PALUBA

Nadam se da mi kolege neće zamjeriti otvaranje ovog topica. Naime već dugo vremena pokušavam negdje na netu naći popis imena svih admirala (kontraadmirala, viceadmirala, admirala) JRM, ali bez uspjeha.
Vidim da nešto slično postoji za KUK admirale.
Pa, eto, ako netko od kolega palubaraca ima neki scan iz neke literature gdje se može naći,ima ili može napraviti/napisati neki popis sa imenima i nekim kratkim osnovnim podacima (datum i mjesto rođenja i smrti, funcija i kada su postali admirali) ,to bi bilo odlično imati na jednom mjestu :super Valjda ova moja ideja nije nemoguća misija?

Dobra ti je ideja i mislim da to moze da se odradi na palubi ima palubaraca koji to moze ako se potrude

Evo, malo sam se danas potrudio i uspio napraviti kakvu takvu listu, meni poznatih admirala, neke sam pronašao ovdJe na Palubi a neke na netu. Nažalost literature baš i nemam previše. Naravno lista nije potpuna, daleko je ona od toga, znam i sam, ovo je početak, vjerujem kvalitetnog i korisnog topica.
Molim kolege Palubarce da ju nadopune sa imenima, osnovnim podacima o ljudima, ratnom putu, funkcijama poslije rata, pa i odlikovanjima. :help

Andrija Božanić 15.5.1906. Komiža-
Narodni heroj
Viceadmiral JRM

Ante Kronja 1.5.1915. Šibenik-
Kontraadmiral JRM

Benko Matulić 1.4.1914. Bol (Brač)-
Viceadmiral JRM

Branimir Radelić 20.3.1916. Gradac+Split
Kontraadmiral JRM

Branko Mamula 21.6.1921. Karlovac-
Admiral Flote JRM

Bogdan Pecotić 21.11.1912. Smokvica (Korčula)-
Narodni heroj
Admiral JRM

Božidar Grubišić
Viceadmiral JRM

Dinko Šurkalo 1920.Omiš+2010. Split
Narodni heroj
Kontraadmiral JRM

Drago Štok
Viceadmiral JRM

Dušan Tadin 5.1.1917. Kaštel Kambelovac-
Kontraadmiral JRM

Franjo Rustija 20.1.1916. Trst-
Viceadmiral JRM

Fridrich Moreti
Kontraadmiral JRM

Ivan Randić 3.12.1911. Draga-
Kontraadmiral JRM

Ivo Purišić 3.4.1920. Muć-
Viceadmiral JRM

Janez Tomšić 16.3.1909. Postojna+14.4.1987. Split

Zapovjednik IV. POS-a (Hvar/Vis) prosinac 1943.-siječanj 1944.
Zapovjednik baze ratne mornarice u Monopoliju veljača 1944.-svibanj 1944.
Zapovjednik III. POS-a (Sali na Dugom otoku) svibanj 1944.-rujan 1944.
Zapovjednik Pomorske komande Sjevernog Jadrana ožujak-kolovoz 1945.
Zapovjednik flote JRM u Šibeniku 1945.-1948.
Načelnik Vojno-pomorskog centra u Divuljama 1951.-1954.
Načelnik Mornaričko-tehničkog instituta u Splitu 1954.-1957.

Kontraadmiral 1958.

Odlikovanja:
Orden za hrabrost 1945.
Orden partizaske zvijezde sa puškama (III. red) 1945.
Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vijencem (II. red) 1946.
Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima (II. red)
Orden Narodne armije II. reda 1954.
Orden za Vojne zasluge sa velikom zvijezdom (I. reda) 1953. i 1967.
Orden Zasluge za narod I. reda 1975.

Josip Žužul 20.2.1923. Podbablje-
Viceadmiral JRM

Josip Grubelić 1918. Tribunj-
Kontraadmiral JRM

Josip Černi 30.1. 1903. Maribor+2000.
Admiral  JRM
zapovjednik JRM 1943-1950.

Jozo Erceg
Kontraadmiral JRM
zapovjednik VPS Šibenik

Juraj Bonacci (Bonaći) 26.3.1905. Milna (Brač)-
Kontraadmiral JRM
Umirovljen 1959.

Kuzman Smileski 22.8.1924. Tresonče (Makedonija)-
Kontraadmiral JRM

Ljubo Truta 20.12.1915. Zlarin+2.6.1991. Split
Narodni heroj
Admiral JRM

Martin Matošević
Kontraadmiral JRM

Marjan Pogačnik 21.4.1941. Ljubljana-
Kontraadmiral JRM

Mate Jerković 1915. Novo Selo(Sisak)+1980.
Narodni heroj
Admiral JRM

Milan Vranješ
Kontraadmiral JRM

Mile Kandić
Admiral JRM
zapovjednik JRM 1991.

Mladen Marušić 5.6.1923. Omiš+2009. Split
Kontraadmiral JRM

Momčilo Novković 7.9.1916. Gospić-
Viceadmiral JRM

Pavle Kapičić 25.6.1921. Gaeta (Italija)-
Kontraadmiral JRM

Petar Peko
Kontraadmiral JRM

Stanko Parmać 23.3.1913. Opuzen+1982.
Narodni heroj
Kontraadmiral JRM

Stanislav (Stane) Brovet 14.5.1930. Josipdol-10.6.2007. Beograd
Admiral JRM

Stevan Žutić 9.8.1919. Deč, Zemun (Srbija)-
Viceadmiral JRM

Sveto Letica 4.4.1926. Podgora+6.11.2001. Split
Viceadmiral JRM

Tihomir Vilović
Viceadmiral JRM

Zvonimir Kostić
Kontraadmiral JRM

Dragoljub Bocinov
Viceadmiral JRM
načelnik MSC i zapovjednik ratne luke Lora

kontradmiral Vladimir Barovic 1991
kontraadmiral Nikola Ercegovic , 1991 kasnije viceadmiral

Kern je zaboravljen.

Pa onda bi ga mogli oteti zaboravu kolega. Napišite nešto više o njemu, osim samog prezimena ;)

   
  O Radomiru Grujiću je ovde  na Palubi postavljen članak.

Koliko sam uspio pronaći na netu, Radomir Grujić je bio viceadmiral i zapovjednik mornarice VJ. Neznam dali je imao i admiralski čin u JRM. Ovdje je popis samo admirala JRM, a ne mornarica kasnije nastalih država.
U članku koji sam ovdje pronašao o njemu, nema admiralski čin, no možda ga je stekao kasnije, to ne znam.

   
  Izvinjavam se , moja greška. Pomešao sam malo godine.

Sve 5 ;)
Evo još dvojica admirala.

Kontraadmiral JRM Ljubivoje Jokić
načelnik MSC

Viceadmiral JRM Miodrag Jokić
zapovjednik VPS Boka 1991.

Martin Matosevic
Padovan Ivo??

KERN Ivan, 1898-1991, kontraadmiral JRM

Matošević je spomenut na mojoj listi, ali bilo bi lijepo ako možete napisati nešto više podataka o njemu.
Što se tiće Ive Padovana, može li i o njemu neka informacija, jer ga nisam nigdje uspio naći.
PS hvala kolega jadrane :super

Morest,evo sta sada radi Matosevic.

Udruga građana "PODMORNIČAR"
Kochova 1a, 52100 Pula,
Tel.: 052 222 698 - Fax.: 052 217 877
e-mail: info@podmornicar.hr
   
admiral MARTIN MATOŠEVIĆ - Predsjednik udruge
Mob.: 098 694 855
e-mail: martin.matosevic@podmornicar.hr 

1. Petar Šimić
2. Jovo Popović
3. Veselinović (ne znam ime, 1981. ili 82. bio je u GINA)

Vjekoslav Culic - bivsi Komanadant VPS Pula i ZNG za RM
Ivo Padovan- sekretar organizacije SK u VPO
Simic Petar- pomocnik za politicki rad komandata VPO

Ivan Veselinović

admiral JRM Đuro Pojer
Zapovjednik VPS Šibenik 1991.

da li je mihailo žarković imao admiralski vijenac u vremenu jrm?
vidoje žarković, kasnije član predsjedništva sfrj, prešao je u političare odnosno kako se to tada zvalo: društveno političke radnike, nakon što se demobilisao u činu kontraadmirala.

Mihailo Žarković je penzionisan kao kontraadmiral u SCG, dakle nije bio admiral u JRM. Čin kontraadmirala dobio je negde 2001. ili 2002. godine.

Боро, он пита за политичара Видоја Жарковића који је био официри па прешао у политичаре. Био је у екипи црногорских политичара које су крајем 80-тих сменили Мило и Момо. Мислим да он (Видоје Жарковић) није био активни адмирал, већ је чин добио у резерви.

Pre rata je bio nastavnik Brodske artiljerije na VPA u Dubrovniku.

Negdje pedesetih bio je djelatni kapetan korvete. lansiran je u politiku negdje iza 1960. Admiralski čin tad nije imao. Čak ni u leksikonu nema svih generala i admirala. 

Simic Petar je bio i sekretar SKJ na nivou JNA

Hvala Džumba, nisam uočio da pominje i Mihailovog rođaka.

Vidoje Žarković je napustio JRM/JNA kao kapetan bojnog broda, nije penzionisan koliko ja znam, tako da nije mogao ni kasnije da dobije čin kontraadmirala, ostao je kbb.

Neslužbeno se pričalo da je baš zbog toga što nije mogao postati admiral i otišao u politiku.

Тако је Бродарски, Видоје Жарковић је био капетан фрегате, пре преласка у политичаре. Има то негде и оновременим књигама, мислим у његовој биографији у неком од партијских докумената.

Dosta sam slušao od starijih o tom Vidojevom prelasku u politiku. Uvek su govorili da je otišao kao kbb, ne kao kf.

Ma to sa negdje davno pročitao. Da su se dodijeljivali činovi kontraadmirala u rezervi čisto sumnjam. Jedino je iz djelatnog sastava mogao biti umirovljen i preveden u rezervu. Što je i logično. Onda mu je po ratnom ustroju trebalo naći i odgovarajuće mjesto. Mislim da je bilo u svoje vrijeme čak 15 admiralskih mjesta po ustroju. A mlađi ljudi dolaze svakodnevno i piramida se sužava. Piramida je vražja stvar.

 Pogledah vojni leksikon: Vidoje  Žarković je  kbb u rezervi. Završio je višu Vojnopomorsku akademiju i Visoku školu političkih nauka. U politici je dogurao do potpredsjednika predsjedništva SFRJ. Bilo je nekih nagađanja da je pri odlasku (1965) postao kontraadmiral u rezervi, što očito nije tačno. Izvinjenje.
Kad smo kod mogućih admirala po vanpomorskim zaslugama, šta je sa  Josipom Kopiničem, kasnije direktorom "Uljanika". Davno, u nekom feljtonu "Duge" čitao sam da prije nego je iz  NKVD prešao u biznis elitu FNRJ - čašćen je admiralskim činom, ili sam ponovo sve pobrkao?

General Ilija Radaković, u knizi "Besmislena Yu ratovanja" citira Žarkovića kao kontra admirala
(Bozo: link uklonjen u skladu sa točkom 11.)
U biografiji Josipa Kopiniča od Vjenceslava Cenčića, navodi se da je nakon rata dobio čin pukovnika (što je uostalom bio i u NKVD i Španskoj Republikanskoj vojsci) i da mu je nakon Rezolucije JB Tito ponudio admiralski čin, no Kopinič se opredjelio za privredu. Inače, početkom 30-tih je bio podmornički podoficir.
Evo još dvojice nepomenutih admirala: Veljko Dokmanović - komandovao "Galebom" prije Kljajića i Miodrag Radosavljević - pomoćnik komandant VPO početkom osamdesetih.

zašto je uklonjen link?

Imaš na PP, ali mogu još jednom.

Link koji si postavio, govori o politici i sukobima na području SFRJ. Pošto nas ima sa svih krajeva bivše SFRJ, svako od nas ima svoje poglede na to vreme. Sad, dali su pravi ili ne, to je stvar svakoj pojedinca.
Do sada se je još na svakom forumu, otvorena debata u tom pravcu završila sa vređanjem, omalovažavanjem i sličnim stvarima. To nam na Palubi ne treba. Zato je i usvojena točka 11 u pravilnik Palube (https://www.paluba.info/smf/o-forumu/pravilnik-foruma-palubainfo/), u kojoj piše:


Na Palubi smo, da se družimo i razgovaramo o temama koje svi volimo i koje nas spajaju.

LPB

link je vodio ka samo jednoj stranici te knjige, gdje je autor u zaglavlju citirao žarkovića kojeg je naveo kao kontra admirala.
nijesam pokrenuo temu o toj knjizi ili debatu o ratu, nego naveo izvor ne bi li ovu listu tačnije popunili i listu admirala približno kompletirali.
uostalom, poprilično brodova jrm  ima veze sa ratom više nego link kojeg sam postirao, pa bi po istom restriktivnom principu trebalo okrečiti pola tema na ovom podforumu.

Znači Prvi svjetski rat je dozvoljen? Baš u njemu ima slikovitih primjera koji se ne bi nikome svidjeli. Ima iz tog doba pjesmuljaka ispod svake civilizacijske razine. O drugim stvarima ne želim ni govoriti. Duboki su korijeni, preduboki... Na svim stranama.

Zato i jeste bolje da to pustimo na miru.

Evo sta sam nasao
Ukazom broj 1/49 Predsedništva SFRJ od 04.10.1991. godine
Unapređuje se u čin kontraadmirala kapetan bojnog broda Đurović (Lazara) Krsto.

Ukazom broj 1/70 Predsedništva SFRJ od 22.12.1991. godine
Unapređuje se u čin mornaričkotehničkog general-majora Kadijević (Luke) Radojica.
Vanredno se unapređuje u čin admirala viceadmiral Kandić (Jove) Mile.

Ukazom broj 1/12 Predsedništva SFRJ od 08.05.1991.
prestaje aktivna vojna služba admiralu Jokić (Miloša) Ljubivoju.

Ukazom broj 1/39 Predsedništva SFRJ od 02.08.1991.
prestaje aktivna vojna služba kontraadmiralu Pogačnik (Borisa) Marjanu-Vladimiru-Lovri.

Ukazom broj 1/44 Predsedništva SFRJ od 12.09.1991.
prestaje aktivna vojna služba kontraadmiralu Erceg (Mate) Vladimiru.

Ukazom broj 1/47 Predsedništva SFRJ od 01.10.1991.
prestaje aktivna služba viceadmiralu Moreti (Aleksandra) Fridrihu.

Kontra admirala Nikolu Ercegovica sam imao priliku upoznati dok sam boravio na bb vis 91-92 ... Mile Kandic je dolazio u posjetu i jednom prilikom sam ga sreo jer je moja stara isla u osnovnu sa njim i preko radio amatera stupila u kontakt sa njim, zamolila ga da me potrazi sto je naravno i ucinio tog dana...jer usidreni u blizini ostrva vis nisam imao mogucnost kontaktirati roditelje tokom nekih 9 mjeseci...obadvojica su bili pravi oficiri (moje licno misljenje) i ljudi na svom mjestu... sa Ercegovicem sam pricao dosta puta jer bi navece stajao na admiralskoj palubi, pusio lulu i razmisljao a ja bi tu obicno radio vjezbe (sklekove, trbusnjake ...) ... Sta je bilo sa njima kasnije ne znam, a volio bih znati pa ako neko ima neke informacije nek objavi...jer nakon skoro 3 godine u mornarici zivot me odnje na drugi kraj svjeta tako da bi bilo zanimljivo procitati nesto o njima ...

Kandić živi u Herceg Novom, kao penzioner. I sada je pravi gospodin!

Iako nisam imao prilike vise susretati se sa admiralom Ercegovicem, ali iz njegovih postupaka i nacina rukovodjenja, mogu reci da se radi o covjeku sirokih shvacanja, koji je imao kapacitet stititi dostojanstvo profesije, pravilnih pogleda na razvoj cjeline kojom je zapovijedao i sire.
U svakom slucaju visoki oficir za primijer, na zalost "pogresno vrijeme" mu nije ostavilo prostora da do kraja ispolji sve vrline koje je posjedovao.
Bilo bi interesantno cuti gdje je, kako je, da li je jos sa nama?

Štovani, šaljem Vam cijelovitu listu admirala JRM od 1953 do decembra 1991.godine (navedeni su po abecednom redu)

1.   ALAČ, Grgo, MIROSLAV rođen 25.2.1923 u Drvenik (Makarska)
      Ukaz br.4-41 VKOS-a od 22.12.1977 unapređen u čin kontraadmirala

2.   ALUJEVIĆ, Pavao, ŽARKO rođen 3.7.1922 u Splitu
      Ukaz br.8-40 VKOS-a od 22.12.1976 unapređen u čin MT generalpotpukovnika

3.   ARAČIĆ, Nikola, NIKOLA rođen 6.12.1915 u Milna (Brač)a
      Naredba br.15/I Predsjednika FNRJ od 22.12.1960   unapređen u čin kontraadmirala
      Ukaz br.68 VKOS-a od 22.12.1966   unapređen u čin viceadmirala

4.   ARNAUTOVSKI, Klima, MILE rođen 22.6.1925 u Beogradu
      Ukaz br.7-40 VKOS-a od 22.12.1978 unapređen u čin MT generalpotpukovnika

5.   BAROVIĆ, Petar, VLADIMIR rođen 7.11.1939 u Banja Luci
      Ukaz br.1/76 Predsjednika SFRJ od 22.12.1990 unapređen u čin kontraadmirala

6.   BOCINOV, Pančo, DRAGOLJUB rođen 27.10.1933 u Strumici
       Ukaz br.1/48 Predsjednika SFRJ od 22.12.1983 unapređen u čin kontraadmirala
      Ukaz br.1/66 Predsjednika SFRJ od 22.12.1989 unapređen u čin viceadmirala

7.   BOGUNOVIĆ, Slavko, PERO rođen 20.1.1924 u Pločama
       Ukaz br.6-49 VKOS-a od 22.12.1973 unapređen u čin kontraadmirala
      Ukaz br.7-40 VKOS-a od 22.12.1978 unapređen u čin viceadmirala

8.   BOŽANIĆ, Juraj, ANDRIJA rođen 15.5.1906 u Komiži na Visu, NARODNI HEROJ
       Naredba br.22/I Predsjednika FNRJ od 22.12.1956 unapređen u čin kontraadmirala
      Naredba br.22/I Predsjednika FNRJ od 22.12.1961   unapređen u čin viceadmirala

9.   BROVET, Rupert, STANE rođen 14.5.1930 u Dravogradu
       Ukaz br.1/48 Predsjednika SFRJ od 22.12.1983 unapređen u čin kontraadmirala
      Ukaz br.2/41 Predsjednika SFRJ od 22.12.1987 unapređen u čin viceadmirala
      Ukaz br.1/66 Predsjednika SFRJ od 22.12.1989 unapređen u čin admirala

10.   BUBIĆ, Mate, VLADIMIR rođen 30.3.1905 u Klis (Solin)
      Ukaz br.22 VKOS-a od 1.5.1967 unapređen u čin kontraadmirala

11.   ČERNI, Josip, JOSIP rođen 30.1.1903 u Mariboru
      Naredba br.1/I Predsjednika SFRJ od 7.1.1961 unapređen u čin admirala

12.   ČULIĆ, Kosta, VJEKOSLAV rođen 26.10.1934 u Titogradu
       Ukaz br.2/39 Predsjednika SFRJ od 22.12.1984 unapređen u čin kontraadmirala
      Ukaz br.1/56 Predsjednika SFRJ od 22.12.1988 unapređen u čin viceadmirala

13.   DEAK, Mate, ANTE rođen 5.1.1923 u Ravno (Metković)
      Ukaz br.14-34 VKOS-a od 22.12.1974 unapređen u čin kontraadmirala

14.   DOKMANOVIĆ, Danilo, VELJKO rođen 6.12.1926 U Plaškom (Ogulin)
       Ukaz br.6-49 VKOS-a od 22.12.1973 unapređen u čin kontraadmirala
      Ukaz br.7-40 VKOS-a od 22.12.1978 unapređen u čin viceadmirala

15.   ĐUROVIĆ, Lazar, KRSTO rođen 26.8.1940 na Cetinju
      Ukaz br.1/49 Predsjednika SFRJ od 4.10.1991 unapređen u čin kontraadmirala

16.   ERCEG, Mate, JOZO rođen 13.11.1936 u Vrgorcu
      Ukaz br.1/49 Predsjednika SFRJ od 22.12.1986 unapređen u čin kontraadmirala

17.   ERCEGOVIĆ, Lazo, NIKOLA rođen 14.11.1935 u Kotoru
      Ukaz br.1/56 Predsjednika SFRJ od 22.12.1988 unapređen u čin kontraadmirala

18.   GRUBELIĆ, Andrija, JOSIP rođen 1.4.1905 u Tribunj (Vodice)
      Ukaz br.139 VKOS-a od 22.12.1964 unapređen u čin kontraadmirala
      Ukaz br.63 VKOS-a od 22.12.1971 unapređen u čin viceadmirala

19.   GRUBIŠIĆ, Stipe, BOŽIDAR rođen 5.12.1932 u Šibeniku
      Ukaz br.6-42 VKOS-a od 22.12.1979 unapređen u čin kontraadmirala
      Ukaz br.2/39 Predsjednika SFRJ od 22.12.1984 unapređen u čin viceadmirala
      Ukaz br.1/56 Predsjednika SFRJ od 22.12.1988 unapređen u čin admirala

20.   JERKOVIĆ, Mate, MATO rođen 29.3.1905 u Petrinji
      Naredba br.24/I Predsjednika FNRJ od 22.12.1956 unapređen u čin admirala

21.   JOKIĆ, Miloš, LJUBIVOJE rođen 29.4.1931 u Donja Toplica (Valjevo)
      Ukaz br.6-42 VKOS-a od 22.12.1979 unapređen u čin kontraadmirala
      Ukaz br.3/43 Predsjednika SFRJ od 22.12.1985 unapređen u čin viceadmirala
      Ukaz br.1/76 Predsjednika SFRJ od 22.12.1990 unapređen u čin admirala


22.   JOKIĆ, Miloš, Miodrag rođen 15.2.1935 u Donja Toplica (Valjevo)
      Ukaz br.1/49 Predsjednika SFRJ od 22.12.1986 unapređen u čin kontraadmirala
      Ukaz br.1/76 Predsjednika SFRJ od 22.12.1990 unapređen u čin viceadmirala

23.   KADIJEVIĆ, Luka, RADOJICA rođen 17.4.1940 u s.Glavina (Imotski)
      Ukaz br.1/70 Predsjednika SFRJ od 22.12.1991 unapređen u čin MT generalmajora

24.   KANDIĆ, Jovo, MILE rođen 2.11.1933 u Konjicu
       Ukaz br.2/39 Predsjednika SFRJ od 22.12.1984 unapređen u čin kontraadmirala
      Ukaz br.1/56 Predsjednika SFRJ od 22.12.1988 unapređen u čim unapređen u čin viceadmirala
      Ukaz br.1/70 Predsjednika SFRJ od 22.12.1991 unapređen u čin admirala

25.   KAPIČIĆ, Mile, PAVLE rođen 25.6.1921 u Gaeta (Italija)
       Ukaz br.68 VKOS-a od 22.12.1966 unapređen u čin kontraadmirala
      Ukaz br.14-34 VKOS-a od 22.12.1974 unapređen u čin viceadmirala

26.   KOSTIĆ, Đorđe, ZVONIMIR rođen 16.4.1930 u Vučitrnu
       Ukaz  VKOS-a od 5.7.1978 unapređen u čin kontraadmirala
      Ukaz br.2/19 Predsjednika SFRJ od 5.7.1984 unapređen u čin viceadmirala

27.   KRONJA, Šime, ANTE rođen 29.3.1905 u Šibeniku
      Naredba br.22/I Predsjednika FNRJ od 22.12.1961 unapređen u čin kontraadmirala

28.   LETICA, Ante, SVETOZAR rođen 4.4.1926 u Podgori
      Ukaz br.14-34 VKOS-a od 22.12.1974 unapređen u čin kontraadmirala
      Ukaz br.7-40 VKOS-a od 22.12.1978 unapređen u čin viceadmirala
      Ukaz br.1/40 Predsjednika SFRJ od 10.9.1986 unapređen u čin admirala

29.   LUKAČ, Simo, DMITAR rođen 9.10.1921 u s.Mrđe (Drvar)
      Ukaz br.6-23 VKOS-a od 4.7.1973 unapređen u čin kontraadmirala

30.   MAMULA, Mihajlo, BRANKO rođen 30.5.1921 u Slavsko Polje (Karlovac)
      Naredba br.15/I Predsjednika FNRJ od 22.12.1960   unapređen u čin kontraadmirala
      Ukaz br.82 VKOS-a od 22.12.1965 unapređen u čin viceadmirala
      Ukaz br.6-49 VKOS-a od 22.12.197 unapređen u čin admirala
      Ukaz br.1/49 Predsjednika SFRJ od 22.12.1983 unapređen u čin admirala flote

31.   MARČIĆ, Petar, ANTE rođen 15.4.1919 u Omišu
      Ukaz br.54 VKOS-a od 22.12.1970 unapređen u čin kontraadmirala

32.   MARUŠIĆ, Umberto, MLADEN rođen 5.6.1923 u Omišu
      Ukaz br.62 VKOS-a od 22.12.1968   unapređen u čin kontraadmirala
      Ukaz br.8-40 VKOS-a od 22.12.1976 unapređen u čin viceadmirala

33.   MASTILOVIĆ, Marko, BRANKO rođen 30.10.1928 u Tuzli
      Ukaz br.1/48 Predsjednika SFRJ    22.12.1983 unapređen u čin kontraadmirala

34.   MATOŠEVIĆ, Anton, MARTIN rođen 16.4.1933 u Poreču
      Ukaz br.2/41 Predsjednika SFRJ od 22.12.1987 unapređen u čin kontraadmirala
35.   MATULIĆ, Dinko, BENKO rođen 28.3.1905 u Bol (Brač)
      Naredba br.21/I Predsjednika FNRJ od 22.12.1959   unapređen u čin kontraadmirala
      Ukaz br.62 VKOS-a od 22.12.1968 unapređen u čin viceadmirala

36.   MORETI, Aleksandar, FRIDRIH rođen 5.1.1932 u Sarajevu
       Ukaz br.1/49 Predsjednika SFRJ od 22.12.1986 unapređen u čin kontraadmirala
      Ukaz br.1/76 Predsjednika SFRJ od 22.12.1990 unapređen u čin viceadmirala

37.   MRAOVIĆ, Damjan, LJUBO rođen 30.1.1925 u Vrginmostu (Karlovac)
      Ukaz br.6-49 VKOS-a od 22.12.1973 unapređen u čin kontraadmirala

38.   MRDAKOVIĆ, Avram, MILORAD rođen 6.6.1926 u Prokuplje (Niš)
      Ukaz br.8-40 VKOS-a od 22.12.1976 unapređen u čin kontraadmirala

39.   MRVOŠ, Stjepan, RADE rođen 4.3.1917 u Fužine
      Ukaz br.17 VKOS-a od 1.4.1969 unapređen u čin kontraadmirala

40.   NIKOLIĆ, Mihajlo, MILUN rođen 3.6.1928 u G.Banjani (Takovo)
      Ukaz br.5-44 Predsjednika SFRJ od 22.12.1980 unapređen u čin kontraadmirala
      Ukaz br.1/49 Predsjednika SFRJ od 22.12.1986 unapređen u čin viceadmirala

41.   NOVKOVIĆ, Jovan, MOMČILO rođen 30.3.1905 u Pavlovac (Gospić), NARODNI HEROJ
      Ukaz br.75 VKOS-a od 22.12.1967 unapređen u čin viceadmirala

42.   OSTOJIĆ, Petar, MARIO rođen 9.8.1922 u Povlja (Brač)
      Ukaz br.6-23 VKOS-a od 4.7.1973 unapređen u čin kontraadmirala

43.   PADOVAN, Kata, IVAN ROĐEN 1.3.1928 u Vela Luci
      Ukaz br.2/42 Predsjednika SFRJ od 22.12.1982 unapređen u čin kontraadmirala

44.   PAIĆ, Tomo, ANTE rođen 31.5.1923 u Splitu
      Ukaz br.48-51 VKOS-a od 22.12.1972 unapređen u čin kontraadmirala
      Ukaz br.4-41 VKOS-a od 22.12.1977 unapređen u čin viceadmirala

45.   PECOTIĆ, Marko, BOGDAN rođen 21.11.1912 u s.Smokvica (o.Korčula), NARODNI HEROJ
      Naredba br.22/I Predsjednika FNRJ od 22.12.1961 unapređen u čin viceadmirala
      Ukaz br.62 VKOS-a od 22.12.1968   unapređen u čin admirala

46.   PEKO, Ante, PETAR rođen 1.4.1920 Gradac (Ploče)
      Ukaz br.48-51 VKOS-a od 22.12.1972 unapređen u čin kontraadmirala

47.   POGAČNIK, Boris, MARJAN rođen 24.4.1941 u Ljubljani
      Ukaz br.1/76 Predsjednika SFRJ od 22.12.1990 unapređen u čin kontraadmirala

48.   POJER, Josip, ĐURO rođen 13.4.1935 u s.Cerovac (Osijek)
      Ukaz br.2/41 Predsjednika SFRJ od 22.12.1987 unapređen u čin kontraadmirala

49.   POPOVIĆ, Vuk, JOVAN rođen 22.9.1936 u Titogradu
      Ukaz br.1/66 Predsjednika SFRJ od 22.12.1989 unapređen u čin kontraadmirala

50.   PRAPROTNIK, Jožef, JOŽEF rođen 25.8.1926 u Ljubljani
      Ukaz br.5-44 Predsjednika SFRJ od 22.12.1980 unapređen u čin MT generalpotpukovnika

51.   PURIŠIĆ, Filip, IVO rođen 30.4.1920 u Muću
      Naredba br.15/I Predsjednika FNRJ od 22.12.1960 unapređen u čin kontraadmirala
      Ukaz br.62 VKOS-a od 22.12.1968 unapređen u čin viceadmirala
      Ukaz br.14-34 VKOS-a od 22.12.1974 unapređen u čin admirala

52.   RADELIĆ, Ivan, BRANIMIR rođen 20.3.1916 u Gradac (Ploče)
      Ukaz br.62 VKOS-a od 22.12.1968 unapređen u čin kontraadmirala

53.   RADOSAVLJEVIĆ, Novak, MIODRAG rođen 9.11.1923 u valjevu
      Ukaz br.48-51 VKOS-a od 22.12.1972 unapređen u čin kontraadmirala
      Ukaz br.4-41 VKOS-a od 22.12.1977 unapređen u čin viceadmirala

54.   RANDIĆ, Ivan, IVAN rođen 3.12.1911 u Rijeci
      Naredba br.21/I Predsjednika FNRJ od 22.12.1959 unapređen u čin kontraadmirala

55.   RUSTJA, Franc, FRANJO rođen 30.3.1905 u Trstu
      Naredba br.15/I Predsjednika FNRJ od 22.12.1960 unapređen u čin kontraadmirala
      Ukaz br.62 VKOS-a od 22.12.1968 unapređen u čin viceadmirala

56.   SIMIĆ, Živan, MILOSAV rođen 10.3.1937 u Šabcu
      Ukaz br.1/76 Predsjednika SFRJ od 22.12.1990 unapređen u čin kontraadmirala

57.   SIMURDIĆ, Ostoja, PETAR rođen 29.5.1919 u Drvaru
      Ukaz br.54 VKOS-a od 22.12.1970 unapređen u čin kontraadmirala

58.   SMILESKI, Simo, KUZMAN rođen 24.4.1924 u Skopju
      Ukaz br.62 VKOS-a od 22.12.1968 unapređen u čin kontraadmirala

59.   ŠIMIĆ, Petar, PETAR-KRSTO rođen 28.4.1932 u Bihaću
      Ukaz br.5-44 Predsjednika SFRJ od 22.12.1980 unapređen u čin kontraadmirala
      Ukaz br.1/49 Predsjednika SFRJ od 22.12.1986 unapređen u čin viceadmirala
      Ukaz br.1/66 Predsjednika SFRJ od 22.12.1989 unapređen u čin admirala

60.   ŠTOK, Karlo, DRAGO rođen 17.10.1929 u Sežani
       Ukaz br.7-40 VKOS-a od 22.12.1978 unapređen u čin kontraadmirala
      Ukaz br.3/43 Predsjednika SFRJ od 22.12.1985 unapređen u čin viceadmirala

61.   ŠURKALO, Marin, DINKO rođen 13.7.1920 u Šibeniku
      Ukaz br.69 VKOS-a od 22.12.1969 unapređen u čin kontraadmirala

62.   TADIN, Ivan, DUŠAN rođen 31.3.1905 u Kaštel Kambelovcu
      Ukaz br.139 VKOS-a od 22.12.1964 unapređen u čin kontraadmirala

63.   TOMŠIĆ, Josip, JANEZ rođen 16.3.1909 u Postojni
      Naredba br.32/I Predsjednika FNRJ od 29.11.1958   unapređen u čin kontraadmirala

64.   TRUTA, Srećko, LJUBOMIR rođen 20.12.1915 u Zlarinu
      Naredba br.22/I Predsjednika FNRJ od 22.12.1961 unapređen u čin viceadmirala
      Ukaz br.69 VKOS-a od 22.12.1969 unapređen u čin admirala

65.   VESELINOVIĆ, Mladen, IVAN rođen 30.7.1929 u Kikindi
      Ukaz br.7-40 VKOS-a od 22.12.1978 unapređen u čin kontraadmirala
      Ukaz br.3/43 Predsjednika SFRJ od 22.12.1985 unapređen u čin viceadmirala

66.   VILOVIĆ, Marin, TIHOMIR rođen 24.9.1924 u Korčuli
      Ukaz br.6-40 VKOS-a od 22.12.1975 unapređen u čin kontraadmirala
      Ukaz  VKOS-a od 5.7.1978 unapređen u čin viceadmirala
      Ukaz br.2/19 Predsjednika SFRJ od 5.7.1984 unapređen u čin admirala

67.   VRANJEŠ, Rade, MILAN rođen 22.9.1922 u Brinje (Ogulin)
      Ukaz br.69 VKOS-a od 22.12.1969 unapređen u čin kontraadmirala
      Ukaz br.6-40 VKOS-a od 22.12.1975 unapređen u čin viceadmirala

68.   ŽARKOVIĆ, Milovan, VIDOJE rođen 10.6.1927 u Nikšiću   
      Ukaz br.2/34 Predsjednika SFRJ od 9.9.1982 unapređen u čin rezervnog kontraadmirala

69.   ŽARKOVIĆ, Veljko, BOŽO rođen 22.12.1920 u Đevđeliji
      Ukaz br.69 VKOS-a od 22.12.1969 unapređen u čin kontraadmirala

70.   ŽUTIĆ, Đoko, STEVAN rođen 9.8.1919 u Zemunu
      Ukaz br.68 VKOS-a od 22.12.1966   unapređen u čin kontraadmirala
      Ukaz br.6-49 VKOS-a od 22.12.1973 unapređen u čin viceadmirala

71.   ŽUŽULJ, Stipan, JOSIP rođen 20.2.1923 u Imotskom
      Ukaz br.68 VKOS-a od 22.12.1966 unapređen u čin kontraadmirala
      Ukaz br.14-34 VKOS-a od 22.12.1974 unapređen u čin viceadmirala

Dva pitanja:
1. šta je VKOS
2. Zašto imaju svi admirali dva imena?

madmitch, VKOS je Vrhovna Komanda Oružanih Snaga.

