tj. radi se o razvoju ideje zadnje akcije Yamata, kad se ovaj, ostavši bez goriva, imao nasući i tući Amere svime čime je mogao...ali je bio potopljen prije.

Prema japanskom planu odbrambenih akcija oko Okinave eskadra brodova na čelu sa BB Jamato i lkr. Jahagi trebalo je da doplovi do Okinave i uđe u borbu sa američkim brodovima. Planirano je da se Jamato u slučaju potrebe na kraju nasuče na pogodno mesto i nastavi borbu kao obalska baterija do samog kraja. Imajte u vidu da Jamato nije u tankovima imao goriva za povratak, već samo do Okinave.

Više o ovome kod B. Prikrila, "Pakao Pacifika" (više izdanja od 50-ih do 80-ih godina). Inostranih izvora i opisa ima nebrojeno mnogo.

OVO JE JEDINO MOGUĆE, DRUGIH VARIJANTI NEMA!  

Što se tiče "budženja" Jamata na webu (četiri kule, avioni, rakete, itd.) - svi smo pomalo deca i volimo da maštamo! Tako sam i ja sa 13 godina nacrtao i napravio od "LEGO" kocaka nešto što je mnogo ličilo na "Kirova", još pre nego što su objavljene prve fotografije, možda pre nego što je brod i završen. Eto, baš sam bio vizionar!

Bojni brod Yamato je bio prevelik, pa je tu bio problem i logistike i sidrenja zbog njegove veličine. Vjerovatno bi ovaj brod 1942 godine u akcijama u Guadalcanalu bio vrlo jak protivnik Američki floti, pošto tada još nisu imali dovoljno nosača, da ga potope. 1944 je bila sasvim druga priča.

Oj, evo mene opet  ;D

Nisam rekao da je u pitanju bio Yamato.

U biti, ako me pamcenje ne vara, u igri cak i nije bio bojni brod, nego neka manja klasa broda. (e sad koja, ne mogu se sjetiti da me ubijete) Ali nije nikakva izmisljotina, trci - lazi, gledao sam prilog o tome na TV kalendaru  ;D

Koliko ja znam, toga jednostavno nije bilo!
To nisu zabeležili ni Japanci, a ni Amerikanci, dakle, nije se dogodilo.

I ja sam se igrao takvih maštarija kad sam bio mali - "Šta bi bilo - kad bi bilo - i dječarcu se snilo".

Pročitaj "Pakao Pacifika", tamo su podaci uglavnom tačni, a i lepo je napisano na našem jeziku.

Ako je brod primio "enormnu količinu avio bombi i torpeda, itd., ali da je još uvijek zadržao plovnost" onda je morao biti veeeliki brod.
Na primeru brodova iz WW2:
Razarač tone od 1 torpeda ili bombe 250kg;
Laka krstarica od 2-3 torpeda ili 3-4 bombe;
Teška krstarica od 3-4 torpeda ili 4-5 bombi.

Sudbina svih 11 potopljenih japanskih BB je potpuno jasna. Neki i nisu baš slavno završili.

Ovo su maksimalne norme za brodove navedenih tipova, mnogi su tonuli i od manje.

I, šta je tu "enormno"?

Svi ratni brodovi se grade po određenim pravilima nepotopljivosti, daje im se ili ne daje neka konstruktivna zaštita od kinetičkog dejstva projektila, od razornog dejstva određene količine tipičnog eksploziva i od hidrauličkog udara pri eksploziji ispod vode. Otpornost i nepotopljivost je upravo proporcionalna istisnini (deplasmanu) i stupnju konstruktivne zaštite.
U okviru borbene obuke posada se obučava za radnje BOB - borbenu otpornost broda, pa je i to faktor koji utiče na sudbinu oštećenog broda.
Osim toga, veliku ulogu igra sreća. Npr. razarač "Jukikaze" je učestvovao skoro u svakoj velikoj bici za 4 godine rata, a nijednom nije ozbiljno oštećen.

Fizički je svaki brod šuplja greda, po pravilu od metala, npr. željeza. Kada se napuni određenom količinom vode, on tone.
Ova se fizika može empirijski proveriti u kadi ili umivaoniku.

Na televiziji se mogu čuti razne gluposti.

Pozdrav!

