PALUBA

Tridesete godine prošlog veka se sa punim pravom smatraju za „Zlatno doba avijacije“. Tih godina je osnovano sijaset novih fabrika aviona, od kojih su mnoge stigle da konstruišu jedan ili dva modela letelica, da bi zatim netragom nestajale u tim kriznim godinama. Među novim avionima koji su se tada pojavili nalazio se i moderan poštanski avion prelepih linija poznat pod imenom Saro A.24 Mailplane, niskokrilac drvene konstrukcije sa fiksnim stajnim trapom, pokretan sa tri motora de Haviland Gipsy III. Kako kao poštanski  avion nije imao nekog uspeha, odlučeno je da se na osnovu njega napravi putnička verzija za prevoz 6 putnika. Letelicu je konstruisao Edgar Persival za firmu Saro, koja je opet razvoj putničke verzije prepustila firmi Spartan.

[attachment=1]

Od originalnog poštanskog aviona  novi se razlikovao metalnom konstrukcijom trupa i ugradnjom novih motora de Haviland Gipsy Major. Ovako redizajniran avion dobija novo ime i postaje Spartan Cruiser I, a prototip poleće 27 juna 1932 godine sa registracijom G-ABTY. U ovoj verziji je napravljena samo jedna letelica koja je poslužila za promociju po celoj Evropi, u sklopu koje je preletela 3593 milje. Na toj turneji je posećena i Jugoslavija, a firma Aeroput se odlučuje za nabavku dve letelice ovog tipa. Uskoro se pojavio i Spartan Cruiser II, koji se od verzije I razlikovao po drugačijoj pilotskoj kabini, modifikovanom trupu i motorima Cirrus Hermes IV. Ipak je većina letelica verzije II bila opremljena motorima Gipsy Major. Između 1933 i 1934 godine je napravljeno 12 letelica u fabrici Spartan od kojih je 5 izvezeno u druge zemlje. Sledeća i poslednja verzija koja se pojavila je bio Spartan III, koji je imao modernizovanu i ojačanu puničku kabinu za 8 putnika. U ovoj verziji su proizvedene tri letelice koje su letele za Spartan Air Lines.

[attachment=2]

Početkom 1934 godine Aeroput povećavaj broj letova na postojećim linijama i uvodi novu turističku liniju Celovec-Sušak. Zbog svega ovoga je pala odluka o kupovini dve letelice Spartan Cruiser II, kojima je omogućeno planirano povećanje saobraćaja. Osim toga ove letelice su imale i instrumente firme Sperry, kojima im je bilo omogućeno slepo letenje, kao i druga njmodernija oprema tog doba. Prva letelica stiže u zemlju septembra meseca 1933 godine sa Britanskom registracijom G-ACJO, a po prijemu dobija našu registraciju YU-SAN i ime „Ljubljana“. Sledeća letelica stiže u zemlju 15 jula 1934 godine sa Britanskom registracijom G-ACMW, a kod nas dobija registraciju YU-SAO i ime „Sušak“.

[attachment=3]

Oduševljen ovim letelicama Aeroput je izdejstvovao i kupovinu licence za njihovu proizvodnju u pogonima fabrike Zmaj. U Zmaju je proizvedena samo jedna letelica ovog tipa poznata pod oznakom Zmaj Kruzer II, a isporučena je Aeroputu maja 1935 godine. Na krštenju letelica dobija ime „Niš“ i registraciju YU-SAP. Od originalnih Britanskih letelica se razlikovao po ojačanom zadnjem delu trupa, koje je izveo inžinjer Dušan Stankov uz veliko protivljenje Engleza. Inače je ovo prvi višemotorini avion i prvi putnički avion sagrađen u Kraljevini Jugoslaviji.