Dva imena imaju jer je prvo njihovo vlastito a drugo, pisano malim slovima, ime oca.

Preteče ne Boro.

Hvala

Zahvaljujem kolega Pecotić, na ovoj odličnoj i kompletnoj listi admirala JRM :super Drago mi je da je ovaj topic na kraju ipak ispunio moja očekivanja sa ovim Vašim prilogom :)

Možete li naći izvor za 15 admiralskih mjesta po ratnom ustroju? U Kraljevini su 1941. bila samo tri?

Sedamdesetak osoba tako visokog ranga dovoljno je za zaključivanje o kadrovskim prilikama, pa i politici kadroviranja. Zanimljiv je put Stane Broveta, koji je u prvom redu bio vojni diplomat i obavještajac: kontraadmiral postao nakon 50. godine života, a dostigao i admiralski čin (tri zvjezdice).

Odgovara stvarnosti da je pok. admiral Brovet dobio prvu admiraldku zvijezdicu poslije 50-te godisnjice zivota.

Uza specijalnost mu je cak i odmogla da, obzirom na svoje sposobnosti, dosegne admiralski cin i ranije. Vjerujem da ce sa mnom sloziti svi oni koji su poznavali admorala Broveta, da je vise nego zasluzio taj cin kapacitetom svojih osobnih i strucnih karakteristika. Visoki oficir koji je dostojno reprezentirao svoju profesiju i organizaciju. Starjesina koji je znao sto je cast.. iako vremena iz clanka 11. takvima nisu bas isla na ruku.

Pored pok. admirala Broveta, jos nekolicina kadrova iz bivse JNA je dosegla visoke polozaje i zvanja u armijama zemalja iz ex-YU, a dio su svoje karijere proveli u obavijestajnoj zajednici:

Branko Krga, gen-pukovnik- bivsiNGS VSiG, sada docent na novo otvorenom Fakultetu za diplomaciju u Bgd-u
Dario Matika- brigadir HV (bivsi mornaricko-tehnicki starjesina u BI Zagreb)- sada se bavi razvojem u OS RH, predavac na Sveucilistu u Rijeci

 

Адмирала Бровета сам имао прилику да упознам. Мислим да је то био један од најбоље образованих и најквалитетнијих официра у тој бранши. Осим тога имао сам могућност да прочитам његов адмиралски рад (стручни рад који израђује кандидат за генерала - адмирала). Из "поузданих" извора знам да га је лично урадио. Обично су помагали, а понекад и у целини то радили разни помоћници. Не само то, тај рад је врло, врло квалитетан. Рад се односио на организацију и технолошки аспект савремених обавештајних система (прикупљања података).

Није он једини који је после 50-те постао адмирал (генерал). Негде крајем 70-тих и 80-тих година то је мање више било нормално да се први генералски чин добије око 50-те године. Генерали су по закону одлазили у пензију са навршених 60 година живота тако да је свако од њих могао 10-так година да службује као генерал. Чиним ми се да је горња граница за добијање чина генерала - генерала (заправо добијање указа - постављења на положај генерала) била 52 или 53 година. Касније, у ВЈ то је спуштено на 50. Ко пређе те године могао је постати генерал само посебном изнимном одлуком председника а тога је била врло, врло ретко. Овде изузима ратне године када то правило из разних разлога није важило.

Brovetove sam godine unaprijeđenja u kontraadmirala spomenuo u kontekstu toga da je, dakle, kasno postao admiral s jednom zvijezdicom, a dogurao je do tri (istina, zbog političke dužnosti).

Postovani KontraAdmiral1,

pok. admiral Stane Brovet nije admiralski sidra nosio zahvaljujuci politickom napredovanju, bio je ono sto se u kosarci kaze MVP, ali njegov rad nije bio javan, tadasnja infrastruktura nije bila u stanju pratiti njegove inpute. Naravno, nacionalni kljuc je tada bio prisutan, iako je moje osobno misljenje da u njegovom izboru za visoki oficirski cin nije bio presudan ni taj elemanat.   

Pozor: nisam rekao da je admiralstvo stekao zahvaljujući političkom napredovanju, nego da je treću zvijezdicu stekao na političkom mjestu (zamjenik ministra obrane).

Kontraadmiral1- razumjeli smo se odlicno, samo dopunjujemsa  pricom da iznimka potvrdjuje pravilo

Ја не видим ништа чудно што је Бровет на тој "политичкој" дужности добио виши чин. Прво, у то време то и није била политичка дужност у данашњем смислу. Сви виши официри, а апсолутно сви генерали и адмирали су били чланови СКЈ тако да утицај партије, као што се то данас чини није био пресудан. Дакле, није дошао партијском комбинаториком или прерасподелом између коалиционих партнера у власти, како то данас често бива на тим дужностима. Друго, тада на тим дужностима није било цивила, већ су то била искључиво формацијска места за официре (генерале-адмирале). Да није био он, био би неко други. Треће, не би био ни први ни последњи (да је СФРЈ поживела) који је генералске (адмиралске) чинове или више генералске чинове стекао изван вида-рода или чисто стручне војне службе. Сећам се да је секретар комитета СК у ЈНА (могуће и помоћник ССНО за МПВ) једно време био адмирал Вранеш, прво као контра-адмирал, да би потом постао и вице-адмирал. Безбедност, обавештајна служба и органи за МПВ су били праве интервидовске службе.

Један анегдота изван теме. Адмирала Вранеша сам запамтио због тога што га је мој војник "издриблао" на пријавници. Важило је правило да се генералима и адмиралима у униформи не тражи пропусници, осим ако се то посебно не нареди. Међути, војник-полицајац није добро знао морнаричке чинове, па је од адмирала мислио да је подофицир. Зауставио га и тражио му пропусници не пуштајући га да уђе док је не покаже. Срећом адмирал био фин човек, потрудио се, преврнуо џепове и нашао пропусницу, чак се извинио што је није одмах нашао.

Na nekoliko mjesta na Palubi već se nekoliko puta spominje neprepoznavanje činova. Pa je li moguće da je to bila tako rašireno, ne samo na razini anegdote ili vica?

Ima dosta anegdota za neprepoznavanje mornarickih cinova, pogotovo u jedinicama koje su se sretala sa mornarickim starjesinama u unutrasnjosti...

Nije cudo nepoznavanje mornarickih cinova recimo u Beogradu, ja ih i danas ne poznajem dovoljno dobro, sluzio sam u Nis-u i nisam se sretao sa mornarickim cinovima, tako da nisam imao potrebe da ih tada naucim. ;)

Чак и многи, посебно млађи официр нису одмах могли да идентификују поморске чинове,а посебно не кога од официра у морнаричким униформама треба да ословљавају као и у КоВ (МТ официре), а које поморским чиновима. Није то ништа необично када се у неким гарнизонима морнарички официри нису појављивали годинама. У Сомбор су једно до два пута годишње долазили припадници РРФ на гађање из пешадијског наоружања. 99% војника и 50% старешина није знао да официре ослови како треба, без обзира што су то учили на почетку обуке и што су у свакој чети биле окачени панои са чиновима у ЈНА.

Moram samo da se nadovezem na pricu . Moj prijatelj vojni policajac 1991 u Splitu  koji je i tadasnjeg komadanta VPO Kandica obezbedjivao nije znao mornaricke cinove kao i mnoge njegove kolege vojni policajci jednostavno niko ih i nije terao da nauce dok u Puli vojnici mislim na one koji su nosili smb uniformu su znali jer je to bilo u sklopu nastave .

Akmo se vratit na temu, da nam Komanda ne intervenira crvenilom.
Dakle, ako sam dobro iščitao, od 71 admirala JRM-a koje navodi Pecotić tri su zvjezdice postigli čak njih 13:
M. Jerković - 1956.
J. Černi - 1961.
B. Pecotić - 1968.
Lj. Truta - 1969.
I. Purišić - 1974.
B. Mamula - najkasnije 1979. – od 1983. admiral flote (četiri zvjezdice)
T. Vilović -1984.
S. Letica - 1986.
B. Grubišić - 1988.
P. Šimić - 1989.
S. Brovet - 1989.
Lj. Jokić - 1990.
M. Kandić - 1991.

Budući da je najveći dio tih admirala bio na čelu RM ili Vojnopomorske oblasti, mogu li nam stručnjaci identificirati njihova mjesta i uloge u razvoju JRM? Koje su bile osobitosti, specifičnosti tih admirala; možda su zagovarali posebne koncepcije i sl?

Cini mi se da S. letica nije bio admiral JRM??!!!

Prema Pecotićevu popisu jest:

LETICA, Ante, SVETOZAR rođen 4.4.1926 u Podgori
      Ukaz br.14-34 VKOS-a od 22.12.1974 unapređen u čin kontraadmirala
      Ukaz br.7-40 VKOS-a od 22.12.1978 unapređen u čin viceadmirala
      Ukaz br.1/40 Predsjednika SFRJ od 10.9.1986 unapređen u čin admirala.

(Valjda za 1986. treba stajati ukaz predsjednika Predsjedništva SFRJ).
Hm, čini se da u nekim izvorima pogrešno piše da je 1991. bio promaknut/unaprijeđen u admirala Hrvatske ratne mornarice. U HRM-u je komodora između kbb i kontraadmirala kao najniži admiralski čin, ali opet, sigurno bi mu priznali čin iz JRM ("tri štrafte"), a ne da ga prime kao viceadmirala, pa unaprijede u admirala. Godine 1996., prije umirovljenja, postao je stožerni admiral/admiral flote.

Ono sto sigurno znam je da je S. Letica sa mjesta NS VPO premijesten na mjesto Pomocnika NGS JNA za RM. Ni jedno ni drugo mjesto nisu bila formacijska admirala sa 3 zvjezdice. Admiral Letica je strasno zelio biti Komandant VPO, smatrao je to krunom karijere mornarickog oficira, ali je to mjesto preuzeo admiral Vilovic Tihomir.

Krajem 1986. ili pocetkom 1987. je vec bio u mirovini, znaci, sigurno nije bio postavljen na formacijsko mjesto admirala (general-pukovnika).

Kao kbb bio je komadant granicne brigade.

Dobro, ako Letica i nije bio admiral (gen-puk), ostali jesu. Dakle, što su oni dali JRM-u, koje su probleme trebali riješavati, koliko su u tome uspjeli? Ovo pitam znajući, naravno, da je razvoj oružanih snaga pretežno ovisio od vrhovnog zapovjednika (i kruga njemu bliskih), da je Jugoslavija bila nerazvijena, itd.

[attachment=1]
Bocinov Dragoljub
 1933-2003

KontraAdmirale1,

prijedlog je veoma dobar, da se ocijeni doprinos visokih starjesina shodno nihjovom polozaju, cinu, ..

Milsim d aje auditorij ovog foruma kompetentantan da iznese objektivnu ocijenu ali i da prethodno odabere metodu,kriterije za ocijenjivanje..

Predlazem ti da pokrenes temu, preldozis)mo) metode, da se usaglase parametri promatranja i da se forumasi ozbiljno prihvate posla..
takv bi se rad mogao i publicirati..vjerujem da bi bio veoma vrijedan doprinos i nesto originalno, novo..

Imas moju podrsku i aktivno ucesce..

Istina, postao sam starješina (razvodnik), ali to je zasad preteški zadatak za mene. Tu su, koliko sam dosad u toku stvari, Brodski, jadran2, Prodanić te drugi stariji specijalisti. To ne znači da neću dati svoj skromni doprinos tako ozbiljnoj zadaći.

Prijedlog je odlican, bilo bi dobro vidjeti koji su faktori bili presudni da neko dodje do tako visokog cina u RM, a mozda i to da su se otvarala nova formacijska mjesta za pojedine ljude. koliko su civilne strukture poznavale te ljude u svojim sredinama (po aktivnosti- ili su samo sluzili za potpisivanje, primanje plate i unistavanje alkoholnih pica). Kakav su doprinos u JRM-JNA napravili svojim admiralskim zadacima (ili je to bila forma da bi se polozilo da se dobije cin). Sada se pitam zasto se nije diskutovalo o tim njihovim rjesenjima, mozda ucilo na MVA. Koliko su bile javne te njihove odbrane zadatka-problema (kakvim su se problemima bavili). Naravno ako sve to nije bila forma za dobijanje cina.

 Polako ljudi!
 Na osnovu kojih kriterijuma mi sada možemo ocenjivati pojedinačni doprinos tada naj viših oficira u RM? Da li znamo ko je šta od njih uradio, a ko šta nije od toga što je trebalo? I šta su oni to trebali da urade da bi zaslužili čin ? Da li smo baš kompetentni da ocenjujemo njihove ispitne vežbe kada su polagali za Admiralski čin ??? Kao i u svakom poslu bilo je i ovakvih i " ovakvih"! Hajde da ustanovimo neke norme pa da svakog pojedinačno ocenimo kroz to!

što se tiče admiralskih zadataka, pitanja koje pokreće seaman, svakako da oni nisu mogli biti javni budući da sami po sebi odaju vojnu tajnu. primjerice, možda se u nekome planirao preventivni udar čak i na luku Taranto. :angel: Druga je bevanda koliko su uopće ideje iz tih dakle vrhunskih (po definciji operativnih, pa i strategijskih radova) bile razmatrane u samom vrhu RM i OS.  O tome se možemo samo pitati, jer, koliko mi je poznato - nema istraživanja. Ona bi bila vrlo zahtjevna, već samim time što traže, mislim, koordinaciju najmanje četiriju stručnjaka: dvojice vojnih i dvojice povjesničara. Povjesničari bi tu bili da provjere kontekst. Konkretno, npr. koliko su u nekom vremenu neke koncepcije i u državama-leaderima bile razrađene ili uopće poznate; koje su bile prozvodne i druge infrastrukturne mogućnosti, i sl. Posao drugog para vojni stručnjak - (vojni) povjesničar bio bi da pokuša oboriti ono do čega je došao istraživački par.
Naravno, sve je to modelski lijepo, ali je i skupo.
Što se tiče moderatorovih sumnji  glede (ne)kompetentnosti, koliko mogu zaključiti na temelju dosadašnjeg Paluba-renja, ima i vrlo kometentnih ljudi, koji su, k tomu, očito i sami zauzimali visoke položaje. Oni bi sigurno mogli dati okvirnu metodologiju. Mislim da je borbena gotovost svijesti vodećih pripadnika Palube na takvoj razini da će pokušavati razumijeti doba u kome je nešto nastajalo. Konkretno, ako je netko završio učilište imena Vorošilova, svakako nosi (koliki?, kakav?) dio tog školovanja, možda i misaone paradignme. No, što ako je neke orijentacije u specifičnim uvjetima tako kreativno primijenio da su i na seminaru u Annapolisu izazvali češkanje po glavi i bradi?       

Rješavanje zadaća obično se provodi na svom i dijelu protivničkog teritorija. Raspoloživim snagama i tehnikom u zadanom vremenu. Moguće je izvoditi razne trenaže, čak i na Marsu. Ostaje pitanje, može li se takva ideja provesti u život? Svi putevi proizlaze od idejne zamisli. Do realizacije je dug put. Trenaž ima svoje elemente bez kojeg se ne može provoditi. Onaj tko ga je radio najbolje znade što on sadrži. Za proigravanje traži se znanje, brzina i vještina. Malo drskosti kod trenaža nije na odmet.

Kolko znam, za polaganje admiralskog/generalskog cina, bilo je potrebno izvesti vojnu vezbu sa zadanom tematikom, tako da ne verujem da je tu bilo neke velike tajne. Ne znam kako je bilo stanje za strucne radove, ali verujem da su i oni morali biti javno objavljeni, tako da i to ne bi spadalo pot domen vojne tajne.
E sada pitanje je jel mi imamo naslove tih vojnih vezbi i strucnih radova (ako su ih generali/admirali objavljivali uposte).
Mozda bi se njihov doprinos mogao odcenjivati i za reforme koje su oni sproveli, ili za uvodjenje novih sretstava u upotrebi, ali je to malo problematicni, jer neki admiral/general je mogao doticno sretstvo planirati, a drugi uvesti u naoruzanje.
Ipak bi trebalo da se ovo odcenjivanje malo bolje uoblici da bi mogla dati realna ocena za nekog admirala/generala.

Za uvođenje novih sredstava u upotrebu nisu bili nadležni generali/admirali, već je postojala redovna procedura na koju su oni imali malo ili češće ni malo uticaja.

Sa ove vremenske distance, mislim da je lako biti posle bitke general. Hteo sam reći da nije problem sada uočavati stvari, ljude i događaje koji su manje ili više uticali na tok istorije pa i tok karijere nekog oficira/generala/admirala, ali tada uočiti iste stvari, e, za to je trebalo biti baba Vanga. Moje mišljenje je da možemo ovde ispisati stotine postova i stranica, ali kao u pačjoj školi, u ocenjivanju generala/admirala nećemo se odmaknuti dalje od početka.

Ako ipak krenemo u to, naravno da ću se uključiti i ja sa onim što znam i koliko mogu. Ak me žena pita šta sam radio, reći ću joj da sam so sijao. Teško njojzi ako nevjerova! - (mali citat iz Gorskog vijenca)

Boro Prodanic veli:

Pa i oni su bili dio te procedure, makar kao inicijatori ili poboljšivači u primjeni. Koliko mi je poznato AFŽ nije bio dio te procedure. ;)


Upravo zato sam istaknuo da mislim da smo zreli pokušati razumijeti ta doba, npr. vrijeme flote u doba adm. Jerkovića, da ne idemo bliže. Podrazumijeva se da će ozbiljni ljudi razmatrati ograničenosti - i potencijale - određenog vremena. Pa valjda oko 76,5 posto radnje nekadašnjih romana mladima može izgledati glupo, jer će reći: A zašto Romeo Juliju nije nazvao mobitelom?  
  

Pa nije li i to mnogo - nešto započeti? Mislim da je na Palubi - da citiram omiljeni pojam jednog starješine (razvodnika samog sebe) - kritična masa ljudi koji imaju neka stručna znanja, pa i neposredna iskustva koja bi se mogla (trebala? morala?) ostaviti drugim generacijama. Istraživanje vojnopomorske povijesti, koliko znam za slovenske i hrvatske znanstene i stručne institucije, blago kazano, nije među prioritetima. Bilo bi šteta da znanja i osobna viđenja (!) Brodskog, Džumbe, Prodanića i drugih ostanu privatna. na temelju postova i sajtova već će neki, pametniji od nas, možda polaznika pačje škole, priznati da smo guske (gusani) koje su spasile Rim.
     

Odlično.



 Brzo u pačju školu naučiti pravilno citirati Njegoša. ;)

Давати оцену у виду коначног суда о неком не можемо, па чак и адмиралима (или генералима). Али можемо давати мишљење и критички суд о догађајима, укључујући и  опремање РМ, кадровским решењима (па и о унапређењима), организацију и сл. Наравно уз неке аргументе.  Сматрам да пишући на форуму у много чему то већ и чинимо (дајемо суд о појавама, догађајима, па и личностима), тако да нема потребе да се отвара нека посебна тема.

Što se tiče naših znanja, ona su poslužila kada je trebalo. Djelić tog je već prezentiran na Palubi. Ono drugo će ostati u uskom krugu jer nije za javnost. Neka viđenja smo međusobno raspravili i ovdje pretresamo dio stare slame. Ostatak će otići sa nama u crnu zemlju. Ne vidim više svrhe ovoj raspravi.

Ako sam dobro shvatio, Džumba (inače u svojim prilozima vrlo sistematičan) nije za veću sistematizaciju/usustavljenje, iako to nije "konačni sud"; a Brodski ima meni vrlo čudnu gnoseologiju pred kojom se elegantno povlačim.   

Mogu se uspostaviti elementi za ocjenjivanje, nesto poput sluzbene ocijene..

Na Palubi počele Stilske vježbe

Istria, time bi mi sebi neovlašćeno uzeli neka prava koja po mom mišljenju nemamo (ako od naših rasprava napravimo nešto kao sistem ocenjivanja). Osim toga, kao što sam već rekao, vremena i uslovi su se drastično promenili, tako da ocene sa današnjeg aspekta nisu isto što bi bile sa aspekta vremena kada su ti ljudi delovali u sastavu JNA/JRM. Mada, to možda i jeste istorijski aspekat - dati ocenu nečega sa određene istorijske distance (ali, za ovo je distanca još uvek previše mala). Tako da ne znam šta da mislim, osim da nastavimo kao i do sada, što reče Džumba.

@kontraAdmirale, naš uvaženi kolega ima nick Brodarski, a ne Brodski.

Isprika - bio je lapsus calami.

Boro,

upravo tako, kako sa povijesne distance cijeniti ucinak visokog oficira?

Normalno, ogranicenje bi trebalo vaziti samo za profesiju, van svake ideologiziranosti.. veliki bi to bio posao..vjerujem doktorat iz vojne andragogije sama uspostava parametara za ocijenjivanje ucinka.. zar politicere ne cijeniomo po ucinku kada izlaizmo na izbore..

Lako je posle 10-20-30-40-50 godina suditi i komentarisati o ljudima i dogadjajima.Vremena se menjaju,ideologija takodje,a o tehnici da i ne govorimo.Svaki onaj koji je odabrao vojni poziv kao izazov i nadahnuce,sebe posle Akademije nevidi kao potporucnika,nego kao buduceg kapetana bojnog broda i zasto ne i admirla?Videli smo kako ti  potporucnici rastu i razvijaju u ,PK,PF,PBB,KK,KF.....,ali na zalost i kako neki upropastavaju svoju vojnicku karijeru.Subjektivno bi bilo da o necijoj karijeri sudimo posle toliko godina,ipak je to istorija,a za svaku istorisku cinjencu treba verifikacija od tri razlicita izvora da bi postala verifikovana,odnosno priznata kao istoriska cinjenica.I jos nesto-nazalost u ovim krajevima vlada neki cudan mentalitet-onaj koji radi i stvara ,a i postize ,uvjek je na "vjetrometii" za razliku od "ziherasa"koji svoj rad i karijeru svode na procenu tudjeg rada i nalazenju tudjih gresaka.Promenio se sistem,ideologija-shvtanja i mentalitet su ostali gotovo isti

Ma slažem se Istria, ali suviše dugo sam bio vojnik da bi sad odjednom počeo da olako ili ne, ocenjujem starije.

Ocenjivanje ljudi inače mi je tokom vojne karijere bio jedan od najtežih poslova. Znao sam i po više od mesec dana da radim na oceni za jednog potčinjenog, iako sam nakon 3, 4 ili više godina rada sa njim imao sijaset elemenata, događaja, realizovanih ili ne poslova, kazni, nagrada kao elemente za odlučivanje o oceni... Ocena je kasnije pratila tog čoveka i uticala na njegovu karijeru i život uopšte, zato sam se uvek trudio da budem koliko god je to moguće realniji, mada, dok god ljudi ocenjuju, ocene će biti subjektivne, više ili manje.

A za formulisanje parametara za ocenjivanje ljudi o kojima ovde govorimo, potpuno si u pravu, trebala bi dobra disertacija po kojoj bi onda mi "radili". Kad je već tako, zar nije pomalo pretenciozno sa naše strane da se u to upuštamo? Da li smo mi svi skupa za to dovoljno kvalifikovani? Šta ćemo kad ocene počnu da daju članovi koji su se rodili na primer 10 godina nakon smrti nekog admirala? A šta kad na date ocene počnu da utiču razni drugi faktori, pa i famozna tačka 11 Pravilnika?

Mislim da je bolje da se na vreme manemo ćoravog posla. Mi možemo samo da dajemo svoja lična i slobodna mišljenja, što inače i radimo na forumu, i to veoma efikasno i dobro, po mom mišljenju (a i po činjenici da broj članova i gledanost/čitanost foruma pokazuje stalnu tendenciju rasta).

Ajde da to onda ne bude neko striktno ocenjivanje, mozemo da uradimo neku retrospektivu onog na cemu su cenjeni admirali radili, za sta su se zalagali i sta su forsirali.
Sigurno je bilo tu oficira koju su naginjali prema podmornicama, ili protivpodmornickoj borbi, neki drugi recimo da su forsirali desantne jedinice, ili recimi udarne jedinice.
Znaci ne ocenjivanje, vec cisto naklonosti prema pojedinim pravcima u razvoju RM.

Boro,

sve je krenulo od sugestije uvazenog KontraAdmirala1 o tome da se vidi sto su "admirali JRM radili osim sto su bili dezurni u icu i picu". Nisam sklon takvim ocijenama, ako vec cijenimo ljude onda da vidimo koji su to parametri za ocijenjivanje.. metode.. jednostavno bez etiketiranja, ideologiziranja (osim u iznimkama koji potvrdjuju pravilo u obliku anegdota, humoreski, satire pa i komediografije sto se provlaci u nekim pricama na Palubi)

Sam nisam spreman da se u tako nesto upustim zbog nedostatka vremena ali mislim da je izvodivo.. slazem se.. corav posao..

   
  Istria 052,  :klap :klap :klap!
 Zato sam i napisao da mi ipak nismo za takav posao.
 Ko Hoće neka radi! Biće mi verujem interesantno da čitam i naučim nešto.

I ja sam spreman da učim Kile. ;)

Intervent - samo radi istine s povijesne distance od jučer (10. siječnja/januara 2010.), kako opet, zaredano, ne bih bio pogrešno shvaćen. Istria, ne spominjem admiralsko "iće i piće" nego:
"Akmo se vratit na temu, da nam Komanda ne intervenira crvenilom.
Dakle, ako sam dobro iščitao, od 71 admirala JRM-a koje navodi Pecotić tri su zvjezdice postigli čak njih 13:
M. Jerković - 1956.
J. Černi - 1961.
B. Pecotić - 1968.
Lj. Truta - 1969.
I. Purišić - 1974.
B. Mamula - najkasnije 1979. – od 1983. admiral flote (četiri zvjezdice)
T. Vilović -1984.
S. Letica - 1986.
B. Grubišić - 1988.
P. Šimić - 1989.
S. Brovet - 1989.
Lj. Jokić - 1990.
M. Kandić - 1991.
Budući da je najveći dio tih admirala bio na čelu RM ili Vojnopomorske oblasti, mogu li nam stručnjaci identificirati njihova mjesta i uloge u razvoju JRM? Koje su bile osobitosti, specifičnosti tih admirala; možda su zagovarali posebne koncepcije i sl?"

Gospodine kontraAdmiral1 dozvolite da se obratim i ako smem da napišem nešto.
Po mom ličnom sudu 13 admirala sa "3 zvjezdice" a ja bih ipak tekao "teških" admirala, jer ipak nije to lako nositi, i nije preterano mnogo. Ja sam iskreno očekivao i manje.
Kada pogledamo godine 1956.-1961-1968.-1969.-1974.-1979.?-1984.-1986-1988.-1989.-1990.-1991., vidimo u početku skoro pravilni vremenski rok od 4-5 godina. Za kasnije je interesantno videti na kojim dužnostima su bili drugovi admirali. Treba uzeti u obtir da kod preuzimanja dužnosti KVPO nemaš 3 već "samo" dve zvezdice, vremenom dobiješ treću a brzo posle toga penzija/oliti mirovina.
Tako da svi zagovornici "teorije" da nismo baš toliko sveznajući da o svakome možemo KVALITETNO I ARGUMENTOVANO suditi imaju od mene  :super
Toliko i dozvolite da se udaljim. Hvala.

Nije mi jasno je li TNT024 misli da 13 (ili 12, ako Letica u JRM nije to postao) admirala sa 3 zvjezdice "i nije preterano mnogo" ili "ja sam iskreno očekivao i manje". Meni se, kao laiku, čini da je u sklopu modela (korigirane) piramide kontraadd. - viceadm. - admiral, 12 ili 13 admirala bilo mnogo. Naravno, to bi trebalo provjeriti: koliko ih je dobilo treću zvjezdicu godinu-dvije prije umirovljenja.
TNT024 veli da "svi zagovornici "teorije" da nismo baš toliko sveznajući da o svakome možemo KVALITETNO I ARGUMENTOVANO suditi imaju od mene  :super". koliko mi je poznato, ni ja, a ni (ako  smijem zboriti u njihovo ime) Istria i Seamen, nismo tvrdili da smo (posada Palube) "sveznajući". Kvaliteta i argumentiranost se razvijaju i bruse... No, opet se javljaju spoznajnoteorijske i koncepcijske ograde, pa je bolje da se povučem u ilegalu.

Za pocetak moze se pored svakog admirala dodati kolone a) da li je obavljao duznost KVPO i b) zadnja formacijska duznost  c) najvise komandna duznost d) najvisa stapska duznost  .. evo nekog pocetka..

Sada kada malo bolje pogledam sam mišljenja da 13 (12) admirala sa 3 zvezdice nije mnogo za 36 godina (1956.-1991.).
Ako se uzme za model 1-2-4 (1 admiral - 2 viceadmirala - 4 kontraadmirala) dobijamo 12 admirala + 24 viceadmirala + 48 kontraadmirala odnosno ukupno 84 osobe sa činom admirala. Uvaženi @kpecotic je u listi koju nam je prikazao naveo 71 lice. 13 admirala "štrči" iz metoda koji nije ni najmanje vojnički. Admiral je bio uz pokojnog Predsednika, tako da sigurno čin nije dobio na moru i od mora, drugi su admirali radili na "kontinentu" u interesu mornarice a i države. Tako da kada se pogleda piramida RM to bi trebalo da bude to. Vojna piramida koliko sa jedne strane donosi, toliko ili još više odnosi. Malo dete - mali problem, veliko dete - veliki problem.

Napomena:

to sto je aadmiral bio uz pokojnog presjednika veliki je kompliment za tadasnju JRM. Nisu oni svoje vojnicke karijere od pocetka gradili uz pokojnog presjednika vec su na mjesto adjutanta (sefa kabineta) dolazili iz drugih jedinica.