Da nije u pitanju krstarica "Mioko"? Ona je učestvovala u bici u zalivu Lejte, gde je bila pogođena torpedom i posle je ponovo bila napadnuta od strane britanske džepne podmornice. Kasnije su je zaplenili Britanci i potopili, zajedno sa još dve podmornice kod Port Klanga, u današnjoj Maleziji.

Jedan video http://www.mojnet.com/video-bojni-brod-yamato-japan/609b7ad37a3535047341

.

Upravo sam pogledao ovaj film:
http://www.youtube.com/watch?v=q4QWqDTCk2A
Japanski pogled na sudbinu ovog velikog broda

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Po povodu kansei honbu, kanpon linije:

Nije Yamato, ovaj put Musaši.


[attachment=1]

1/10 maketa u pomorskom muzeju u gradu/pomorskoj bazi Kure u Japanu:

[attachment=1]

Nisam još pogledao film o Yamatu, ali ovaj trejler je upečatljiv:

https://youtu.be/kcBW2r8-abk

Gledao ja...ne secam se mnogo detalja, sto govori u "umetnickom dojmu" samog filma. Svakako vredi pogledati, efekti su jako dobri.

Malopre sam skinuo novo izdanje "Anatomy of the ship" (Conway maritime press) -Yamato i Musashi iz 2017. godine.

Japanski istoričar Gakken na osnovu svog istraživanja dolazi do zaključka da je Yamato u svojoj poslednjoj bici aprila 1945. primio daleko više pogodaka torpeda i bombi nego što se do sada smatralo. Došao je do broja od čak 35 torpeda i 19 bombi! Letimičnim prelistavanjem knjige nisam pronašao detaljniju argumentaciju zaključka koji se za tri puta razlikuje od dosadašnjih brojanja pogodaka, ali prilažem tu novu shemu pogodaka.

...


[attachment=1]

Poznata fotka sa probnih vožnji, novembar 1941. U novom izdanju knjige Janusza Skulskog iz serije Anatomy of the ship preživeli članovi posade sa tih probnih vožnji tvrde da je uz suludo forsiranje kotlova i turbina Yamato vozio 30 čvorova na dubokoj vodi! Uzimajući da je službenu najveću brzinu od 27,46čv. postigao pri 153.800SHP, za 30 čvorova bi mu trebalo verovatno oko 200.000SHP, što je forsiranje do oko 130%. Teoretski nacrt podvodne forme oba sisteršipa oblikovan je krajnje pažljivo i optimalan je čak i po današnjim standardima! Možda je tačno, a možda i nije.

Al su ga izbušili - k'o sito.
Ako uporedimo broj rupa na trupu, koji brod ih je imao više u trenutku potonuća - Bizmark ili Jamato?

За разлику од Јамата, Бизмарк је пострадао од артиљерије. Бизмарк је више пута погођен, али не би издржао, увјерен сам, ни половину овога што је задесило Јамата.

Ovo je ta fotka sa probnih vožnji, 20. okt.1941.
Ispod tekst na engleskom:
Prema informacijama dobijenim od posade u ranim pedesetim godinama, u trenucima kada je fotografisano brod je vozio brzinom od 30 čvorova. Zanima me baš da li je fotka izvorno u boji ili bojena.
Zvanični podaci sa probnih voižnji Musashi govore o 166.520SHP i 28,5 čvorova. Ako pretpostavimop da je deplasman oba broda bio jednak na probnim vožnjama  - obično se uzima " normal displacement", što je manje od "standard displacement", razlika od 13.000ks koja daje čak 1 čvor veće brzine u odnosu na Yamata je veliko dostignuće.
Pogledaću u knjigama o Bismarcku. Negde ima zvaničan engleski pregled pogodaka 16 in, 14in. i 8in. granata, kao i broja torpednih pogodaka sa HMS Dorsetshire - koji su ga i poslai na dno - "with all three propellers still revving". Po rečima Ballarda tokom snimanja 1989. na oba boka on nije primetio nijedan proboj glavnog pojasa, što ne mora da znači mnogo jer je trup utonuo duboko u mulj okeanskog dna, ponegde i do gornje ivice 320mm pojasa.

