PALUBA

Dragi moji,

pratim vas sajt vec duze vreme i mislim da zasluzujete sve pohvale za rad i mesto medju najboljim sajtovima vojne tematike na nasim prostorima.

Ovom prilikom bih zeleo da se sazna nesto vise o oruzjima i orudjima koja su koriscena u drugom svetskom ratu na nasim prostorima,a sa naglaskom na Partizanske i Jedinice JKRVO.Ako neko poseduje neku fotografiju a pogotovo opis nekog egzoticnog orudja (self-made je vise nego dobrodosao) neka postavi.Ja cu se takodje potruditi da postavim ono do cega mogu da dodjem.

Barajevatz

Zdravo
Jednom sam pisao oko Partizanskog topa, korištenog u Sloveniji.
Danas ili sutra ču pretražiti, i postovati slike i kratak opis.

LPB

Oko partizanskog topa "partop"





[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

hvala puno na lepim slikama i objasnjenjima,dacu i ja mali doprinos.
prva slika je iz ustanka u Sloveniji a druga iz operacije Kugelblitz,zarobljeni PAK 50mm ako se ne varam,za prvu sliku nisam siguran koja je vrsta topa. :klap :klap

Nadam se, da je razumljivo iako je na Slovenačkom. Ako treba, prevest ču na SH.

Još malo slika:
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Slike preuzete sa http://www.sloboda-narodu.co.cc
LPB

Slike topništva kod Knina i minobacači zaplijenjeni na Korčuli 1944.godine.

Iz čega dejstvuju ovi partizani ?


[attachment=1]

Fotografiju sam nabavio u većem lotu snimanim krajem rata u Slavoniji i borbama oko Zagreba 1945 godine.

Minobacač?

Hvala Brodarski za Info.

LPB

Ovo mi lici na zarobljenu Italijansku Brixi-u sam problem je sto ne mogu jasno da ocenim da li je cev iz dva dela ili je neka vrsta zrna odnosno punjenja u njemu.Brixia - 45/5 modello 35.sam nacin nisanjenja mi lici na nju.

Barajevac potpuno si u pravu reč je o italijanskom minobacaču Brixia 45 mm M. 35. Ona je imala vrlo neobičan način punjenja i zato te zbunjuje.
[attachment=1]

Nema na cemu,na nasim prostorima i nije bilo mnogo egzotike po pitanju artiljerije ali uglavnom postoji neka zakonitost,do 1943 god uglavnom smo se oslanjali na arsenal bivse Juge (citaj Skoda i Schneider koji su nam ostali od I svetskog rata uz malo nemacke tehnike),od 1943 god su u pricu usli Italijanska Breda i slicne marke kao i dosta PAK-ova koji kod nas i nisu imali rolu kao na ostalim ratistima,tek 1944 god smo poceli da dobijamo "pravo" naoruzanje, recimo kao malu haubicu 75mm sa kolegine slike.Bilo bi zanimljivo istraziti sudbinu FLAK-ova 88 i 105mm koji su zarobljeni u vecem broju od Nemaca,neko je rekao da ih je video na Crnogorskoj obali...

Top na slici koju je postavio Barajevac (Reply #3, zarobljeni top.jpg) je francuski brdski top 65mm - Canon de 65M model 1906, ili po nemačkoj nomenklaturi 6.5cm GebK 221(f).

Artiljerija 19-e divizije  je Američka brdska haubica 75 mm M1 ( posle rata M116)

jedan pvo top sa foruma

http://forum.axishistory.com

Cannone-Mitragliera da 20/65 modello 35 Breda

svaka cast Motoristo !!!

Italijanska Breda 20mm model 35

Taj top su i Englezi jako cenili da su ga u pustinji ugradjivali na njihove Marmon-Herrington-e

Preteče me drug Motorista za milimetar  :udri


Jedan od retko dobrih talijanskih topova; lagan, kompaktan i pouzdan.

Kraljevina Jugoslavija je nabavila 120 ovih topova ali u verzija model 36. U čemu je razlika između modela 35 i modela 36 ne znam. Imam i italijanski uput za M 35 i jugoslovenski za M 36 i koliko ja mogu da skapiram to su isti topovi.

У Италији је набављено и 120 против авионских топова Бреда 20 мм Модел 36 који су код нас добили ознаку “Митраљез 20 мм М. 39”.  Овај против авионски топ је усвојен у југословенско наоружање 1939. године а сви топови су произведени у Брединој фабрици у Бреши током 1939. године.  Овде морамо дати и нека објашњења. У западној литератури се обично наводи да је Југославија купила у Италији 120 противавионских топова Бреда 20/65 мм М 35. Међутим, ми смо набавили верзију М 36 која је била у ствари експортна верзија италијанског оригинала М 35. Разлике између ове две верзије су биле занемарљиве. Иначе, главни купац ових топова поред Југославије (и наравно италијанске армије) је била Кина.  Сам топ је 1934. године конструисан у комапанији Societa Italiana Ernesto Breda у Бреши а следеће 1935. године је званично усвојен у наоружање италијанске армије под ознаком Cannone-Mitragliera da 20/65 mm modello 35 (Breda). Реч је о врло добром противавионском топу који је нарочито био погодан за југословенску армију јер је био прилагођен не само за моторну вучу већ је могао и да се растави на четири дела и транспортује на брдским коњима или мазгама.  Бреде су се у време Априлског рата налазиле у наоружању и оперативне армије и Територијалне ПВО. Наиме свака од 28 оперативних дивизија је имала по једну ПА митраљеску чету са по 6 митраљеза 15 мм М 38 (Zbrojovka Zb 60)  или 20 мм Бреда М 39. Поред тога постојало је још 9 самосталних ПА дивизиона (2 при Врховној команди и 7 по један на сваку оперативну армију) од којих је сваки поред 3 батерије ПА топова Шкода М 36 или М 37, имао и једну ПА митраљеску чету са по 12 митраљеза 15 мм М 38 или 20 мм М 39.

Može da se desi da je M36 interna oznaka za našu vojsku, iako je u pitanju identično oružje. Zanimljivo je da Talijani uopšte nisu menjali oznaku, a izvršili su znatan broj promena konstrukcije.

Evo i od mene jedno patrizansko topče ..