VPO je imala cetiri jedinice ranga divizije ( 3 VPS-a i Flotu), znaci 4 formacijska mjesta za "trupne" admirale, bila je intervidovska jedinica.
Kako sam po prirodi svog posla bio povremeno vezan za strane mornarice mogu sada, sa ove distance reci, da je bila umjereno ideologizirana (nema vojske bez ideologije). Po meni, u periodu polovina sedamdesetih do 1990, nije toliko bio problem broja visokih oficira, vec problem visih oficira cina kapetana fregate/bojnog broda kojih je bilo "previse". Djelimicno opravdanje moze se naci da je trebalo na neki nacin odati priznanje generacijama skolovanih oficira koji su nailazili prirodnim prilivom, znaci humani pristup koji je dobrim dijelom karakteristican za odnose u JNA u zadnjih deceniju i pol njenog postojanja, a i sam koncept ONO je zahtjevao "odrzavanje" odredjenog broja aktivnih starjesina za potrebe rezervnog sastava. Efikasnost takvog sistema je upitna, ali da ne zadjemo previse u off.

Bilo bi interesantno usporediti broj aktivnih vojnika, civila na sluzbi  i rezerve danas, sa brojem visokih oficira po Armijama iz zemalja bivse SFRJ sa strukturom JNA, pa i OS SFRJ. Onako odokativno, cini mi se da taj odnos ne ide u prilog sadasnjim Armijama zemalja iz bivse SFRJ, osim mozda u Sloveniji. To je moje subjektivno misljenje, nisam se bavio dublje problemom, ali ni Hrvatska koja jedina ima prirodne uslove za razvoj mornarice, nema ni izdaleka po snazi RM kakvu je imala JRM na njenoj teritorija za vrijme SFRJ. NAravno, u razmatranju potrebne velicine, ne smiju se zanemariti ni nove sigurnosne strukture, odnosno standardi koji su dozvoljeni pojedinim podrucijima, drzavama, koej bi slobodno nazvao "ispod kriticne mase", a vezani su i za brojno stanje visokih oficira.

Istria, sva tri VPS-a su imala rang korpusa, a ne divizije.

Bas tako, po zadnjih fomacijskim promjenama, rang korpusa.

Мислим да погрешно одређујете временски оквир за сагледавање броја адмирала (три звездице, црте на рукаву). То је уствари период од 1945 до 1991. године. То што је први постао 1956. не значи да формацијско команданта РМ (ВПО) место није било предвиђено за адмирала. Ако тако гледамо онда је бројни однос нешто другачији. Друго, ССНО је био интервидовска установа па је нормално да је у њему било формацијских места где су морнарички официри били постављани па неки и унапређени у адмирале (ипак, врло, врло ретко), а неко, опет, дошавши као адмирал унапређен у виши адмиралски чин (као Бровет, на пример).

Постоје различити критеријуму одређивања броја адмирала. Једно мерило је однос према укупном броју људи у војсци (морнарици). Постоји и критеријум према броју официра. Неки просек у свету је један генерал на око 2000 људи у војсци (уствари 1500-2000 гледано на систем одбране) . У неким армијама то иде чак и на око 1000. По мом мишљењу ЈНА је имала вишка генерала-адмирала али не битно. Ако би гледали тај однос према броју данашњих генерала-адмирала (у односу на величину војске) у свим државама бивше СФРЈ, могло би се рећи да их је данас сразмерно више.

Такође, треба имати у виду да је ЈНА практиковала један модел унапређивања који је привидно стваран више генерала иако их "није било". Ради се о томе да су неки (генерално ипак врло мало) генерали унапређени у чин пред пензију (по заслузи или ти народски речено "ради севапа"). Дакле, они би били унапређени и практично одмах потом пензионисани и нису оптерећивали "квоту". Наравно, малу су више "теретили" пензиони фонд.

Ne znam odakle  tri admiralska mjesta po ustroju?
Po ustroju koji je vrijedio za 1941. godinu bila su predviđena slijedeća admiralska mjesta: 1 admiral, 2 viceadmiraala, 7 kontraadmirala. Od viših časnika 39 kbb, 64kf, 75 kk.
Izvor: AVII,p.17. formacija.

Na žalost, nemam uz sebe knjigu kolege Mile Bjelajca Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije (beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2004.). Budući da u "korpusu" koji se bavi starojugoslavenim admiralima nije bilo podatka, konstruirao sam pitanje-pretpostavku o tri admirala poglavito na temelju članka kbb-a M. Ikice "Ratna mornarica bivše Jugoslavije u ratu 1941" (Mornarički glasnik 1/1952). Naime, on na str. 552. kao zapovjednike dvaju glavnih dijelova - Flote (mirnodopska Eskadra) i Pomorske obalske komade - navodi dvojicu kontraadmirala; a zacijelo je i u Štabu/Komandi RM najmanje jedan admiral, i to viceadmiral. Kad se pogleda grafički prikaz ustroja (između str. 556. i 557.)
S druge strane, meni je brojka od samo tri ili četiri admirala izgledala premalenom već s obzirom na broj časnika i drugih pripadnika RM.
Naravno, postoji mogućnost da po ratnom ustoju npr. zapovjednici divizija (kbb-i) postaju kontraadmirali.
Ako je Brodarski koristio AVII, dakle arhivsku građu Vojno istorijskog instituta, onda je zacijelo bilo tako, a ne kao po mojim okolokolnim izviđajima. No, postavlja se pitanje kako to da je i u travnju (aprilu) npr. na čelu Flote bio kontraadmiral?
Uzgred - da se vratimo na temu o admiralima JRM-a - može li se zaključiti da između dviju jugodržava u broju admirala i nije bila velika razlika? 
       

Brodarski je, dakle, koristio podatke iz Vojnoistrorijskog instituta. O admiralima i ostalim temama kvalitetnije će se i argumentiranije raspravljati, ne samo na Palubi, kad se proradi što više građe iz te ustanove. prema dostupnim podacima, Institut posjeduje arhivsku građu s analitičkim inventarom, autorskom, tematskom i geografskom kartotekom, s preko 80.000 kutija uglavnom originalnih dokumenata (500.000 snimaka iz Jugoslavije i preko 1.040.000 snimaka iz inozemnih arhiva te više od milijun dokumenata samo iz NOR-a).
Inače, o ipak nemalom utjecaju (višerangiranih) generala/admirala možemo zaključivati i na temelju ovakvih navoda: "Normalizacijom odnosa sa SSSR-om (1956. godine), uvjeti nabave suvremenih sredstava NVO-a postali su ponovno izuzetno povoljni (krediti, niske cijene, kupnja licenci i mogućnost kupnje bez političkih ustupaka). U vojnom rukovodstvu bilo je kolebanja pa čak i sukoba po pitanju ulaganja u vlastito istraživanje i razvoj jer je određeni broj generala smatrao da u tako povoljnim uvjetima treba odustati od vlastitog razvoja. Zbog toga se planovi NIR-a osjetno reduciraju, a veliki dio istraživačkih i razvojnih projekata prekida se u fazi istraživanja ili proizvodnje (iskoristivost kapaciteta vojne industrije u 1957. godini pada na 40 %, pa čak na 9 % u 1963. godini). Tek 1973. godine odlukama Predsjedništva SFRJ vlastiti razvoj i proizvodnja s usmjerenjem na izvoz ponovno postaju strateškim opredjeljenjem."
Citat je iz obimnog preglednog članka NAUČNOISTRAŽIVAČKI  RESURSI I KAPACITETI JNA. (Alo, Komando, gdje da ubacim taj tekst?)

KontraAdmirale1, ubacite taj tekst u Neraspoređene teme: https://www.paluba.info/smf/nerasporedjene-teme/

Štovani,

nekolicina Vas tu prije svega mislim na gospodu Istria 052 i kontraAdmiral1 izrazili su sumnju u mogućnost da je gospodin Svetozar Letica bio u JRM unapređen u čin admirala. Obrazloženje za njihovu tvrdnju nalaze navodno u činjenici da ga je Predsjednik Republike Hrvatske unapredio u čin admirala Hrvatske RM a zatim i u stožernog admirala Hrvatske RM i da njegova poslijednja dužnost u JRM nije bila formacijski za taj čin.

Gospodo, ni Vaša tvrdnja da nije bio admiral a ni Vaši argumenti zašto to nije bio nisu točni. Točno je samo to da njegovo poslijednje formacijsko mjesto u JRM nije bilo admiralsko odnosno za čin admirala. No Vi ste zaboravili ili niste znali da su svi sudionici NOB-a osim pukovnika i kapetana bojnih brodova odlaskom u mirovinu dobivali jedan čin više. Ovo je vrijedilo i za admirala Leticu. Ako pronađete Službene vojne listove JNA iz 1986 godine uočit će te da je admiral Letica umirovljen Ukazom Predsjednika SFRJ br.1/19 od 10.6.1986.godine u činu viceadmirala da bi zatim Ukazom Predsjednika SFRJ br.1/40 od 10.9.1986.g (za dan JRM) bio unapređen u čin admirala.

Budući da ovaj Portal pretendira na Portal na kojem se raspravlja argumentima a pretpostavljam da učesnici žele da zaključci budu u najvećoj mjeri istiniti molio bih za korektnost u smislu da se za neki podatak za kojeg se smatra da je sumnjiv tako i kaže. Dakle, ja sumnjam da je taj i taj bio to i to i zatim da se navede argument za sumnju. Svaki drugi način izražavanja sumnje na argumentirane podatke smatram običnim naklapanjem.

Na kraju bih iskoristio prigodu da se i ja uključim u raspravu o admiralu Brovetu. Neki ističu kako je kasno dobio prvi admiralski čin neki ističu kako je i ranije trebao biti admiral neki pak tvrde da je bio odličan čovjek i stručnjak itd. Imenovanog gospodina sam, iako sam bio u mornarici od 1967.godine, osobno upoznao 1990 godine kada sam bio polaznik III.klase Škole općenarodne odbrane-Ratne škole. Da mi se nebi ponovilo ponovno križanje teksta zbog famoznog članka 11 reći ću samo ono što je dopušteno vodeći računa o tome da se o mrtvima u principu ne govori ružno. Dakle iz svoji osobnih kontakata, tu mislim na njegova predavanja u navedenoj školi i na odgovore na pitanja koja sam mu ja ili moje kolege postavljali, odgovorno tvrdim da pripada onoj grupi ljudi kojoj ja nikada ne bih dao čin admirala ili generala. Potvrdu ovog mog stava lako se može pronaći na internetu pogotovo ako se ga potraži u društvu Staneta Dolanca. No vodeći se napisanim u prethodnom pasusu ovo ja mislim a ne tvrdim da je to tako.

Sa štovanjem

Колико ја примећујем сви ми овде износимо само мишљење, без обзира колико мене или другима то изгледало као тврдње у виду коначног суда о неком или нечем. 


То што се понекад не сложимо, односно износимо различита мишљења, дајући или не дајући неке аргументе је корисно, бар онима који се или ће се бавити средствима, делима или људима о којима пишемо.

Када је у питању унапређење адмирала Летице у чин адмирала, колега Kpecotic је навео бројеве  војног службеног листа и указа о унапређењу. Рекло би се да је Летица унапређен у чин адмирала након пензионисања. Можда је интересантно видети од када важи унапаређење. Обично се на крају наредбе - указа напише од када важи, без обзира када је указ донет (обнародован).  Односно, да ли је унапређен "ретроактивно" (дакле као активни адмирал) или као резервни (после датума пензионисања). Морам рећи да је и мени било чудно да је у и Хрватској војсци унапређен у чин адмирала, наравно ако је то тачно. Колико знам практично је свима онима који су ступали у армије нових држава признаван највиши чин који су имали у ЈНА. Зашто би Летица био (евентуално) изузетак?

Gospodin kpecotić je jučer među ostalim, napisao kako: „nekolicina Vas tu prije svega mislim na gospodu Istria 052 i kontraAdmiral1 izrazili su sumnju u mogućnost da je gospodin Svetozar Letica bio u JRM unapređen u čin admirala. Obrazloženje za njihovu tvrdnju nalaze navodno u činjenici da ga je Predsjednik Republike Hrvatske unapredio u čin admirala Hrvatske RM a zatim i u stožernog admirala Hrvatske RM i da njegova poslijednja dužnost u JRM nije bila formacijski za taj čin.“
Radi korektnosti, valja prisjetiti da 10. siječnja, nakon što Istria052 veli: „Čini mi se da S. letica nije bio admiral JRM??!!!“ moj malenkost piše:
„Prema Pecotićevu popisu jest: LETICA, Ante, SVETOZAR rođen 4.4.1926 u Podgori   Ukaz br.14-34 VKOS-a od 22.12.1974 unapređen u čin kontraadmirala  Ukaz br.7-40 VKOS-a od 22.12.1978 unapređen u čin viceadmirala   Ukaz br.1/40 Predsjednika SFRJ od 10.9.1986 unapređen u čin admirala. (Valjda za 1986. treba stajati ukaz predsjednika Predsjedništva SFRJ). Hm, čini se da u nekim izvorima pogrešno piše da je 1991. bio promaknut/unaprijeđen u admirala Hrvatske ratne mornarice. U HRM-u je komodor između kbb i kontraadmirala kao najniži admiralski čin, ali opet, sigurno bi mu priznali čin iz JRM ("tri štrafte"), a ne da ga prime kao viceadmirala, pa unaprijede u admirala. Godine 1996., prije umirovljenja, postao je stožerni admiral/admiral flote.“
Dakle, ja sam indirektno pretpostavio (zaključio) da je Letica bio admiral, no valjda sam smio i pogriješiti?!   
Jučer kpecotić nastavlja: „Gospodo, ni Vaša tvrdnja da nije bio admiral a ni Vaši argumenti zašto to nije bio nisu točni. Točno je samo to da njegovo poslijednje formacijsko mjesto u JRM nije bilo admiralsko odnosno za čin admirala. No Vi ste zaboravili ili niste znali da su svi sudionici NOB-a osim pukovnika i kapetana bojnih brodova odlaskom u mirovinu dobivali jedan čin više. Ovo je vrijedilo i za admirala Leticu. Ako pronađete Službene vojne listove JNA iz 1986 godine uočit će te da je admiral Letica umirovljen Ukazom Predsjednika SFRJ br.1/19 od 10.6.1986.godine u činu viceadmirala da bi zatim Ukazom Predsjednika SFRJ br.1/40 od 10.9.1986.g (za dan JRM) bio unapređen u čin admirala."
Odmah zatim stoji: "Budući da ovaj Portal pretendira na Portal na kojem se raspravlja argumentima a pretpostavljam da učesnici žele da zaključci budu u najvećoj mjeri istiniti molio bih za korektnost u smislu da se za neki podatak za kojeg se smatra da je sumnjiv tako i kaže. Dakle, ja sumnjam da je taj i taj bio to i to i zatim da se navede argument za sumnju. Svaki drugi način izražavanja sumnje na argumentirane podatke smatram običnim naklapanjem.“
Doista mi je žao ako se „naklapanjem“ smatra pokušaj da se dođe do sklapanja neke istine, ili, da parafraziram jednu premijerku, da budemo na putu do puta do istine.. Pa valjda se kolegi Istria052 i meni, te drugim Palubnicima, može činiti ono i li ono, pa pitaju. Osim toga, netko može i nešto izričito tvrditi, ali će ga kolege ispraviti, ako znaju ili sumnjaju. Zato smo tu - da na temelju što više (relevantnih) izvora i logičkih (metodičkih) operacija povećamo mjeru istinitosti (te, među ostalim, osjećaja za vrijeme prošlo). Pri tomu, u raspravama, u kojima sudjeluju i nevježe (amateri) i mladi, ni stariji stručnjaci nemaju uvijek uz sebe, konkretno, službene novine. (A kad smo već kod Službenog vojnog lista: meni je i dalje sumnjivo što se 1986. godine spominje „ukaz predsednika SFRJ“. Naime, koliko mi je poznato, 1986/7. Sinan Hasani je bio predsjednik predsjedništva SFRJ.)

Ajde ekipa, svi ste u pravu. Naravno da svatko ima pravo na njihovo osobno misljenje temeljeno na iskustiva i poznanstvima. Istra poznaje admirala Broveta u jednoj situacije,  mozda i vise privatno, dok ga je sjor Pecotic upoznao u sasvim drugacijim okolnostima. Uz to postoje razliciti temperamenti kako pomenutih admirala, tako i pisaca ovih redaka, o kojima opet nije dobro raspravljati.

Srećko Manola, general potpukovnik kada je bio u JRM imao je čin viceeadmirala. Slika sve govori. Nije potrebno puno razglabati. Manola je treći zdesna.

Može li Bordarski nama mlađima (po činu i još više po znanju) reći o kojim je admiralima i višim časnicima riječ, te gdje je i kada fotografija nastala?

U Splitu 1951. godine prigodom posjete HMS Liverpool. Na slici su jedan maršal, dva admirala, dva viša časnika i najstariji dočasnik na brodu.

Na palubi HMS Liverpool Srećko Manola rukuje se sa lordom Louis Mountbatten.

nekako mi se cini da bi trebalo biti ipak znatno kasnije (po izgledu Tita...).

Slazem se komtraAdmirale da svako ima svoje vidjenje i steceno iskustvo pri opcenju sa nekim admiralom i ima legitimno pravo da da svoj sud.Ali me cudi misljenje uvazenog @kpecotica da sve ono sto se kaze pro end kontra nekog admirala shvata kao osobno i neprihvatljivo!

Gospodin Pecotić je meritorna osoba, koja je tijekom svoje službe imala prilike upoznati brojne admirale. Njegovo viđenje je subjektivno, ali u stručnost gospodina Pecotića ne treba sumnjati. Stoga ne sumnjam u njegovo viđenje.

Štovani,

povod moje reakcije na sumnju u vjerodostojnost podataka potakla je rasprava o istom nakon objeve mojih podtaka. Moguće je da sam za malu sumnju u korektnost podataka i sam kriv što sam u popisu koji sam dostavio na portal umjesto termina "Ukaz Predsjednika Predsjedništva SFRJ" koristio termin "Ukaz Predsjednika SFRJ". Dakle, u cjelokupnom spisku svugdje gdje je navedeno "Ukaz Predsjednika SFRJ" treba da stoji "Ukaz Predsjednika Predsjedništva SFRJ". Kratka napomena: sve one admirale koje je unapredio Josiop Broz Tito za vrijeme FNRJ-a nosile su oznaku "Ukaz Predsjenika FNRJ-a", a zatim sve do njegove smrti "Ukaz VKOS-a" ili u prijevodu "Ukaz Vrhovnog Komandanta Oružanih Snaga".

Što se Letice tiče on je unaprijeđen 10.rujna 1986.godine u čin admirala retroaktivno sa danom važenja 1.ožujka 1986.godine (dakle tri mjeseca prije odlaska u mirovinu a na temelju zakona o unaređenju oficira prije umirovljenja proisteklih iz NOB-a.

U diskusiji se također potezalo pitanje kako je Letica bio admiral ako ga je Predsjednik Republike Hrvatske unapredio u čin admirala. Predsjednik Republike Hrvatske Svetozara Leticu nije unaprijedio u čin admirala nego u čin stožernog admirala, a za one koji i dalje sumnjaju prezentiram vam i slijedeće podatke koji se mogu provijeriti:

Ukaz br.1197/91   Predsjednika RH od 26.11.1991 GRUBIŠIĆ, Stipe, BOŽIDAR prevodi se u čin admirala HRM,
Ukaz br.1197/91   Predsjednika RH od 26.11.1991 LETICA, Ante, SVETOZAR prevodi se u čin admirala HRM,
Ukaz br.1197/91   Predsjednika RH od 26.11.1991 ERCEG, Mate, JOZO prevodi se čin pričuvnog kontraadmirala HRM.

I na kraju za "za nevjerne Tome" sve napisano o admiralu Svetozaru Letici znam i iz osobnog iskustva jer sam mu bio poslijednju Načelnik kabineta dok je bio u aktivnoj službi, odnosno, obojica smo istovremeno otišli u mirovinu.

Lijep pozdrav svima!

P.S. U raspravi sam uočio da pojednici ne vode ponekad računa o vremenu u kojem se nešto dešavalo. Moguće je da je admirala bilo mnogo i to bi svakako bilo tako da su oni svi od jednom imali te činove. No to nije tako. Budući da su mi se neki i osobno obratili sa zamolbama da im pokušam smjestiti admirale na pojedine dužnosti na nekakvoj vremenskoj skali obećajem da ću to pokušati i vrlo skoro prezentirati, bar onaj dio za koji sam siguran odnosno za ono zašto sam bio suvremenik.

Poštovani kpecotiću, među ostalim pišete da je „moguće da sam za malu sumnju u korektnost podataka“ i sami krivi zato što ste u popisu umjesto termina "Ukaz Predsjednika Predsjedništva SFRJ" koristio "Ukaz Predsjednika SFRJ". Samo sam uzgred ukazao na tu vjerojatnu pogrešku, ne dovodeći njome u sumnju vašu listu. Isto tako, meni je bilo nesiguran hrvatski izvor koji govori o tome da je unaprijeđen a ne preveden u admirala HRM-a (dakle, priznat mu je čin u JRM-u; što je uobičajeni postupak pri stvaranju novih vojski/država).
No, i sebi predlažem da sada više ne raspravljamo o ovim i drugim stvarima (broj admirala) koje su donijele do stanovitog nerazumijevanja (koja ćemo poslije zacijelo razriješiti), nego da se orijentiramo na vremensku formaciju admirala, što će svakako biti veliki doprinos ovom topicu, kome ćete, uvjeren sam, vrlo pridonijeti, kao i drugim sektorima Palube.   

Poštovani,

ipak je ovaj forum dao vrlo precizan odgovor kada je u pitanju pok. stozerni admiral HRM Letica o njegovoj službi u JRM.

De iure g.Letica je bio admiral JRM,  de facto svoju je karijeru u JRM zavrsio kao viceadmiral.

S pažnjom ću pratiti postove poštovanog kpecotica o admiralima JRM, kako je najavio.

Sve najbolje i u zdravlje !

Ја бих ипак закључио да је  адмирал Летица своју каријеру у ЈНА завршио као активни адмирал. Није било ништа необично да наредбе касне или да важе ретроактивно. Разни су разлози за то. Ја претпостављам да је био испунио све услове за добијање тог чина пре пензионисања и да је то из неких разлога испуштено (заборављено). Накнадном наредбом је то исправљено. Наредбом је наложено да му се унапређење призна (тече и законски и фактички) од наведеног датума (1.3.1986.). Није Летица био једини коме је унапређење важило ретроактивно.

Vidim da su razlicita misljenja o admiralu Brovetu , dobro to je licna stvar i sub jektivna , mene zanima da li neko zna put admirala Broveta od potporucnika do kapetana bojnog broda odnosno njegova sluzba u jedinicama ratne mornarice .Nekada davno sam cuo pricu da broda nije video bilo je u nekim novinama 90 -tih mozda je to tada sluzilo za politicke svrhe . Verovatno je bio komadant neke jedinice ili broda u dugogodisnjoj karijeri.

Poz Barbakan,

kada se vojni starjesina od pocetka karijere opredijeli za neke specificne sluzbe, nemoguce se razvijati istovremeno kroz trupne duznosti. Svakog pojedinca opredjeljuju rezultati u odnosu na specijalnost-sluzbu...

Баш тако како каже Истриа. У обавештајној и служби безбедности, делимично и у логистици, а у ЈНА у органима за морал (укључно и организација СКЈ за ЈНА), скоро ни један генерал није обављао командантске (командирске) дужности осим почетних (командир вода-чете). Углавном су до тог чина дошли кроз обављање разних дужности у том службама. У ЈНА су неки и "шетали" између тих служби. На пример, за начелнике службе безбедности (па и обавештајне)  долазили су људи који су генерали постали на партијско-политичким дужностима. Мени то није нимало чудно. Свака држава (власт) контролише ту (те) дужност избором себи поузданог кадра. Ни данас се то у бити није променило. И не само код нас него и другде, само се то мало финије увија у "обланду".

Admiral Černi na trofejnom jurišnom čamcu.

za ovu fotografiju :klap

Černi s Bugarima.

На слици је и капетан 1. ранга Ђуро Лончаревић. Био је и генерал-пуковник Ђуро Лончаревић. Мислим да је био и командант Нишке армије. Да ли је то исти човек?

Štovani,

listajući vlastiti popis admirala JRM uočio sam nekoliko nedostataka od kojih sam neke već ispravio, kao na primjer umjesto Predsjednik SFRJ treba da stoji Predsjednik predsjedništva SFRJ. No izostavljanje nekih admirala sa spiska (Parmač, Radanović) za mene je predstavljalo mnogo veći propust pa sam se potrudio da izvršim reviziju spiska. Evo, nadam se konačnog, revidiranog spiska koji sam osim dopune ispuštenih admirala-generala dopunio i slijedećim podacima: što su bili po narodnosti, kako su došli u JRM, kada i gdje su rođeni.

 1. ALAČ, Grgo, MIROSLAV; Hrvat; NOB; rođen 25.2.1923; Drvenik (Makarska)
      Ukazom VKOS-a br.4-41 od 22.12.1977 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala
 
 2. ALUJEVIĆ, Pavao, ŽARKO; Hrvat; NOB; rođen 3.7.1922; Split
      Ukazom VKOS-a br.48-51 od 22.12.1972 redovno se unapređuje u čin MT generalmajora
      Ukazom VKOS-a br.8-40 od 22.12.1976 vanredno se unapređuje u čin MT generalpotpukovnika
 
 3. ARAČIĆ, Nikola, NIKOLA; Hrvat; NOB; rođen 6.12.1915; Milna (Brač)
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.15/I od 22.12.1960 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.68 od 22.12.1966 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
 
 4. ARNAUTOVSKI, Klima, MILE; Makedonac; NOB; rođen 22.6.1925; Beograd
      Ukazom VKOS-a br.48-51 od 22.12.1972 redovno se unapređuje u čin MT generalmajora
      Ukazom VKOS-a br.7-40 od 22.12.1978 redovno se unapređuje u čin MT generalpotpukovnika
 
 5. BAROVIĆ, Petar, VLADIMIR; Crnogorac; 12.kl Vojnopomorske akademije; rođen 7.11.1939; Banja Luka
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.1/76 od 22.12.1990 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
 
 6. BOCINOV, Pančo, DRAGOLJUB; Makedonac; 5.kl Vojnopomorske akademije; rođen 27.10.1933; Strumica
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.1/48 od 22.12.1983 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.1/66 od 22.12.1989 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
 
 7. BOGUNOVIĆ, Slavko, PERO; Hrvat; NOB; rođen 20.1.1924; Bačine (Ploče)
      Ukazom VKOS-a br.6-49 od 22.12.1973 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.7-40 od 22.12.1978 vanredno se unapređuje u čin viceadmirala
 
 8. BOŽANIĆ, Juraj, ANDRIJA; Hrvat; NOB; rođen 15.5.1906; Komiža (Vis)  NARODNI HEROJ
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.22/I od 22.12.1956 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.22/I od 22.12.1961 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
 
 9. BROVET, Rupert, STANE; Slovenac; 2.kl Vojnopomorske akademije; rođen 14.5.1930; Dravograd
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.1/48 od 22.12.1983 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.2/41 od 22.12.1987 prijevremeno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.1/66 od 22.12.1989 vanredno se unapređuje u čin admirala

10. BUBIĆ, Mate, VLADIMIR; Hrvat; NOB; rođen 30.3.1905; Klis (Solin)
      Ukazom VKOS-a br.22 od 1.5.1967 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala

11. ČERNI, Josip, JOSIP; Slovenac; NOB; rođen 30.1.1903; Maribor
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.1/I od 7.1.1961 redovno se unapređuje u čin admirala

12. ČULIĆ, Kosta, VJEKOSLAV; Hrvat; 8.kl Vojnopomorske akademije; rođen 26.10.1934; Titograd
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.2/39 od 22.12.1984 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.1/56 od 22.12.1988 prijevremeno se unapređuje u čin viceadmirala

13. DEAK, Mate, ANTE; Hrvat; NOB; rođen 5.1.1923; Ravno (Metković)
      Ukazom VKOS-a br.14-34 od 22.12.1974 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala

14. DOKMANOVIĆ, Danilo, VELJKO; Srbin; 1.kl Vojnopomorske akademije; rođen 6.12.1926; Plaški (Ogulin)
      Ukazom VKOS-a br.6-49 od 22.12.1973 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.7-40 od 22.12.1978 vanredno se unapređuje u čin viceadmirala

15. ĐUROVIĆ, Lazar, KRSTO; Crnogorac; 13.kl Vojnopomorske akademije; rođen 26.8.1940; Cetinje
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.1/49 od 4.10.1991 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala

16. ERCEG, Mate, JOZO; Hrvat; 9.kl Vojnopomorske akademije; rođen 13.11.1936; Vrgorac
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.1/49 od 22.12.1986 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala

17. ERCEGOVIĆ, Lazo, NIKOLA; Crnogorac; 10.kl Vojnopomorske akademije; rođen14.11.1935; Kotor
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.1/56 od 22.12.1988 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala

18. GRUBELIĆ, Andrija, JOSIP; Hrvat; NOB; rođen 1.4.1905; Tribunj (Vodice)
      Ukazom VKOS-a br.139 od 22.12.1964 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.63 od 22.12.1971 redovno se unapređuje u čin viceadmirala

19. GRUBIŠIĆ, Stipe, BOŽIDAR; Hrvat; 6.kl Vojnopomorske akademije; rođen 5.12.1932; Šibenik
      Ukazom VKOS-a br.6-42 od 22.12.1979 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.2/39 od 22.12.1984 vanredno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.1/56 od 22.12.1988 prijevremeno se unapređuje u čin admirala

20. JERKOVIĆ, Mate, MATO; Hrvat; NOB; rođen 29.3.1905; Petrinja  NARODNI HEROJ
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.24/I od 22.12.1956 redovno se unapređuje u čin admirala

21. JOKIĆ, Miloš, LJUBIVOJE; Srbin; 6.kl Vojnopomorske akademije; rođen 29.4.1931; Donja Toplica (Valjevo)
      Ukazom VKOS-a br.6-42 od 22.12.1979 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.3/43 od 22.12.1985 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.1/76 od 22.12.1990 redovno se unapređuje u čin admirala

22. JOKIĆ, Miloš, MIODRAG; Srbin; 9.kl Vojnopomorske akademije; rođen 15.2.1935; Donja Toplica (Valjevo)
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.1/49 od 22.12.1986 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.1/76 od 22.12.1990 prijevremeno se unapređuje u čin viceadmirala

23. KADIJEVIĆ, Luka, RADOJICA; Srbin; 11.kl Mornaričkotehničke akadenije; rođen 17.4.1940; Glavina (Imotski)
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.1/70 od 22.12.1991 redovno se unapređuje u čin MT generalmajora

24. KANDIĆ, Jovo, MILE; Srbin; 9.kl Vojnopomorske akademije; rođen 2.11.1933; Mostar
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.2/39 od 22.12.1984 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.1/56 od 22.12.1988 prijevremeno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.1/70 od 22.12.1991 vanredno se unapređuje u čin admirala

25. KAPIČIĆ, Mile, PAVLE; Crnogorac; NOB; rođen 25.6.1921; Gaeta (Italija)
      Ukazom VKOS-a br.68 od 22.12.1966 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.14-34 od 22.12.1974 redovno se unapređuje u čin viceadmirala

26. KOSTIĆ, Đorđe, ZVONIMIR; Srbin; 3.kl Vojnopomorske akademije; rođen 16.4.1930; Vučitrn
      Ukazom VKOS-a br.7-40 od 5.7.1978 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.2/19 od 5.7.1984 vanredno se unapređuje u čin viceadmirala

27. KRONJA, Šime, ANTE; Hrvat; NOB; rođen 29.3.1905; Šibenik
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.22/I od 22.12.1961 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala

28. LETICA, Ante, SVETOZAR; Hrvat; NOB; rođen 4.4.1926; Podgora
      Ukazom VKOS-a br.14-34 od 22.12.1974 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.7-40 od 22.12.1978 vanredno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.1/40 od 10.9.1986 redovno se unapređuje u čin admirala

29. LUKAČ, Simo, DMITAR; Srbin; NOB; rođen 9.10.1921; Mrđe (Drvar)
      Ukazom VKOS-a br.6-23 od 4.7.1973 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala

30. MAMULA, Mihajlo, BRANKO; Srbin; NOB; rođen 30.5.1921; Slavsko Polje (Karlovac)
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.15/I od 22.12.1960 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.82 od 22.12.1965 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom VKOS-a br.6-49 od 22.12.1973 redovno se unapređuje u čin admirala
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.1/49 od 22.12.1983 redovno se unapređuje u čin admirala flote

31. MARČIĆ, Petar, ANTE; Hrvat; NOB; rođen 15.4.1919; Omiš
      Ukazom VKOS-a br.54 od 22.12.1970 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala

32. MARUŠIĆ, Umberto, MLADEN; Hrvat; NOB; rođen 5.6.1923; Omiš
      Ukazom VKOS-a br.62 od 22.12.1968 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.8-40 od 22.12.1976 redovno se unapređuje u čin viceadmirala

33. MASTILOVIĆ, Marko, BRANKO; Srbin; NOB; rođen 30.10.1928; Tuzla
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.1/48 od 22.12.1983 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala

34. MATOŠEVIĆ, Anton, MARTIN; Hrvat; 5.kl Vojnopomorske akademije; rođen 16.4.1933; Poreč
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.2/41 od 22.12.1987 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala

35. MATULIĆ, Dinko, BENKO; Hrvat; NOB; rođen 28.3.1905; Bol (Brač)
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.21/I od 22.12.1959 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.62 od 22.12.1968 redovno se unapređuje u čin viceadmirala

36. MORETI, Aleksandar, FRIDRIH; Hrvat; 5.kl Vojnopomorske akademije; rođen 5.1.1932; Sarajevo
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.1/49 od 22.12.1986 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.1/76 od 22.12.1990 prijevremeno se unapređuje u čin viceadmirala

37. MRAOVIĆ, Damjan, LJUBO; Srbin; NOB; rođen 30.1.1925; Vrginmost (Karlovac)
      Ukazom VKOS-a br.6-49 od 22.12.1973 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala

38. MRDAKOVIĆ, Avram, MILORAD; Srbin; NOB; rođen 6.6.1926; Prokuplje (Niš)
      Ukazom VKOS-a br.8-40 od 22.12.1976 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala

39. MRVOŠ, Stjepan, RADE; Hrvat; NOB; rođen 4.3.1917; Fužine
      Ukazom VKOS-a br.17 od 1.4.1969 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala

40. MUTAVELIĆ, Hamdija, ZAHID; Bošnjak; NOB; rođen 25.5.1925; Bugojno
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a od 22.12.1984 redovno se unapređuje u MT generalmajora

41. NIKOLIĆ, Mihajlo, MILUN; Srbin; 2.kl Vojnopomorske akademije; rođen 3.6.1928; Gornji Banjani (Takovo)
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.5-44 od 22.12.1980 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.1/49 od 22.12.1986 vanredno se unapređuje u čin viceadmirala

42. NOVKOVIĆ, Jovan, MOMČILO; Srbin; NOB; rođen 30.3.1905; Pavlovac (Gospić)  NARODNI HEROJ
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.22/I od 22.12.1961 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.75 od 22.12.1967 redovno se unapređuje u čin viceadmirala

43. OSTOJIĆ, Petar, MARIO; Hrvat; NOB; rođen 9.8.1922; Povlja (Brač)
      Ukazom VKOS-a br.6-23 od 4.7.1973 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala

44. PADOVAN, Kata, IVAN; Hrvat; NOB; rođen 1.3.1928; Vela Luka
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.2/42 od 22.12.1982 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala

45. PAIĆ, Tomo, ANTE; Hrvat; NOB; rođen 31.5.1923; Split
      Ukazom VKOS-a br.48-51 od 22.12.1972 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.4-41 od 22.12.1977 vanredno se unapređuje u čin viceadmirala

46. PARMAČ, Ante, STANKO; Srbin; NOB; rođen 27.3.1905; Opuzen  NARODNI HEROJ
      Ukazom VKOS-a FNRJ od 22.12.1954 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala

47. PECOTIĆ, Marko, BOGDAN; Hrvat; NOB; rođen 21.11.1912; Smokvica (Korčula)  NARODNI HEROJ
      Ukazom VKOS-a FNRJ od 22.12.1954 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.22/I od 22.12.1961 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom VKOS-a br.62 od 22.12.1968 redovno se unapređuje u čin admirala

48. PEKO, Ante, PETAR; Hrvat; NOB; rođen 1.4.1920; Gradac (Ploče)
      Ukazom VKOS-a br.48-51 od 22.12.1972 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala

49. POGAČNIK, Boris, MARJAN; Slovenac; 14.kl Vojnopomorske akademije; rođen 24.4.1941; Ljubljana
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.1/76 od 22.12.1990 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala

50. POJER, Josip, ĐURO; Hrvat; 9.kl Vojnopomorske akademije; rođen 13.4.1935; Cerovac (Osijek)
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.2/41 od 22.12.1987 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala

51. POPOVIĆ, Vuk, JOVAN; Crnogorac; 9.kl Vojnopomorske akademije; rođen 22.9.1936; Titograd
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.1/66 od 22.12.1989 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala

52. PRAPROTNIK, Jožef, JOŽEF; Slovenac; NOB; rođen 25.8.1926; Ljubljana
      Ukazom VKOS-a br.48-51 od 22.12.1972 redovno se unapređuje u čin MT generalmajora
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.5-44 od 22.12.1980 prijevremeno se unapređuje u čin MT generalpotpukovnika

53. PURIŠIĆ, Filip, IVO; Hrvat; NOB; rođen 30.4.1920; Muć
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.15/I od 22.12.1960 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.62 od 22.12.1968 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom VKOS-a br.14-34 od 22.12.1974 prijevremeno se unapređuje u čin admirala

54. RADANOVIĆ, Dragić, DUŠAN; Srbin; NOB; rođen 19.9.1925; Beograd
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.5-44 od 22.12.1980 redovno se unapređuje u čin MT generalmajora

55. RADELIĆ, Ivan, BRANIMIR; Hrvat; NOB; rođen 20.3.1916; Gradac (Ploče)
      Ukazom VKOS-a br.62 od 22.12.1968 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala

56. RADOSAVLJEVIĆ, Novak, MIODRAG; Srbin; NOB; rođen 9.11.1923; Valjevo
      Ukazom VKOS-a br.48-51 od 22.12.1972 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.4-41 od 22.12.1977 vanredno se unapređuje u čin viceadmirala

57. RANDIĆ, Ivan, IVAN; Hrvat; NOB; rođen 3.12.1911; Rijeka
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.21/I od 22.12.1959 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala

58. RUSTJA, Franc, FRANJO; Slovenac; NOB; rođen 30.3.1905; Trst (Italija)
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.15/I od 22.12.1960 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.62 od 22.12.1968 redovno se unapređuje u čin viceadmirala

59. SIMIĆ, Živan, MILOSAV; Srbin; 11.kl Vojnopomorske akademije; rođen 10.3.1937; Šabac
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.1/76 od 22.12.1990 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala

60. SIMURDIĆ, Ostoja, PETAR; Hrvat; NOB; rođen 29.5.1919; Drvar
      Ukazom VKOS-a br.54 od 22.12.1970 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala

61. SMILESKI, Simo, KUZMAN; Makedonac; NOB; rođen 24.4.1924; Skopje
      Ukazom VKOS-a br.62 od 22.12.1968 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala

62. ŠIMIĆ, Petar, PETAR-KRSTO; Hrvat; 6.kl Vojnopomorske akademije; rođen 28.4.1932; Bihać
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.5-44 od 22.12.1980 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.1/49 od 22.12.1986 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.1/66 od 22.12.1989 vanredno se unapređuje u čin admirala

63. ŠTOK, Karlo, DRAGO; Slovenac; 2.kl Vojnopomorske akademije; rođen 17.10.1929; Sežana
      Ukazom VKOS-a br.7-40 od 22.12.1978 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.3/43 od 22.12.1985 redovno se unapređuje u čin viceadmirala

64. ŠURKALO, Marin, DINKO; Hrvat; NOB; rođen 13.7.1920; Šibenik
      Ukazom VKOS-a br.69 od 22.12.1969 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala

65. TADIN, Ivan, DUŠAN; Hrvat; NOB; rođen 31.3.1905; Kaštel Kambelovac
      Ukazom VKOS-a br.139 od 22.12.1964 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala

66. TOMŠIĆ, Josip, JANEZ; Slovenac; NOB; rođen 23.3.1905; Postojna
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.32/I od 29.11.1958 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala

67. TRUTA, Srećko, LJUBOMIR; Hrvat; NOB; rođen 20.12.1915; Zlarin  NARODNI HEROJ
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.23/I od 22.12.1957 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.22/I od 22.12.1961 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom VKOS-a br.69 od 22.12.1969 redovno se unapređuje u čin admirala

68. VESELINOVIĆ, Mladen, IVAN; Srbin; 1.kl Vojnopomorske akademije; rođen 30.7.1929; Kikinda
      Ukazom VKOS-a br.7-40 od 22.12.1978 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.3/43 od 22.12.1985 redovno se unapređuje u čin viceadmirala

69. VILOVIĆ, Marin, TIHOMIR; Hrvat; NOB; rođen 24.9.1924; Korčula
      Ukazom VKOS-a br.6-40 od 22.12.1975 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.7-40 od 5.7.1978 vanredno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.2/19 od 5.7.1984 vanredno se unapređuje u čin admirala

70. VRANJEŠ, Rade, MILAN; Srbin; NOB; rođen 22.9.1922; Brinje (Ogulin)
      Ukazom VKOS-a br.69 od 22.12.1969 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.6-40 od 22.12.1975 prijevremeno se unapređuje u čin viceadmirala

71. ŽARKOVIĆ, Milovan, VIDOJE; Crnogorac; NOB; rođen 10.6.1927; Nikšić
      Ukazom Predsjednika predsjedništva SFRJ-a br.2/34 od 9.9.1982 redovno se unapređuje u čin rezervnog kontraadmirala

72. ŽARKOVIĆ, Veljko, BOŽO; Crnogorac; NOB; rođen 22.12.1920; Đevđelija
      Ukazom VKOS-a br.69 od 22.12.1969 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala

73. ŽUTIĆ, Đoko, STEVAN; Srbin; NOB; rođen 9.8.1919; Zemun
      Ukazom VKOS-a br.68 od 22.12.1966 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.6-49 od 22.12.1973 redovno se unapređuje u čin viceadmirala

74. ŽUŽULJ, Stipan, JOSIP; Hrvat; NOB; rođen 20.2.1923; Imotski
      Ukazom VKOS-a br.68 od 22.12.1966 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.14-34 od 22.12.1974 redovno se unapređuje u čin viceadmirala

Isti čovjek. On, Kreačić i Manola poslani su u kopnenu vojsku.

Sveobuhvatan i sistematiziran popis, Kpecoticu. Izvanredno.

Dujelim misljenje Jadrana 2 i prije nego sto sam ga procitao  :klap

Свака част Кпецотић. Прецизно урађен посао.

Мали коментар. Примећујем свега 6 лица који су били МТ генерали. Несразмерно мали број спрам броја МТ кадра у Морнарици (око 8%). Такође свега један (и то МТ генерал)  је Бошњак (Муслиман, у то време), што је помало чудно јер се у ЈНА водило рачуна о релативној сразмерној заступљености свих конститутивних народа. Такође, међу Хрватима има мало  оних изван Приморја и Далмације (а и ти су углавном из БиХ).

Neki su svoje prvo admiralsko sidro u JRM zakacili sa 45 godina, vecina u periodu 47-53 godine starosti.

Štovani,

gospodin "dzumba" u kratkoj analizi popisa admirala navodi kako je većina admirala-generala Hrvata bila iz Dalmacije odnosno Primorja. Konstatacija je apsolutno točna.

Za ovaj topic pripremam malu elaboraciju, koju sam već ranije obećao, koja će obuhvatiti i tu naizgled nelogičnost. Detaljnijim pregledom možete uočiti da postoje dvije grupe admirala-generala, onih iz NOB-a i onih koji su se redovno školovali. Normalno je bilo da u NOR-u većinu mornara čine dalmatinci odnosno primorci, bilo bi čudno da je većina generala "planinaca" bilo iz Dalmacije ali to nije bio slučaj.

Strpite se još malo pa ću Vam prezentirati obećanu kratku studiju o admiralima-generalima poslije II.SR do 31.12.1990.g, odnosno do datuma koji međunarodne organizacije uzimaju kao datum od kojeg se računaju podaci o sukcesiji bivše SFRJ, pa time i JRM.

Štovani,

Gospodina "dzumba" u kratkoj analizi navodi kako je čudno da je samo jedan musliman (bošnjak) bio admiral-MT general u JRM a tamo se navodno uveliko vodilo računa o jednakoj zastupljenosti pojedinih narodnosti.

Ta njegova konstatacija je točna a da bi je potvrdio navest ću Vam jednu istinitu anegdotu koju će moći potvrditi i neki drugi posjetioci palube a koje sam prepoznao.

Evo kad je o jednakosti bez kriterija riječ što se dogodilo: 70-tih godina prošlog stolijeća u 11.dMTOP (divizionu motornih topovnjača) službovao je izvjesni intendantski kapetan Marko Mijatović (nažalost sada već pokojni, potonuo na trgovačkom brodu koji je prevozio kamen sa Brača u Veneciju) koji je po nacionalnosti bio Crnogorac ali se zbog njemu poznatih razloga deklarirao kao Albanac. Dolaze izbori za Kongres Konferencije SKJ u JNA i 11.dMTOP delegira po razrezu jednog oficira koji mora imati čin manji od majora i mora biti Albanac. Osobno sam prisustvovao toj sjednici kada je ustao tadašnji sekretar SKJ u Flotili i zaključio da je Marko Mijatović jedini koji te uvjete ispunjava i da ga mi moramo izabrati. Ništa ne bi bilo čudno u ovom izboru da su karakteristike imenovanog bar dijelimično zadovoljavale kriterije da nas on može zastupati, no to nije bio slučaj. Ja o njegovim karakteristikama ne bih jer je čovjek mrtav "a o mrtvima sve najljepše!".

Da bi se izbjegli ovakvi slučajevi zastupljenost se računala na razini JNA a ne na razini vidova ili jedinica i zato je moguće da samo jedan musliman bude admiral-general u JRM. Na razini JNA bilo ih je, bar za Titovo vrijeme, baš kako se to nekad zvalo "po ključu".

Poštovani gospodine KPecoticu, nadam se da je ovaj vrlo koristan popis dio Vašega većeg rada, odnosno da neće biti objavljen samo na Internetu (pa bila to i Paluba) i pod nadimkom (nick).
Ovom bih prigodom samo skrenuo pozornost na to da i u ovoj Vašoj listi stoji Žužulj, a admiral iz imotskoga kraja preziva se Žužul (usp: ŽUŽUL Josip, Vojna enciklopedija 10, Telesno - Žužul, str. 857, Beograd, 1967.; VE 11, Indeks, str. 529, Beograd, 1969.; itd.)

Nije samo "ključ" bio problematičan, često se moralo voditi računa o mentalitetu sredine u koju kadrirate nekoga. Čini mi se da Mamula u "Slučaj Jugoslavija", navodi da je bilo skoro neizvodljivo na čelo VPS Boka dovesti nekoga ko nije Crnogorac.

M. Jokic i D. Bocinov demantiraju te tvrdnje. Mozda se to moglo reci za Titogradski korpus

Štovani "kontraAdmiral1",

mogao bih i ja Vama dokazivati da je Žužulj jer tako piše u Službenom listu JNA i u Vojnom leksikonu, VIZ Beograd, 1981.g, na str.1129, no Vi ste ipak u pravu. Ja sam osobno kontaktirao kćerku pokojnog admirala (admiralova njegova praunuka ide sa mojom unukom u isti razred Osnovne škole Mejaši - Split) i utvrdio da se ipak radi o prezimenu "ŽUŽUL" a ne "ŽUŽULJ".

 

Štovani "vladimir bošković",

drug Mamula u "Slučaj Jugoslavija" jednostavno ne govori istinu. Na formacijskom mjestu komandanta VPS Boka ukupno je prodefiliralo 16 oficira JRM i to slijedećih nacionalnosti: 5+1 srbin (Miodrag Jokić je bio dvaputa postavljen), 5 hrvata, 4 crnogorca i 1 makedonac. Prosudite i sami da li Mamula govori istinu. Upravo kada je Mamula bio komandant VPO na čelu VPS Boka bio je Božidar Grubišić (Hrvat).

O imenima i redoslijedu kojim su postavljani javiti ću se u sklopu obećane analize na ovom portalu.

Poštovani KPecotiću, drago mi je ako sam što pripomogao.
Uzgred, premda se su u vašem popisu admirali od pedesetih godina 20. stoljeća, znate li je li, konkretno, Srećko Manola nakon rata postao admiral pa onda prebačen u generale, ili mu je vid promijenjen još dok je bio viši časnik?     

Štovani "kontraAdmiral1",

drug Srećko Manola, NARODNI HEROJ, se prilikom prevođenja činova iz NOB-a u činove JNA opredijelio za nemornaričko zvanje i 1974 godine završila mu je vojna služba u činu general-pukovnika JNA.

Poštovani KPecotiću, znam da je završio karijeru u KoV-u, u vidu u kome je proveo najveći dio svoje djelatnosti; nego pitam je li možda bio admiral Jugoslavenske armije (naziv prije JNA).

Štovani "kontraAdmiral1",

drug Srećko Manola bio je zamjenik komandanta mornarice NOVJ no poslije rata kako sam istaknuo nije čin preveo u pomorski čin. Sukladno tome drug Srećko Manola nikad nije nosio admiralski ili mornaričko-tehnički generalski čin.

Poštovani g. Pecotić,
potrebno je ipak da ovaj detalj iz Mamuline knjige još jednom provjerim, jer se moguće odnosio na situaciju koja je predhodila Barovićevom postavljenju.
Na žalost, selidba i renoviranje su biblioteku pospremili u nekoliko desetina kutija, tako da mi još neko vrijeme neće biti "operativno" dostupna.

Manola je nosio čin viceadmirala. Te sam slike i postavio na Palubi. Fotograf Royal Navy je snimio Manolu kako se rukuje i na drugoj slici je Manola drugi zdesna.

Da, i mene je zbunjivalo kako to da Manola nije bio admiral, a bio je u ratu i odmah poslije rata na čelnim mjestima Ratne mornarice.

Kada je bio komandant Flote J. Tomsic (1945-48.), njegov pomocnik je bio S. Manola; Negdje imam nekoliko fotografija sa "Hvara" '45. ili '46. u Sibeniku.

Između ostalog, i u Wikiju, s pozivanjem na izvore, nalazimo da je 1951. godine krstarica Liverpool, posjetila Jugoslaviju ((In September 1951, Liverpool, as flagship of Admiral John Edelsten, became the first British warship to visit Yugoslavia post-war and was inspected by the country's leader Marshal Tito in the city of Split.[67] It had been the Royal Navy's first official visit to the country in 12 years.[68]))


(druga fotografija - http://brisray.com/dad/lpool1.htm)

Nemam sad pri sebi literaturu, ali mislim da je Manola bio Tomšičev zamjenik.
Naravno, ovim se "širenjima" nikako ne umanjuje velika vrijednost rada poštovanog KPecotića. 

Štovani "kontraAdmiral1",

mislio sam da je moja druga verzija admirala koju sam objavio i konačna, tako sam bar izjavio. No ovaj se put potvrdila narodna "nikad ne reci nikad".

Poslije učestalih pitanja o drugu Srećku Manoli pokrenuo sam neku vrste istrage i pri tome ustanovio da moju listu treba dopuniti ne samo sa njime nego i sa drugom Markom Orhanovićem, koji je također bio jedan od kontraadmirala. Detaljnije o ovoj nadopuni i načinu kako je i što radio drug Srećko Manola objaviti ću na ovom portalu kada obradim bilješke dobivene u konzultacijama sa prof.dr. Kazimir Pribilović (kapetan bojnog broda u mirovini priznati povjesničar za mornaricu NOV i POJ i JRM).

Jednom sam napisao da je Marko Orhanović promaknut u čin kontraadmirala. Neki članovi foruma nisu se složili s time. Siguran sam da je gospodin Orhanović bio kontraadmiral. Jesmo li spomenili prvog promaknutog kontraadmirala, Ivana Kerna?

Poštovani kpecoticu, drago mi je ako su Vas dobacivanja s Palube potaknula na dopunjavanja koja će zacijelo rezultirati cjelovitom listom admirala JRM-a.
Pretpostavljam da je riječ uglavnom o rekonstrukciji na temelju vojnoga službenog glasila, a uvjeren sam da se Vaš popis neće mnogo razlikovati od onoga koji će nastati na temelju građe u Vojnoistorijskom institutu. Možda u tome zavodu, ili u nekoj drugoj ustanovi, već postoji lista admirala, ali javnost za nju ne zna. 

Vec odavno spominjana stranica; uvijek dobro dodje kao "korektivni faktor"
http://users.volja.net/marijankr/Z01-generalislo.html

Koliko je meni poznato gospodin  Kažimir Pribilović je prije Žabkara obranio doktorat.

Štovani,

dr. Tone Žabkar, kapetan bojnog broda JRM u mirovini je doktorirao na polju Vojne nauke (Operatike) i u vojnim školskim institucijama, a prof.dr. Kazimir Pribilović, kapetan bojnog broda JRM u mirovini je doktorirao iz Povijesnih znanosti u civilnim školskim institucijama. Njihova polja zanimanja u znanosti razlikuju se kao nebo i zemlja, odnosno Žabkara interesira Strategija (prije svega vojna) i Geopolitika a Pribilovića Vojnopomorska povijest.

Koliko je poznato, profesor Anton Žabkar (r. 1935. u Beogradu), koji je magistrirao 1978. na ljubljanskoj (tadašnjoj) Fakulteti za socijologijo, politične vede in novinarstvo, u doktora vojnih znanosti promoviran je 1983. godine. To znači nije doktor postao "u mirovini", odnosno doktor je bio i prije odlaska iz JNA 1991. godine kao kbb, te prije nastavka njegove znanstve i nastavne karijere u Sloveniji. Zanimljivo je da je njegov otac bio visoki časnik starojugoslavenske vojske (http://users.volja.net/marijankr/Z37-prvidr.html,http://www.facebook.com/group.php?gid=43057564650, itd) 

tema su Admirali JRM, ali evo još malo kapetanobojnobrodskog offfffa:
Koliko mi je poznato, Kažimir Pribilović, umirovljen također kao kbb, doktorirao je (oko) 1980. godine na zadarskom Filozofskom fakultetu. Osim vojnopomorskih tema, objavio je i knjigu o savezničkom bombardiranju Zadra.

U "Rukovodeći kadrovi OS" (1990) nalazim da su  Vladimir Šćekić i Vukašin Mićunović  bili kontraadmirali, koji su završili završili kao generali (prvi kao gen. pukovnik, drugi gen. major).

Štovani "vladimir bošković",

drug Vukašin Mićunović bio je raspoređen u JRM kao politički komesar sa činom general-majora od 1949-1951. Njega na ovoj dužnosti zamjenjuje također general-major Vlado Ščekić od 1952-1953 kada se ta dužnost ukida. Inače prvi komesar RM bio je potpukovnik Pero Radović od 1943-1945, pukovnik Dragiša Ivanović od 1945-1948 i general-major Đuro Lončarević od 1946-1948. Dakle razvidno je da od početka do kraja trajanja ove funkcije na njoj su uvijek bili postavljeni ljudi sa činovima kopnene vojske a ne mornaričkim.

Da zaključim drugovi Vlado Ščekić i Vukašin Mićunović nisu nikada za svog života nosili mornaričke činove.

Čini mi se da bismo logikom "nisu nosili mornaričke činove" mogli doći u slijepu ulicu. Nisam sada pri dokumentaciji, ali dobro se sjećam jedne fotografije iz knjige (admirala) Janeza Tomšiča "Narodnoosvobodilni boj na Jadranu in slovenski pomorščaki" (Ljubljana, 1974.) na kojoj vrhovni zapovjednik na Visu 1944.  pregledava stožer Mornarice NOVJ. U potpisu stoji da je s njim "generalmajor" Josip Černy, a u prvom redu postojenih "majori" Renčelj i Potočnik.
Kao što znamo, starojugoslavenski kapetan korvete Josip Černy (1903. -2000.) bio je prvi zapovjednik RM NOVJ/Jugoslavenske (narodne) armije. Da je na primjer poginuo polovinom 1944. - više ga ne bismo računali kao zapovjednika RM-a zato što nije bio admiral? 
Na temelju ovoga i onoga što je neposredno prije napisao Kpecotić reklo bi se da su kopneni činovi neko vrijeme vrijedili i u RM-u (ne samo za mornaričkotehničku službu).  

Štovani "kontraAdmiral1",

točno ste zamijetili da su jedno vrijeme i u mornarici nošeni činovi kopnene vojske. Do svibnja 1943 nisu postojali činovi već oznake funkcija (komandant jedinice, komesar jedinice i tome slično) u svibnju 1943 uvode se činovi i to po ugledu na SSSR. Budući da se Mornarica NOV-POJ formira iza uvođenja činova (14.10.1943.g)  partizani u mornaričkim jedinicama nosili su činove kopnene vojske.

Što se admirala Černija tiče, netočna je Vaša tvrdnja da ga se ne bi smatralo prvim zapovjednikom mornarice NOV i POJ. On je to bio Naredbom druga Tita od 14.10.1943.g i to u činu potpukovnika. Kraj rata dočekao je kao pukovnik NOV i POJ da bi po završetku rata bio unapređen u čin kontraadmirala.

Treci s lijeva je (buduci kontra admiral) J. Tomsic, medjutim za prvog s lijeva navodi se prezime - Mamula........


[attachment=1]

Štovani "jadran2",

na Vašoj slici prvi s lijeva je Branko Mamula!!!

Zahvaljujem Vam sa postovanjem.

Poštovani kpecoticu, ja sam (retorički) pitao glede Černyja: "Da je na primjer poginuo polovinom 1944. - više ga ne bismo računali kao zapovjednika RM-a zato što nije bio admiral?" I Vi kažete da Černy (u mnogim izvorima i kao Černi) nije 1944. bio admiral, nego potpukovnik ili možda pukovnik. Uzgred, u knjizi Janeza Tomšiča "Narodnoosvobodilni boj ..." na strani 263. u potpisu fotografije "Maršal Tito pregleduje štab mornarice NOVJ v Kutih na otoku Visu junija 1944." doista stoji  "generalmajor Josip Černy". Slikan je, kao i Tto, s leđa i podalje te se ne raspoznaju oznake. 

ova fotografija je iz tih dana (iz JM 8-9/1952)

[attachment=1]

Štovani "jadran2",

fotografija koju ste prikazali na ovom portalu uistinu prikazuje druga Tita i Josipa Černija na o.Vis-u. Članak je objavljen 1952.g i normalno je da je u potpisu fotografije autor (neznam o kome je riječ) naveo da su na slici maršal Tito i viceadmiral Josip Černi jer su to oni i bili 1952.g. No apsolutno sam siguran da je u 1945.godinu drug Černi ušao sa činom pukovnika. Kada budem objavio na portalu priču o drugu Srećku Manoli i Ivanu Kernu lako će te se uvjeriti da sam bio u pravu.

.........nimalo u to ne sumnjam.
(clanak napisao Dr. Ivan Ribar u "Jugoslovenskom Mornaru"

Fotografija koju spominjem (iz Tomšičeve knjige) očito je nastala u isto ili slično vrijeme kao i ova. ((Skenirao bih ju, ali skener namjeravam nabaviti u čast ulaska Hrvatske u EU, kad će nam poteći med, mlijeko i bevanda.  8) :angel:)) Vidi li se ovdje oznake kojeg čina nosi Černy?

........nazalost se ne vidi - ali postoji jos po koja fotografija iz tog razdoblja....

Štovani,

evo konačno priče o drugovima Inavu Kernu i Srećku Manoli.

IVAN KERN, prije II.svjetskog rata bio je kapetan bojnog broda a na dužnosti zapovijednika diviziona torpiljarki. U vrijeme potapanja razarača "Zagreb" on sa dvije torpiljarke "Durmitor" i "Kajmakčalan" bježi iz Boke i predaje se u Aleksandriji saveznicima, odnosno Britanskoj ratnoj mornarici. Formiranjem Vlade u izbjeglištvu u Londonu Kern dobija mjesto ministra mornarice na kojem ostaje sve do pregovora o prelasku JKRM (Jugoslavenske kraljeve mornarice - radilo se o dvije naprijed spomenute torpiljarke, jedne neispravne podmornice i desetak torpednih čamaca) na stranu partizana. Pregovori su održani na Visu no zbog opstrukcije od strane britanaca završili su neuspješno. U međuvremenu drug Velebit dolazi u London i njega Kern moli da ga uputi kako dalje. Ovdje je važno napomenuti da su početkom II.SR velika većina brodarskih kompanija svoje trgovačke brodove stavili pod kontrolu saveznika, pretežito britanaca. Drug Velebit predlaže Kernu da pokuša lobirati kod odgovarajućih institucija da ti brodovi pređu na stranu partizanske Jugoslavije što Kern prihvaća. Na ovom zadatku mora se priznati da nije bio nešto uspješan (uspio je pridobiti 2 broda da izvjese zastave partizanske Jugoslavije) ali se smatralo da je ovim činom prešao na stranu NOP-a. Po završetku II.SR, a zbog svog neslaganja sa činjenicom da je Černi, koji je u bivšoj vojsci bio samo kapetan korvete - dakle dva čina manje nego on zahtjeva mjesto komandanta RM. Drug Tito ga svojom Naredbom unapređuje u čin kontraadmirala (kao prvi admiral u JRM) i raspoređuje na službu u Beograd u GŠVJ (Generalštab vojske Jugoslavije). Nekoliko mjeseci kasnije, a zbog stalnog sukobljavanja sa Černijem (ovog se nije odrekao ni kasnije. Mnogo njegovih napisa bile su otrovne strelice uperene protiv druga Černija), drug Tito ga umirovljuje 22.prosinca 1945.g.

SREĆKO MANOLA, Narodni heroj i španjolski borac (poručnik Republikanske vojske) po izlasku iz internacije u Francuskoj priključuje se NOP-u. U početku njegove su dužnosti vezane za kopnenu vojsku sve do 14.listopada 1943.g. kada je Naredbom GŠ NOV i POJ formiran Štab RM NOV i POJ i on u činu potpukovnika postavljen za zamjenika komandanta RM. Važno je napomenuti da je na ovu dužnost postavljen da bi se kontrolirao drug Černi. Upravo taj detalj bio je vjerovatno presudan za njegovu daljnju karijeru. Završetkom rata (krajem 1945.g.) redovno se unapređuje u čin kontraadmirala postavlja se za NŠ Komande ratne mornarice, ponovno sa zadaćom kontrole druga Černija. Iskazujući nezadovoljstvo svojim položajem mjenja dužnost i postaje šef obavještajnih službi usmjerenih prema zapdnim silama odnosno "preko mora" sa sjedištem u Rijeci. Na tom položaju, najvjerojatnije zbog bunta, prevodi svoj čin kontraadmirala u čin general-majora i 1974.godine biva umirovljen sa činom general-pukovnika.

NAPOMENE:

- na portalu je prikazana slika na krstarici "Liverpool" na kojoj se Manola vidi kao viceadmiral. Tada je on bio general-potpukovnik no tada je bilo uobičajeno, pogotovo za obavještajce da nose odoru one postrojbe koju posjećuju pa otud i uniforma viceadmirala.

- za gospodina "jadran2", ako je a jeste Ivan Kern u drugoj polovici 1945.godine bio prvi admiral mornarice JA onda Černi nije nikako mogao biti viceadmiral 1944.g. (ovu napomenu pišem samo iz razloga što sam obećao da će neke stvari biti jasnije).

- sve ove natuknice rezultat su mojih konzultacija sa knjigama, internetom i prof.dr. Kazimirom Pribilovićem.

U  mojih 10 godina mornaričke karijere u koje ubrajam 4 godine provedenih u MVA, te jos 4 godine vojne gimnazije iz spiska uvaženog kbb Pecotića, zapovjedali su mi ili sam sa njima suradjivao sljedeći admirali:
2. ALUJEVIĆ, Pavao, ŽARKO - načelnik TŠC KoV Zagreb u čijem sastavu je bila VG "Ivo lola Ribar" 1978-1980. godine
9. POGAČNIK, Boris, MARJAN - komandant 5. VPS 1990-1991. godine
16. ERCEG, Mate, JOZO - načelnik MŠC; suradjivali u HRM 1985-1986. godine
22. JOKIĆ, Miloš, MIODRAG - načelnik MVA, 1982-1985. godine
28. LETICA, Ante, SVETOZAR - moj zapovjednik u HRM 1991-1992. godine
30. MAMULA, Mihajlo, BRANKO - načelnik SSNO,

Za neke godine nisam 100% siguran. Ispraviti molim.

 Po nekom mom računu:
16. ERCEG,Mate, JOZO- načelnik MŠC; surađivali u HRM, pa ja mislim 1995 - 1996. godine ( 85-86  bi bila JRM zar ne? ) ???