[attachment=4]

Sa ovim pojačanjem Aeroput je uspešno završio tekuću sezonu i sa velikim optimizmom je očekivao početak sledeće. Tokom sledeće sezone dolazi do katastrofe u kojij je uništena letelica Zmaj Kruzer II. Naime 15 jula 1936 godine, prilikom poletanja sa Ljubljanskog aerodroma dolazi do pada letelice YU-SAP, a tom prilikom ginu pilot Mihail Jarošenko, radio-telegrafista Toma Anušić i svih 5 putnika koji su se nalazili u njemu. Preostale dve letelice ovog tipa su korišćene do sredine 1938 godine na liniji za Sušak, kada su povučeni u rezervu sa 2239 sati naleta ( YU-SAN), odnosno 2337 sati ( YU-SAO).

[attachment=5]

U martu mesecu 1941 godine, VVKJ je , zbog nepostojanja transportnih aviona, mobilisalo letelice Aeroputa sa sve letačkim i tehničkim osobljem. Među mobilisanim letelicama su se nalazila i oba Spartana. Od letelica aeroputa je osnovana Transportna grupa koja se sastojala od dve eskadrile 731 i 732. Letelice su bazirale na aerodromu Divci u blizini Valjeva.

[attachment=1]

Početkom rata letelice koje nisu uspele da prelete na ratna letelišta su bile oštećene ili nepripremljene i ostale na aerodromu Divci. Među nima su bila i oba Spartana, od kojih je, najverovatnije, „Sušak“ pokušao da poleti ali je tom prilikom bio oštećen. Prema nekim navodima svi avioni koji su ostali na aerodormu Divci su uništeni 10 aprila pre njegovog napuštanja, ali je „Lubljana“ zarobljena i nalazila se na Zemunskom aerodromu, gde je čekala svoju dalju sudbinu.

[attachment=2]

[attachment=3]

     tip: putnički avion sa dva člana posade
     pogon: tri redna, obrnuta , vazduhom hlađena, četvorocilindrična motora de Haviland Gipsy Major, sva ki sa 130 KS
     dužina: 11,94 m
     razmah krila: 16,46 m
     površina krila: 40,5 m2
     masa: prazan 1656 kg, maksimalna 2812 kg
     brzina: maksimalna 217 km/h, krstareća 177 km/h
     dolet: 514 km
     plafon: 4570 m
     penjanje: 183 m/min
     putnika: 6

[attachment=1]

YU-SAO na reklami za cigarete Player`s

[attachment=1]

Proizvodnja krila aviona Cruiser

[attachment=1]

YU-SAP

[attachment=2]

Prvi Spartan u Aeroputu, YU-SAN "Ljubljana" prilikom krštenja. Kuma je bila gospođa Novaković a nabavka ovog aviona Akcionarsko Društvo "Aeroput" je stajala 1.062.235 ondašnjih dinara.

[attachment=1]

Još jedna snimljena na dan krštenja Spartana YU-SAN.


[attachment=1]



I jedna reklama za ovaj avion iz ondašnje štampe, tačnije iz godišnjaka Jugoslovenskog Vazduoplovstva za 1934. godinu.

[attachment=2]

U pozadini se vide dva Aeroputova Spartana, a snimljeno je na Beogradskom aerodromu.

Nažalost, ne može bolje od ovoga da se izvuče sa fotografije.


[attachment=1]

Spartan YU-SAN na Bitoljskom aerodromu.

[attachment=1]

Spartan YU-SAN i njegovo označavanje sa donje strane aviona. Pored registracije na donjem delu krila, duž donjeg dela trupa je ispisano YUGOSLAVIA a na donjem delu horizontalaca se nalazi oznaka YU.


[attachment=1]

Sa jedne propagandne JAT-ove razglednice iz 70-tih godina. Aeroputov Spartan registracije YU-SAO.


[attachment=1]

Još jedna Aeroputovog Spartana...

[attachment=1]

Poštovani rasho, samo jedno malo dodatno pojašnjenje u vezi prethodne fotografije.