[attachment=1]

Sovjetski protivtenkovski top 45 mm M42.

mislim da je ipak m37, m42 je u upotrebi bio tek posle 1944god,po recima mog deke koji je bio artiljerac na sremskom frontu

gasna kocnica kod m42 je duza u odnosu na model m37 zbog vece brzine metka na izlazu iz cevi,a takodje je na 40-dvojci mnogo elegantnije resena sto se jasno vidi na tvojoj slici,ja tipujem 90 % da je m37

M-42 se koristi od '42. Da li je u pitanju M-37 ili M-42 veoma je teško proceniti:

1. ne vidi se dužina cevi
2. detalj na stepenastom prelazu (promena prečnika) cevi nejasan
3. točak se nevidi

...tako da ako neko ima bolju rezoluci fotografije, poželjno je da postavi.

m42 se zaista koristi od 1942 ali racunam na to da su nam rusi dali rezervnu varijantu kao i sve ostalo,jedini izuzetak je bio kod t-34 85,m37 ti je bio vrlo slican nemackoj 37-ici,a oblik cevi mi je prilicno slican i jednom i drugom

Na fotografiji je sasvim sigurno top 45 mm M 37. Ja lično nisam video još fotografiju sa Sremskog fronta sa topom 45 mm M 42, nisam siguran ni da li smo ga imali u to vreme. Voleo bih da neko, ako ima, pusti fotografiju tog topa čak i iz posleratnog perioda jer su oni i tada bili retki.
Evo ga jedan 45 mm M 42 ali u sovjetskom naoružanju.
[attachment=1]

Barajevac nisi mi jasan kakvu gasnu kočnicu pominješ ovi topovi je nisu imali. Verovatno misliš na hidrauličnu kočnicu sa povratnikom.
Još nešto nije isključeno da je na fotografiji i top 45 mm M34 on je gotovo identičan sa verzijom M 37 a znam da su nam ih Sovjeti (doduše u malom broju) uvalili kao M 37. U stvari razlike su minimalne i teško je na osnovu date fotografije videti o kojoj verziji je reč. Najverovatnije M 37 ali nije isključena ni verzija M 34 dok M 42 nije sigurno.

Ne vredi Pero bolja rezolucija, fotografija je u stanju kakvom vidiš (znači, lošem) i rađena na filmu i fotoaparatu (verovatno) slabijeg kvaliteta. Ratna fotografija, oskudica je bila  :)

Biće drugih partizanskih topova ...

Evo i slike, nije neka al' dok ne nađemo bolju ...

[attachment=1]

Hvala druže Dread, to je što je. Oskudacija bila  ;)
I konačno slika Brede 20mm M.39 - na postolju. M.36 je na trokrakom lafetu.

@Deligrad proveri da nisi slučajno omašio oznaku M-34, pošto ne postoji u spiskovima naoružanja CCCP-a (osim ako je nešto eksperimentalno, pa mi je promaklo). Postoji 45mm M-32 (19-k) stariji brat M-37 i M-42.

Hvala tebi druže  :)



U to ime evo još jedne ...

Ovog puta stvar je, reklo bi se, dosta jasnija a imamo i neke podatke. Na pozadini fotografije postoji pečat, nažalost nepotpun. Nekom logikom sam rekonstruisao kao "Štab artiljerijskog diviziona XVI divizije".

Datum na fotografiji je 27.11. 1945. godine.

[attachment=1]

[attachment=2]

Lepa kolektivna fotografija drugova  ;) sa taze pristiglom vojnom pomoći.

S leva: 45mm M-37(ili M-32), 76.2mm ZIS-3, 122mm M-30

Negde po netu sam pronasao ovaj spisak koji je izvadjen iz "Razvoj OS SFRJ 1945-1985 - Kopnena vojska I " str 384. -390", tako da za autenticnost moze da se proveri u datoj knjizi (koju ja nemam) na datoj stranici.


Tu ima dosta modernog naoruzanja, ali ima i dosta zarobljene ili dobivene kao pomod od saveznika artiljeriskog orudja iz drugog svetskog rata, sto mozemo da koristimo kao neki pocetni podatak.

Takodje na ABG forumu nasao sam ovaj spisak oruzja koriscenih u JNA, iz spiska sam izdvojio samo artiljeriju pa je postavljam ovde.


Vise se i ne secam koji je clan ABG postavio ovaj spisak, ali znam da se dosta namucio da napravi ovaj spisak.
Ima tu i nekih stvari koje su samo prototipovi, i neki koji su bili u samo jedno ili nekoliko komada zarobljeni, ali spisak je definitivno zanimljiv.
P.S.
Nisam zanao da smo imali i 150mm M41 Nebelwerfer   ;D ;D

Pero pretpostavljam da koristiš zapadnu literaturu. Samo 1937. godine proizvedeno je 1780 PT topova 45 mm M 34. Prvo je proizvođen 37 mm M 30 u vrlo malim količinama, zatim 45 mm M 32 koji je imao drvene točkove - i njih je malo proizvedeno ali izgleda da nisu sačuvane tačne cifre (tek od 1937. godine postoje sačuvane cifre ili bar do sada nisu nađene). Tokom 1934. godine su na top 45 mm M 32 ugrađeni kako rusi kažu fordovi pneumatici sa kamiona GAZ i tako prepravljen top ušao je u serijsku proizvodnju kao 45 mm M34. Pošto su i stari M 32 dobili naknadno pneumatike Fincima i Nemcima kada su zaplenili i jedne i druge ništa nije bilo jasno. M 34 je proivođen sve do pred kraj 1938. godine. Interesantno je da M 37 nije direktno razvijen iz njega nego iz nemačkog 37 mm Pak 35/36 ali to je sada druga priča.

Literatura mi je uglavnom domaća, ruska i poljska ;) To je nekad bilo dosta jeftinije od osprey-a i sl., pa kupovali ja i ćaća po Ispočnoj Evropi i Rusiji u srećna vremena.
Rusi navode da je M-32 bio sa drvenim i žičanim paocima (nisam našo ništa o M-34, ni po knjigama, ni po netu, niti neko od mojih baćuški iz Moskve i Tumenja nešto zna o tome). Možda je zabuna nastala usled neke štamparske greške u tvojoj literaturi.
Razvoj PT je krenuo od nemačkog 37mm Pak-a 36 u Rainmetall-u, dok su još Sovjeti i Nemci bili saveznici. Tako je nastao 37mm птп М1930 (1-K, ГАУ: 53-П-162), od njega su kasnije samostalno u Rusiji razvijani topovi 45mm.