Barba,

male ispravke

Nacelnik MSC  Ljubivoje Jokic, stariji brat Miodraga

Mamula branko-tada Savezni sekretar za NO

Poštovani kpecotic je napisao:
""na portalu je prikazana slika na krstarici "Liverpool" na kojoj se Manola vidi kao viceadmiral. Tada je on bio general-potpukovnik no tada je bilo uobičajeno, pogotovo za obavještajce da nose odoru one postrojbe koju posjećuju pa otud i uniforma viceadmirala.""
Nisam znao za taj detalj. Možete li nas uputiti na izvor(e)?

Štovani,

obećao sam da ću revidirati ranije dostavljen spisak admirala i MT generala budući da su neki od Vas, a i ja osobno, uočili da su se potkrale neke greške sa datumima rođenja i sl. Prilikom revizije uočio sam da su i ispušteni neki admirali i generali pa sam se potrudio ovaj put da to sve ispravim i nadam se da je ovaj put sve u redu. Spisak je upotpunjen i odlaskom pojedinaca u mirovinu ili kada i zbog čega im je prekinuta služba u JRM.

Na kraju naglašavam da se radi o admiralima i MT generalima JRM u periodu od II.SR do kraja 1991.godine, kada ista i praktično prestaje postojati zbog raspada SFRJ.

 1. ALAČ, Grgo, MIROSLAV; Hrvat; NOB; rođen 25.2.1923; Drvenik (Makarska)
      Ukazom VKOS-a br.4-41 od 22.12.1977 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.7-14 od 1.7.1978 umirovljuje se u činu kontraadmirala

 2. ALUJEVIĆ, Pavao, ŽARKO; Hrvat; NOB; rođen 3.7.1922; Split
      Ukazom VKOS-a br.48-51 od 22.12.1972 redovno se unapređuje u čin MT generalmajora
      Ukazom VKOS-a br.8-40 od 22.12.1976 vanredno se unapređuje u čin MT generalpotpukovnika
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.br.5-24 od 1.7.1980 umirovljuje se u činu MT generalpotpukovnika
 
 3. ARAČIĆ, Nikola, NIKOLA; Hrvat; NOB; rođen 6.12.1915; Milna (Brač)
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.15/I od 22.12.1960 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.68 od 22.12.1966 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom VKOS-a br.47 od 13.7.1967 umirovljuje se u činu viceadmirala
 
 4. ARNAUTOVSKI, Klima, MILE; Makedonac; NOB; rođen 22.6.1925; Beograd
      Ukazom VKOS-a br.48-51 od 22.12.1972 redovno se unapređuje u čin MT generalmajora
      Ukazom VKOS-a br.7-40 od 22.12.1978 redovno se unapređuje u čin MT generalpotpukovnika
 
 5. BAROVIĆ, Petar, VLADIMIR; Crnogorac; 12.kl Vojnopomorske akademije; rođen 7.11.1939; Banja Luka
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/76 od 22.12.1990 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Prekinuta aktivna služba 24.9.1991 samoubojstvom na o.Visu u činu kontraadmirala
 
 6. BOCINOV, Pančo, DRAGOLJUB; Makedonac; 5.kl Vojnopomorske akademije; rođen 27.10.1933; Strumica
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/48 od 22.12.1983 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/66 od 22.12.1989 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
 
 7. BOGUNOVIĆ, Slavko, PERO; Hrvat; NOB; rođen 20.1.1924; Bačine (Ploče)
      Ukazom VKOS-a br.6-49 od 22.12.1973 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.7-40 od 22.12.1978 vanredno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ br.1/20 od 2.6.1983 umirovljuje se u činu viceadmirala
 
 8. BONAČI, Mate, JURAJ; Hrvat; NOB; rođen 17.3.1905; Milna (o.Brač)
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.32/I od 22.12.1958 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.14/I od 28.8.1959 umirovljuje se u činu kontraadmirala

 9. BOŽANIĆ, Juraj, ANDRIJA; Hrvat; NOB; rođen 15.5.1906; Komiža (Vis); NARODNI HEROJ
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.22/I od 22.12.1956 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.22/I od 22.12.1961 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.14/I od 5.9.1962 umirovljuje se u činu viceadmirala

10. BROVET, Rupert, STANE; Slovenac; 2.kl Vojnopomorske akademije; rođen 14.5.1930; Dravograd
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/48 od 22.12.1983 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.2/41 od 22.12.1987 prijevremeno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/66 od 22.12.1989 vanredno se unapređuje u čin admirala

11. BUBIĆ, Mate, VLADIMIR; Hrvat; NOB; rođen 30.3.1905; Klis (Solin)
      Ukazom VKOS-a br.22 od 1.5.1967 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.3 od 8.2.1968 umirovljuje se u činu kontraadmirala

12. ČERNI, Josip, JOSIP; Slovenac; NOB; rođen 30.1.1903; Maribor
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.7/I od 18.6.1960 umirovljuje se u činu viceadmirala
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.1/I od 7.1.1961 retroaktivno se unapređuje u čin admirala

13. ČULIĆ, Kosta, VJEKOSLAV; Hrvat; 8.kl Vojnopomorske akademije; rođen 26.10.1934; Titograd
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.2/39 od 22.12.1984 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/56 od 22.12.1988 prijevremeno se unapređuje u čin viceadmirala

14. DEAK, Mate, ANTE; Hrvat; NOB; rođen 5.1.1923; Ravno (Metković)
      Ukazom VKOS-a br.14-34 od 22.12.1974 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.6-19 od 1.7.1975 umirovljuje se u činu kontraadmirala

15. DOKMANOVIĆ, Danilo, VELJKO; Srbin; 1.kl Vojnopomorske akademije; rođen 6.12.1926; Plaški (Ogulin)
      Ukazom VKOS-a br.6-49 od 22.12.1973 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.7-40 od 22.12.1978 vanredno se unapređuje u čin viceadmirala
      Prekinuta aktivna služba 9.9.1982 smrću u činu viceadmirala

16. ĐUROVIĆ, Lazar, KRSTO; Crnogorac; 13.kl Vojnopomorske akademije; rođen 26.8.1940; Cetinje
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/49 od 4.10.1991 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Prekinuta aktivna služba 5.10.1991 pogibijom u padu He u činu kontraadmirala

17. ERCEG, Mate, JOZO; Hrvat; 9.kl Vojnopomorske akademije; rođen 13.11.1936; Vrgorac
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/49 od 22.12.1986 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Prekinuta aktivna služba 12.9.1991 na osobni zahtjev u činu kontraadmirala

18. ERCEGOVIĆ, Lazo, NIKOLA; Crnogorac; 10.kl Vojnopomorske akademije; rođen14.11.1935; Kotor
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/56 od 22.12.1988 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala

19. GRUBELIĆ, Andrija, JOSIP; Hrvat; NOB; rođen 1.4.1905; Tribunj (Vodice)
      Ukazom VKOS-a br.139 od 22.12.1964 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.63 od 22.12.1971 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom VKOS-a br.8-18 od 2.7.1976 umirovljuje se u činu viceadmirala

20. GRUBIŠIĆ, Stipe, BOŽIDAR; Hrvat; 6.kl Vojnopomorske akademije; rođen 5.12.1932; Šibenik
      Ukazom VKOS-a br.6-42 od 22.12.1979 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.2/39 od 22.12.1984 vanredno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/56 od 22.12.1988 prijevremeno se unapređuje u čin admirala
      Prekinuta aktivna služba 16.9.1991 svojevoljnim napuštanjem JRM u činu admirala

21. JERKOVIĆ, Mate, MATO; Hrvat; NOB; rođen 29.3.1905; Petrinja ; NARODNI HEROJ
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.24/I od 22.12.1956 redovno se unapređuje u čin admirala
      Ukazom VKOS-a br.6-19 od 1.7.1975 umirovljuje se u činu admirala

22. JOKIĆ, Miloš, LJUBIVOJE; Srbin; 6.kl Vojnopomorske akademije; rođen 29.4.1931; Donja Toplica (Valjevo)
      Ukazom VKOS-a br.6-42 od 22.12.1979 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.3/43 od 22.12.1985 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/76 od 22.12.1990 redovno se unapređuje u čin admirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/12 od 8.5.1991 umirovljuje se u činu admirala

23. JOKIĆ, Miloš, MIODRAG; Srbin; 9.kl Vojnopomorske akademije; rođen 15.2.1935; Donja Toplica (Valjevo)
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/49 od 22.12.1986 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/76 od 22.12.1990 prijevremeno se unapređuje u čin viceadmirala

24. KADIJEVIĆ, Luka, RADOJICA; Srbin; 11.kl Mornaričkotehničke akadenije; rođen 17.4.1940; Glavina (Imotski)
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/70 od 22.12.1991 redovno se unapređuje u čin MT generalmajora

25. KANDIĆ, Jovo, MILE; Srbin; 9.kl Vojnopomorske akademije; rođen 2.11.1933; Mostar
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.2/39 od 22.12.1984 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/56 od 22.12.1988 prijevremeno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/70 od 22.12.1991 vanredno se unapređuje u čin admirala

26. KAPIČIĆ, Mile, PAVLE; Crnogorac; NOB; rođen 25.6.1921; Gaeta (Italija)
      Ukazom VKOS-a br.68 od 22.12.1966 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.14-34 od 22.12.1974 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom VKOS-a br.7-33 od 12.10.1978 umirovljuje se u činu viceadmirala

27. KERN, IVAN; Slovenac; NOB; rođen 3.10.1898; Žužemberk (Novo Mesto)
      Naredbom Predsjednika DFJ 1945 unapređuje se u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika FNRJ 22.12.1945 umirovljuje se u činu kontraadmirala

28. KOSTIĆ, Đorđe, ZVONIMIR; Srbin; 3.kl Vojnopomorske akademije; rođen 16.4.1930; Vučitrn
      Ukazom VKOS-a br.7-40 od 5.7.1978 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.2/19 od 5.7.1984 vanredno se unapređuje u čin viceadmirala

29. KOVAČIĆ, Branko, VUK; Hrvat; NOB; rođen 8.8.1919; Split
      Ukazom VKOS-a br.69 od 22.12.1969 redovno se unapređuje u čin MT generalmajora
      Ukazom VKOS-a br.6-40 od 22.12.1975 redovno se unapređuje u čin MT generalpotpukovnika
      Ukazom VKOS-a br.7-18 od 1.7.1978 umirovljuje se u činu MT generalpotpukovnika

30. KRONJA, Šime, ANTE; Hrvat; NOB; rođen 29.3.1905; Šibenik
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.22/I od 22.12.1961 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a od 1.7.1964 umirovljuje se u činu kontraadmirala

31. LETICA, Ante, SVETOZAR; Hrvat; NOB; rođen 4.4.1926; Podgora
      Ukazom VKOS-a br.14-34 od 22.12.1974 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.7-40 od 22.12.1978 vanredno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ br.1/19 od 10.6.1986 umirovljuje se u činu viceadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/40 od 10.9.1986 retroaktivno se unapređuje u čin admirala

32. LUKAČ, Simo, DMITAR; Srbin; NOB; rođen 9.10.1921; Mrđe (Drvar)
      Ukazom VKOS-a br.6-23 od 4.7.1973 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.14-19 od 14.6.1974 umirovljuje se u činu kontraadmirala

33. MALBAŠIĆ, Simeon, VLADO; Srbin; NOB; rođen 6.6.1919; Šipovljani (Drvar)
      Ukazom VKOS-a br.189 od 21.11.1963 umirovljuje se u činu kapetana bojnog broda
      Ukazom VKOS-a od 22.12.1963 retroaktivno se unapređuje u čin kontraadmirala

34. MAMULA, Mihajlo, BRANKO; Srbin; NOB; rođen 30.5.1921; Slavsko Polje (Karlovac)
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.15/I od 22.12.1960 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.82 od 22.12.1965 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom VKOS-a br.6-49 od 22.12.1973 redovno se unapređuje u čin admirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/49 od 22.12.1983 redovno se unapređuje u čin admirala flote
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ br.1/40 od 16.11.1988 umirovljuje se u činu admirala flote

35. MANOLA, Mihael, SREĆKO; Hrvat; NOB; rođen 6.10.1914; Travnik; NARODNI HEROJ
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a od 22.12.1945 prevodi se iz čina pukovnika u čin kontraadmirala

36. MARČIĆ, Petar, ANTE; Hrvat; NOB; rođen 15.4.1919; Omiš
      Ukazom VKOS-a br.54 od 22.12.1970 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.62 od 23.12.1970 umirovljuje se u činu kontraadmirala

37. MARUŠIĆ, Umberto, MLADEN; Hrvat; NOB; rođen 5.6.1923; Omiš
      Ukazom VKOS-a br.62 od 22.12.1968 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.8-40 od 22.12.1976 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ br.1/13 od 23.6.1981 umirovljuje se u činu viceadmirala

38. MASTILOVIĆ, Marko, BRANKO; Srbin; NOB; rođen 30.10.1928; Tuzla
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/48 od 22.12.1983 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ br.2/16 od 15.6.1987 umirovljuje se u činu kontraadmirala

39. MATOŠEVIĆ, Anton, MARTIN; Hrvat; 5.kl Vojnopomorske akademije; rođen 16.4.1933; Poreč
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.2/41 od 22.12.1987 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ br.1/30 od 12.6.1990 umirovljuje se u činu kontraadmirala

40. MATULIĆ, Dinko, BENKO; Hrvat; NOB; rođen 28.3.1905; Bol (Brač)
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.21/I od 22.12.1959 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.62 od 22.12.1968 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom VKOS-a br.48-24 od 22.6.1972 umirovljuje se u činu viceadmirala

41. MORETI, Aleksandar, FRIDRIH; Hrvat; 5.kl Vojnopomorske akademije; rođen 5.1.1932; Sarajevo
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/49 od 22.12.1986 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/76 od 22.12.1990 prijevremeno se unapređuje u čin viceadmirala
      Prekinuta aktivna služba 1.10.1991 na osobni zahtjev u činu viceadmirala

42. MRAOVIĆ, Damjan, LJUBO; Srbin; NOB; rođen 30.1.1925; Vrginmost (Karlovac)
      Ukazom VKOS-a br.6-49 od 22.12.1973 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ br.1/13 od 23.6.1981 umirovljuje se u činu kontraadmirala

43. MRDAKOVIĆ, Avram, MILORAD; Srbin; NOB; rođen 6.6.1926; Prokuplje (Niš)
      Ukazom VKOS-a br.8-40 od 22.12.1976 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.4-18 od 2.7.1977 umirovljuje se u činu kontraadmirala

44. MRVOŠ, Stjepan, RADE; Hrvat; NOB; rođen 4.3.1917; Fužine
      Ukazom VKOS-a br.17 od 1.4.1969 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.27 od 30.5.1969 umirovljuje se u činu kontraadmirala

45. MUTAVELIĆ, Hamdija, ZAHID; Bošnjak; NOB; rođen 25.5.1925; Bugojno
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a od 22.12.1984 redovno se unapređuje u MT generalmajora

46. NIKOLIĆ, Mihajlo, MILUN; Srbin; 2.kl Vojnopomorske akademije; rođen 3.6.1928; Gornji Banjani (Takovo)
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.5-44 od 22.12.1980 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/49 od 22.12.1986 vanredno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ br.2/16 od 15.6.1987 umirovljuje se u činu viceadmirala

47. NOVKOVIĆ, Jovan, MOMČILO; Srbin; NOB; rođen 30.3.1905; Pavlovac (Gospić); NARODNI HEROJ
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.22/I od 22.12.1961 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.75 od 22.12.1967 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom VKOS-a br.14-19 od 14.6.1974 umirovljuje se u činu viceadmirala

48. ORHANOVIĆ, Stjepan, MARKO; Hrvat; NOB; rođen 17.12.1920; Dubrovnik
      Ukazom VKOS-a br.62 od 22.12.1968 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.53 od 15.9.1969 umirovljuje se u činu kontraadmirala

49. OSTOJIĆ, Petar, MARIO; Hrvat; NOB; rođen 9.8.1922; Povlja (Brač)
      Naredbom SSNO br.5-56 od 28.6.1973 umirovljuje se u činu kapetana bojnog broda
      Ukazom VKOS-a br.6-23 od 4.7.1973 retroaktivno  se unapređuje u čin kontraadmirala

50. PADOVAN, Kata, IVAN; Hrvat; NOB; rođen 1.3.1928; Vela Luka
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.2/42 od 22.12.1982 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.2/16 od 15.6.1987 umirovljuje se u činu kontraadmirala

51. PAIĆ, Tomo, ANTE; Hrvat; NOB; rođen 31.5.1923; Split
      Ukazom VKOS-a br.48-51 od 22.12.1972 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.4-41 od 22.12.1977 vanredno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom VKOS-a br.7-9 od 17.5.1978 umirovljuje se u činu viceadmirala

52. PARMAČ, Ante, STANKO; Srbin; NOB; rođen 27.3.1905; Opuzen; NARODNI HEROJ
      Naredbom Predsjednika FNRJ od 22.12.1954 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Naredbom Predsjednika FNRJ br.33/I od 21.11.1958 umirovljuje se u činu kontraadmirala

53. PECOTIĆ, Marko, BOGDAN; Hrvat; NOB; rođen 21.11.1912; Smokvica (Korčula); NARODNI HEROJ
      Naredbom Predsjednika FNRJ od 22.12.1954 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.22/I od 22.12.1961 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom VKOS-a br.62 od 22.12.1968 redovno se unapređuje u čin admirala
      Ukazom VKOS-a br.48-24 od 22.6.1972 umirovljuje se u činu admirala

54. PEKO, Ante, PETAR; Hrvat; NOB; rođen 1.4.1920; Gradac (Ploče)
      Ukazom VKOS-a br.48-51 od 22.12.1972 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.6-26 od 3.7.1973 umirovljuje se u činu kontraadmirala

55. POGAČNIK, Boris, MARJAN; Slovenac; 14.kl Vojnopomorske akademije; rođen 24.4.1941; Ljubljana
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/76 od 22.12.1990 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Prekinuta aktivna služba 2.8.1991 na osobni zahtjev u činu kontraadmirala

56. POJER, Josip, ĐURO; Hrvat; 9.kl Vojnopomorske akademije; rođen 13.4.1935; Cerovac (Osijek)
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.2/41 od 22.12.1987 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala

57. POPOVIĆ, Vuk, JOVAN; Crnogorac; 9.kl Vojnopomorske akademije; rođen 22.9.1936; Titograd
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/66 od 22.12.1989 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala

58. PRAPROTNIK, Jožef, JOŽEF; Slovenac; NOB; rođen 25.8.1926; Ljubljana
      Ukazom VKOS-a br.48-51 od 22.12.1972 redovno se unapređuje u čin MT generalmajora
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.5-44 od 22.12.1980 prijevremeno se unapređuje u čin MT generalpotpukovnika
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/13 od 23.6.1981 umirovljuje se u činu MT generalpotpukovnika

59. PURIŠIĆ, Filip, IVO; Hrvat; NOB; rođen 30.4.1920; Muć
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.15/I od 22.12.1960 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.62 od 22.12.1968 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom VKOS-a br.14-34 od 22.12.1974 prijevremeno se unapređuje u čin admirala
      Prekinuta aktivna služba 15.8.1976 smrću u činu admirala

60. RADANOVIĆ, Dragić, DUŠAN; Srbin; NOB; rođen 19.9.1925; Beograd
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.5-44 od 22.12.1980 redovno se unapređuje u čin MT generalmajora
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.2/9 od 9.5.1984 umirovljuje se u činu MT generalmajora

61. RADELIĆ, Ivan, BRANIMIR; Hrvat; NOB; rođen 20.3.1916; Gradac (Ploče)
      Ukazom VKOS-a br.62 od 22.12.1968 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a 1968 umirovljuje se u činu kontraadmirala

62. RADOSAVLJEVIĆ, Novak, MIODRAG; Srbin; NOB; rođen 9.11.1923; Valjevo
      Ukazom VKOS-a br.48-51 od 22.12.1972 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.4-41 od 22.12.1977 vanredno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/13 od 23.6.1981 umirovljuje se u činu viceadmirala

63. RANDIĆ, Ivan, IVAN; Hrvat; NOB; rođen 3.12.1911; Rijeka
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.21/I od 22.12.1959 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.14/I od 5.9.1962 umirovljuje se u činu kontraadmirala

64. RUSTJA, Franc, FRANJO; Slovenac; NOB; rođen 30.3.1905; Trst (Italija)
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.15/I od 22.12.1960 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.62 od 22.12.1968 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom VKOS-a br.14-19 od 14.6.1974 umirovljuje se u činu viceadmirala

65. SIMIĆ, Živan, MILOSAV; Srbin; 11.kl Vojnopomorske akademije; rođen 10.3.1937; Šabac
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/76 od 22.12.1990 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala

66. SIMURDIĆ, Ostoja, PETAR; Hrvat; NOB; rođen 29.5.1919; Drvar
      Ukazom VKOS-a br.54 od 22.12.1970 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.28 od 16.6.1971 umirovljuje se u činu kontraadmirala

67. SMILESKI, Simo, KUZMAN; Makedonac; NOB; rođen 24.4.1924; Skopje
      Ukazom VKOS-a br.62 od 22.12.1968 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.6-27 od 31.7.1973 umirovljuje se u činu kontraadmirala

68. ŠIMIĆ, Petar, PETAR-KRSTO; Hrvat; 6.kl Vojnopomorske akademije; rođen 28.4.1932; Bihać
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.5-44 od 22.12.1980 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/49 od 22.12.1986 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/66 od 22.12.1989 vanredno se unapređuje u čin admirala
      Prekinuta aktivna služba 12.4.1990 smrću u činu admirala

69. ŠKOVRLJ, Marko, BRANKO; Hrvat; NOB; rođen 7.10.1915; Vranjic (Solin)
      Ukazom VKOS-a br.62 od 22.12.1968 redovno se unapređuje u čin MT generalmajora
      Ukazom VKOS-a br.14-19 od 14.6.1974 umirovljuje se u činu MT generalmajora

70. ŠTOK, Karlo, DRAGO; Slovenac; 2.kl Vojnopomorske akademije; rođen 17.10.1929; Sežana
      Ukazom VKOS-a br.7-40 od 22.12.1978 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.3/43 od 22.12.1985 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/13 od 10.5.1988 umirovljuje se u činu viceadmirala

71. ŠURKALO, Marin, DINKO; Hrvat; NOB; rođen 13.7.1920; Šibenik
      Ukazom VKOS-a br.69 od 22.12.1969 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.24 od 26.6.1970 umirovljuje se u činu kontraadmirala

72. TADIN, Ivan, DUŠAN; Hrvat; NOB; rođen 31.3.1905; Kaštel Kambelovac
      Ukazom VKOS-a br.139 od 22.12.1964 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.159 od 25.12.1964 umirovljuje se u činu kontraadmirala

73. TOMŠIĆ, Josip, JANEZ; Slovenac; NOB; rođen 23.3.1905; Postojna
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.32/I od 29.11.1958 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.98 od 5.9.1964 umirovljuje se u činu kontraadmirala

74. TRUTA, Srećko, LJUBOMIR; Hrvat; NOB; rođen 20.12.1915; Zlarin; NARODNI HEROJ
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.23/I od 22.12.1957 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.22/I od 22.12.1961 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom VKOS-a br.69 od 22.12.1969 redovno se unapređuje u čin admirala
      Ukazom VKOS-a br.6-19 od 1.7.1975 umirovljuje se u činu admirala

75. VESELINOVIĆ, Mladen, IVAN; Srbin; 1.kl Vojnopomorske akademije; rođen 30.7.1929; Kikinda
      Ukazom VKOS-a br.7-40 od 22.12.1978 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.3/43 od 22.12.1985 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/29 od 13.6.1990 umirovljuje se u činu viceadmirala

76. VILOVIĆ, Marin, TIHOMIR; Hrvat; NOB; rođen 24.9.1924; Korčula
      Ukazom VKOS-a br.6-40 od 22.12.1975 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.7-40 od 5.7.1978 vanredno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.2/8 od 18.4.1984 umirovljuje se u činu viceadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.2/19 od 5.7.1984 retroaktivno se unapređuje u čin admirala

77. VRANJEŠ, Rade, MILAN; Srbin; NOB; rođen 22.9.1922; Brinje (Ogulin)
      Ukazom VKOS-a br.69 od 22.12.1969 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.6-40 od 22.12.1975 prijevremeno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.5-24 od 1.7.1980 umirovljuje se u činu viceadmirala

78. ŽARKOVIĆ, Milovan, VIDOJE; Crnogorac; NOB; rođen 10.6.1927; Nikšić
      Naredbom DSNO br.112 od 6.3.1965 umirovljuje se u činu kapetana bojnog broda
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.2/34 od 9.9.1982 retroaktivno se unapređuje u čin rezervnog kontraadmirala

79. ŽARKOVIĆ, Veljko, BOŽO; Crnogorac; NOB; rođen 22.12.1920; Đevđelija
      Ukazom VKOS-a br.69 od 22.12.1969 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.24 od 26.6.1970 umirovljuje se u činu kontraadmirala

80. ŽUTIĆ, Đoko, STEVAN; Srbin; NOB; rođen 9.8.1919; Zemun
      Ukazom VKOS-a br.68 od 22.12.1966 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.6-49 od 22.12.1973 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom VKOS-a br.4-18 od 2.7.1977 umirovljuje se u činu viceadmirala

81. ŽUŽULJ, Stipan, JOSIP; Hrvat; NOB; rođen 20.2.1923; Imotski
      Ukazom VKOS-a br.68 od 22.12.1966 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.14-34 od 22.12.1974 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/13 od 23.6.1981 umirovljuje se u činu viceadmirala

Svaka čast "kpecotic" detaljno i korisno :klap

 Odlično odrađeno! Hvala na trudu.

Smatram potrebnim ponoviti da je kpecotic obavio veliki posao. Uzgred, valjda će se u konačnoj inačici ipak opredijeliti za Žužul (81. admiral).
Možda je sad na kolegama Dreadu, jadranu2 i ostalim meštrima od fotografija da pokušaju uz svaku odrednicu spariti barem jednu sliku. Naravno, bilo bi dobro, ili baš potrebno, da portal Palubina tipa ima i topic o svakom od tih admirala. 

dobra ideja..

Na slici vidimo Andriju Božanića ( u odijelu ), Matu Jerkovića, Ljubu Trutu i Janka Bobetka ( u odori). Ostali čekaju prepoznavanje.

Hvala Kpecoticu na nadopunama ovog obimnog djela.

Ipak, molim Vas, uspomene radi na Tomsica i Tadina, da ispravite njihove datume rodjenja (16.3.1909. i 5.1.1917.).  

Bravo i hvala poštovani Kpecotić!

Posebno mi je drago što je argumentima razvejana jednu dilema o kojoj se raspravljalo na Palubi: r.br. 78, Žarković Vidoje, ipak je penzionisan kao kbb, kako sam ja tvrdio. Iz kojih razloga je nakon 17 godina retroaktivno unapređen, ko bi danas znao...

E Boro falio je jos jedan stepenik da se nadjes na listi  :)  :pirat 

Tako izgleda samo na prvi pogled, taj stepenik je ogroman, posebno za MT oficira. Kako Rade jednom reče, MT general? Naučna fantastika!

Ako sam dobro prebrojao bilo ih je samo 8 za tolike godine znaci stvarno naucna fantastika Boro , kako bilo tako je

Da, mnogo je važnije ko je kakav čovek nego koji je čin dobio do penzije. Moje najveće zadovoljstvo što ljudi sa kojima sam radio i danas vole da se vidimo, popijemo kafu, popričamo...

Sa druge strane, znam nekoliko admirala koji kafu piju sami.

Štovani,

Evo mene opet!!!! I pored moje najbolje volje da posao obavim kvalitetno i brzo ja opet pogriješih. U pravu su svi oni koji su pronašli neki pogrešan datuma rođenja. To su gotovo svi datumi rođenja sa godinom 1905. Bez obzira što je to zabrljao računarski softver kojeg koristim ja preuzimam na sebe odgovornost za promašaj. Također se slažem sa kolegom koji tvrdi da se ne piše prezime ŽUŽULJ nego ŽUŽUL. Sve navedeno sam usvojio i još jedanput ispravio pa ga evo opet (ako sam sada što pogriješio što se ono kaže "pojest ću spisak od muke"):

 1. ALAČ, Grgo, MIROSLAV; Hrvat; NOB; rođen 25.2.1923; Drvenik (Makarska)
      Ukazom VKOS-a br.4-41 od 22.12.1977 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.7-14 od 1.7.1978 umirovljuje se u činu kontraadmirala

 2. ALUJEVIĆ, Pavao, ŽARKO; Hrvat; NOB; rođen 3.7.1922; Split
      Ukazom VKOS-a br.48-51 od 22.12.1972 redovno se unapređuje u čin MT generalmajora
      Ukazom VKOS-a br.8-40 od 22.12.1976 vanredno se unapređuje u čin MT generalpotpukovnika
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.br.5-24 od 1.7.1980 umirovljuje se u činu MT generalpotpukovnika
 
 3. ARAČIĆ, Nikola, NIKOLA; Hrvat; NOB; rođen 6.12.1915; Milna (Brač)
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.15/I od 22.12.1960 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.68 od 22.12.1966 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom VKOS-a br.47 od 13.7.1967 umirovljuje se u činu viceadmirala
 
 4. ARNAUTOVSKI, Klima, MILE; Makedonac; NOB; rođen 22.6.1925; Beograd
      Ukazom VKOS-a br.48-51 od 22.12.1972 redovno se unapređuje u čin MT generalmajora
      Ukazom VKOS-a br.7-40 od 22.12.1978 redovno se unapređuje u čin MT generalpotpukovnika
 
 5. BAROVIĆ, Petar, VLADIMIR; Crnogorac; 12.kl Vojnopomorske akademije; rođen 7.11.1939; Banja Luka
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/76 od 22.12.1990 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Prekinuta aktivna služba 24.9.1991 samoubojstvom na o.Visu u činu kontraadmirala
 
 6. BOCINOV, Pančo, DRAGOLJUB; Makedonac; 5.kl Vojnopomorske akademije; rođen 27.10.1933; Strumica
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/48 od 22.12.1983 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/66 od 22.12.1989 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
 
 7. BOGUNOVIĆ, Slavko, PERO; Hrvat; NOB; rođen 20.1.1924; Bačine (Ploče)
      Ukazom VKOS-a br.6-49 od 22.12.1973 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.7-40 od 22.12.1978 vanredno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ br.1/20 od 2.6.1983 umirovljuje se u činu viceadmirala
 
 8. BONAČI, Mate, JURAJ; Hrvat; NOB; rođen 26.5.1903; Milna (o.Brač)
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.32/I od 22.12.1958 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.14/I od 28.8.1959 umirovljuje se u činu kontraadmirala

 9. BOŽANIĆ, Juraj, ANDRIJA; Hrvat; NOB; rođen 15.5.1906; Komiža (Vis); NARODNI HEROJ
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.22/I od 22.12.1956 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.22/I od 22.12.1961 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.14/I od 5.9.1962 umirovljuje se u činu viceadmirala

10. BROVET, Rupert, STANE; Slovenac; 2.kl Vojnopomorske akademije; rođen 14.5.1930; Dravograd
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/48 od 22.12.1983 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.2/41 od 22.12.1987 prijevremeno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/66 od 22.12.1989 vanredno se unapređuje u čin admirala

11. BUBIĆ, Mate, VLADIMIR; Hrvat; NOB; rođen 30.3.1916; Klis (Solin)
      Ukazom VKOS-a br.22 od 1.5.1967 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.3 od 8.2.1968 umirovljuje se u činu kontraadmirala

12. ČERNI, Josip, JOSIP; Slovenac; NOB; rođen 30.1.1903; Maribor
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.7/I od 18.6.1960 umirovljuje se u činu viceadmirala
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.1/I od 7.1.1961 retroaktivno se unapređuje u čin admirala

13. ČULIĆ, Kosta, VJEKOSLAV; Hrvat; 8.kl Vojnopomorske akademije; rođen 26.10.1934; Titograd
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.2/39 od 22.12.1984 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/56 od 22.12.1988 prijevremeno se unapređuje u čin viceadmirala

14. DEAK, Mate, ANTE; Hrvat; NOB; rođen 5.1.1923; Ravno (Metković)
      Ukazom VKOS-a br.14-34 od 22.12.1974 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.6-19 od 1.7.1975 umirovljuje se u činu kontraadmirala

15. DOKMANOVIĆ, Danilo, VELJKO; Srbin; 1.kl Vojnopomorske akademije; rođen 6.12.1926; Plaški (Ogulin)
      Ukazom VKOS-a br.6-49 od 22.12.1973 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.7-40 od 22.12.1978 vanredno se unapređuje u čin viceadmirala
      Prekinuta aktivna služba 9.9.1982 smrću u činu viceadmirala

