PALUBA

Karabin Mosin-Nagan model 1907. godine ("M1907", "M1910")
Трёхлинейная винтовка Мосина, карабина образца 1907 года

Proizvođena je od 1910. do 1917. godine.
Fabrika oružja Iževsk (Ижевские оружейные заводы)
Često se pogrešno naziva karabinom obrasca 1910g. (M1910) zbog manjih poboljšanja, izvršenih te godine.
Karabin obrasca 1907g. spada u modele koje traže kolekcionari i često se pogrešno označava kao karabin M1910, zbog pomenutih izmena. Puška obrasca 1891g. smatrana je suviše teškom i suviše dugačkom da bi je nosili inženjerci, artiljerci i signalisti, a naročito konjanici. Još 1895. godine napravljen je prototip karabina, izmenama na dragunskoj pušci.  Uveden u naoružanje 1907. godine, karabin je po specifikaciji bio dug 1015mm (40 palaca), 3,276kg težak i bio je 289mm kraći i kilogram lakši od od pešadijske puške „trolinejke“ (1 „linija“ je 1/10 palca – 2,54mm). Bajonet nije predviđen.
Zadnji nišan je kratak i nekako „slabašan“ i označen od 400 do 2000 aršina (koraka).  „Аршин“ ili „korak“ (шаг) je 0,711m.
Novi karabin proizvođen je od 1907. u fabrici u Iževsku, a već proizvedene dragunske i kozačke puške prerađivane su u karabine u Sestrorecku po postupku koji je razvio N.I. Jurlov.
Izmene 1910. su obuhvatale  modifikaciju za metak obr.1908g. sa šiljatim zrnom, što je značilo i modifikaciju nišana i osigurača/izbacača. Ovaj karabin ipak nije dobio veliki tangencijalni nišan Konovalova, već je ostao karakterističan „mali“ zadnji nišan.
Karabini, su prerađivani u remontnim zavodima u sovjetsko vreme i te puške se razlikuju od kasnijih sovjetskih modela karabina obrasca 1938g. po šestougaonom sanduku i među kolekcionarima su poznati pod oznakom M1907 ili M1910 karabin. Originalni karabini obr.1907 su vrlo retki i savetuje se kolekcionarima da dobro obrate pažnju pre kupovine. Posebno pažljivo treba pogledati prednji i zadnji nišan i drvenu oblogu. Sovjetski karabini ovog tipa imaju veći zadnji nišan, štitnik   prednjeg nišana i drugačiju gornju drvenu oblogu ili je nemaju uopšte.
Karabina obr.1907g. proizvedeno je veoma malo po ruskim merilima, naročito s obzirom na  ukupnu proizvodnju od 37.000.000 komada.
Na jugoslovenskim prostorima ove puške su izuzetno retke. Nije poznato da su nabavljane 1914-15. godine, a ako su 1944-48. i dobijani ovi karabini, oni su obrasca 1938g. ili 1944g.
Jedini primerci karabina obr.1907g. na ovim prostorima mogu poticati:
- iz ratnog plena AU vojske na ruskom frontu,
- od pojedinaca koji su se vraćali iz Rusije iz zarobljeništva posle Oktobarskog prevrata ili u vreme građanskog rata,
- od vojnika i oficira iz „bele“ emigracije.
TT podaci:
Dužina: 1015mm (primerak na fotografijama je dug tačno 1007mm!)
Možda se drvo „skupilo“ za 100 godina, ili je reč o razlikama u serijama puške.
Težina (prazna): 3,276 kg.
Cev: 508mm, 4 žljeba, desno uvijanje
Magacin: 5 metaka
Repetirka, 10-12 metaka/min
Kalibar: 7.62x54R
„puščani metak obr. 1891g.“ sa oživalnim zrnom, težina metka 26,1g, barutno punjenje 2,2g bezdimnog baruta, zrno 13,73g.
„puščani metak obr. 1908g.“ sa zašiljenim zrnom, težina metka 22,45g, barutno punjenje 3,25g bezdimnog baruta, zrno 9,6g.
Početna brzina na ustima cevi:    V0=560m/s (metak obr.1891g.)
                  V0 >800m/s (metak obr.1908g.)
Puške za jedan model metka vrlo teško mogu koristiti drugi metak bez modifikacije (zastoj je moguć na svakom metku). Nije precizno utvrđeno za koji je metak predviđena puška na fotografijama, ali zbog godine proizvodnje pretpostavljam da je za metak obr. 1908g.
Obloga puške je od brezovine.
Hod obarača je kontinualan - nema „koleno“.
Posebne kočnice nema – puška se koči povlačenjem udarača unazad i okretanjem ulevo da bi prednja ivica udarača zapela za zadnju ivicu sanduka.
Sa leve strane sanduka (niže, pod oblogom) postoji osigurač/izbacač (sklon lomljenju).
Prednji nišan je klinast, otvoren.