Bez pozdrava
Pero

[attachment=1]

Pero nemam trenutno vremena da ti objašnjavam detaljno pustiću poseban tekst o tome. Evo ti za sada dve ilustracije iz ruskog vojnog arhiva
[attachment=1]
[attachment=2]
Ovaj top se javlja i u literaturi i u zvaničnim ruskim uputima iz tog vremena. Ima ga i u Vojnom muzeja na Kalimegdanu.
U svakom slučaju top 45 mm M 32 nije mogao da bude razvijen iz nemačkog 37 mm Pak 35/36 jer je ovaj drugi mlađi. Top 45 mm M 32 je razvijen iz ruskog topa 37 mm M 30 a ovaj opet od Rajnmetalovog komercijalnog topa 37 mm Mod 30 (komercijalni topovi nisu imali oznaku Pak).

Top 45 mm M 34 je do skoro izazivao pravu pometnju jer ga ima i u ruskim a i muzejima u drugim državama a do pre desetak godina praktično ga nije bilo u sovjetskoj i ruskoj literaturi. Namerno je prećutkivan a zašto to je duga priča.
Kad smo prvi put radili sređivanje zbirke topova u Vojnom muzeju pre petnaestak godina nismo znali šta da radimo sa njim jer ga nigde nije bilo u literaturi. Sad, pre par godina, je već bila sasvim druga priča jer se pojavio u najnovijoj ruskoj literaturi.

M 34, da nije to 45-мм 20К обр. 1934 г. tenkovski top sa BT-7?

Tenkovski top 20K je imao tri verzije obr. 1932, obr. 1934 i obr. 1938.

Vratio bi se na spiskove koje daje Trpe. Prvi je vrlo nepotpun a drugi je naučna fantastika. Ne znam odakle autori podaci ali postoje vrlo detaljni spiskovi šta je zaplenjeno od Nemaca i njihovih saveznika i šta je od toga ušlo u naoružanje. O očiglednim štamparskim greškama neću da pričam to može svakom da se desi. Ja bi na primer stvarno voleo da mi se javi neko ko je služio na Abbotu i slično.

U drugoj tabeli se zajedno stavljaju britanski top od 25 pdr koji je možda nekad bio na ispitivanju kod nas (premda je o tome ništa nisam čuo ali ajde neka bude) i haubice Škoda 10 cm M 16/19 ili američke haubice 105 mm M3 kojih uopšte nije bio mali broj pogotovo Škoda. Gde je autor tabele našao da su ikad u naoružanju JNA bili protiv oklopni topovi 75 mm M 98/38.

Pa evo i ja sebe da ispravim. Sovjetski protivoklopni top 37 mm M 30 (ili 37 mm obr. 37 kako to Rusi pišu) je razvijen iz Rajnmetalovog komercijalnog PT topa 37 mm M 29 ili 37 mm Tak (nije greška tek kasnije su počeli da pišu - posle 1935 Pak) a ne 37 mm M 30.
Izvinjavamo se pisao sam napamet bez provere u izvorima i literaturi. Ne može čovek sve da drži u glavi.

Ne zameramo, živ čovek greši, dobar čovek ispravlja. Samo napred  :super

Da budem precizniji 37 mm Tak 29 (Tankabwehrkanone)

[attachment=1]
Iz knjige: Herbert Jäger's - German Artillery of World War One,strana 147,ISBN 1-86126-403-8

ispravljam se i ja ali za gasnu kocnicu

Malo teške artiljerije - Škode

[attachment=1]

U prvom planu 149mm haubica vz 34 i 105mm top vz 35 (ravan štit), zarobljene '41. Naše ozneke nažalost neznam.