16. ĐUROVIĆ, Lazar, KRSTO; Crnogorac; 13.kl Vojnopomorske akademije; rođen 26.8.1940; Cetinje
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/49 od 4.10.1991 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Prekinuta aktivna služba 5.10.1991 pogibijom u padu He u činu kontraadmirala

17. ERCEG, Mate, JOZO; Hrvat; 9.kl Vojnopomorske akademije; rođen 13.11.1936; Vrgorac
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/49 od 22.12.1986 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Prekinuta aktivna služba 12.9.1991 na osobni zahtjev u činu kontraadmirala

18. ERCEGOVIĆ, Lazo, NIKOLA; Crnogorac; 10.kl Vojnopomorske akademije; rođen14.11.1935; Kotor
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/56 od 22.12.1988 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala

19. GRUBELIĆ, Andrija, JOSIP; Hrvat; NOB; rođen 29.1.1918; Tribunj (Vodice)
      Ukazom VKOS-a br.139 od 22.12.1964 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.63 od 22.12.1971 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom VKOS-a br.8-18 od 2.7.1976 umirovljuje se u činu viceadmirala

20. GRUBIŠIĆ, Stipe, BOŽIDAR; Hrvat; 6.kl Vojnopomorske akademije; rođen 5.12.1932; Šibenik
      Ukazom VKOS-a br.6-42 od 22.12.1979 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.2/39 od 22.12.1984 vanredno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/56 od 22.12.1988 prijevremeno se unapređuje u čin admirala
      Prekinuta aktivna služba 16.9.1991 svojevoljnim napuštanjem JRM u činu admirala

21. JERKOVIĆ, Mate, MATO; Hrvat; NOB; rođen 19.2.1915; Petrinja ; NARODNI HEROJ
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.24/I od 22.12.1956 redovno se unapređuje u čin admirala
      Ukazom VKOS-a br.6-19 od 1.7.1975 umirovljuje se u činu admirala

22. JOKIĆ, Miloš, LJUBIVOJE; Srbin; 6.kl Vojnopomorske akademije; rođen 29.4.1931; Donja Toplica (Valjevo)
      Ukazom VKOS-a br.6-42 od 22.12.1979 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.3/43 od 22.12.1985 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/76 od 22.12.1990 redovno se unapređuje u čin admirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/12 od 8.5.1991 umirovljuje se u činu admirala

23. JOKIĆ, Miloš, MIODRAG; Srbin; 9.kl Vojnopomorske akademije; rođen 15.2.1935; Donja Toplica (Valjevo)
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/49 od 22.12.1986 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/76 od 22.12.1990 prijevremeno se unapređuje u čin viceadmirala

24. KADIJEVIĆ, Luka, RADOJICA; Srbin; 11.kl Mornaričkotehničke akadenije; rođen 17.4.1940; Glavina (Imotski)
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/70 od 22.12.1991 redovno se unapređuje u čin MT generalmajora

25. KANDIĆ, Jovo, MILE; Srbin; 9.kl Vojnopomorske akademije; rođen 2.11.1933; Mostar
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.2/39 od 22.12.1984 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/56 od 22.12.1988 prijevremeno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/70 od 22.12.1991 vanredno se unapređuje u čin admirala

26. KAPIČIĆ, Mile, PAVLE; Crnogorac; NOB; rođen 25.6.1921; Gaeta (Italija)
      Ukazom VKOS-a br.68 od 22.12.1966 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.14-34 od 22.12.1974 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom VKOS-a br.7-33 od 12.10.1978 umirovljuje se u činu viceadmirala

27. KERN, IVAN; Slovenac; NOB; rođen 3.10.1898; Žužemberk (Novo Mesto)
      Naredbom Predsjednika DFJ 1945 unapređuje se u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika FNRJ 22.12.1945 umirovljuje se u činu kontraadmirala

28. KOSTIĆ, Đorđe, ZVONIMIR; Srbin; 3.kl Vojnopomorske akademije; rođen 16.4.1930; Vučitrn
      Ukazom VKOS-a br.7-40 od 5.7.1978 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.2/19 od 5.7.1984 vanredno se unapređuje u čin viceadmirala

29. KOVAČIĆ, Branko, VUK; Hrvat; NOB; rođen 8.8.1919; Split
      Ukazom VKOS-a br.69 od 22.12.1969 redovno se unapređuje u čin MT generalmajora
      Ukazom VKOS-a br.6-40 od 22.12.1975 redovno se unapređuje u čin MT generalpotpukovnika
      Ukazom VKOS-a br.7-18 od 1.7.1978 umirovljuje se u činu MT generalpotpukovnika

30. KRONJA, Šime, ANTE; Hrvat; NOB; rođen 1.5.1915; Šibenik
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.22/I od 22.12.1961 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a od 1.7.1964 umirovljuje se u činu kontraadmirala

31. LETICA, Ante, SVETOZAR; Hrvat; NOB; rođen 4.4.1926; Podgora
      Ukazom VKOS-a br.14-34 od 22.12.1974 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.7-40 od 22.12.1978 vanredno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ br.1/19 od 10.6.1986 umirovljuje se u činu viceadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/40 od 10.9.1986 retroaktivno se unapređuje u čin admirala

32. LUKAČ, Simo, DMITAR; Srbin; NOB; rođen 9.10.1921; Mrđe (Drvar)
      Ukazom VKOS-a br.6-23 od 4.7.1973 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.14-19 od 14.6.1974 umirovljuje se u činu kontraadmirala

33. MALBAŠIĆ, Simeon, VLADO; Srbin; NOB; rođen 6.6.1919; Šipovljani (Drvar)
      Ukazom VKOS-a br.189 od 21.11.1963 umirovljuje se u činu kapetana bojnog broda
      Ukazom VKOS-a od 22.12.1963 retroaktivno se unapređuje u čin kontraadmirala

34. MAMULA, Mihajlo, BRANKO; Srbin; NOB; rođen 30.5.1921; Slavsko Polje (Karlovac)
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.15/I od 22.12.1960 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.82 od 22.12.1965 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom VKOS-a br.6-49 od 22.12.1973 redovno se unapređuje u čin admirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/49 od 22.12.1983 redovno se unapređuje u čin admirala flote
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ br.1/40 od 16.11.1988 umirovljuje se u činu admirala flote

35. MANOLA, Mihael, SREĆKO; Hrvat; NOB; rođen 6.10.1914; Travnik; NARODNI HEROJ
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a od 22.12.1945 prevodi se iz čina pukovnika u čin kontraadmirala

36. MARČIĆ, Petar, ANTE; Hrvat; NOB; rođen 15.4.1919; Omiš
      Ukazom VKOS-a br.54 od 22.12.1970 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.62 od 23.12.1970 umirovljuje se u činu kontraadmirala

37. MARUŠIĆ, Umberto, MLADEN; Hrvat; NOB; rođen 5.6.1923; Omiš
      Ukazom VKOS-a br.62 od 22.12.1968 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.8-40 od 22.12.1976 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ br.1/13 od 23.6.1981 umirovljuje se u činu viceadmirala

38. MASTILOVIĆ, Marko, BRANKO; Srbin; NOB; rođen 30.10.1928; Tuzla
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/48 od 22.12.1983 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ br.2/16 od 15.6.1987 umirovljuje se u činu kontraadmirala

39. MATOŠEVIĆ, Anton, MARTIN; Hrvat; 5.kl Vojnopomorske akademije; rođen 16.4.1933; Poreč
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.2/41 od 22.12.1987 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ br.1/30 od 12.6.1990 umirovljuje se u činu kontraadmirala

40. MATULIĆ, Dinko, BENKO; Hrvat; NOB; rođen 1.4.1914; Bol (Brač)
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.21/I od 22.12.1959 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.62 od 22.12.1968 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom VKOS-a br.48-24 od 22.6.1972 umirovljuje se u činu viceadmirala

41. MORETI, Aleksandar, FRIDRIH; Hrvat; 5.kl Vojnopomorske akademije; rođen 5.1.1932; Sarajevo
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/49 od 22.12.1986 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/76 od 22.12.1990 prijevremeno se unapređuje u čin viceadmirala
      Prekinuta aktivna služba 1.10.1991 na osobni zahtjev u činu viceadmirala

42. MRAOVIĆ, Damjan, LJUBO; Srbin; NOB; rođen 30.1.1925; Vrginmost (Karlovac)
      Ukazom VKOS-a br.6-49 od 22.12.1973 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ br.1/13 od 23.6.1981 umirovljuje se u činu kontraadmirala

43. MRDAKOVIĆ, Avram, MILORAD; Srbin; NOB; rođen 6.6.1926; Prokuplje (Niš)
      Ukazom VKOS-a br.8-40 od 22.12.1976 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.4-18 od 2.7.1977 umirovljuje se u činu kontraadmirala

44. MRVOŠ, Stjepan, RADE; Hrvat; NOB; rođen 4.3.1917; Fužine
      Ukazom VKOS-a br.17 od 1.4.1969 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.27 od 30.5.1969 umirovljuje se u činu kontraadmirala

45. MUTAVELIĆ, Hamdija, ZAHID; Bošnjak; NOB; rođen 25.5.1925; Bugojno
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a od 22.12.1984 redovno se unapređuje u MT generalmajora

46. NIKOLIĆ, Mihajlo, MILUN; Srbin; 2.kl Vojnopomorske akademije; rođen 3.6.1928; Gornji Banjani (Takovo)
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.5-44 od 22.12.1980 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/49 od 22.12.1986 vanredno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ br.2/16 od 15.6.1987 umirovljuje se u činu viceadmirala

47. NOVKOVIĆ, Jovan, MOMČILO; Srbin; NOB; rođen 7.9.1916; Pavlovac (Gospić); NARODNI HEROJ
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.22/I od 22.12.1961 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.75 od 22.12.1967 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom VKOS-a br.14-19 od 14.6.1974 umirovljuje se u činu viceadmirala

48. ORHANOVIĆ, Stjepan, MARKO; Hrvat; NOB; rođen 17.12.1920; Dubrovnik
      Ukazom VKOS-a br.62 od 22.12.1968 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.53 od 15.9.1969 umirovljuje se u činu kontraadmirala

49. OSTOJIĆ, Petar, MARIO; Hrvat; NOB; rođen 9.8.1922; Povlja (Brač)
      Naredbom SSNO br.5-56 od 28.6.1973 umirovljuje se u činu kapetana bojnog broda
      Ukazom VKOS-a br.6-23 od 4.7.1973 retroaktivno  se unapređuje u čin kontraadmirala

50. PADOVAN, Kata, IVAN; Hrvat; NOB; rođen 1.3.1928; Vela Luka
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.2/42 od 22.12.1982 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.2/16 od 15.6.1987 umirovljuje se u činu kontraadmirala

51. PAIĆ, Tomo, ANTE; Hrvat; NOB; rođen 31.5.1923; Split
      Ukazom VKOS-a br.48-51 od 22.12.1972 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.4-41 od 22.12.1977 vanredno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom VKOS-a br.7-9 od 17.5.1978 umirovljuje se u činu viceadmirala

52. PARMAČ, Ante, STANKO; Srbin; NOB; rođen 23.3.1913; Opuzen; NARODNI HEROJ
      Naredbom Predsjednika FNRJ od 22.12.1954 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Naredbom Predsjednika FNRJ br.33/I od 21.11.1958 umirovljuje se u činu kontraadmirala

53. PECOTIĆ, Marko, BOGDAN; Hrvat; NOB; rođen 21.11.1912; Smokvica (Korčula); NARODNI HEROJ
      Naredbom Predsjednika FNRJ od 22.12.1954 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.22/I od 22.12.1961 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom VKOS-a br.62 od 22.12.1968 redovno se unapređuje u čin admirala
      Ukazom VKOS-a br.48-24 od 22.6.1972 umirovljuje se u činu admirala

54. PEKO, Ante, PETAR; Hrvat; NOB; rođen 1.4.1920; Gradac (Ploče)
      Ukazom VKOS-a br.48-51 od 22.12.1972 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.6-26 od 3.7.1973 umirovljuje se u činu kontraadmirala

55. POGAČNIK, Boris, MARJAN; Slovenac; 14.kl Vojnopomorske akademije; rođen 24.4.1941; Ljubljana
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/76 od 22.12.1990 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Prekinuta aktivna služba 2.8.1991 na osobni zahtjev u činu kontraadmirala

56. POJER, Josip, ĐURO; Hrvat; 9.kl Vojnopomorske akademije; rođen 13.4.1935; Cerovac (Osijek)
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.2/41 od 22.12.1987 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala

57. POPOVIĆ, Vuk, JOVAN; Crnogorac; 9.kl Vojnopomorske akademije; rođen 22.9.1936; Titograd
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/66 od 22.12.1989 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala

58. PRAPROTNIK, Jožef, JOŽEF; Slovenac; NOB; rođen 25.8.1926; Ljubljana
      Ukazom VKOS-a br.48-51 od 22.12.1972 redovno se unapređuje u čin MT generalmajora
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.5-44 od 22.12.1980 prijevremeno se unapređuje u čin MT generalpotpukovnika
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/13 od 23.6.1981 umirovljuje se u činu MT generalpotpukovnika

59. PURIŠIĆ, Filip, IVO; Hrvat; NOB; rođen 30.4.1920; Muć
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.15/I od 22.12.1960 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.62 od 22.12.1968 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom VKOS-a br.14-34 od 22.12.1974 prijevremeno se unapređuje u čin admirala
      Prekinuta aktivna služba 15.8.1976 smrću u činu admirala

60. RADANOVIĆ, Dragić, DUŠAN; Srbin; NOB; rođen 19.9.1925; Beograd
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.5-44 od 22.12.1980 redovno se unapređuje u čin MT generalmajora
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.2/9 od 9.5.1984 umirovljuje se u činu MT generalmajora

61. RADELIĆ, Ivan, BRANIMIR; Hrvat; NOB; rođen 20.3.1916; Gradac (Ploče)
      Ukazom VKOS-a br.62 od 22.12.1968 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a 1968 umirovljuje se u činu kontraadmirala

62. RADOSAVLJEVIĆ, Novak, MIODRAG; Srbin; NOB; rođen 9.11.1923; Valjevo
      Ukazom VKOS-a br.48-51 od 22.12.1972 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.4-41 od 22.12.1977 vanredno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/13 od 23.6.1981 umirovljuje se u činu viceadmirala

63. RANDIĆ, Ivan, IVAN; Hrvat; NOB; rođen 3.12.1911; Rijeka
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.21/I od 22.12.1959 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.14/I od 5.9.1962 umirovljuje se u činu kontraadmirala

64. RUSTJA, Franc, FRANJO; Slovenac; NOB; rođen 20.1.1916; Trst (Italija)
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.15/I od 22.12.1960 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.62 od 22.12.1968 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom VKOS-a br.14-19 od 14.6.1974 umirovljuje se u činu viceadmirala

65. SIMIĆ, Živan, MILOSAV; Srbin; 11.kl Vojnopomorske akademije; rođen 10.3.1937; Šabac
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/76 od 22.12.1990 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala

66. SIMURDIĆ, Ostoja, PETAR; Hrvat; NOB; rođen 29.5.1919; Drvar
      Ukazom VKOS-a br.54 od 22.12.1970 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.28 od 16.6.1971 umirovljuje se u činu kontraadmirala

67. SMILESKI, Simo, KUZMAN; Makedonac; NOB; rođen 24.4.1924; Skopje
      Ukazom VKOS-a br.62 od 22.12.1968 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.6-27 od 31.7.1973 umirovljuje se u činu kontraadmirala

68. ŠIMIĆ, Petar, PETAR-KRSTO; Hrvat; 6.kl Vojnopomorske akademije; rođen 28.4.1932; Bihać
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.5-44 od 22.12.1980 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/49 od 22.12.1986 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/66 od 22.12.1989 vanredno se unapređuje u čin admirala
      Prekinuta aktivna služba 12.4.1990 smrću u činu admirala

69. ŠKOVRLJ, Marko, BRANKO; Hrvat; NOB; rođen 7.10.1915; Vranjic (Solin)
      Ukazom VKOS-a br.62 od 22.12.1968 redovno se unapređuje u čin MT generalmajora
      Ukazom VKOS-a br.14-19 od 14.6.1974 umirovljuje se u činu MT generalmajora

70. ŠTOK, Karlo, DRAGO; Slovenac; 2.kl Vojnopomorske akademije; rođen 17.10.1929; Sežana
      Ukazom VKOS-a br.7-40 od 22.12.1978 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.3/43 od 22.12.1985 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/13 od 10.5.1988 umirovljuje se u činu viceadmirala

71. ŠURKALO, Marin, DINKO; Hrvat; NOB; rođen 13.7.1920; Šibenik
      Ukazom VKOS-a br.69 od 22.12.1969 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.24 od 26.6.1970 umirovljuje se u činu kontraadmirala

72. TADIN, Ivan, DUŠAN; Hrvat; NOB; rođen 5.1.1917; Kaštel Kambelovac
      Ukazom VKOS-a br.139 od 22.12.1964 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.159 od 25.12.1964 umirovljuje se u činu kontraadmirala

73. TOMŠIĆ, Josip, JANEZ; Slovenac; NOB; rođen 16.3.1909; Postojna
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.32/I od 29.11.1958 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.98 od 5.9.1964 umirovljuje se u činu kontraadmirala

74. TRUTA, Srećko, LJUBOMIR; Hrvat; NOB; rođen 20.12.1915; Zlarin; NARODNI HEROJ
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.23/I od 22.12.1957 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.22/I od 22.12.1961 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom VKOS-a br.69 od 22.12.1969 redovno se unapređuje u čin admirala
      Ukazom VKOS-a br.6-19 od 1.7.1975 umirovljuje se u činu admirala

75. VESELINOVIĆ, Mladen, IVAN; Srbin; 1.kl Vojnopomorske akademije; rođen 30.7.1929; Kikinda
      Ukazom VKOS-a br.7-40 od 22.12.1978 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.3/43 od 22.12.1985 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/29 od 13.6.1990 umirovljuje se u činu viceadmirala

76. VILOVIĆ, Marin, TIHOMIR; Hrvat; NOB; rođen 24.9.1924; Korčula
      Ukazom VKOS-a br.6-40 od 22.12.1975 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.7-40 od 5.7.1978 vanredno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.2/8 od 18.4.1984 umirovljuje se u činu viceadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.2/19 od 5.7.1984 retroaktivno se unapređuje u čin admirala

77. VRANJEŠ, Rade, MILAN; Srbin; NOB; rođen 22.9.1922; Brinje (Ogulin)
      Ukazom VKOS-a br.69 od 22.12.1969 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.6-40 od 22.12.1975 prijevremeno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.5-24 od 1.7.1980 umirovljuje se u činu viceadmirala

78. ŽARKOVIĆ, Milovan, VIDOJE; Crnogorac; NOB; rođen 10.6.1927; Nikšić
      Naredbom DSNO br.112 od 6.3.1965 umirovljuje se u činu kapetana bojnog broda
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.2/34 od 9.9.1982 retroaktivno se unapređuje u čin rezervnog kontraadmirala

79. ŽARKOVIĆ, Veljko, BOŽO; Crnogorac; NOB; rođen 22.12.1920; Đevđelija
      Ukazom VKOS-a br.69 od 22.12.1969 vanredno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.24 od 26.6.1970 umirovljuje se u činu kontraadmirala

80. ŽUTIĆ, Đoko, STEVAN; Srbin; NOB; rođen 9.8.1919; Zemun
      Ukazom VKOS-a br.68 od 22.12.1966 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.6-49 od 22.12.1973 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom VKOS-a br.4-18 od 2.7.1977 umirovljuje se u činu viceadmirala

81. ŽUŽUL, Stipan, JOSIP; Hrvat; NOB; rođen 20.2.1923; Imotski
      Ukazom VKOS-a br.68 od 22.12.1966 redovno se unapređuje u čin kontraadmirala
      Ukazom VKOS-a br.14-34 od 22.12.1974 redovno se unapređuje u čin viceadmirala
      Ukazom Predsjednika Predsjedništva SFRJ-a br.1/13 od 23.6.1981 umirovljuje se u činu viceadmirala

Jos jedanput Hvala na dobroj volji i velikom trudu.

Prvo iskrene čestitke i divljenje na svemu do sada predočenom uvaženom kolegi kpecotic.
Mene interesuje jedna stvar (kako kažu kao Švaba tra la la ).
Komandant garnizona Divulje 1982./1983. je bio MT pukovnik Đuro Džepina. Negde sam pročitao i to već diže vreme tražim po kući, da je on iz svoje klase postao prvi general. Sada me interesuje, da li je moguće da je imenovani završio VA KoV i da se kao takav ne spominje u MT generalima. Opet ako je završio VA KoV otkuda mu čin MT pukovnika. Bio bi veona zahvalan da mi neko ovo pojasni i razjasni.

Ako je tako - premda nisam upoznat s konkretnim slučajem - vjerojatno je preveden iz jednog vida (grane) u drugi, što i nije bila tako rijetka pojava.

Nemoguce... ;)

Поштовани @kpecotic хвала и свака част за ваше постове.
Својевремено (крајем осамдесетих) у вашој канцеларији на столу је стајао један од првих "правих" персоналних рачунара са колор монитором Olivetti. Касније, у Команди Флоте сам радио на њему - препознао сам га по грбу који се видео и кад монитор није био укључен.

Nužno je ispraviti i podatke za Jerkovića:
Na listi stoji:
"21. JERKOVIĆ, Mate, MATO; Hrvat; NOB; rođen 29.3.1905; Petrinja ; NARODNI HEROJ
      Naredbom Predsjednika FNRJ-a br.24/I od 22.12.1956 redovno se unapređuje u čin admirala
      Ukazom VKOS-a br.6-19 od 1.7.1975 umirovljuje se u činu admirala"
Sumnjivo je već da bi bio umirovljen u 71. godini života.

Prema Vojnoj enciklopediji 4 (Bg, 1961.) Mate Jerković rođen je u Novom Selu kod Siska 19.2. 1915.

Pogriješio sam jer sam gledao Reply #173 od 31. 3., a sam se kpecotic ispravio u  #185 kasnije istoga dana. Jedino bi sad možda trebalo riješiti ime - Mate ili Mato. U VE stoji Mate, ali u kontinentalnim dijelovima Hrvatske u pravilu je Mato (kao i Ante/Anto). 

Černi i ostale poznate osobe u Šibeniku. Godina nepoznata. Snimatelj nepoznat.

mozda 11.9.1948. na putu za Vis.

Papir je puno kvalitetan. Polusjajni, gladak, srebrna želatina. Čisto sumnjam da je 48.

Za takve osobe sve se nadje.

________________

Mozda i 7-10.9.1953. Kasnije vise nije mogao biti prisutan adm. Cerni.

Nije li ono i Vicko Krstulović? Da je slika veća, zacijelo bi se moglo prema rasporedu osoba oko Josipa Broza detektirati razdoblje. Mogu li meštri identificirati brod?     

Uletjeli ste kontraAdmirale 1  na Palubu kao orkan a pušete kao lahor. Malo truda i raspoznajte sve ljude oko Jose, pa nam kažite tko je tko.  Identificirajte i brod, barem da naučimo i nešto od Vas.

Rus u sredini bi mogao biti Obrazcov, a prvi zdesna sin čuvenog oca i otac slavnog sina.

a, izmedju J. Cernija i Tita, nije li Ivan-Stevo Krajacic?

Brodarski - ti si otkrivacki genij  :super - iza opcih Blagdana i praznika Rada - naci cu jos koju sliku Obrazcova i priloziti; nadam se s J. Tomsicem, da ne bude u OT-u.

Sto je zajednicko svim starim fotografijama (ne onima iz studija) vojnika, mornara, oficira, admirala i generala, kraljeva i careva - neizbjezna strasna prasina na cipelama; to ste sigurno zapazili na fotografijama na Palubi.

E, zato Covjek u bijelom odijelu ima svijetle cipele - prasine naravno - ima, ali se ne vidi. I to je umijece.

ili Veceslav Holjevac?

Ivan Krajačić rečeni Stevo. Ima bafe od po metra.

Brodarski, zašto tako?

Sala, sala, nista vise,..

 Spisak admirala-generala na službi u JRM 1945-1985. godine
Vir: "Razvoj oružanih snaga SFRJ- Ratna mornarica" 1988. godine

Spisak admirala-generala na službi u JRM 1945.-1985. godine

Spisak admirala-generala na službi u JRM 1945.-1985. godine

nisam vidio, da li je neko spomenuo Marijana Pogačnika ?

Jeste , strana 3 , post 40 ,  svi admirali su tu  Marjan Pogačnik je na rednom broju 47

Našao sam ga. Hvala

Sorry za maleni OT, ali vezan je uz admirale JRM. Mene osobno zanima, ako netko ima sliku gdje se mogu vidjeti kako su izgledali prvi poratni JRM admiralski činovi, to su one tvrde (često i meke zlatne epolete po uzoru na KJ ili Ruske), korištene u razdoblju 1947.-1953.? Ima na ovoj stranici link, ali crtano je pa nisam baš siguran da je ispravno. Možda bi najbolje neka fotografija ili original slika, mogla pomoći. Evo link na stranicu sa svim JRM epoletama iz toga perioda, a ima i drugih zanimljivih stvari na linku. :)
http://www.uniforminsignia.org/?option=com_insigniasearch&Itemid=53&result=1608

Po mom mišljenju tu ima puno mašte.

I po mome kolega cijenjeni kolega brodarski. A zato sam i stavio da saznam pravo stanje stvari, tj. točan izgled JRM epoleta, među ostalim i admiralskih, u ovome razdoblju 1947.-53.. A mislim da ću ovdje među meštrima od palube dobiti odgovor na moje pitanje, tj. nedoumicu :)

Nije mi baš najjasnije zašto se poslijeratne admiralske epolete svrstavaju u metalne. Po tome bi i potporučnićke KOV-a mogli nazvati metalnim. Koliko sam imao prilike vidjeti admiralska epoleta je izrađena od pozamenterijske vrpce i finog prediva s srebrnim pletenim zvjezdicama. Možda ima i drugih varijanti ali ja ih nisam vidio.

Slažem se kolega, ja sam takve vidio, ali ne JRM admiralska, već samo JA/JNAgeneralske, i naravno nisu bile metalne, a zvjezdice su bile vezene srmom ili metalne, srebrne naravno. Mislim, da bi neka fotografija, a ne ove crtarije. riješilo ovo pitanje, pa molim i ostale kolege Palubarce da se uključe u temu.
Postavit ću ovdje slike generalskih epoleta, baš iz ovoga perioda, pa će situacija biti jasnija.

Evo prikaz epoleta general-majora, general-potpukovnika i general-pukovnika JA/JNA 1947.-53.
[attachment=1]
Preuzeto s foruma wehrmacht.odlikovanja.com
Znaći, ovakav bi trebao biti pozametrijski uzorak na podlozi meke epolete admirala JRM. Podloga naravno tamno modra/crna. Gumb mornarički umjesto zvijezde. Zanima me, dali se na epoletama mornarice nalazilo i sidro?Vezeno ili metalno?

Pregled ispitnih tema za čin kontraadmirala


Barović Vladimir - Mogućnosti minskih dejstava na jadranskom pomorskom vojištu protiv novog koncepta desantiranja potencijalnog agresora (1990.)
Bocinov Dragoljub - Operativno-taktička iskustva upotrebe ratnih mornarica ulokalnim ratovima vođenim u poslednjim decenijama i njihov značaj za dalji razvoj (1983.)
Brovet Stane - Suvremeni obaveštajni informacioni sistem (1983.)
Čulić Vjekoslav - Odbrambeno i ofanzivno miniranje u severnom Jadranu (1984.)
Erceg Josip – Osobenosti odbrambenih dejstava na jadranskom pomorskom vojištu u početnom periodu rata (1986.)
Ercegović Nikola – PVO na jadranskom pomorskom vojištu u početnom periodu rata (1988.)
Grubišić Božidar – Boj na otvorenom moru udarnih pomorskih snaga u zoni dejstva raketa obala-more i obalske artiljerije velikog dometa u sadejstvu sa avijacijom (1979.)
Jokić Ljubivoje – Odnos udarnih pomorskih snaga i snaga obalske odbrane u izvođenju pomorske i protivdesantne odbrane na jadranskom pomorskom vojištu (1979.)
Jokić Miodrag – Obim i sadržaj borbenih dejstava OS/JNA i TO/ pomorske odbrane u narednom periodu rata (1986.)
Kandić Mile – Uticaj komandno-informacionog sistema  „Stina-Jadran“ na rukovođenje i komandovanje na jadranskom pomorskom vojištu (1984.)
Matošević Martin – Pozadinsko obezbeđenje na jadranskom pomorskom vojištu u kombinovanom obliku oružane borbe (1987.)
Moreti Fridrih – Mobilizacija vojnopomorskih snaga na jadranskom pomorskom vojištu u uslovima blagovremenog uočavanja opasnosti od agresije (1986.)
Pogačnik Marjan – Pravci razvoja i mogućnosti upotrebe snaga za podvodna dejstva na jadranskom pomorskom vojištu (1990.)
Pojer Đuro – Obezbeđenje borbenih dejstava na jadranskom pomorskom vojištu (1987.)
Popović Jovan – Moralno-političko obezbeđenje snaga opštenarodne odbrane u suprotstavljanju doktrini niskog intenziteta na ratištu (1989.)
Simić Milosav – Politički pluralizam,pravna država i uloga oružanih snaga (1990.)
Šimić Petar – Moralno-politički faktor u pripremi i izvođenju operacija na jadranskom pomorskom vojištu (1980.)
Veselinović Ivan – Pomorsko i rečno brodarstvo u realizaciji koncepcije opštenarodne odbrane (1978.)

Preuzeto iz knjige Zapovjedni vrh JNA 1990-1992.

Ma zar zbilja netko od kolega Palubaraca nemože pomoći u vezi moga pitanja o izgledu epoleta admirala u razdoblju 1947.-1953.? Pa nije valjda da ih tada nije bilo u JRM? :( Ma sigurno netko od vas u arhivi ima neku dobru fotografiju admirala JRM. Ako ne iz ovoga ranog, može i iz kasnijeg razdoblja 1950tih i 60tih ;)

Admirali koji su komandovali u RF:
[attachment=1][attachment=2]

Владе021, напиши који су ти адмирали. не види се добро текст на сликама. Осим Бошка Антића (доле, десно) друге не препознајем

moraću da odem u Flotilu da ih popišem,imaš ih na slikama K-danata Flotile.

nešto sam posložio:
Prica Dragutin
Domainko Milan
Bonačo Juraj
Šurkalo Dinko
Simurdić Petar
Antić Boško

Да ли су сви ови адмирали били и у своје време и команданти РРФ или су службовали (не само као команданти) у РРФ а касније постали адмирали?

Bonači Juraj a ne Bonačo.
Čini mi se da nedostaje Bogoslav Erni i Angeli.  Dragutina Pricu Prvog sam odmah prepoznao. Osim njega postoje Dragutin Drugi i Karlo Dragutin Treći.

А и они (бар један) су адмирали на Палуби и то прави.

;D

Postoji fotografija od tog dana ili tih dana gdje se vrsi smotra NB-3 i NB-11. Na fotografiji sa C. Zvijezde dobro se vidi da J. Cerni ima tri zvijezdice iznad dvije vodoravne crte.

[attachment=1]

Evo jedne fotografije MT general-potpukovnika Alujević Žarka iz 1979. kada je vršio dužnost Načelnika TŠC u Zagrebu. Fotografija je snimljena na logorovanju 8.klase VG Ivo Lola Ribar na poligonu Primišlje kod Slunja. Ja sam desno od njega.

General Alujević je zaslužan ako ne i najzaslužniji za formiranje Brodogradilišta specijalnih objekata u Splitu. On je bio pokretač realizacije programa izgradnje podmornica i pod njegovim vodstvom su rađeni projekti podmornica tipa P-821 Heroj. Završio je i kurs za službu na podmornicama kao i kurs za spašavanje iz potonule P pa smo ga smatrali podmorničarem. Inače je bio i načelnik Brodarskog instituta u Zagrebu. Negdje karajem 1972. ili 73. došao je za načelnika TŠC KoV u Zagrebu a ujedno je bio u načelnik BI. Ja sam bio 2. klasa Vojne gimnazije i sječam se da je upravo moj razred sa njim imao više sastanaka (vezano uz disciplinu). Kasnije, kada sam bio podmorničar od starijih sam čuo o njemu dosta toga ali uglavnom ja bio hvaljen.

Da li smo u spisku spomenuli admirala Petra Simica?

Jos na str.2.

Josip Erceg.

 Kontra admiral Josip Erceg 1989 godine bio je komandant VPS Šibenik (komanda se nalazila u Palacinima).