Na sanduku puncirano:

Ova puška je eksponat. Na njoj radi mehanizam, cev je potpuno neupotrebljiva od rđe (šipka je u cevi od 1941.), kao i zadnji nišan. Puška je proležala u bunaru 1941-45. Nedostaje nekoliko malih, ali bitnih delova, koji se ne vide na fotografijama. Zbog nestručnog tretmana „Antirostom“, sa rđom je skinut i najveći deo brunira.

Uporedite zatvarač sa svima poznatim "Mauserom".

Još malo slika.

Kundak.

Sanduk, zatvarač.

@Kumbor
Ova stara dama je u tom vlastništvu?
Imaš možda pokoji podatak o njenom putu?

Hvala
LPB

Srbija je u leto i ranu jesen 1914. godine dobila iz Rusije 119.800 pušaka Mosin najvećim delom M. 1891-10 ali je bilo i ne[to originalnih M. 1891. Karabini nisu nabavljani.

Puška je kod rođaka, a došla je u posed porodice od praujaka sa početka veka. Više nema živih koji bi mogli da tačno kažu odakle ta puška u Sremu. U pitanju je jedna od tri mogućnosti koje sam nabrojao, a najverovatnije da ju je praujak, zarobljen negde u Galiciji, kao ruski ratni zarobljenik, a posle Oktobarskog prevrata u Rusiji, kroz haos raspada AU monarhije doneo kući u zimu 1918-1919.

Sa okupacijom Srema od NDH puška završava u bunaru, nauljena, namazana mašću i umotana u masne krpe. Šipka je stavljena u cev, što se pokazalo kao kobno, jer ju je zbog rđe nemoguće izvaditi. Stradao je i zadnji nišan - sada je zauvek fiksiran. Sa oslobođenjem i puška se iz bunara vraća na svetlo dana i završava u tami ormana. Negde oko 1980. mlađani "puškar" se hvata "Antirosta", upropašćava brunir, lomi pero osigurača/izbacača i oštećuje ležište metka u neuspešnom pokušaju da izvadi šipku iz cevi.

Danas je stara dama dobro onoliko koliko izgleda. Ostaje mi da probam saznati koliko takvih karabina postoji na teritoriji bivše YU države. Ne bi me čudilo da ih ima samo nekoliko. Možda je puška vredna, a možda i nije.

Hvala na info.
LPB

Da dodamo neku slučicu...
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Zanimljiva slika razvoja i modela izvedenih iz puške Mosin Nagant M91

[attachment=1]

LPB

Это модель 1938 или 1944 года.

Puške Mosin (neznam koji model) bio je u naoružanju JNA. Izbačen je iz naoružanja 1948. i dan u rezervu. Kod formiranja Teritorjalne obrane (TO) u republikama i pokrajinama Jugoslavije, te puške su predate TO. Slovenska TO dobila je dopisom DSNO (Državni sekretarijat narodne obrane) od 12.09.1968. godine, 10.350kom pušaka i 767.250kom municije.