Evo ti iz mog teksta u Vesniku vojnog muzeja za 2009. godinu

У марту 1935. године отпочели су југословенско – чешки преговори за набавку новог артиљеријског, пешадијског и инжињеријског материјала и за регулисање плаћања заосталих дугова. Након дуготрајних преговора децембра 1935. године Југославија је закључила деветогодишњи кредит у износу од непуних 450 милиона круна (45 милиона RM или 585 милиона динара) са каматом од 6%. Ова набавка наоружања је била у виду компензационог посла, тј за лиферовање из Шкодиних завода комплетних батерија хаубица, разних врста топова и муниције Југославија је имала да извози у Чехословачку, у вредности годишњих отплата кредита: бакар, олово или цинк, или да отплаћује у девизама 75% вредности уговореног наоружања, а 25% у динарима који би се користили за туристички промет. Током првих седам месеци 1936. године закључено је са чехословачким фирмама, под сличним условима, још неколико уговора за испоруку додатних количина артиљеријског наоружања које је било наручено децембра 1935. године. Овим уговорима је била обухваћена и испорука пушкомитраљеза. Од артиљеријског материјала уговорена је набавка 24 моторизованих топова 10,5 cm М. 36, 48 моторизованих хаубица 15 cm М. 36 и 412 противоклопних топова калибра 47 мм. Чеси су прихватили обавезу да све буде испоручено до 1. октобра 1937. године.
   Споменимо и да је почетком 1935. године Шкода понудила Југославији свој минобацач калибра 70 mm. У то време била је у току набавка минобацача Брант 81 mm из Француске али су у југословенском војном врху и ова Шкодина понуда узета у разматрање. Ипак, на срећу остало се при избору знатно квалитетнијег француског оруђа па је 11. априла 1935. године склопљен уговор са фирмом Edgar Brandt о испоруци 300 комплетних минобацача 81 mm Stocks Brandt М. 1927, 80.000 бојевих мина, 11650 школских мина, 30000 упаљача и 800 сандука муниције. Уговор је подразумевао уступање лиценце за производњу неограниченог броја оруђа у Југославији. Накнадно је 28. маја 1935. године уговор измењен у том смислу да је уместо Модела 1927 са кратком цеви наручен Модел 1931 са дугачком цеви. Према уговору фирма Брант је требала прву количину испоручити 21. новембра 1935. године али је југословенско Министарство војно сматрало да је јефтиније да се испоручују по две партије тако да је прва испорука стигла пред сам крај 1935. године.
   Истовремено, почетком 1935. године, поведени су преговори са Шкодом о адаптацији 608 пољских хаубица 10 cm M. 14 и брдских хаубица 10 cm M. 16 у верзије М. 14/19 и М. 16/19 које су биле развијене за пољску и чехословачку армију. Ова адаптација се састојала од уградње нове – дуже цеви са затварачем и нових нишанских справа, као и од модификације лафета и допуне прибора. Сам посао је представљао вид техничке кооперације у којој је Шкода у својим заводима комплетно преправила 120 хаубица и испоручила Заводима у Крагујевцу готових 368 цеви и 120 гарнитура грубо обрађених челичних цеви и специјалне машине. Поред тога је у Крагујевац упутила 12 техничких стручњака. У самом Крагујевцу су у потпуности адаптиране 120 хаубице а за 368 хаубица лафет и прибор. Посао је био вредан 26,037.800 круна са роком отплате од девет година.
   Интересантно је да је чехословачка дивизијска артиљерија имала у наоружању пољске топове 8 cm vzor 17 и пољске хаубице 10 cm vzor 14/19, осим у планинским јединицама које су имале брдске топове 7,5 cm M. 15 и брдске хаубице 10 cm M. 16/19. Нови пољски топови  8 cm vzor 30 и хаубице 10 cm vzor 30 су додељени корпусној и армијској артиљерији. Пошто је постојао мањак топова 8 cm vzor 17 чехословачка армија је наручила израду једне серије ових топова 1938. године. Премда су била у разавоју нова дивизијска оруђа (и топ и хаубица) те 1938. године још нису била спремна за армијска тестирања. У време мобилизације 1938. године чехословачке јединице су имале довољан број оруђа у калибру 7.5 и 7.65 цм (све батерије су имале предвиђен број од 4 оруђа) али је зато број оруђа у калибру 10 цм и 15 цм било недовољно па су батерије имале само по 3 оруђа.
   Топ 10,5 cm М. 36 је за своје време био врло модерно оруђе које су Чехословаци увели у наоружање под ознаком 10.5 cm Hruby kanon Vz 35. У Југославији је био познат под ознаком топ 10,5 cm М. 36. И чехословачка и југословенска оруђа су користили Немци у својој дивизијској артиљерији. Југословенска оруђа су код Немаца имала ознаку 10.5 cm K 339 (j). Топ је користио ударну, темпирну и полупанцирну гранату. Прве две су имале до 3 пуњења а последња два пуњења. Ударна и темпирна граната су имале масу зрна од 18,0 кг чија је максимална почетна брзина била 730 м/с. Максимални домет ударне гранате је био 18100 m, a темпирне 18000 m. Mаса експлозивног пуњења ударног зрна је била 2,239 кг тротила а темпирног зрна 2, 014 кг тротила. Полупанцирно зрно масе 19,0 кг, је имало максималну почетну брзину од 720 м/с и маскимални домет од 17800 m.
   Пољска хаубица 15 цм М. 1936 је такође произвођена углавном за извоз. Верзија са фабричком ознаком Škoda K1 је извожена у Турску и Иран, верзија Škoda K2 у Југославију и Румунију а верзија Škoda K4 је уведена у Чехословачко наоружање под ознаком 15 cm vzor 37.

@Deligrad
Kolko se secam, ovaj drugi spisak je spisak svega i svacega sto se na ovim prostorima koristilo, od 1945 do 1992 ili 1995 godine u nasim krajevima od nasih ljudi.
Nesto je zarobljeno u manjim ili vecim kolicinama, nesto je dobiveno na ime ratne odstete, nesto je proizvodjeno kod nas ili kupovano u inostranstvo, a nesto je dobiveno kao poklon.
Znaci spisak se ne odnosi samo na JNA vec i na ostale armoje koje su posle nje formirane.
Inace jedva sam nasao link (http://www.avijacijabezgranica.com/forum/showthread.php?666-Sta-smo-sve-imali.-Odpocetka.&highlight=*203mm+Kiklop) do tog priloga na ABG forumu, spisak se odnosi i na pesadisko, artiljerisko i raketno naoruzanje iz tog perioda. Autor priloga je @Bojan, a posle toga su ga dopunjavali i ostali.

Trpe izvini nije se odnosilo na tebe. Nisam tebe kritikovao. Jednostavno mislim kada se formiraju tabele kao ova moraju unapred da se definišu kriterijumi oko toga gde šta ide. Ne mogu da se sabiraju babe i žabe kao u ovom slučaju. Međutim i pored svega u toj tabeli nema oruđa korišćenih i to u većem broju a ima onih za koje još uvek izražavam sumnju da su i u pojedinačnim primercima korišćeni na ovom tlu. Jer niko neće prebaciti recimo dva topa nekog tipa sa egzotičnim kalibrom i da se iskomplikuje snabdevanje.
Za veliki broj oruđa u onoj tabeli su potrebni mnogo čvršći dokazi da su makar i u pojedinačnim primercima korišćeni na ovim prostorima nego što je reč nekog forumaša na nekom forumu nije važno sad kom.

@Deligrad
Nisam uopste imao osecaj da se tvoj post odnosio na mene, samo sam hteo da pojasnim odakle je tabela. ;)

Evo još jedne Cannone - Mitragliera da 20/65 modello 35 Breda, u partizana  :)


[attachment=1]

Još dvije slike topova ispod ruke partizana.

Za partop sam več dao par podataka, samo još jedna slika
[attachment=1]

Našao sam sliku partizanskog topa sa Korduna iz 1942.
[attachment=2]
Ima tko koju informaciju više oko tog topa?


LPB

Личи да је бестрзајно оруђе, можда су направили монтажу за муницију од немачког БсТ.

[attachment=1]
[attachment=2]

Baterija protivoklopnih topova Cannone da 47/32 M35 47 mm iz ratnog plena. Snimljeno 27.05.1945 godine u Bitolju.


[attachment=1]

Slična slika postoji na prvoj stranici teme ,sad dali su povezane neznam.

[attachment=1]

poz.

Američki brdski top/haubica 75 mm M-1.

[attachment=1]

Ista slika, samo što je ova tvoja lošija. ;)

 ;)

[attachment=2]

[attachment=1]

poz.

Dejstvo artiljerijskog diviziona, Slavonija 1944. godine.