Njegov sin liječnik Dr. Marijan Erceg bio je liječnik u garnizonskoj ambulanti kasarne Ante Jonič, izpod Palacina (razkršče puta prema kasarni Kuline i kasarni Rade Končar). Dr. Erceg bio je građansko lice u službi JNA - stipendist SSNO za vrjeme studija.
Bio je i službeni liječnik sa tečajem hiperbaričke medicine za 8. MIOZPD. Dr. Erceg bio je stručan kadar, prema nama mornarima ponašao se veoma korektno isto tako i do propisa vršenja vojne liječničke službe kako i do JRM.

Sječam se, da je admiral imao na razpolaganje bjelog OPEL - IDA kadet (u obliku suze) i terensko vozilo PUCH sa deisel motorom. Vozio ga je mornar po ugovoru.
I baš 1989 g. u prolječe ČPS (četa plovnih sredstava) u Kulinama preuzela je novu jahticu za potrebe komande VPS - Šibenik. Brodica je bila drvena, sa tik palubom... stani i gledaj.







.

Šibenčanin Božo Grubišić obiteljskog nadimka Paškica.

PC 179, uvala Nirvana, Kumbor, do njega  PC 140

Стане Бровет приликом посете Народне скупштине Словеније 1991. [attachment=1]

Стане Бровет даје изјаву за јавност. [attachment=2]

Миодраг Јокић. [attachment=1]

Мамула на Жељави. [attachment=1]

Мамула као Савезни секретар за народну одбрану. [attachment=1]

Мамула као саветник Кадијевића. (1988-1992) [attachment=2]

Бровет. [attachment=3]

Na fotografiji, koja prikazuje adm.flote Mamulo u razgovoru sa pilotima Mamula nosi čapku sa plavom navlakom.
Kako to? Do sada sam mislio, da su čapke mornaričke uvjek bile samo sa bljelom navlakom.

Sad sam i ja pomalo zbunjen, prošlo mnogo godina. Koliko se mogu sjetiti u slučaju kad je loše vrijeme
ili kišurina moglo se na šapku navući plava navlaka kao što je i prikazano na slici. Samo se o tome radi.
Ako grešim već će se neko naći da me ispravi.....

Pa zar je navlaka za sapke ikada bila bijela?

Мамула у посети Војној гимназији у Београду 1986. године. [attachment=1]

Naravno da je šapka imala bijelu navlaku. Kod kupnje nove, imala je i jednu rezervnu.
Kako bi se i prala i održavala čistom da nije bilo navlake. Samo to se nije vidjelo u
normalnoj upotrebi.

Šapka jeste imala dve navlake, jednu na njoj i jednu rezervnu, ali je u kompletu šuškavca bila navlaka za šapku plave boje.

Zavisi od roda vojske,a mornarička je bila bijele boje,koja je imala plavu navlaku uz kišnu kabanicu ili mantil kada je bilo kišno vrijeme i nije postojalo pravilo kada se stavljala.

Адмирал флоте и Савезни секретар Мамула заједно са Темпом, Костом Нађом и Веселином Ђурановићем у ССНО-у.

[attachment=1]

Мамула и Џорџ Буш Старији 1984 током посете САД-у.

[attachment=2]

Мамула и Горбачов у Београду 1988 године.

[attachment=3]

Тито и Мамула на Галебу.

[attachment=1]

Мамула на америчком разарачу.

[attachment=2]

Мамула на полигону Криволак.

[attachment=3]

Мамула и Петар Стамболић 1982. Дан армије.

[attachment=1]


Мамула у Кини 1986.

[attachment=2]

И једна фотографија велике резолуције.

[attachment=1]

Na prvoj fotografiji prvi sa lijeve strane je Stevan Doronjski. Na slici nema Koce Popovica, mislim da je to Milos Minic.

У опису фотографије су стајала имена која сам навео. Није до мене.

Поздрав

Стане Бровет као председник комисије за полагање генералског испита 1989.

[attachment=1]

Zanimljiva fotografija i podatak. Stanislav "Stane" Brovet nije nikad bio na trupnoj, a kamoli komandnoj duznosti. Karijeru je poceo kao prevodilac u pregovorima oko americke pomoci za vrijeme IB-krize. Cijela karijera pri Generalstabu i DSNO/SSNO.

A čuj neko mora i to da radi !
Admiral Stane Borvet bio je dobar u znanju njemačkog, engleskog i francuskog jezika. Odavno se opredjelio za Jugoslovena i kao takav to je i ostao do svoje smrti. Bio je obrazovan čovek u širom pogledu još prije početka studija na mornaričkoj vojnoj akademiji u Divuljama. Znači šire obrazovan ne samo kroz vojno akademski aspekt. Zato se i opredjelio za taj kancelarijski i diplomatski smjer. Očito mu rad u trupama - brodovima nije previše mirisao ili pak mu se tako naredilo.
Mnogi su ga prozivali, da je bio član hitlerjugenda - hitlerove omaldine. A to se nije desilo njegovom krivicom. Tamo gdje je bila njemačka okupaciona zona svi omladinci osim omladinaca židovskog i romskog podrjekla avtomatski-prisilno trebali su biti tamo. A pogotovo ako si polazio gimnaziju u Celovcu - Klagenfutu.
A siguran sam, da za vrjeme II. sv. rata u toj organizaciji ili zbog nje nije počinijo nikakav zločin.

Prisilno trebali ili prisilno morali?

Sa druge strane, sve da je znao i hiljadu jezika, sa sve svahilijem, ako nije bio na komandnim dužnostima - nije smeo biti ni admiral.

Имао сам прилике да прочитам његов адмиралски рад (у склопу једног истраживања). Један од најбољих генералских (адмиралских) радова. Тема је била у вези обавештајног обезбеђења, са тежиштем на електронском извиђању. И један од ретких који је то сам и урадио.

Станислав Бровет никада није био члан Хитлерјугенда. Никада.

Био је начелник Друге управе ГШ. Био је војни аташе у Кини, Италији и још једној држави. Не могу да се сетим је ли то била Немачка или Британија.

У ЈНА је био велики број људи који су догурали до високих чинова без формалног војног или другог образовања за одређену службу тако да Бровет може слободно бити адмирал.

Zašto trupna služba i komandne dužnosti moraju biti uslov za visoke činove?

Napr. pri službama možeš postati vrhunski stručnjak (a da pri tom ni dana nisi bio u trupi), a samim tim dobiti visoki čin (medicina, tehnička služba i sl.).

Koliko mi je poznato i u službama ima zapovjednih dužnosti.

Naslov je bio "Savremeni obaveštajni informacioni sistem"!

Malo je nenormalno da neko dogura do generala a da nije video vojnika/mornara. Inače se ježim generala intendanata, finansista, personalaca itd.

Бровет је био трећи у својој класи иза два Муслимана. Њих двојица су догурала до чина кбб-а. Такође мислим да је био две године у флоти након завршетка академије у Сплиту.

Поред ових језика који су горе наведени говорио је и кинески.

Torpedo, molim te... Dve godine u floti je mogao da bude ili komandir brodskog odreda na nekom od većih brodova, ili pomoćnik komandanta na brodovima koji su imali dva oficira u posadi. General je ipak general, i po meni mora da ima debelo iskustvo u trupi, koje se postiže vodjenjem u službi, kroz trupu :komandir bo, zamenik komandanta, komandant broda, komandant odreda/diviziona.... itd.

Ima, ali nije nužno da budeš zapovednik da bi bio dobar stručnjak u medicini, elektronici, mašinstvu i sl.

Slažem se i sa tim da je timski rad (skoro uvek) neophodan za postizanje nekih tehničkih novina ili inovacija u medicini i sl. - i u timskom radu je uvek potreban jedan ''vođa''!
Ali se mora priznati da među bistrim umovima ima ''čudaka'' koji kreiraju sami.

Vojska je uvek specifična: gledajući očima pešadinca - služba u trupi uvek donosi potrebna iskustva i znanja za visoke komandne dužnosti, a samim tim i visoke činove.

Međutim, današnja vojska je mnogo široka nauka, pa treba prihvatiti činjenicu da ne moraju biti svi u trupi da bi imali visoke činove.
(ovo je moj lični stav)

Раде јасно ми је шта желите да кажете и ја ваш став донекле уважавам. Бровет је врло рано врбован од стране КОС-а, не знам да ли се то десило још на академији или непосредно након унапређења у чин потпоручника. Ишао је другим путем. Врло брзо су га пребацили у војну дипломатију. Практично се и није толико бавио морнарицом већ углавном обавештајним радом. Тачно је да су генерали КОС-а провели део времена у трупи, али нису сви почели одмах да раде за КОС. Неко буде раније врбован неко касније.

За службе исто знам да имају своје генерале, а садашњи ректор Универзитета одбране је лекар.

Složio bi se sa razmišljanjem i stavom koje zastupa Rade. Izistinski Admiral/General je samo onaj koji prođe sve komandne dužnosti.
I jedino takvi su sposobni da se nađu na komandnim dužnostima toga čina i odrade posao kako treba. To iz prostog razloga, jer jedino
takvi razumiju suštinu pravog komandovanja.

Ovi drigi "instant" Admirali/Generali za to nisu sposobni, što neznači da su nepotrebni. Oni popunjavaju mjesta koja su već navedena
i naravno potrebni su kao takvi, Ali nikad nemogu, sve da hoće nadomjestiti kolege prošle kroz trupu i komandne dužnosti.

Za posao koji je on radio nije nužno potrebno da je bio trupni, komandujući oficir. U obaveštajnoj i službi bezbednosti se trupnim dužnostima smatra dužnost načelnika bezbednosti, odnosno obaveštajnog oficira u brigadi-puku i korpusu. U principu malo ko je mogao postati načelnik odeljenja u armiji ili u uovim upravama a da nije bio operativac u trupi. Vojno-diplomatske dužnosti se smatraju delom obaveštajne službe. Vojni izaslanik je obično bio pukovnik, eventualno potpukovnik. Dakle, to nije neki početnik, ali nisu svi dolazili na te dužnosti iz obaveštajne ili službe bezbednosti. Moguće je da je najveći deo karijere proveo prvo kao sekretar vojnog izaslnaika (što je formacijsko mesto nižeg oficira), pa kasnije bio i izasalnik. Obično su izaslanici, kada odsluže svoj mandat, posebno oni iz "velikih" zemalja (SAD, SSSR, V.Britanija) bivali postavljeni na neka rukovdeća mesta u obaveštajno-bezbednosnom sistemu, ili u SSNO. Verovatno je Brovet bi neki načelnik odseka i odeljenja, ako ne u Obaveštajnoh urpavi, odna u Odeljenju za vezu sa stranimv ojnim predstvanicima, nekoj od uprava SSNO (na primer za MPV)

Pogledao sam mu biografiju na Vikipediji ividim da je najmanje 7-8 godina bio u trupi ili kao pomorski oficir, ili kao operativac KOS-a, jer je na prvu dužnost u inostranstvu otišao 1960. godine. Najverovatnije je Pomorsku vojnu akademiju završio 1952. godine (cenim to po godini rođenja, 1930). Posle je najverovatnije obavljao dužnosti kako sam probližno opisao. I u tome ne vidim ništa sporno. Radio je u obaveštajnom sistemu i u njemu napredovao. Nije sam sebi davao dužnosti ni činove. Neosporno je bio obrazovan i stručna, za posao koji je radio. To što je postao admiral je posledica toga da je bio pomorski oficir.

U obaveštajnoj i službi bezbednosti je bilo oficira iz svih rodova i službi. Oni nisu napredovali u unutra tih službi kao rodovci ili vidovci već kao pripadnici tih službi, ali su i dalje ostajali oficiri osnovnih rodova i službi. Zadržavali su lični VES (i iznaku u rombu na reveru kragne). To jeste bio jedna od problema na koji je i u ono vreme ukazivano. Obaveštajna i služba bezbednosti nisu imale svoj VES. Formacijska mesta (u knjizi formacija) u ovom službama određivana su kao "opštevojna" (upravama) ili prema vidi (jedinici) gde su formacijska mesta oficira bezbednosti ili obaveštajca bila ugrađena. Na njih su postavljani oficir bez obzira na lični VES. Moglo se desiti da načelnik bezbednosti i RV i PVO bude i pešadinac ili tenkista. Ipak, nisu bili (pazilo se to), ali je u pešadijskim i oklopnim brigadama bilo intendanata, oficira tehničke službe, a u RV i PVO pešadinaca (u vazduhoplovnim bazam). U pomrskim sastvaima su ipak bili ili oficir pomrske VES-ti ili moranričko-tehničke službe.

Da napišem nešta iz mog iskustva u vezi teme.Nadam se da neću povrijediti bilo koga ili još "stvar" zamrsiti(usložniti) pošto se to nemože jasno napisati u  jednom postu.
@džumba je to napisao dobro sa svog aspekta.I ako izgleda prosto i ne bitno mislim da je sasvim obrnuto.Historijski sa mog stanovišta to izgleda drugačije.
Oko 1960-te godine vi ste u vojsci pa i u mornarici imali još niz  kadrova iz rata.Neki su imali neko obrazovanje a dobar dio je bio samo kursisti ili čak bez toga.Tada je vojska nastojala da uvede koliko toliko naučni princip(preko školovanja)u kadrovanje.Međutim i dalje je ostalo vresnovanje i prema zaslugama iz rata bar kod manjeg broja kadrova.Mislim da je u tim bezbjednostim službama baš i bio prisutan ovaj ideološki kriterijum.Skoro ste imali da je umro onaj Kapičić koji je bio takav kadar.Nisam siguran da procijenim na osnovu malog broja činjenica ali što se tiče stručnosti i čina,nebih mu dao ni desetara.Kako se čovjek koji je bio na takvoj funkciji može hvaliti da je provodio dane sa Arkanom u nekom Beogradskom hotelu pijući i kockajući se.Da se vratim na temu,vojska je tada pokušavala da uvede obrazovane kadrove.Koliko je u tome bila uspješna ne bih se upuštao.
Negdje do tog vrijemena tehnička služba je imala maximum do pukovnika,dok su "pomorci" imali mogućnost i daljeg napredovanja.
Možda treba navesti da su tada bili i kadrovi iz građanstva koji su bili vojni službenici sa adekvatnim nazivima (recimo vojni službenik I klase=pukovnik).
Pomorci su mogli napredovati i dalje ali su pored škole morali imati i određeni staž u trupnoj službi.Što se slaže sa onim što neki navode u svojim diskusijama.Sjećam se da je za unapređenje u admirale išla priča da to mora biti verifikovano u tadašnjoj Saveznoj skupštini.Da li je to bio baš neki otežavajući uslov neznam,jer neznam da su nekog odbili ako je on bio predložen(a stručni sastav skupštine,kao i svugdje ne treba komentarisati).
Što se tiče samih službi bezbjednosti i njihov utjecaj na napredovanje mislim da ne treba pisati.Koga oni odaberu taj je morao napredovati bez obzira i na stručnost i moralne kvalitete.
Pošto nemam vremena da šire objasnim,pokušavalo se u vojsci da čin znači i određenu potvrdu za komandovanje u sistemu,međutim,mislim da to nije zaživjelo.Potvrda toga je i da je ta država ipak rasturena pored takvih stručnih kadrova (mislim na bezbednosne službe).Za mene je krajnji rezultat bitan.

Poz.

Prije nego sto je otisao u inostranstvo, Brovet je radio kao prevodioc i ne u trupi.

A gde je to on bio prevodilac? Verovatno u nekoj ustanovi imao nekou dužnost referenta, ali je kao znalac jezika korišćen kao prevodilac.

izvor (http://www.google.si/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&cad=rja&uact=8&ved=0CB0QFjAA&url=http%3A%2F%2Fhome.amis.net%2Fmarijank%2Fdok%2FBrovet_Stane.pdf&ei=duBDVInPLMerabPmguAM&usg=AFQjCNGf3wlbQ31t0O2u0DlGkD6iwgVYzA&bvm=bv.77648437,d.bGQ)

Marijan F. Kranjc
Admiral Stane Brovet, najprej Slovenec, šele potem vse drugo! (ob tretji obletnici smrti)
Te dni je minilo tretje leto odkar je 10. junija 2007 v 77. letu starosti v Beogradu preminil Stanislav (Stane) Brovet, admiral (v rangu generalpolkovnika), namestnik zveznega sekretarja za ljudsko obrambo SFRJ (1988–1991).
Admiral Stane Brovet, namestnik Zslo, 1991
(vir: www.stanebrovet )
Admiral Brovet je v tistem prelomnem zgodovinskem obdobju zasedal tretji formacijski položaj po važnosti v JLA. Bil je tudi drugi Slovenec, ki je v JLA dosegel ta najvišji položaj (prvi je bil generalpolkovnik Stane Potočar, načelnik GŠ JLA v obdobju 1973–1979).
Rodil se je 14. maja 1930 v Josipdolu pri Ribnice na Pohorju. Oče Rupert, rojen na Bledu, s koreninami v Kropi, pa v Čabru, po ustnem izročilu pa celo v Franciji ali na Nizozemskem, je bil napredno usmerjen (član Sokola). Kot gozdarski inženir je po prvi svetovni vojni dobil delo v rudniku granita v Josipdolu (gradili ozkotirno železnico), kjer se je tudi poročil z Angelo roj. Mrak iz Raven na Koroškem. V zakonu sta imela troje otrok. Bojan (1928) in Stane (1930) sta se rodila v Josipdolu, hčerka Irena (1944) pa v Trebnjem. Po gospodarski krizi so se preselili v Trebnje, k staršem. Mati je dobila službo poštne uslužbenke na Suhorju, kjer sta Bojan in Stane začela obiskovati osnovno šolo.
Nato so se preselili v Mengeš, zatem pa 1941 v Domžale. Tako je Stane dokončal osnovno šolo v Mengšu, nižjo gimnazijo pa začel obiskovati v Ljubljani zatem pa v 2 Domžalah. Oče je bil po aprilu 1941 kot rez. častnik VKJ v nemškem ujetnitništvu v Osnabrücku, od koder se je kmalu vrnil k družini. Ker v Domžalah Stane ni mogel nadaljevati šolanje, se je preselil k materini sestri na Ravne na Koroškem, od koder se je z
vlakom vozil v Celovec in tam nadaljeval gimnazijo. Zaradi vojnih razmer potovanja niso bila ravno varna, pa so mu starši našli stanovanje v Celovcu, po zavezniškem bombardiranju pa je bila gimnazija premeščena v mladinsko taborišče ob Milstadskem jezeru.
Oba z bratom Bojanom sta sodelovala z OF oz. Skojem, zatem pa v začetku 1945 odšla v partizane, vendar ne v isto enoto. Po končani vojni je bil Stane kot mladoletnik demobiliziran in je nadaljeval gimnazijo v Novem mestu. Oče je po osvoboditvi postal okrajni gozdar v Trebnjem, mati pa upravnica pošte. Nazadnje sta živela v Novem mestu, kjer sta tudi pokopana.
Mladi pohorski partizan pa ni dolgo vzdržal v gimnazijskih klopeh. Kmalu se je opredelil za mornarico in tako se je tudi nadaljevala njegova vojaška kariera v jugoslovanski vojni mornarici, kjer je dosegel admiralski čin, podobno kot so to zmogli pred njim še nekateri drugi Mariborčani – viceadmiral Viljem Tegetthoff (1827–1871), kontraadmiral Heinrich Denning (1833), kontraadmiral Pavel Pachner (1847), mornariški generalni komisar Rupert Pivec (1863) in admiral Josip Černi (1903–2000).
V obdobju 1947–1950 je končal v Divuljah pri Splitu Vojaškopomorsko učilišče z odličnim uspehom. Dva najboljša odličnjaka, praporščaka, Isatbegović Muradif (nazadnje kapetan bojne ladje, vojaški ataše v Indoneziji, pokojni) in Džabić Reuf (kapetan bojne ladje, 1991 emigriral v Turčijo), oba Bosanca, sta bila po zaključku šolanja proglašena za »Titova gojenca«. Z njim v 3. četi (2. razred učilišča je bil razdeljen na 4 čete, skupaj 350 gojencev) je bilo tudi nekaj Slovencev, Stane Brovet pa se je največ družil z Marjanom Gostičem, ki je bil nazadnje kot kapetan bojne ladje predavatelj v Višji vojaškopomorski akademiji v Divuljah pri Splitu. Njegov sošolec Jože Brezec, kapetan bojne ladje in načelnik kadrovskega oddelka Poveljstva vojaškopomorskega območja v Splitu, se ga spominja kot izredno inteligentnega in prizadevnega gojenca, ki je imel poseben smisel za tuje jezike.
Po končanem šolanju so vsi gojenci s činom praporščaka, ki je takrat veljal kot prvi častniški čin, bili večinoma razporejeni na različne dolžnosti na ladje jugoslovanske vojne mornarice. Zastavnik Brovet pa je bil sprejet v Kos – Kontraobveščevalno službo JA in razporejen na dolžnost operativca v samem Vojaškopomorskem učilišču v Divuljah. Po enem letu je bil zaradi potreb službe sprejet v vojaško obveščevalno službo, izredno povišan v podporočnika pomorstva in postavljen za sekretarja prvega vojaškega atašeja polkovnika (nazadnje generalpolkovnika) Bruna Vuletića v Pekingu na Kitajskem, kjer je ostal pet let. Po povratku iz Kitajske je bil razporejen na dolžnost referenta v II. Upravi GŠ.
 
Leta 1960 je bil zaradi pridobivanja potrebnega trupnega staža (vkrcavanja) razporejen na rušilec »Durmitor« v 1. pomorski floti JVM v Splitu, vendar se je že po enem letu vrnil v Beograd. Kmalu zatem je bil poslan v Rim, Italija, na dolžnost pomočnika vojaškega oz. pomorskega atašeja, kjer se je zadržal do leta 1965. 3 Iz tega obdobja je zanimiva zgodba, da je v Rimu stanoval (sprejel ponudbo) pri načelniku italijanske pomorske obveščevalne službe, pa je bil tako tudi legalno na izvoru vseh potrebnih podatkov.
Kot partizanski kader je s činom poročnika bojne ladje leta 1966 izredno končal enoletno Višjopomorsko vojaško akademijo v Divuljah pri Splitu z odličnim uspehom, bil oproščen izpita za čin in bil tako povišan v kapetana korvete. Ker je tekoče obvladal skoraj vse svetovne jezike, delno tudi kitajski, je bil zelo uspešen pri opravljanju vojaškodiplomatskih dožnosti. Tako je zanimivo, da je bil v Londonu celo dvakrat, najprej od leta 1967 kot kapetan korvete na dolžnosti pomorskega, zatem pa kot kapetan bojne ladje od 1979–1981 tudi vojaškega atašeja SFRJ. S te dolžnosti se je predčasno vrnil v Beograd, kjer je namesto obolelega polkovnika Janeza Cerarja (v obdobju 1976–1980 vojaški ataše v ZR Nemčiji), postavljen na dolžnost pomočnika načelnika II. Uprave GŠ JLA. V tem obdobju je izredno končal tudi Vojno šolo JLA (Ratna škola JNA). Zatem je kot odličen analitik in vojaškodiplomatski predstavnik postavljen s činom kontradmirala za načelnika II. Uprave (obveščevalne) GŠ JLA (kot drugi Slovenec, po generalpolkovniku Radetu Pehačku), katero dolžnost je uspešno opravljal v obdobju 1984–1988, ko je bil tudi povišan v čin viceadmirala.
Bil je dvakrat poročen. Prvič se je ločil 1965. Druga soproga Liljana in hčerka Tamara živita v Beogradu. Umrl je zaradi pljučnega raka. Sestra Irena živi v Ljubljani, brat Bojan pa v Mengšu.
Kontraadmiral Stane Brovet, načelnik II. Uprave GŠ JLA (1984–1987)
Ko je takratni generalpolkovnik Veljko Kadijević postavljen 1988 za zveznega sekretarja za ljudsko  obrambo, si je za svojega namestnika izbral viceadmirala Staneta Broveta, ki je kot načelnik II. uprave GŠ JLA odlično poznal mednarodne razmere in odnose tujine do SFRJ in JLA posebej. Kot namestnik zveznega sekretarja je admiral Brovet pretežno »pokrival« civilno področje, kar pomeni, da je bil koordinator delovanja JLA z takratnim Zveznim izvršnim svetom, Zvezno skupščino SFRJ in nazadnje tudi s Predsedstvom SFRJ.
Prebivalci nekdanje Jugoslavije se ga še dobro spominjajo iz raznih agencijski in TV poročil, ko je sodeloval pri delu navedenih zveznih organov. V čin admirala (rang generalpolkovnika) je povišan na tej dolžnosti, ob koncu 1991 pa je prejel visoko vojaško odlikovanje – red Svobode.
Ni pa bil admiral Brovet nikakršni svetovalec Anteja Markovića, zadnjega predsednika Zis v Beogradu, kakor je to napačno zapisano v velikem slovenskem biografskem leksikonu – Osebnosti, pa tudi ni vodil nobenih vojaških operacij junija 1991 na Dubrovnik (za to dejanje je bil v Den Haggu obsojen generalpolkovnik Pavle Strugar). O 4 tem sem sicer javno obvestil odgovornega urednika leksikona Martina Ivaniča, vendar je vprašanje, ali bo izšla 2. izdaja in v njej tudi popravek. Naj dodam, da je omenjena napaka po vsej verjetnosti proizvod kakšnega desničarskega »zgodovinarja«, pravzaprav je nekritično prepisana z Googla.
Ko je po razbijanju SFRJ sledil tudi razpad JLA, je takratni srbski predsednik Slobodan Milošević v prvi polovici leta 1992 nameraval spraviti ostanke nekoč četrte evropske armade pod nadvlado srbskega vojaškega lobija. Temu sta najbolj nasprotovala armadni general Veljko Kadijević in admiral Stane Brovet, nakar je sledila njuna prisilna upokojitev, seveda skupaj z veliko skupino 92 generalov jugoslovanske usmeritve. Dejansko se je razpad JLA začel 6. januarja 1992, ko je armadni general Veljko Kadijevićponudil svoj odstop, pa je za njegovega naslednika imenovan generalpolkovnik Blagoje Adžić, dotedanji načelnik GŠ JLA. Pod Miloševićevim pritiskom so kmalu zatem iz JLA odstranili v treh etapah, poleg slovenskih in hrvaških, tudi vse ostale generale jugoslovanske usmeritve. Tako je februarja 1992 načrtovano, da se odstrani 33 generalov,
vendar so jih nazadnje odstrani samo 28, med njimi na prvem mestu tudi admirala Broveta. Kmalu zatem, maja 1992, so upokojili še 38 generalov, med njimi tudi generalmajorja Aleksandra Vasiljevića in Simeuna Tumanovo, načelnika Varnostne službe JLA in njegovega namestnika. Tako je od nazadnje »očiščene« JLA, nastala Vojska Jugoslavije od 20. 5. 1992 do 4. 2. 2003. Maja 1993 sta bila odstranjena še dva
sprta in tudi sporna generala – .Domazetović in Bošković, skupaj torej 68. In na kraju še podatek, da je dne 8. 6. 2006, po razpadu Zvezne republike Jugoslavije (odhodu Črne Gore), oblikovana Vojska Srbije kot oborožena sila nove države – Republike Srbije.
Od nekdanje JLA je tako ostala le še množica nezadovoljnih vojaških upokojencev z minimalnimi pokojninami (za vodo in elektriko) in nesrečnih članov njihovih družin, ki so dobili zasilna stanovanja po vojašnicah in barakah.
Z admiralom Brovetom sva bila dobra znanca, po upokojitvi tudi prijatelja. Stik sva seveda vzpostavila že leta 1984, ko je admiral Brovet postavljen za načelnika II. Uprave GŠ JLA, jaz pa za načelnika varnostnega odseka 9. armade v Ljubljani. Uradno sva obiskala Ivana Eržena, takratnega načelnika Sdv. Bil mi je tudi predsednik izpitne komisije za čin generalmajorja, pa me je v šali tolažil, naj se ne bojim izpita, saj še vedno velja pravilo, da na tem izpitu ne padajo le bodoči generali v Beogradu in duhovniki v Vatikanu! Seveda pa na samem izpitu ni pokazal nobenega »usmiljenja«, pa čeprav sem na koncu pridelal prav dobro oceno.
Admirala Broveta omenjam predvsem zato, ker gre za zelo pomembno (slovensko) vojaško osebnost SFRJ, predvsem pa se mi zdi, da je že prišel čas, da se tudi javno pravilno ovrednoti njegova vloga v procesu razbijanja tretje Jugoslavija!
Osebno sem to že naredil 1998 v knjigi Balkanski vojaški poligon, ko sem nedvoumno zapisal, da bomo (bodo) Slovenci čez petdeset let postavili spomenik admiralu Brovetu in generalu Kolšku, podobno kot smo to storili generalu Maistru! Zasledil sem dve tri desnosredinske floskule, večina pa je po že stari navadi previdno molčala. Nekateri zamerljivi osamosvojitelji so sredi 1991 in tudi še pozneje admirala Broveta krivično zmerjali kot izdajalca slovenskega naroda, pa četudi je odigral nadvse 5 pomembno vlogo pri vzpostavljanju mira in preprečevanju nastajanja še hujših konfliktov med JLA in takratnim republiškim vodstvom Slovenijo.
Med opravljanjem izpita za čin generalmajorja, Beograd, junij 19891 Prišel je tudi v Ljubljano, da bi pomiril strasti, pa so ga nekateri pogajalci sprejeli kar opasani z revolverji, obenem pa ga je organizirana skupinica nekakšnih demonstrantov plakatno in verbalno zmerjala z izdajalcem! Admiral Brovet je hladnokrvno požrl žalitve, čeprav je lahko demonstrativno zapustil sestanek in predlagal kakšne povračilne sankcije.
Vendar ni bil maščevalen človek!
 
Vedel je tudi kdo je dejanski organizator mini demonstracij in provokacij s plakati in vzkliki: Izdajalec! Povsem neprimerno in nedržavotvorno pa je bilo pojavljanje (dveh) oboroženih pogajalcev. Vse to nam marsikaj pove, predvsem pa je dejstvo, kako so bili nekateri ljudje v tistem času indoktrinirani, da so prav verjeli, da do mirnega izhoda iz krize ni mogoče priti, zato je bila oborožena intervencija s strani JLA na Slovenijo skoraj
neizbežna, vse po zaslugi prav takšnih provokatorjev in njihovih tujih mentorjev! Lahko bi se konfliktu izognili, kot so to storili Makedonci … Ampak, že znano je splošno načelo umazane politike, da more biti vsaka stvar polita s krvjo, če želi postati sveta, da bi se lahko iz tega razvil nekakšen zgodovinski ali politični mit o zaslugah. Poznamo namreč tiste, ki so takrat glasno vpili: »Kri, kri – krvi nam treba!«
To se je menda slišala tudi v Beogradu, pa so jastrebi iz JLA takoj planili. Tudi po Brovetu.
 