Na gornjoj fotografiji se nalazi prvi proizvedeni model aparata Spartan Cruiser Mk.I (G-ABTY) koji je tokom oktobra 1932. godine bio na promotivnoj turneji u Kraljevini Jugoslaviji i Grčkoj. U Beograd je doleteo 18. oktobra, gde je odmah sutradan izvršena demonstracija za predstavnike Aeroputa, a sledećeg dana, 20. oktobra, na istom aerodromu je vršena demonstracija pred vojnim zvaničnicima, kada je i nastala ova fotografija. Avion je krenuo put Atine 21. oktobra u ranim jutarnjim časovima.

Od ukupno proizvedenih 17 primeraka ovog aparata samo je prvi bio verzije Mk.1. Fabrika Spartan Aircraft Ltd. proizvela je 12 serijskih primeraka Mk.2, a 1 primerak u ovoj verziji sa izvesnim poboljšanjima proizveden je po licencni u fabrici Zmaj. Proizvedena su i 3 primerka verzije Mk.3.

Sva tri aparata Aeroputa bili su verzije Mk.2.

[attachment=1]

Na donjoj fotografiji se vidi Spartan Cruiser Mk.I (G-ABTY) na zemunskom aerodromu.

Pozdrav.

Čudno su postavljeni motori na krilima - nisu u osi aviona ....

[attachment=1]
[attachment=2]

Sušak na ? aerodromu.

[attachment=1]

[attachment=1]

[attachment=1]

[attachment=1]

U prvom planu zarobljeni Sušak na Zemunskom aerodromu.

[attachment=1]

gledajući ovu sliku na netu  zapao mi je za oko avion sa leve strane, iza Kapronija, obeležio sam ga strelicom. Nije li to Aeroputov Dragon Rapid za koji se zna da je zarobljen aprila 1941?

Jeste, to je Dragon Rapid.

Zvanično saopštenje o nesreći, dnevni list Politika od 16.07.1936.:

„... Атмосферске прилике 15. ов. м. када се десио несрећан случај са авионом YU-SAP, биле су повољније него у већини дана у току јуна и јула месеца. Авион и мотори били су потпуно исправни, пробани пре лета и снабдевени свима потребним документима и уређајима. Авион YU-SAP набављен је 1935. године и најновији је од серије типа „Спартан“ који су у употреби у друштву „Аеропут“ у току три године. Пилот Михаило Јарошенко у служби је „Аеропута“ од оснивања друштва. Он је у служби „Аеропута“ извршио у редовном саобраћају 750.000 километара, без иједног најмањег удеса и квара и спадао је у ред најбољих и најискуснијих пилота. Поводом несрећног удеса авиона YU-SAP ваздухопловна комисија, одређана од стране Команде ваздухоплоовства извршила је увиђај на лицу места и констатовала је да је до овог случаја дошло несрећним стицајем околности и нарочитих атмосферских прилика. Пилот који је полетео са аеродрома, пошто је магла била осетно слабија но других дана, узео је курс према Сушаку. Међутим, при самом надлетању брда, са јужне стране аеродрома, а на даљини од три километра, био је изненада склопљен облацима и маглом која се дизала, и тога трагичног тренутка закачио је стајним трапом врх једне врло високе јеле, што је проузроковало несрећу. (Из канцеларије одељења за цивилно ваздухопловство Штаба ваздухопловства војске В. Ц. Бр.33-81 од 15. јула 1936.)“

Na Ljubljanskom aerodromu

[attachment=1]

Ne znam na kome aerodromu, a ni registracija se ne vidi kako valja.


[attachment=1]

"Vreme", broj za 23.06.1937. godine.


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]


 

Jedan Spartan Cruiser u članku iz lista Vreme broj za 27.6.1936. godine.




[attachment=1]

YU-SAN Ljubljana.

[attachment=1]

Imate li,mozda link do ove fotografije...