[attachment=1]

evo i mene ponovo,slika iz licne kolekcije,moj deka artiljerac (treci s leva stoji), sremski front rano prolece 1945,mislim da je u pitanju sovjetska 45-ica

Sjajna slika Barajevac, ono što se kaže "rado bi je imao u kolekciji"  ;)


Evo još jedna sa sovjetskim topom od 45 mm.
U pitanju su topovi u naoružanju 8. kordunaške udarne divizije u oslobođenom Karlovcu, 1945. godine.


[attachment=1]

Ovo sve neki momčići, djeca. Bože,bože.. :-\

na zalost umesto sa svojim ''protivkolcima" moj deka nije usao u Karlovac citav nego sa ranjenicima,doduse laksim,inace da je ostao citav bio bi i on u artiljerijskoj koloni

Borbe oko Sarajeva

ako se ne varam na slici je Zis 3,odokativno bih rekao po velicini granate,

A bogami i dobro pripremljen i maskiran artiljeriski polozaj, ovi artiljerci su ucili uku. :)

Ranije smo pominjali ...




Borci 26. divizije izvlače protivavionski top Cannone-Mitragliera da 20/65 modello 35 Breda (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=9618.0) prilikom utvrđivanja Visa 1944. godine.


[attachment=1]

По величини оруђа и гранате, ради се о неком мањем топу.
ЗИС-3 је значајно већи, а мени више личи на "45-мм противотанковая пушка обр. 1937 г"
[attachment=1]
[attachment=2]

Može mi li netko napisati što znači kratica JKRVO?

kratica JKRVO znaci Jugoslovenska Kraljevska Vojska u Otadzbini,ako me vid ne vara punilac drzi kraj caure sa celim dlanom,i grlo granate takodje mi je nesto premalo za 45-icu,ako uzmemo u obzir da je top znacajno ukopanodna i vizuelno izgleda manji,gledam sad nesto 6-poundera i cini mi se da ima vrh stita slican sa topom na nasoj slici,da li smo mi uopste i imali 6-pounder osim na AEC automobilima

Ovu kraticu prvi put vidim(JKRVO),tražio sam po internetu ali nigdje se ne može definirati,ali kratica JKVuO je sasvim nešto drugo.Posrijedi je greška u pisanju kratice.

Mogla bi biti koja od varianta.

Ovo je najbliža slika 6 poundera, koju sam našao u sličnom položaju
[attachment=1]

Na levoj strani je drugačiji otvor za nišan, nažalost se ne vidi sklop zatvarača, oblik štita bi mogao biti pravi...

@barajevac
Možda bi se moglo bobiti mao veči scan?


LPB

Mislim da jesmo.

Evo je još jedna fotografija Ordnance QF 6 poundera, iz slične perspektive.

[attachment=1]

mozda je rec o nekoj nasoj modifikaciji stita,gledam i oblik lafeta i on dosta podseca,a bolji sken nemamo, pokusao sam malo da ga propustim kroz filter ali rezultati nisu bolji,a sto se tice kratice,bitno je da skoro svi osim vas gospodine vodnice znaju o cemu se radi i niko ne pravi pitanje,ja se izvinjavam ako gramaticki nisam pogodio naslov ali sam siguran da ta mala greska nije promenila ni malo tok istorije :)

Turjaški top
[attachment=1]

Partop
[attachment=2]

[attachment=1]

[attachment=1]

 Preneću par tekstova iz knjige :" Leksikona NOR i revolucije u Jugoslaviji 1941.-1945." o nastanku i razvoju Artiljerije na ovim prostorima. Lakše mi je da tekst prekucam pošto je prethodni vlasnik podvukao tekst markerom pa se ništa ne vidi na skenu.

                                                          Artiljerija u NOR.

    U aprilskom ratu JV je imala oko 7500 artiljerijskih oruđa( od toga 2460 za ono vreme modernih) Sve je to propalo- najveći deo pao je neprijateljima u ruke. U stvari artiljerija JV doživela je sudbinu države i vojske . Zog toga je nova armija morala da sama stvara manju artiljeriju, a razvojni put artiljerije u NOR istovetan je sa razvojem JNA( mada su faze organizacionog razvoja različite). U fazi priprema za oružani ustanak vojne pripreme su podrazumevale skladištenje oružja i municije , njihovo čuvanje i obuku u rukovanju njima. U aprilskom ratu( koliko je poznato) sklonjen je manji broj artiljerijskog oruđa( simboličan) Tako je ustanak počeo bez artiljerije. Međutim, sam početak ustanka je označio i početak stvaranja artiljerije.
 
   U BIH u avgustu i septembru 1941. imali su. Tri haubice, pet brdskih topova i jedan PT top( i jedno neispravno oruđe koje su kasnije osposobili). Od naročitog je značaja da su ova oruđa uglavnom pravilno i korisno upotrebljana.

   U Crnoj Gori je bilo sklonjeno nekoliko oruđa. U opštenarodnom julskom ustanku od 13 do 22 jula zaplenjeno je 25 topova i 52 minobacača. Međutim, iz više razloga su ih ustaničke snage malo upotrebljavale. Jedino je više uspeha bilo u Severnoj Crnoj Gori. U julskoj ofanzivi delom zahvaljujući izdaji veći deo ove artiljerije pao je u neprijateljske ruke.

   U Hrvatskoj je prvo oruđe bilo zaplenjeno na početku ustanka a u Sloveniji u ovo vreme partizani nemaju artiljeriju.

   U Srbiji su partizani upotrebili top 13. avgusta 1941. u borbama kod Krupnja, a prvu bateriju formirali oktobra 1941. Njena dejstva( podrška napada Kraljevačkog NOPO) na Kraljevo 7. oktobra 1941. slavi se kao dan artiljerije. Jedna od bitno izraženih karakteristika ovog perioda su napori da se pored zarobljavanja izrađuju artiljerijska oruđa. Za to se koriste delovi artiljerijskih oruđa, razne metalne cevi, pa čak i drvo. Bilo je dosta slučajeva da se napravi deo oruđa( cev, lafet i drugo) ali i primera da se prave cela oruđa. Najviše takvih primera je bilo u Hrvatskoj i Bosni. Svakako da je to imalo određen vojni značaj ali je daleko veći moralno- politički.

