PALUBA

mr. Nebojša Đokić


Gurdu-Leser

Francuska fabrika “Gurdu-Leser” (Gourdou-Leseurre) razvila je iz svog starog modela GL-2 (fabrička oznaka GL Type B) dva lovačka tipa, GL-21 (Type B2) i GL-22 (Type B3). Lovac B3 (prvi let početkom 1923) dobio je prvobitno vojnu oznaku GL 21 C1, a zatim GL 22 C1. Započeta je izrada serije od 20 lovaca, ali pošto se avion pokazao kao idealan za početnu lovačku obuku, od serijskog aviona No5, izmenjena je namena, umesto lovaca nastavljena je izrada trenažnih aviona pod izmenjenom vojnom oznakom GL 22 ET1 (ET1 - entraintement et transformation monoplace tj. trenažno-prelazni jednosed). Na konkursu iz početka juna 1923. novi tip je dobio ocenu "dobar za službu". Seriju je preuzela avijacija francuske RM kao privremeno rešenje do isporuke lovaca Dewoitine D.1C.1, a još tri B3 su isporučena akro-grupi. Tokom 1924-25. izvezeno je 49 primeraka GL 22 ET1 (B3), 19 za Finsku i po 15 za Čehoslovačku i Estoniju. Posle ujedinjenja fabrike sa firmom Ateliers et Chantiers de la Loire, nova firma je od 1925. promenila naziv u Loire-Gourdou-Leseurre (LGL).

U skladu sa politikom oslanjanja na Francusku kao glavnog stranog isporučioca za vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS, doneta je odluka o kupovini prelazno-lovačkih B3. Taj tip je imao još 1926. demonstracione i probne letove u Kraljevini SHS i nije bio nepoznat našim pilotima, mada je nabavljen relativno kasno u odnosu na vreme uvođenja u službu drugih zemalja. Razlog za to ležao je u tome što je Vazduhoplovstvo Kraljevine SHS do 1925. godine koristilo za lovačku trenažu trofejne lovce Efag-Albatros D.III, a posle uvođenja u službu novih lovaca Devoatin D.1, za trenažu su korišćeni avioni Spad. Tek u drugoj polovini dvadesetih, počela se osećati potreba za novim lovačkim trenažerom, pa je 1928. kupljeno 20 aviona LGL B3 (LGL B3). Krajem 1928. bilo je 12 aviona B3 u rezervi i u tom trenutku to su bili jedini avioni toga tipa u vazduhoplovstvu. Dakle, nije bilo operativnih primeraka. S druge strane se zna da je operativna upotreba počela polovinom 1929. pa se, možda, može zaključiti da je preostalih 8 aviona došlo 1929. godine.

[attachment=1]

Pošto su otkupljena licencna prava, “Zmaj” je dobio narudžbinu za njihovu serijsku proizvodnju.

Fabrika Zmaj je 24. januara 1929. godine zamolila Komandu vazduhoplovstva da im tehnički park 1. vp ustupi po jedan oštećeni aeroplan tipa Gurdu i Fizir da bi poslužili za modele za spremanje kalupa i utijaže za izradu. Fabrika Zmaj je sa Komandom vazduhoplovstva 18. aprila 1929. godine sklopila ugovor V.T.Br. 5636 za izradu serije od 20 aeroplana Gurdu Leser. Fabrika je 16. oktobra 1929. godine izvestila Komandu vazduhoplovstva da je Br. 1 završen i da se može pristupiti probama. No, pošto je kasnila isporuka motora fabrika Zmaj je 6. novembra 1929. godine zamolila nadzornog organa Komande Vomande Vazduhoplovstva da se pošalje 19 motora Hispano 180 KS za prethodno spomenutu seriju. Za Gurdu Lesere bili su predviđeni motori Hispano Suiza 180 KS Tip 34 i Tip 41. Fabrika Zmaj je 28. januara 1930. godine primila od Tehničkog slagališta 1. vp 9 motora HS 180 KS. Motore je pre prijema pregledala posebna komisija. Ova prva serija je dovršena tokom 1930. godine.

U međuvremenu u fabrici Zmaj naručena je 4. marta 1929. godine izrada rezervnih delova za Gurdu Leser i Spad VII. Pošto se u eksploataciji pokazalo da su sedišta previše visoka 24. maja 1930. godine doneta je odluka da se sedišta spuste za 4 cm. To je naknadno i urađeno na 14 aeroplana.

Početkom 1932. godine izrađeno je 17 komada letnjih kapotaža a tokom 1934. godine još po 6 levih i desnih letnjih kapotaža.

Tokom 1933. godine je završena serija od 6 modifikovanih aviona Gurdu Leser. U jednom dokumentu od 14. marta 1934. godine spominju se sledeće izmene na modifikovanim Gurdu Leserima: instaliranje instrument table umesto instrumenata razbacanih po kabini, izmena motorske oplate – nova oplata bez mitraljeza a sa poboljšanom vidljivošću, proširenje pilotskog otvora i sedišta. Na pojedinim primercima povremeno su montirane skije za letenje zimi.

Verovatno prva žrtva na Gurdu-Leseru bio je pilot narednik Sofronije Ljubenović, koji je poginuo 2. jula 1930. godine u Zemunu na avionu No 140. Sledeći su bili: podnarednik Vukašin Veselinović, 22. jula i major Oskar Umek, 27. septembra 1932, takođe u Zemunu, a verovatno poslednji poginuli pilot na tom tipu aviona bio je narednik Čedomir Lemić 30. maja 1936. isto u Zemunu.