[attachment=1]
Specijalna municija za Mosin
Protivavionska i protivbalonska municija 1916, nema veze sa dum-dum metkom, usljed slabog efekta običnog zrna pri udaru u letilicu, balon patentirano je ovo zrno, za tvrđe površine kod aviona i mekše kod balona,radi povečanja udara i zapaljivosti.
[attachment=2][attachment=3]
Pancirno zrno 1916[attachment=4][attachment=5]

Godine 1968,posle okupacije CSSR,ubrzano su formirane razne rezervne jedinice.Moj brat ,koji je tek naunio 18 godina je pozvan u novoformirani Omladinski odred.Postrojili su ih na rukometnom igralistu,objavili formiranje,i odmah zatim zaduzii oruzje- a zatim dobili voljno za rucak i posli kuci kroz grad svaki sa svojim oruzjem(cisto psiholoski za gradanstvo)-i eto njega kuci sa konickim karabinom.Sjecam se bajoneta kao bodez (za razliku od M48) i skracenje cievi i secam se da je bio vrlo lagan.Pose rucka se vratio u jedinicu,razduzio karabin-i tacka.Nikad pre ili kasnije nisam ga sreo i dan danas se pitam gde su zavrsili ti karabini?

Imali neko podatak koliko ih je bilo u naoruzanju JA ili TO ?

Nije ih bilo mnogo, mada broj ne mogu pogađati. Mislim da su iz JA izbačene vrlo brzo, jer nisu imale standardni metak. Što se tiče TO, za vreme našeg "veselja" nijednom je nisam primetio, mada je u međuvremenu metak 7,62x54R postao jedan od "zvaničnih".

Samo 1944 bilo je dogovoreno da SSSR da opremu i naoruzanje za 12 divizija, plus kasnije nabavke, ispada da i nije bilo bas malo.
Posle 1948 JA se opredeljuje za M-48 i 7.92 kalibar jer su za to vec postojali pogoni u Jugoslaviji i mogucnost za samostalnu proizvodnju. Sigurno je da je deo Mosinki ostao po magacinima JNA i TO, deo je dan kao pomoc drugim zemljama, a bogami deo je siguno i prodan trecim zemljama.

Slovenska TO dobila je 1968 od JNA i nekoliko tih puški.

B.B. u knjizi Puške - Dva veka pušaka ...

Pronašao na njuskalo.hr (http://www.njuskalo.hr/) .


[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
poz.

https://www.youtube.com/watch?v=qK9hSsvgEF0

Tekst (prilagođen) i slike iz revije "Obramba" februar 2006.


Puška mosin nagant na Balkanu do kraljevine SHS

Službena oznaka te puške je M.1891, zvali su je i „triliniska“ puška (linia je stara ruska mjerska jedinica koja iznosi 2,54mm –  3x2,54mm= 7,62mm, a to je kalibar te puške). Pušku i zatvarač je napravio pukovnik Sergej Ivanovič Mosin, magazin za municiju braća Nagant. U rusku vojsku je uvedena 1891. godine. Najprije su je proizvodili u Francuskoj u tvornici oružja u Chatelleraultu, gdje su ih do 1893. proizveli  oko 500.000. U Rusiji je proizvodnja počela tek 1893.godine, u Tuli, Iskevskom i Sestroretskom. Do prvog svj. rata ih je proizvedeno više od 4.100.000.

Prva municija imala je  poluokrugli vrh (M1891), kod promjene municije koja je imala šiljasti vrh (M1908), radi promjene balistike morali su promijeniti  i oznake na zadnjem nišanu. Do početka prvog svjetskog rata nisu uspjeli promijeniti te oznake na svim puškama, pa su tako ušli u rata sa dvije vrste municije.
1915.godine postalo je Rusima jasno da sami ne mogu proizvest dovoljno količinu oružja za svoje potrebe, pa su počeli isto uvozit (francuska, Japan, Italija, Britanija). Oružje je bilo različitih kalibara, što je značilo velike poteškoće za njihovu logistiku.

Puške svog sistema mosin-nagant su Rusi naručili u Americi (proizvodili su ih u Remington Arms i New England Westinghause). Večina pušaka  isporučena  je  tek 1917. Proizvedeno je 1.500.000 komada. Pored toga su u Americi kupili i 300.000 komada pušaka Winchester  M1895.
Puške sistema mosin-nagant su na prostore Balkana došle sa balkanskim ratovima. Rusi su Crnoj gori i Srbiji poklonili manju količinu tih pušaka.