   Statutom proleterskih NOU brigada određeno je posebno mesto artiljerije u njima. 20. marta 1942. formirana je prateća četa I Proleterske brigade. U Kozarskoj ofanzivi  2. krajiški NOPO upotrebio je samo deo svoje artiljerije( 12 oruđa) U Crnoj Gori, Sandžaku, Istočnoj Bosni i Hercegovini činjeni su napori da se upotrebi artiljerija ali je to dalo slabe rezultate. U pohodu proleterskih brigada u zapadnu Bosnu dosta je upotrebljavana artiljerija( na planini Treskavici, na pruzi Sarajevo- Mostar, u borbama za Prozor, Livno, Glamoč, Kupres, Jajce, Mrkonjić Grad kao i u borbama za Bosansko Grahovo, Slunj,i druga mesta u Hrvatskoj i BIH potkraj 1942.godine. Svakako, tada je bila najznačajnija upotreba artiljerijskog oruđa u bihaćkoj operaciji. Angažovanje 15 topova( tokom operacije zaplenjeno još 8)

   Nova faza razvoja Artiljerije počinje novembra 1942. a trajaće do oktobra 1944. godine. Sa formiranjem prvih divizija NOVOJ postupno se formira i njihova artiljerija.
  Prva veća formacija – Haubički divizion Vrhovnog Štaba obrazovana je  26. novembra a 5. decembra 1942. Haubički divizion 1. bosanskog korpusa. Neposredno pred početak bitke na Neretvi NOVOJ je imala 49 topova: 17 oruđa 100 mm, 8 brdskih topova 75 mm , 2 brdska topa 65 .. jedan poljski top i 18 ptt 45 mm kao i 3 oruđa 37 mm. Izvestan broj jedinica je u svom sastavu imao i minobacače.
  Tokom 1943. god. do kapitulacije Italije, Artiljerijski divizion VŠ i kasnije formirane baterije i Brdski divizion 2. proleterske divizije imali su najznačajniju ulogu. Artiljerija VŠ i GOG( glavna operativna grupa VŠ) imale su zanačajan udeo u bojevima u dolini Neretve i Rame u protiv udaru kod Gornjeg Vakufa , u napadima na Konjic i ofanzivi sa reke Neretve na Istok. Isto tako je njena uloga velika u bitci na Sutjesci u borbama u dolini r. Tare, na Komarnici, na desnoj i levoj obali Sutjeske. Haubički divizion VŠ rasformiran je ranije. Artiljerijski druge divizije ( ostao jedan top) u toku bitke dok je artiljerija 3. divizije dejstvovala i sudbonosnog 13. juna na Sutjesci.
  U ovom periodu korpusi u Hrvatskoj ( 4 i 6) i BIH ( 3 i 5 ) delovali su u posebno delikatnim uslovima. U zapadnoj Bosni NOVOJ  ograničeno upotrebljava artiljeriju. U Hrvatskoj je upotrebljana znatno više. Formiran je Haubički divizion  4. korpusa .
  U Sloveniji je upotreba artiljerije bila sasvim ograničena.

   Treći period razvoja artiljerije počinje od kapitualicije Italije.

  U Sloveniji je zaplenjeno 100 artiljerijskih oruđa( mnoga neupotrebljiva)  Posle toga su formirane baterije u mnogim brigadama, a u divizijama – divizioni. Ova artiljerija upotrebljavana je na <Goriškom frontu u borbama u jesenjoj nemačkoj ofanzivi, u napadima na brojna neprijateljska uporišta. U ovim događajima dosta artiljerijskih oruđa je stavljeno van upotrebe (oštećena ili izgubljena).  Međutim, od proleća 1944.počinje brži razvoj artiljerije u Sloveniji . U maju je formirana artiljerija 7. korpusa koja je imala značajnu ulogu u njegovoj ofanzivi u Dolenjskom. Kasnije je formirana artiljerija 9. korpusa jačine dva diviziona. Ovaj korpus artiljeriju najčešće upotrebljava kao prateću.

   U Hrvatskoj u ovom periodu većina divizija postupno stvara svoje divizione, a u leto 1944. godine i veće formacije. Njihov značaj je veoma veliki, naročito u operacijama u jesen 1943. i zimu 1943./ 1944. Značajna artiljerija ( oko pet diviziona) bila je angažovana u odbrani VISA.

   U Bosni su 1. proleterski korpus i 5. korpus imali u većini svojih divizija artiljerijske divizione, dok je 3. korpus imao manje artiljerije. Njihova uloga je značajna u više operacija ( prvoj banjalučkoj, drvarskoj i drugim).

  U Crnoj Gori i Hercegovini  ( snage 2.korpusa NOVOJ) u ovom periodu razvoj artiljerije je uspešan divizije formiraju artiljerijske divizione a jedno vreme je pod njegovom  komandom divizion britanske artiljerije. Maja 1944. korpus formira svoju Art, grupu. Veoma značajna uloga je uloga njegove artiljerije u limsko-drinskoj operaciji, odbrani slobodne teritorije Crne Gore u proleće 1944.godine u andrijevićkoj.

   U Srbiji i Vojvodini u ovom periodu se artiljerija veoma brzo razvijala. Veliki broj divizija formira svoju artiljeriju( najčešće divizione) a u beogradskoj operaciji zajedno sa snažnom artiljerijom Crvene Armije dejstvovala je i artiljerija 1. armijske grupe NOVOJ . Značaj je udeo artiljerije i u drugim operacijama, u septembru i oktobru 1944.

   U Makedoniji  stvaranje artiljerijskih jedinica – diviziona i brigada počinje od jeseni 1944. god.Već prvih dana oktobra 1944. formirane su tri art.brigade  a zatim i još neke. Imale su dosta udela u konačnom oslobođenju zemlje. Isto tako je značajan udeo u operacijama u Sremu i Hrvatskoj artiljerije 15. korpusa. Četvta faza počinje posle oslobađanja Beograda. Do kraja rata formirano je 28. artiljerijskih brigada tri <paa brigade i više drugih jedinica U većem broju divizija 1.; 2. i 3. armije ( a od 1. marta i 4. armije) i pri štabovima armija su formirane artiljerijske brigade. Iako je dobijena pomoć bila značajna, ipak će se artiljerija , naročito bolje snabdevati u operacijama na sremskom frontu, na virovitičkom mostobranu, u završnim operacijama JA.

   U sledećem postu bih dao popis jedinica s pripadajućim oruđima???