1 Osebni album avtorja: z desne na levo: generalmajor Mihailo Pavičić, član, admiral Stanislav Brovet, predsednik, generalmajor prof. dr. Radovan Radinović, mentor in polkovnik Vlado Marojević, sekretar ter avtor 6 Nedvomno je bil admiral Brovet najprej Slovenec, šele nato admiral, namestnik zveznega sekretarja in vse drugo! Kadarkoli sva se srečala, sva se pogovarjala slovenski. Zgodovinsko je tudi dejstvo, da je bil admiral Brovet odločen zagovornik celovitosti Jugoslavije, dosleden zagovornik Titove ideje bratstva in enotnosti vseh jugoslovanskih narodov in tudi koncepcije SLO in DSZ!
In morda glavno, nesporna je zasluga admirala Broveta, da je prišlo do brionskega sestanka in da je v imenu JLA podpisal brionsko deklaracijo. Zasluge za odhod JLA iz Slovenije so vsekakor Brovetove, saj je dobro vedel, kaj so vse načrtovali »jastrebi« v vrhu JLA, pa je zato tudi dr. Janezu Drnovšku nakazal to možnost. S tem se je tudi distanciral od vseh načrtovanih dejanj ekstremistov in delno tudi moralne odgovornosti za iste.
Kot profesionalni vojaško-diplomatski obveščevalec je odlično poznal ne samo globalne tendence razvoja, temveč tudi vsa ozadja svetovnih velesil v njihovih načrtih za interesne sfere in dominacijo svetovnega kapitala. Bil je suptilni analitik mednarodnih odnosov in skrivnih načrtov sosednih držav do SFRJ. Vem zagotovo, da je bil po združitve obeh Nemčij tudi avtor ideje o »četrtem nemškem rajhu«, saj je v svoji analizi upošteval ne samo nekdanje nemške strateške usmeritve po znanem »Drank nach Osten«, temveč tudi tiste »Drank nach Adriatic«. In končno, admiral Brovet je po svojih prijateljskih obveščevalnih zvezah na visokem nivoju vedel tudi za vse obveščevalne infiltracije Cie, IS, Kgb in Bnd v posamezne jugoslovanske republike in njihove strukture, vodstva. Ko so leta 2000 v času natovskih napadov na Beograd v nekem zaklonišču dr. Slavka Becele Ranković, generalmajor Franc Peterka in admiral Stane Brovet prebirali moj Balkanski vojaški poligon, mi je slednji poslal tudi svojo pozivno oceno in čestitko za pogum. Imel je samo pripombo, da Jovićevi spomini dejansko predstavljajo 70% dezinformacij, 20% poluradnih in samo 10% uradnih resnici o JLA! Dejansko naj bi šlo za programiran protiarmadni pamflet, menda celo po naročilu sosedne obveščevalne službe (kjer je nekoč Borislav Jović bil tudi ambasador).
Admiral Brovet je tudi s posebno naklonjenosti sprejel moj prevod in uvodno študijo v knjig spominov Življenje z Leko, sicer svoje sosede dr. Slavke Becele Ranković. Bil je tudi zadovoljen s Slovensko vojaško inteligenco in Plavo gardo, vendar pa ni dočakal Spopada nizke intenzivnosti, za katero me je tudi vzpodbujal. In še eno resnico moram omeniti, ki naju z admiralom Brovetom povezuje in kar sva naknadno ugotovila v osebni korespondenci. V akciji slovenskega političnega vodstva, da si pred osamosvojitvijo zagotovi podporo (ali pa vsaj nevtralnost) med slovenskimi generali – admirali v JLA, ki jo je menda vodil osebno Jelko Kacin, sva kot črni ovci izpuščena samo midva z admiralom Brovetom – on v Beogradu, jaz v Bitolju (zvedel sem tudi za emisarja, sicer pokojnega polkovnika, tudi pripadnika varnostne službe, ki je bil poslan na razgovor k pokojnemu generalpolkovniku mag. Konradu Kolšku v Zagreb). Seveda pa je admiral Brovet imel tudi dve napaki, ki sem mu jih jaz osebno prijateljski očital kot »hude«, vendar jih ni priznal. Zato bo morda zanimivo, da jih tudi razložim. 7
Kot prvo, priznal je, da je dosleden legalist, saj je tudi v zadnjem intervjuju z B. Gombačem ponovil, da je vsa njegova resnica v ohranjenih dokumentih in postopkih v okvirih zakona. Tako je bil tudi odločen nasprotnik sugeriranega vojaškega udara (admiral flote Branko Mamula, generalpolkovnik Stevan Mirković in drugi), ker bi šlo za protiustavni akt, pa tudi prakso, ker so vse vojaške hunte nepopularne in nerade sestopajo z oblasti). Bil je tudi prepričan, da bi v tem slučaju intervenirale tudi natovske vojaške sile, kar bi lahko privedlo do intervencije takratne sovjetske armade pod vodstvom maršala Jazova in partijskega voditelja Gorbačova. Povsem se je strinjal z mojo oceno, da je dejansko šlo za načrtovano razbijanje Jugoslavije, kjer so prevladovali zunanji faktorji (60 odstotkov). Podobno ocena sta imela tudi z generalom Kadijevićem, s tem, da to razmerje nista vezala za določene odstotke.
In druga, nič manj usodna napaka je bilo znano stališče admirala Broveta, da je potrebno za vsako javno reagiranje pripadnika JLA imeti osebno dovoljenje zveznega sekretarja za ljudsko obrambo, kar je bilo določeno tudi s Pravilom službe v JLA. V zvezi s tem me je nekajkrat opomnil, ko sem brez dovoljenja v slovenskih medijih objavljal svoja mišljenja in zavračal »napade na JLA«. Njegovo stališče je bilo, da je to naloga partijsko-političnih organov. Jaz se s tem seveda nisem strinjal, saj sem menil, da se nacionalizem v svojih sredinah lahko učinkovito razbija samo s hitro in odločno protiakcijo, ne pa z raznimi demantiji in zapoznelimi odgovori. Nazadnje mi je celo pritrdil, ko je moral takratnemu predsedniku republiške skupščine zatrditi, da sem imel prav, ne pa neki poslanec, ki je napačno citiral Staneta Dolanca!
Bil pa je tudi proti moji nameri, da ga poskušam zavarovati pred »napadi« iz Mladine, konkretno pred deziformacijami, ki jih je širil novinar Ali Žerdin. Čeprav se je admiral Brovet strinjal, da je tudi sam bil žrtev določenih kompromitacij in dezinformacij po načelih doktrine spopada nizke intenzivnosti (s katero sem pri njem tudi »doktoriral«), se je čutil toliko sigurnega, da na laži in podobne konstrukte ni hotel reagirati, pa čeprav sem ga prepričeval s tistim znanim slovenskim rekom, da desetkrat ponovljena laž postane resnica.
Šlo je za Mladinin članek z dne 22. 10. 1991, bolje rečeno Žerdinov pamflet proti admiralu Brovetu (kasneje leta 1997 si ga je še posebej dobro sposodil v knjigi Generali brez kape), češ, da je bil pripadnik nemškega hitlerjugenda (enako so v Mladini »napadli« Staneta Dolanca), da je arijec in pripadnik velikega nemškega rajha! Premeteni novinar je kot pričo celo navedel koroškega Slovenca in veterinarja dr. Marka Dumpelnika, ki naj bi bil Brovetov sošolec v nekakšni višji šole pod pokroviteljstvom hitlerjugenda v Celovcu in Miljah na Koroškem. Da bi bil pa še bolj prepričljiv, je objavil kopije ene od treh šolskih spričeval (brez arhivskih oznak), ki bi naj vse to dodatno dokazovalo in potrjevalo. Seveda mi je zadeva bila takoj sumljiva, saj sem poznal tudi prakso Sdv, da z raznimi falzifikati »dokazuje« grehe in operativne postopke (glej Spasićevo Podlasico…!). Admiral Brovet pa je vztrajal, naj zadevo pustim pri miru, saj bo resnica prej ali slej prišla na dan.
In prav to se je zgodilo nedavno tega. Pri razkrivanju ozadja znane diverzije v Celovcu avgusta 1979, ki sta jo izvedla (in priznala) Luka Vidmar (tudi moj znanec iz Sdv) in Marina Blaj, se je tudi razkrilo, da dr. Marko Dumpelnik ni bil samo novinarski vir, temveč, tako dokument Rsnz z dne 20. 10. 1979, pod oznako državna tajnost navaja, da je 8 imenovani sodeloval v treh diverzantskih akcijah na Koroškem (Komlje, Škocjan in
Kopinško jezero), da sicer ni bil sodelavec Sdv, vendar je »na razne načine ponujal svoje sodelovanje«, ki pa ni bilo sprejeto, ker se je menda smatralo, da je provokator. Seveda, pravljica za majhne otroke … No, in dr. Matevž Grilc, odvetnik iz Celovca, je v Večeru dne 11. 5. 2010 »odločno zavrnil« trditve slovenske Sdv, da sta z dr. Dumpelnikom izvršila diverzijo »na daljnovod pri Škocjanu«, saj ju je tisti večer napadel neki mladenič, kar sta prijavila tudi avstrijski policiji.
Tako: vse pride enkrat na dan! Staro je pravilo, da resnica vedno zmaga! Gotovo je, da je admiral Brovet spadal med liberalce, legaliste in reformiste. To bodo pokazali tudi arhivi JLA, tako je povedal tudi sam pred svojo smrtjo, seveda, ko bodo dostopni javnosti. Vse pa kaže, da nekateri posamezniki v Sloveniji niso kaj prevečnavdušeni nad vsebino (in resnico) teh in podobnih arhivov (mislim tudi na arhive varnostne službe 9. armade).
Bo pa držalo, da je bil admiral Brovet kot legalist odločen nasprotnik slovenski četverici JBTZ, saj je prav v zadnjem intervjuju dejal, da so »Jugoslavijo štirje neuravnoteženi tipi spravili v bankrot in da je bilo odtlej z njo nekaj hudo narobe« (Nedeljski, 22. 7. 2007).
Očitno bo tudi obveljalo moje mnenje, da je slovenska politika ta proces enostavno vsilila JLA, ker bi bilo normalno, da so četverici (in Bavčarju) sodili zaradi kraje Kučanovega stenograma, partijskega dokumenta, ki je nosil oznako državna tajnost, ne pa zaradi vojaškega dokumenta, ki je omenjal samozaščitno znotraj armade postopke pred rušilnimi demonstracijami kakršne so se začele na Kosovu …
Tudi ne bo držala floskula, da je prav admiral Brovet obtožil Slovenijo za nekakšno kontrarevolucijo … Kdo pa je organiziral in usmerjal »napade na JLA« pa itak že vemo! Dejstvo, da skupaj z armadnim generalom Kadijevićem sploh nista podpisala ukaza o »napadu na Slovenijo«, je tudi eden pomembnih dokazov, da je bil admiral Brovet dejansko to, kar je sam zatrdil: … »najprej Slovenec, šele potem vse drugo«. In dodal: »Osebno pa sem vztrajal na svojem mestu, da bi se zadeve izpeljale koristno za mojo domovino« je povedal v svojem zadnjem intervjuju zgodovinarju iz Trsta, Borisu M. Gombaču.
Povsem sem siguren, da bodo zgodovinarji, po pregledu dokumentov iz »blindirane kase« admirala Broveta zvedeli za resnice o razbijanju SFRJ in njegovi osebni vlogi. Izkazalo se bo, da je tudi admiral Brovet zaslužen za osamosvajanje Slovenije. In takrat se bo uresničila tudi moja napoved o postavljanju spomenika …

У овоме што је Мандалина поставио све пише... И кад је завршио академију и где је све службовао. Ја сам, поред других, користио и овај извор. Маријан Крајнц је ваљда знао шта пише.

Pažljivo sam pročitao njegovu karijeru. Ne piše nigde da je bio na dužnosti prevodioca. Bio je referent u KOS-u, obaveštajnoj službi, sekretar vojnog  atašea, vojni ataše (u više mandata i više zemalja), načelnik odseka i odeljenja, načelnik obaveštajne uprave (što je formacijsko mesto generala). I šta je tu sporno. On je "pravio" karijeru u obaveštajnoj službi. To što je znao jezike sigurno mu je "otvaralo" mnoga vrata. Pa neće valjda za atašea ići neko ko ne zna jezike (a bilo je i toga i znaju se njihovi "rezultati").

Da je postojao "obaveštajni" VES, i da je unapređen u "obaveštajnog" generala niko ovde ne bi "A" rekao. Većini bode oči to što je "admiral". Već sam rekao: nije postojao VES za te "specijalne" službe već su svi imali lične VES-ti rodova, službi i vodova, prema prvoj školi koju su završili.

Ama ljudi o čemu vi raspravljate pa lik je bio šef kos-a.
Naštelio je svoju biografiju kako je htio.   :-X

poz.

Sasvim je normalno raspravljati o Admiralu koji je bio treci covjek u Armiji. Nitko nije nista lose rekao o njemu i o njegovim sposobnostima. Kako su se zvali referati u kojima je radio mislim da se ne bi sjetio ni on. Kao mladi novoproizvedeni oficir u tim referatima je radio kao prevodioc. Kako se zvanicno zvalo postavljenje, ne znam. Druga specificna znanja nije ni mogao imati. Bio je dvadesetogodisnji oficir koji je znao jezike. Prevodio je simultano Marsalu kod posjeta Amerikanaca i Koci Popovicu u pregovorima sa njima.

Nemoj krivo shvatiti, nisam mislio ništa loše o njemu već smatram da je mogao zamagliti trag i to je sve.

poz.

[attachment=1]

Da li je ovo Stane Brovet, prvi slijeva u trecem redu?

Нема морнаричку униформу, али подсећа на њега. Ово ми делује као СМБ.

Бровет није био шеф КОС-а. У то време је то био Александар Васиљевић, његов заменик је био Симеон Туманов. Бровет је био шеф Друге управе, данашње ВОА. На том месту је био до '88 када постаје заменик Кадијевића.

U svom postu na ovoj strani ja sam pisao uopšteno o kadrovima.

@mandalina je dao dva teksta.Oba su veoma slična.I u jednom i drugom ima niz nejasnih stvari.Recimo piše da je bio na VPA i da je kao zastavnik vrbovan u obavještajce.Nepiše od strane koga.Dalje piše da je vanredno unapređen u čin potporučnika.Nejasno je da li je on uopšte bio na VPA,kako zastavnik pa vanredno unapređen u potporučnika,jer koliko je meni poznato po završetku je bio redovno unapređen u potporučnika ako je bio na VPA.
Imao bih još toga no želio bih da ukolko neko može prvo ovo objasni.

Poz.

Da ne bude zabune ili dvoumica:

Kada su prve generacije mornaričke vojne akademije u Divuljama završavale školovanje ( u trajanju tri godine) promovirani su u čin zastavnika. U to vrjeme je to bio najniži oficirski - častnički čin.

Торпедо, малкице си се преварио. Начелник Управе безбедности (популарно зване КОС) је до краја 1988. године био генерал-ппуковник Илија Ћеранић а његова заменик -мајор Михајло Павичић.

Тачно. Ви сте у праву. Онда ова двојица долазе после. Ја сам стекао утисак да је Васиљевић био шеф КОС-а и раније. После њега је дошао Неђо Бошковић ако се не варам.

Još malo posle. Između je bio Marko Negovanović

Хвала Џумба.

Идемо даље....

Бровет и Кадијевић на седници СИВ-а.

[attachment=1]

Божидар Грубишић

[attachment=1]

Савезни секретар...

[attachment=2]

Савезни секретар на Жељави. Друштво му прави Зорко Чанади.

[attachment=1]

[attachment=2]

Zorko Čanadi je kum VPBR-34 "Pula"

Da istina je. Još tamo stoji ta plaketa u hodniku u vitrini sa prvom izpaljenom čahurom.

S obzirom da je ova tema o admiralima malo zamrla, želim ju potaknuti sa jednim svojim današnjim "ulovom" sa "domaćeg terena"-iz Splita. Jako dugo već tražim jednu lijepu portretnu fotografiju kontraadmirala JRM kako bih ju upario sa epoletama u zbirki i konačno je naišla. Nažalost pozadi nema ništa napisano, pa me zanima zna li tko o kojem se admiralu radi?
Period u kojem je slikana može se odrediti prema zamjenicama medalja i ordena, nastala je u periodu 1975.-1980.
[attachment=1]

Admiral ŠIMIĆ PETAR.

Umro 1990 u činu Admirala.
Pokopan u Splitskom groblju Lovrinac.

Zahvaljujem kolega Ćiro na odgovoru, nisam ni sumnjao da će on biti jako brz i da je pitanje za mnoge ovdje sa palube lagano, ja pripadam dosta mlađoj generaciji pa mi je teško :-[.
Evo još nešto o položajima i funkcijama koje je imao admiral Šimić preuzeto sa neta, nešto već ima na ovoj stranici što se tiće napredovanja.
Petar Šimić (Bihać, 1932. - Beograd, 12. travnja 1990.), admiral JNA, zapovjednik splitske vojne oblasti, pomoćnik Zapovjednika VPO za političko-pravni sektor.
Pred smrt je Šimić bio predsjednik SKJ u JNA, član Politbiroa i CK SKJ. Umro od moždanog udara.

Владимир БАровић и Вјекослав Чулић 1989.

[attachment=1]

U pozadini se vidi još jedan admiral; da li je to Vilović?

Da to je Vilović.

Ne, nije Vilović, već Božidar Grubišić, lijevo je kbb Zambata.

Božo G brat od  Ante. A niko da se sjeti da Božin brat Ante ima čin rezervnog poručnika korvete. S tim činom bio je šef pogona u hidrocentrali Jaruga na Krki. Obojica  su bili s ćaćom i babom Stanom internirci na Molatu. Kbb Zambata bio je u prvom timu NK Šibenik i igrao u drugoj ligi. Po pričanju starijih bio je odličan igrač.

 :zid

Адмирал Богдан Пецотић

[attachment=1]

Jel ovaj kbb Zambata rođak onom slavnijem fudbaleru Dinama?

Jesu li naš preminuli član kbb Kuzma Pecotić i admiral Bogdan Pecotić bili u rodu?

Od Admirala Tihomira Vilovića sin je poznati Splitski glazbenik i tvorac mnogih hitova Nenad Vilović, posvetio mu je čak i jednu svoju pjesmu ;

https://www.youtube.com/watch?v=9fcPwnKbCMw

Braća su.

Bogdan Pecotic je imao dva brata; Ivana i Milosa.

Admiral Vilović sa Dubravkom Zubović: u publici je desno izvjesno Petar Šimić a lijevo - po tvrdnji upućenih - Božidar Grubišić, tada kontra admiral

https://www.youtube.com/watch?v=cFY2eI-W_pU

Ovo je u bašti Hotela Ambasador, vidi se stari Gusarov dom, a u trajektnoj luci i brod "Andrija Mohorovičić" :)

Da, u ono vrijeme je bio Dom JNA.

 Димитриј Јазов и Вељко Кадијевић. Адмирал Бровет у другом плану.

[attachment=1]

Još su bili ozbiljni. Pa su poslje da se razledeni ozračje drmnuli najprije dvije vodke pa onda našu domaču rakijicu.

Тито и неки адмирал у Босни.

[attachment=1]

Kod obilježja Jablaničkog mosta. Mislim da je 35-godišnjica, kontra admiral Vilović ga prati

Миодраг Јокић држи говор на некој војној свечаности.

[attachment=1]

Kasarna Kumbor, druga polovina 80-tih.

Свака част...

Brat.

Хвала Бродарски. Презиме им је и иначе необично. Вероватно потиче негде из Далматинске загоре? Сећам се једног војника из тог краја који се презивао Бараба :D.

V. Barović - lijevo

I meni je neobično. Kbb Zambata bio je poručnik korvete na TČ u Šibeniku. Slaven je rođen u Sinju.

Какав је утицај на ЈРМ имала смена генерација након одласка адм. Мате Јерковића и доласка нових људи? Да ли се нешто битно променило?

Sudbinu JRM tada nisu krojili i određivali admirali i generali, već - političari!

Тако је, али су морали да имају своје људи у строју како би могли да га мењају или њиме управљају. Није могао Раиф ДИздаревић непосредно да командује ВПБР-ом или Стане Доланц подморницом.

Ako ciljate na neposlušnost i neizvršavanje naređenja - mislim da toga u doba SFRJ nije bilo.  :jok

Kasnije, neposredno pred T11, oficiri su se počeli politički opredeljivati (ne samo admirali, već svi odreda) - ali da ne pričamo o tome!

Admiral desno na slici, da li je to Vjeko Čulić?

Wikipedija bas tako i navodi imena.

Hvala Jadrane. Čudi me da je ispod slike potpisan Barović, koji je tada bio kapetan bojnog broda, a čulić kao kontraadmiral nije.

Ovdje se jedva naziru slova obojice.
http://dalmatinskiportal.hr/vijesti/slucaj-admirala-vladimira-barovica--crnogorac-koji-je-radije-pucao-u-sebe-nego-u-hrvatske-gradove/7441

Непослушност је исувише флагрантна, видиљива и наивна да би била ефикасна у то време. Постоје и други методи.

Tada je postojalo i idejno jedinstvo u JNA, u šta su (skoro) svi bili uvereni, pa ne možemo pričati o ''drugim'' metodama koji se danas primenjuju i smatraju legalnim.

До кад је трајао, ако га је било?

Možda je ot, ali šta je u to vreme bilo po važećem zakonu, i shodno položenim zakletvama, da li je političko i drugo odstupanje
od preuzetih, prava i obaveza, bilo kažnjivo?

Toga je bilo veoma malo u vojsci. Obično su politički neistomišljenici napuštali JNA samovoljno ili su dobijali negativne službene ocene, što je bio zakonski uslov (dve negativne službene ocene zaredom) da se ostane bez posla u JNA.

Ali, još jednom napominjem: u JNA je do pred T11 postojalo dosta čvrsto idejno jedinstvo.

Sistem se počeo urušavati raspadom SKJ, i krajem osamdesetih je nastala lavina ... No, da ne pričamo o tome, da ne bi zaglibili u diskusije neprimerene ovom forumu!

Podržavam diskusiju druga Lovca... :)

Razumem ali moje pitanje se nije odnosilo na JNA pred T11, pitao sam da li je u principu, to kažnjivo.

Posle T11, više nije postojala JNA!  ;D

Budući kontraadmiral JRM Juraj Bonači.

Je li po njemu ime dobio Centar za odgoj i obrazovanje "Juraj Bonači", Split?

Koliko je crvena petokraka na kapi Jurja Bonacija.

Ne znam.

Istinski velika kao i njegova duša. Klasići ga nose u srcu.

Zanimljivo je da čin admirala flote postoji i u članu 24  Zakona o Jugoslovenskoj narodnoj armiji od 26.12.1964. (Sl. list SFRJ 52/64), i u članu 31 Zakona o Jugoslovenskoj narodnoj armiji od 05.07.1955 (Sl list FNRJ 29/55, i u Zakonu o službi u Jugoslovenskoj armiji od 26. jula 1946. (koji nije službeno objavljen u Sl listu FNRJ, podatci koji se navode po netu o brojevima Sl lista 60/46 i 45/51 su netačni). Dakle, čin admirala flote je uveden i postoji svo vrijeme, mnogo prije 1983., kada je admiral Branko Mamula unaprijeđen u njega.

Zvijezda mu je, čini mi se, čudno postavljena, okrenuta kao na zastavama brodova partizanske mornarice: izvrnuta hrvatska zastava sa petokrakom
[attachment=1]
[attachment=2]

Nekako je zamisljen, o cemu je tada razmisljao znao samo on - o kolegama iz Kraljevske mornarice, sluzbi u NDH, dokazivanju za partizane, buducnosti.....

Dinko Šurkalo je rođen u Šibeniku a ne u Omišu.

Kako su izgledali prije više od 40 godina.

Malo off, ali svakako zanimljivo: u "Neispričanim pričama" Rajka Grlića, naletjeh na ovu:

Partisan Movies II

Srednji Jadran 1943

Talijanski teretni brod dva puta mjesečno plovi na liniji Ancona- Split. U Split prevozi dame, a u Anconu vraća one koje su odradile svoju turu u jednom od dva talijanska vojna bordela - oficirskom i vojničkom. Za te "institucije" brod prevozi i hranu.
Partizanska mornarica u to doba već ima nekoliko "ratnih brodova". Na drvene trabakule koji su vadili i prevozili pjesak, stavljeni su po jedan ili dva puškomitraljeza.
Jedan takav trabakul, s posadom od sedmorice mladih partizana, zaustavlja talijanski transportni brod na putu za Split. Cilj akcije je uzimanje hrane. No, u potpalublju, uz hranu zatiču i dame.
Pregovori nisu dugo trajali. Sedam dama, zajedno sa hranom, prebačeno je na partizanski trabakul. Nakon nekoliko sati, trabakul uplovljava u kornatsku valu s izvorom pitke vode.
Tu je petnaest dana trajala idila. To bi trebao biti kostur filma.
Za to vrijeme, u partizanskoj su bazi oplakali posadu poginulu na zadatku i u njihovu čast napravili komemoraciju.
Nakon petnaest dana, kao što su i obećali damama, partizani zaustavljaju isti teretni brod, sada na putu iz Splita za Anconu, i vraćaju dame. Dvije odbijaju napustiti trabakul i ostaju sa partizanima.
Veliko je čuđenje nastalo kad je brod sa sedmoricom poginulih mornara i dvije nepoznate članice uplovio u bazu. Po kratkom postupku im se sudilo i svi do jednog su osuđeni na smrt. No u tom je trenutku počela talijanska ofenziva i egzekucija je privremeno odgođena. U akcijama koje su slijedile, sedmorica su mornara pokazala izuzetnu hrabrost. Smrtne kazne su im zamjenjene mnogo blažima.
Dvije dame ostale su sa svojim mornarima sve do kraja rata, a jedna se veza čak okrunila brakom .

Zagreb 1983
Ovo mi je ispričao Sulejman Kapić. Pitao sam ga zašto ne nađe nekoga tko bi od te partizanske verzije ""Sedemero braće za sedmero sestara" pokušao napisati scenarij. "Nažalost", rekao je, "i mornar i dama još uvjek su živi i u vrlo sretnom braku. I da stvar po mogući film bude još gora - on je aktivni kontraadmiral Jugoslavenske ratne mornarice

Ево посла за истраживаче... :D

Koliko je bilo aktivnih kontraadmirala 1983? ;D

Ако је уопште постојао тај је био пред пензијом у то време. Искрено речено мени је мало вероватно да је неко ко је био партизан 1943. године те 1983. , дакле 40 година касније, још био у активној служби као контраадмирал. Или је имао виши чин или је био пензионер.

To je III. POS. možda i IV. Bilo je tad po mome 4-5 u admiralskom činu koji su potekli iz mornarice.

Nije tačno! Admiral Mamula bio je partizan i to u mornarici. 1983 bio je i tek kako u aktivnoj vojnoj službi. Isto admiral Vilović.

 Mandalina, procitaj ponovo sto je Dzumba napisao. Spegelj, Kadijevic, Letica, Dimic, Cuic, Canadi su bili iz rata i u to vrijeme su imali visi cin od general-majora/kontra-admirala.

Među aktivnim kontraadmiralima, prema detaljnim podatcima u listi koju je ranije na ovoj temi postavio pokojni Kuzma Pecotić, teško da se može 1983 naći neki koji se po mjestu i vremenu rođenja uklapa u ovu Grlićevu priču

Да, баш како рече Милена Беацо. Односи се на оне који су те године (1983.) били контраадмирали и приде били партизани 1943.. Мамула је тада био адмирал флоте, дакле имао је виши чин. А Виловић вицеадмирал или адмирал.

Оно што је нама теже проверити јесу жене тих наших адмирала партизана. Дакле, има ли неки жену Талијанку ... :D

Bio je potpukovnik u II POS-u, što znači da nije fizički mogao sudjelovati u toj akciji.

Admirali koji su bili u brigadama a ne u mornarici su: Šurkalo, Purušić, Grubelić, Pecotić, Kronja,Aračić. Mislim da i Grubišić nije bio u mornarici. Te 43. bio je u logoru na Molatu zajedno s bratom.

Ajmo biti realni. Ovo mi se čini prerađena priča o brodu Felice, kasnije Pirat i Felicio.

PČ-2 Macola je zarobila Felice.

[attachment=1]

Потпуковник Бранко Мамула, политички комесар Поморске команде северног Јадрана, 1945. године.

[attachment=1]

Admiral Brovet.[attachment=1]

Je li Mamula živ?

Nikad življi, ove godine mu je tek 100. (https://www.bokanews.me/featured/admiral-sa-korduna/)  :marinero

Napravi klik na moj prilog tamo ti je fotografija njegovog groba.

Neki nesporazum?
Je li Mamula živ ili sahranjen?

Mislim da je živ.
Ono je Brovetov grob.

poz.

Uf greška. Živ je živ. https://www.bokanews.me/featured/admiral-sa-korduna/

[attachment=1]Danas je 100 rođendan admiralu Branko Mamuli.
Branko Mamula - admiral flote, rođen je 30. maja 1921.godine. Bio je načelnik Generalštaba Jugoslavenske narodne armije od 1979. do 1982. i bivši savezni sekretar za narodnu obranu SFR Jugoslavije od 1982. do 1988. godine.

Dana 27.V.2021 umro je BOŽIDAR GRUBIŠIĆ ( 1932. - 2021). Pokop bio je 2.VI.21. u krugu najbližih na groblju Lovrinac.

Grubišić- Paškica. Obiteljski nadimak.

Nadimak mu je bio Grubi Božo.

Tako su ga pominjali u jedinicama JRM, dok je bio komandant VPO.

A zašto Grubi Božo? Jel bio zaheban?

Itekako... kolerik

Nisam znao. Mislo sam, da je bio smirene sorte i gentleman kao npr. admiral Vilović.

Preminuo admiral flote Branko Mamula
Siniša Luković 20.10.2021.

Odlazak jednog od posljednih nekadašnjih jugoslovenski čelnika i visokih vojnih rukovodilaca SFRJ


Jedan od najznačajnijih vojno-političkih rukovodilaca bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslevije, admiral flote Jugoslovenske Ratne Mornarice u penziji Branko Mamula, preminuo je sinoć u 101.godini života. Mamula je preminuo od posljedica koronavirusa, u svom stanu u Tivtu gdje je živio posljednjih dvadesetak godina sa svojom suprugom Mirjanom Jakelić – Mamula. Branko Mamula bio je jedna od najmarkantnijih ličnosti koje su učestvovale u formiranju i razvoju nekadašnje „Titove Jugoslavije“, od Drugog svjetskog rata do krvavog raspada SFRJ u građanskim ratovima početkom devedesetih,

Mamula rođen je 30. maja 1921. u selu Slavsko Polje u opštini Vrginmost na Kordunu u Hrvatskoj. Porodica Mamula je srpskog porijekla, a na tim prostorima Hrvatske živi duže od 500 godina. Branko Mamula je osnovnu školu završio u rodnom selu, četiri razreda Realne gimnazije u Glini, a Državnu trgovačku akademiju u Karlovcu. Učesnik je Narodnooslobodilačkog rata i nosilac Partizanske spomenice 1941. Prošao je mnoge bitke od početka ustanka u Hrvatskoj 1941. do konačnog oslobođenja Jugoslavije u maju 1945.

Nakon rata, obavljao je visoke dužnosti u Floti Jugoslovenske ratne mornarice, odnosno Vojnopomorskom školskom centru, kao i Petoj pomorskoj zoni JRM koja je kontrolisala Sjeverni Jadran. Obavljao je potom dužnosti u Glavnoj političkoj upravi Ministarstva narodne odbrane, ali je odbio zahtjev da preuzme dužnost načelnika Uprave državne bezbjednosti za oblast Hrvatskog primorja i Istre te se vratio na visoke vojne dužnosti u Komandi JRM. Avgusta 1958. završio je Višu vojnopomorsku akademiju kao prvi u rangu, a u jesen iste godine poslat je na dalje jednogodišnje komandno štabno školovanje u Veliku Britaniju. Kasnije je završio kurs operatike u Ratnoj školi JNA u Beogradu i kurs viših pomorskih oficira pri Mornaričkom školskom centru u Splitu.

Tri godine je početkom šezdesetih službovao u Sudanu na dužnosti vojnog savjetnika (u suštini nezvaničnog načelnika Generalštaba) u vojsci tek oslobođene te republike u istočnoj Africi. Nakon povratka u Jugoslaviju, obavljao je brojne visoke komandne i štabne dužnosti u jedinicama JRM i JNA, te saveznom Sekretarijatu za narodnu odbranu. Juna 1979. postavljen je na dužnost načelnika Generalštaba JNA na kojoj ostaje do maja 1982. kada je imenovan za saveznog sekretara (ministra) za narodnu odbranu koju je obavljao do penzionisanja u najvišem mornaričkom činu – admiral flote, 1988. godine.

Napisao je ukupno osam knjiga među kojima i više stručnih knjiga iz oblasti vođenja rata na moru: „Mornarice na velikim i malim morima“, „Savremeni svijet i naša odbran“, „Odbrana malih zemalja“, kao i knjige memoarsko-političko-analitičke sadržine „Slučaj Jugoslavija“ i „Rat u novom stoljeću“ i “Admiral sa Korduna”. Objavljivao je naučne radove u brojnim domaćim i stranim publikacijama, a američki stručni mornarički časopis „US Navy Proceedings“ dodijelio mu je godišnju nagradu za 1973. godinu.

Branko Mamula nosilac je 11 jugoslovenskih visokih odlikovanja, te još deset drugih visokih ordena kojima su ga odlikovale Poljska, Sudan, Italija, Francuska, Indonezija, Nepal, Tunis, Grčka, Austrija i Jordan. Dobitnik je i više spomen-medalja u SFRJ, SSSR, Ruskoj Federaciji i Crnoj Gori.

Admiral flote Branko Mamula biće sahranjen danas na gradskom groblju Brdišta u Tivtu.

Izvor: www.vijesti.me

19.10.2021 preminuo je od posledica kovida 19 admiral Milan Zec.

http://www.klubgenerala.org.rs/?p=6752&lang=lat

Ode i Zeka.

Admiralu Vladimir Baroviću podignuta spomen-ploča na Visu.

https://cetinjskilist.com/na-ostrvu-vis-danas-otkrivanje-spomen-ploce-admiralu-vladimiru-barovicu/

Kako je zapisao hrvatski ban Petar Zrinski: "Navik on živi ki zgine pošteno!"