Puška mosin-nagant u A-U vojsci

Puška mosin-nagant se je u A-U vojsci pojavila poslije početka prvog svj. rata, kad su njihove snage zarobile veću količinu tih pušaka. To su bila dva modela pušaka, standardna M91 i kraća dragonska, koju su zvali kozačka puška M91. Radi pomanjkanja municije za te puške je A-U vojska tim oružjem opremila jedinice u pozadini (straže mostova, skladišta i drugih važnijih objekata). Kad je količina zapljenjenog oružja tog tipa narasla, naoružali su i Landwehr i Honved, neke pješadijske bataljone, dobrovoljačke jedinice…Tako je A-U vojska imala dvije vrste pješadijske puške (jedne sa municijom M1891 i, druge sa municijom M1908). Isto je bilo i sa kraćim „kozačkim“ puškama. Spomenuti je treba i prerađene na A-U 8mm municiju. Tako je A-U vojska razlikovala šest vrsta tih pušaka u tri kalibra.

Već decembra 1914 vojno ministarstvo A-U naredilo je preradu mosin – nagant pušaka na kalibar 8mm M93. Preradu su vršile dvije firme OEWG i Artilleriezeugfabrik. Kasnije su tu preradu vršile i neke manje firme. Te puške su imale na cijevi ili zatvaraču oznaku (OEWG, AZF, JSE…)  firme koje je vršila preradu.
Te preinake nisu bile velike. Kalibar cijevi je ostao isti, prerađeno je ležište metka (za M93 8mm), prednji nišan je zamijenjen sa nišanom kakvog  znamo sa Mannlicher M95. Zadnji pokretni nišan je dobio nove oznake 2, 3, 4, 5, 6 (što su bile udaljenosti 200 koraka, 300 koraka….) Ruske ozake  bile su u aršinima 4-12. Prerađen je i spremnik za municiju (za M93 8mm). Prerađene puške su imale utisnuto slovo „A“ u kundak.  Tako prerađene puške dobile su i novi remen za nošenje – isti tip kao Mannlicher M95, tako da je bila vidliva razlika između ruskih i prerađenih A-U pušaka.  Bajonet koji se je na ruskim puškama nosio stalno je A-U dodala nožnicu i visak za nošenje na opasaču. Broj prerađenih pušaka nije točno poznat. Do kraja 1915 ih je prerađeno oko 120.000kom. A-U je kao pomoć poslala Bugarskoj oko 10.000kom prerađenih pušaka mosin-nagant.

Kraljenina SHS je poslije prvog svjetskog rata dobila oko 34.000 kom pušaka mosin – nagant (u oba kalibra 7,62 i 8mm). No, te puške nisu ostale u naoružanju  kraljevine koje se je odlučila za sistem Mauser.

-Oznaka na kundaku pokazuje da je pripadala 78. regimentu A-U vojske
-Nove oznake na zadnjem nišanu
-Utisnuto slovo "A" na kundaku

 

- A-U vojnik sa prerađenom puškom mosin - nagant (remen za nošenje)
- Oznaka pokazuje pripadnost puške 78. regimentu A-U vojske

M1891, odozgo:

-klasična pješadijska puška

-"kozački" karabin

-skračena dragonska puška

-Detalji mehanizma puške M1891

-Ruski vojnik u zimskoj uniformi sa puškom M1891

-Kozaci složili puške M1891 u "kupe" (onda su nosili još i koplja)

-Grupa njemačkih mornara sa puškama M1891 (prilagođene za njemački bajonet)

[attachment=1]

https://youtu.be/KfY5KtvJ6m8

https://www.youtube.com/watch?v=nqmkRZOIlfY

https://www.youtube.com/watch?v=nx7vROmROgk

Моја "шкљоцара" - коњички карабин има управо тај "мали нишан" - не Коноваловски, иако пише на сандуку година производње 1912 - Ижевски оружни заводи, кад је основна варијанта одавно у производњи била са " Коноваловским - великим нишаном". У цеви је шипка - "шомпол" намртво зарђала, па нема потребе да било шта региструјем, а и извлакач сам као "мали пушкар" успешно сломио пре 40 година.

https://youtu.be/w4BRcm8CwIU

Priča o pušci Simo Hejhe.

https://youtu.be/3XzmCQUPyTM

Mosin iz 1942. godine ... Još uvek radi u vojsci DNR/LNR



[attachment=1]


[attachment=2]