Hvala Kile, jedva čekam nastavak.

Пре ће бити да су ПТ оруђа била калибра 47мм.

 Druže, kako sam pročitao, tako sam prepisao. Ako je greška u knjizi???
 Izvinite, Pogrešio sam :'( :angel:

 Nastavak:

                         Artiljerijska brigada Četrdeset Devete Divizije   ( nazivana i Bitolska artiljerijska brigada)


  Formirana je 15. novembra 1944.u Bitoli od dotadašnje samostalne baterije 49. divizije. Pri formiranju brojala je 742 borca i imala je dve haubice i 8 protivtenkovskih topova. Pod komandom je 49. divizije. Rasformirana je 16. decembra 1944. godine i tada njeno ljudstvo ulazi u sastav Prve makedonske artiljerijske brigade.



                     Artiljerijska brigada Četrdeset Druge Divizije 
 
  Formirana je 18. decembra 1945.godine u Skoplju i odmah upućena u Srem gde je dobila sovjetsko naoružanje. U svom sastavu imala je četiri diviziona ( 16 topova 76 mm, 12 PT topova 45.mm.,12 minobacača 120 mm.i 4 haubice 122 mm.) Učestvovala je u artiljerijskoj pripremi pri proboju Sremskog fronta  12. aprila 1945. podržavala je jedinice 42.divizije u proboju Sremskog fronta na odseku Trunićev salaš- Gradina u borbama kod sela Budrovca sela Striživojina i Vrpolja. Zatim u oslobođenju Slavonske Požege, kod Banove Jaruge i Križa. Po završetku rata Artiljerija je ostala u sastavu 42. divizije. Brigada je odlikovana  Ordenom Zasuga za Narod sa zlatnom zvezdom.


                   Artiljerijska brigada Četrdeset Osme Divizije

  Formirana je 18. februara 1945. godine u Skoplju i odmah upućena u Srem gde je dobila sovjetsko naoružanje. U svom sastavu imala je četiri diviziona ( 12 topova 76 mm, 24 topa 45 mm., 8 haubica 122 mm., 12 minobacača 120 mm.) Učestvovala je u artiljerijskoj pripremi proboja Sremskog fronta 12. aprila 1945 god. Podržavala je jedinice 48. divizije u proboju fronta kod sela Tovarnik, učestvovala u borbama za oslobođenje Vinkovaca zatim kod Striživojna i sela Vrhpolje pri oslobađanju Slavonske Požege u borbama kod Zagreba. Odlikovana je ordenom Zasluga za Narod sa zlatnom zvezdom ( OZN)

   
                    Artiljerijska brigada Četvrte Divizije

  Formirana je 12. maja 1945. godine.od postojećih i novoformiranih artiljerijskih jedinica divizije. Tada je divizija vodila borbe oko Zidanog Mosta protiv delova legionarske 373. i nemačke 7. SS. Divizije imala je 2. diviziona. Odlikovana je OZN sa zlatnom zvezdom

 
             Artiljerijska Brigada Četvrtog Korpusa NOVOJ


  Formirana je januara i februra 1945. godine u Topuskom Imala je 4 diviziona : dva diviziona topova od 75 i 100 mm., mešoviti haubički divizion  105 i 152 mm. Mešoviti protivtenkovski divizion 57 i 75 mm. I dve protivavionske baterije od 20 mm. Svega 42 oruđa sa 672 borca. Učestvovala je u borbama za oslobođenje Bihaća (mart 1945.) podržavala je jedinice 4. korpusa prilikom slamanja neprijateljskog otpora u Lici, Gorskom Kotaru, Slovenskom Primorju, prilikom nanošenja konačnog poraza nemačkom 97. korpusu kod Ilirske Bistrice.odlikovana je OZN sa zlatnom zvezdom


         Artiljerijska Brigada Druge Proleterske Divizije

  Formirana je 15. marta 1945. godine Imala je četiri diviziona. Učestvovala je u borbama kod Zvornika i Bijeljine, u oslobođenju Brčkog aprila 1945. zatim u oslobađanju Županje i na Sremskom Frontu. Odlikovana OZN sa zlatnom zvezdom.


         Artiljerijska Brigada Drugog Korpusa
 
  Formirana je marta 1945. Imala je tri diviziona . Dejstvovala je na pravcima napada 3. i 29. divizije Istakla se u Sarajevskoj operaciji. Po rasformiranju 2. korpusa ušla je u sastav 2. divizije.

       Artiljerijska Brigada Dvadeset Devete Divizije

  Formirana je 27.februara 1945. Razvijena je od postojećih i novoformiranih artiljerijskih jedinica 29. divizije. U svom sastavu imala je 3 diviziona koji su vatrom potpomagali brigade 29. divizije u njihovim borbama. Od 28.februara do 1. aprila na Ivan- Sedlu i kod Han- Ploče a zatim tokom početnih dejstava u Sarajevskoj operaciji. Kasnije u sastavu 29.divizije učestvovala je u završnim borbama za oslobađanje zemlje. Odlikovana je OZN sa zlatnom zvezdom.   


 I normalno, nastavak sledi.

Partop

[attachment=1]

Jedinice KRaljevske Vojske u Otadžbini ili ti ga četnici, malo ne spojivo s partizanima KNOJ-om, NOVJ i sl. , ali svatko ima pravo na svoje mišljenje.... ::)

[attachment=1]

[attachment=2]

На полеђини пише да се ради о "ватреном положају брдске батерије Прве дивизије на Златном бору." 

Ову фотографију (у облику дописнице) сам добио још као ђак основне школе 1966-67 или 68. Повод је био неко предавање о Битки на Сутјесци. Имам још једну (само пејзаж, без људи и оружја) која се односи на простор Битке на Сутјесци па претпостављам да је и ова са топом сликана негде у то време.

Gospodo, moze i ne sasvim u ovu temu, ali imam pitanje sa Jugoslovensku (Kraljevsku) artileriju.
Kojeg porekla bili su topovi M-12 (75 mm) i M-28 (80 mm, rijetki kalibar)?

M-28 je češka škoda.  U jednoj temi sam pisao koliko je različitih Škoda M-28 bilo. ZA M-12 proverim kasnije.

Да то није овај топ М-12 (75мм):

[attachment=1]

Ако је то тај топ, онда је француског порекла, како пише на паноу на самом топу, који се налази изложен испред Војног музеја на Калимегдану.