Što se tiče Bizmarka.

http://www.kbismarck.com/bismarck-last-battle.html

 During this last engagement 2,876 shells were fired at the Bismarck. They are itemised as follows:

    380 of 40.6 cm from Rodney
    339 of 35.6 cm from King George V
    527 of 20.3 cm from Norfolk
    254 of 20.3 cm from Dorsetshire
    716 of 15.2 cm from Rodney
    660 of 13.3 cm from King George V

It will never be known how many of them did actually hit (200, 300, maybe more?), but taking into account the short distances in the last phase of the action, it is assumed that many shells hit.

Izvukao sam suštinu koja nas interesuje. Većina granata ispaljena je sa "razantnog dometa", ili s udaljenosti pištoljskog hica - "point blank range", gde je veliki procenat pogodaka. Izlazi da je ispaljeno 719 granata najtežeg kalibra. HMS Dorsetshire ispalio je tri poslednja torpeda, a pogodaka je bilo i pre toga. ostavljam ovo ovde, kao quote, iako se tiče Bizmarka a ne Jamata.

https://youtu.be/zYrj3gzXgeA

Jedna s pramca.

[attachment=1]

Lepo se vidi neprekinuta gornja paluba, koja je čak na delu pod nagibom imala nešto veću debljinu, 50mm umesto 35mm , jer se mislilo na opasniji ugao udara granate sa velike daljine u ovaj deo palube (ovo radi otkidanja navarenog probojnog vrha pancirne granate).

Most Jamata:

[attachment=1]

Ako sam dobro shvatio, ima dva daljinomera za glavnu artiljeriju, na mostu.
Plus na svim topovskim kulama postoje daljinomeri.

Baš me interesuje koji podatak, sa kog daljinomera se koristio i uvodio u računar, prilikom gađanja sa glavnim topovima.

Verujem da se o tome malo zna, kako je išla raspodela podataka tokom borbe!

Napisao sam post, ali je greškom nestao! Objasniću kasnije.

S obzirom da su brodovi tipa Jamato radare dobili tek kasnije u ratu i oni su znatno zaostajali za američkim, osnovu SUAV glavnog kalibra činili su veliki daljinomeri - direktori i analogni računari sistema Šagekiban tip 98 mod.1. Brodovi su imali četiri daljinomera (hoiban tip 98) sa ogromnom bazom od 15 metara - jedan glavni na pramčanom mostu i tri za lokalno gađanje u kulama 460mm. Jedan daljinomer sa bazom od 10m bio je na krmenom mostu. Japanska optika je bila izuzetnog kvaliteta. Ne znam da li su glavne poslove za Mornaricu dobijale firme koje će daleko posle rata biti poznate kao Nikon, Canon, Asahi ili Minolta. 15m Hoiban je bio samo deo optičkog sistema Sokutekiban, jer je sam optički direktor GK imao u sebi tri daljinomera - dva koincidentna i jedan stereoskopski.
Optički direktor je davao podatke artiljerijskoj centrali gde se nalazio izuzetni analogni računar Šagekiban koji je obrađivao i davao kompletno sve tri grupe podataka, neophodnih za gađanje glavne artiljerije. Ne bih sad dalje raspredao, jer to je za mene vrhunska fizika koju ne razumem! Optički direktori su mogli meriti sledeće parametre:
- merenje daljine do 50.000m;
- maksimalna daljina ciljanog gađanja 41.300m;
- bočno odstupanje 130-160mil;
- odstupanje po azimutu do 500mil;
- maks. brzina broda gađača 36čv;
- maks brzina cilja do 40čv;
- brzina vetra do 40m/s.

Analogni računar je mogao programirati kašnjenje u opaljenju srednje i bočnih cevi 460mm u rasponu od 0,08 do 0,2s, radi smanjenja međusobnog uticaja granata jednog plotuna u letu (ne brkati sa kašnjenjem upaljača na granati, koje se posebno tempiralo). To kašnjenje upaljača je bilo uopšte preveliko, pa su kod Lejte pancirne granate Jamata "prošivale" američke brodove i eksplodirale kasno, van broda, nanoseći veoma malo štete.

Bez obzira na ogromnu sopstvenu težinu svake glavne kule od 2750tona i topove 460mm od kojih je svaki imao oko 150tona, SUAV i sistem punjenja su omogućavali solidnu brzinu gađanja od oko 1,5 granate po cevi u prilično širokom rasponu elevacije, mada je ugao punjenja bio fiksiran na 3 stepena. Ciklus punjenja je varirao od 28 pri maloj do 40 sek. pri maksimalnoj elevaciji od 45 stepeni.