Na jednom letu, 17. avgusta 1931. nad aerodromom Zemun podnaredniku Dimitriju Ljumoviću je prilikom pokušaja prinudnog napuštanja aviona, letelica tipa Gurdu Leser (No 14) odsekla nogu ispod kolena. Pilot je ipak uspeo da se spusti padobranom a zatim mu je u bolnici amputiran ostatak noge. Međutim, dve godine kasnije od posledica ovog udesa on je umro.

Avioni B3 služili su 1929-1937. za obuku u pilotskoj lovačkoj školi, a u manjem broju i posle tog perioda. Taj tip je bio praktično jedini lovačko-prelazni avion Vazduhoplovstva Vojske sve do uvođenja domaćeg PVT. U pilotskoj lovačkoj školi u Zemunu bilo je avgusta 1937. godine još uvek 13 aviona B3. Posle 1937. godine nema poznatih tragova o upotrebi Gurdu Lesera. Od 13 preostalih aviona jedan je odvojen za Avijatičarsko odeljenje u Vojnom muzeju a preostalih 12 video je u aprilu 1941. godine rezervni pilot Zlatko Rendulić na rajlovačkom aerodromu.

Zvanični naziv (ispisan na repu) aviona u službi Vazduhoplovstva Vojske bio je LGL B3 (LGL B3), a u žargonu su nazivani Gurdu-Leser 180 KS ili Gurdu-Leser-Hispano 180 KS. Uvezeni B3 bili su obeleženi originalnim trocifrenim francuskim obeležjima (iznad No100), a “Zmajevi” od No1 na dalje.

[attachment=2]

Na zahtev Komande iz 1936. da sve firme daju nadzornom organu Vazduhoplovstva Vojske podatke o svim avionima koje proizvode (za izradu kataloga), fabrika “Zmaj” je navela avione: Gurdu-Leser LGL B3, Gurdu-Leser LGL B3 modifikovani, itd.

Jedan primerak ovog aviona (No 130) sačuvan je za Avijatičarsko odeljenje Vojnog muzeja u Beogradu a bio je izložen i na Prvoj međunarodnoj vazduhoplovnoj izložbi u Beogradu, 1938. godine. Kao i ostali avioni iz zbirke i on je nestao u vihoru Aprilskog rata.

Opis aeroplana

Jednomotorni, jednokrilac (visokokrilac – parasol) sa po 2 kose upornice sa svake strane. Aeroplan je bio jednosed. Konstrukcija mešovita, duraluminijum i drvo, obložen platnom. Trup je bio od nitovanih čeličnih cevi. Stajni trap sa osovinom, amortizacija pomoću sandova.

Aeroplani su imali elisu Gurdu. Motor je mogao da bude HS 180 KS Tip 34 ili Tip 41, oba sa vodenim hlađenjem. U krilima su se nalazili rezervoari za vodu od po 8 litara.

Gurdu leser LGLB3 No.10/10
[attachment=1]
 

Motor

Motor Hispano Suiza 8Ac (Hispano Suiza 8Ac) nominalne snage 180 KS. U Gurdu Leser su ugrađivane dve verzije ovog motora Tip 34 ili Tip 41.

Kompresija motora je bila 5,3:1. Utrošak benzina je bio 250 gr/KS/h. Motor je bilo neophodno podvrći reviziji svakih 80 sati.


Taktičko tehnički podaci
(za seriju od 6 komada iz 1933. godine):

Maksimalna brzina na 1500 m 188 km/h
Vreme penjanja na 500 m 2 min 03 sek
na 1000 m 4 min 06 sek
na 2000 m 9 min 41 sek
na 3000 m 16 min 38 sek
Autonomija leta na 3000 m 2 sata
Masa praznog aeroplana 701 kg
Masa beznina 130 litara 102 kg
Masa ulja 12 litara
Korisna masa 116 kg
Ukupna masa 919 kg
Broj obrtaja motora 1800 ± 50 o/min

Gurdu Leser B.3

[attachment=1]

Gurdu Leser snimljen na vazduhoplovnoj izložbi 1938. godine, na beogradskom sajmištu.


[attachment=1]

...


[attachment=1]

Isto, dva momčića u kokpitu primerka ovog aviona (No. 130) sačuvanog za Avijatičarsko odeljenje Vojnog muzeja u Beogradu.

[attachment=1]

Krilo za Gurdu naslonjeno na zid?

[attachment=1]

Јесте... оваај, није... мислим, можда... маа... не знам. Ствар је је у томе да сам зимус, у доколици, покушавао да одгонетнем чије је то крило. И ништа са сигурношћу нисам закључио.

Dva Gurdu-Lesera snimljena za vreme proslave slave Sv.Ilije, 02.08.1927. godine, 1. Vazduhoplovni puk.

Rašo,
na zidu jeste Gurdu, a konstrukcija krila na kojoj rade je od Devotina D.27

Fotografija aviona je na linku, nisam siguran da li je dozvoljeno postavljati je na forum kao upload sa automstskim žigom:

http://gams.uni-graz.at/o:siba.4055/sdef:TEI/get?mode=search

i u punoj veličini:
http://gams.uni-graz.at/archive/objects/o:siba.4055/datastreams/IMAGE.1/content

Fotografija objavljena u knjizi "Kraljevsko Vazduhoplovstvo 1918 - 1944", grupe autora Dimitrijević, Micevski, Miladinović.


[attachment=1]

...


[attachment=1]

[attachment=1]

Uspomena sa Prve međunarodne vazduhoplovne izložbe, fotografija Svetozara Grdijana, Sajmište juna 1938. godine.



[attachment=1]

Dred, nije Sajam... Iza se vidi još jedan Gurdu. Na sajmu je bio samo jedan.
Ovo je neka proslava, vrlo verovatno Sveti Ilija ili nešto slično...

Cheers

Pri konstrukciji oblika krila, bili su vrlo dosljedni pravilnim geometrijslim oblicima.

U pravu si, nisam obratio pažnju  :)