Mislim da ovaj, Dzumbo. Pisem sad o ptotukolnoj odbrani Kr. Ju. vojske (u radu o ranim Jugoslovenskim tenkovima)

Па ово није противоклопно оруђе.

Ево Шкоде М-28 мада на експонату пише да је 75мм:

[attachment=1]

Našao post o Škodi M-28

Znaci to je Skodin i poljski... Shvatio. Nisam rekoh da bio protivtenkovski ali imao ulogu u ptotivtenkovskoj odbrani
A 150 mm top je prisutan na slike zagrebacke parade (u 1930 godinama) u knjige Bjelajca

Top Škoda 75mm M-28 je brdski top M-15 na usavršenom lafetu. Taj top je u AU i Čehoslovačkoj proizvođen u kalibru 75mm, a ne 76,2mm. Zbog kratke cevi od oko 15 kalibara učinak protiv oklopa bio je minimalan. 220mm M-28 nije minobacač već upravo merzer, tj. haubica. Žljebljena cev i masivni zadnjak sa zatvaračem obeležje su klasične cevne artiljerije, a ne minobacača. Ovo je bilo veoma dobro oruđe, sa moćnim dejstvom na cilju.

Да ли ова хаубица има везе са онима са Божиног списка?

[attachment=1]
[attachment=2]
Ово су натписи на задњаку хаубице. Очигледно ћирилички. Рекао бих да је била у наоружању ВКЈ, управо због овог натписа, иако то не пише на табли.

Kumbore, tako: poljska vojska (wojsko polskie) imala u naoruzanju 220mm merzer. Ali u njihovom jeziku odsutna je posebna rijec za merzere, i oni zovu njih "mozdzierz" (моздзерж) isto k'o i minobacace

Nema, ovo je model iz PSR-a.

http://en.wikipedia.org/wiki/Skoda_100_mm_Model_16/19

Sa strane Cetnika, kad sam citao "Cersko-majevicku gr. korpusa ppk D.Rakica" (memoari) nasao svjedocanstva o upotrebi topova (dva u jednoj bitke) cetnicima tokom bitaka sa ustasama u Istocnoj Bosni 1941 g.
Tipovi su nepoznate

Zaplenjeni nemački 7.5 cm Pak 40 u toku Beogradske operacije, na Košutnjaku oktobra 1944. godine.


[attachment=1]

Al su ga Švabe dobro maskirale samo cevka viri.

Rudnik, centralna Srbija, leto 1944. JVuO.

[attachment=1]

Ovo bi mogao biti jedan partop. Slikano 50-tih godina prošlog veka ispred Vojnog muzeja u Beogradu na Kalemegdanu, dok je muzej bio smešten u staroj zgradi iznad platoa gde se nalazi spomenik "Pobedniku".


[attachment=1]

sliči naq taljanski minobacać brixtia

Да, заједничко им је што имају цев под косим углом...

Тешко да је ово неки топ, пре ће бити импровизација МБ, калибар је око 120мм, а цев танка

Evo nekoliko slika, tj. reprinta fotografija koje sam ja slikao mobilnim (kakva kombinacija :O , ništa me ne pitajte). Pored slika su i natpisi na poleđinama istih jer ne mogu baš sve da rastumačim pa da ne prekucam pogrešno.

Na prve dve fotografije je italijanski top Cannone da 149/35 A, zvan i Marko, iz sastava XIII Proleterske brigade. Zbog čega je nosi ime Marko nije mi poznato, možda mi je deda i ispričao, ali ja se ne sećam. Taj top se sada nalazi u Vojnom muzeju u Beogradu.

[attachment=1]

Na gornjoj crno-beloj slici vidi se da je došlo do eksplozije zrna (nekog punjenja) kod usta cevi pre ili u vreme zarobljavanja. A uvek sam se pitao, što mu je prednji deo cevi odvaljen, namerno/slučajno.

Spisak zarobljenih oruđa KV u jedinicama Vermahta na Balkanu početkom 1944 godine.

[attachment=1]

Top je napušten pošto je nestalo municije.

[attachment=2][attachment=1][attachment=3]

ne znam da li je bilo

Kažu da su sovjeti povećali kalibar sa 37mm na 45mm ne zbog veće probojnosti već zbog slabog dejstva TF granate 37mm.

Ovdje https://ru.wikipedia.org/wiki/45-мм_противотанковая_пушка_образца_1932_года_(19-К) se pominje i M33 i M34, ali piže da ti nazivi nisu zaživjeli.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Nemački protivkolac Pak40.

[attachment=1]

Jedan Pak 38.

[attachment=1]

Partizani u akciji sa topom Cannone da 65/17 modello 13

[attachment=1]

Kako li su do municije dolazili, ako se ne varam taj kalibar niko nije koristio.

Koristili ga italjani u DSR, nemci pod oznakom 6.5 cm GebK 246(i).. a verovatno se našlo još šta municije posle PSR.

Partizani sa jednom Obice da 75/18 modello 34.

[attachment=1]

Prva partizanska artiljerija u Lici. U pitanju su zarobljeni italijanski brdski topovi Cannone da 65/17 modello 13.

[attachment=1]

Partizanski artiljerci sa, najverovatnije, Canon de 105 mle 1913 Schneider.

[attachment=1]

Sto znaci skracenica JKRVO

Jugoslovenska KRaljeva Vojska u Otačbini / ravnogorski pokret ili po domače četnici.

Službeni naziv vojske Kraljevine Jugoslavije je bio JUGOSLOVENSKA VOJSKA, skračeno JV. Poslije kapitulacije dio je izbjegao, dio odveden u zarobljeništvo, a dio nastavio borbu u otadžbini. Ovaj zadnji se zvao Jugoslovenska Vojska u Otadžbini, skraćeno JVuO.

Nigdje nije bilo pridjeva "Kraljevska".

[attachment=1]

Jedna sa, najverovatnije, PT topom Škoda 47 mm Model 1938.

[attachment=1]

Divizijska artiljerija 22. divizije u dejstvu na Drini februara 1945.

[attachment=1]

Partizanski teški mitraljez ZB-60.

[attachment=1]

[attachment=1]

Haubice M1 NOVJ tokom Kninske operacije.

[attachment=1]