Print Page - Caproni Ca.310, Ca.310bis i Ca.311

mr. Nebojša Đokić

Caproni Ca.310, Ca.310bis i Ca.311

Koncern Kaproni (Società Italiana Caproni), pod vođstvom grofa inž. đanija Kapronija (Gianni Caproni), bio je najveća italijanska grupacija koja je kontrolisala 21 fabriku širom Italije. Staro i slavno ime Kaproni postalo je poznato u drugoj polovini tridesetih po familiji lakih bombardera i višenamenskih aviona čiji je projektant bio inž. čezare Palavićino (Cesare Pallavicino). Familija je vodila poreklo od putničkog Ca.306 Borea iz 1935, a ukupno je proizvedeno nešto preko 1620 primeraka u 5 glavnih serijskih verzija označenih sa Ca.309, Ca.310, Ca.311, Ca.313 i Ca.314.

[attachment=5]

Prve dve verzije, Ca.309 Ghibli iz 1936. i Ca.310 Libeccio projektovane kao kolonijalni avioni opšte namene (zbog toga su im i data imena severnoafričkih pustinjskih vetrova, Gibli i Libečio) rađene su paralelno, s tim što je ovaj drugi bio moderniji, tehnički superiorniji i opremljen zvezdašima Pjađo (u početku su to bili Piaggio P.VII C.16 a kasnije P.VII C.35). Ni jedan od tih tipova nije imao veću vojnu primenu. Ostale tri glavne verzije, koje su takođe nosile ime Libeccio, rađene su isključivo za vojne svrhe.

Prototip Ca.310 (MM.20807) poleteo je 2. februara 1937. a u julu je započeta serijska proizvodnja tipa Kaproni 310 Libečio (Caproni Ca.310 Libeccio). Oktobra iste godine tip je izložen na 2. međunarodnom vazduhoplovnom salonu u Milanu a tri prva mesta zadobijena februara 1938. na 3. saharskom reliju donela su Italijanima veliki publicitet. Italijani nisu koristili Ca.310 za borbene (bombarderske) zadatke - ni jedna borbena jedinica nije opremljena tim tipom, ali je italijansko vazduhoplovstvo, počev od 1937, počelo da koristi Kapronije kao pomoćne avione, po principu “jedan avion po eskadrili”. Modifikacijom tipa 310 nastala je takozvana “bis” verzija (Caproni Ca.310bis) kao privremeno rešenje koje je poslužilo kao osnov za novu glavnu proizvodnu verziju Kaproni 311 (caproni Ca.311). Verzija “bis” imala je drygačije rešenje kabine (“stakleni” nos koji se kontinualno nastavljao na trup, bez karakterističnog “stepenika” vetrobrana), novu turelu i motore Pjađo serije 35 sa obrtanjem elisa u različitim smerovima. Do aprila 1939. napravljeno je ukupno 256 primeraka tipova 310 i 310bis. Prvi strani kupac aviona Ca.310 bila je KJ, a taj tip su nabavile 1939. Mađarska (36 aviona), španija (16) i Peru (16). Zbog nepouzdanosti i čestih kvarova, Mađari su vratili svoje Kapronije 310 u zamenu za 36 novih Ca.135. Od 24 naručenih 310bis, Norveška je preuzela samo 4 primerka.

[attachment=4]

Prototip Ca.311 (MM.11749) poleteo je 4. aprila 1939. a proizvodnja tog trećeg glavnog serijskog tipa otpočela je novembra iste godine. Do septembra 1941. napravljeno je 320 Kapronija 311 u 11 različitih serija. To je bio prvi tip familije usvojen za standardnu opremu italijanskih izviđačkih eskadrila. Jedini strani kupac, u to vreme, bila je KJ. Po spoljnjem izgledu, Kaproni 311 vrlo malo se razlikovao od 310bis - jedina razlika je bio veći broj staklenih otvora na tipu 311 (novi bočni prozori ispred i iza vrata i novi prozori ispod trupa iza napadne ivice krila).

Nakon potpisivanja Sporazuma između Italije i KJ (1937) otvoren je put za nabavku italijanskog vazduhoplovnog (i drugog vojnog) materijala. Prvi pregovori doveli su do zaključivanja ugovora (22. decembra 1937) za kupovinu prvih 12 aviona Kapronija 310. Ti avioni su izuzeti iz 1. serije (1º Serie CAB) od 50 aviona za Italijansko RV. Prvi primerci su završeni u aprilu; do maja je isporučeno 4 aviona, a 25. juna 1938. završena je isporuka (prelet poslednjih 8 aviona iz Italije). Taj prvi uvoz iz Italije izvršen je bez političkih uslova. Izvestan broj Kapronija odmah je prebačen u Skoplje za obuku i trenažu posada za višemotorno letenje, čime su sačuvani resursi i izbegnuta moguća oštećenja novih i skupih Do-17K.

Posle prezentacije prvog modifikovanog aviona u Zemunu (pilot De Bernardi), VV je naručilo maja 1939 (ugovor potpisan 5. juna) sledećih 12 aviona nove verzije Kaproni 310bis sa intenzivno zastakljenim nosom (po ugledu na Blenhajm i He-111). Nova serija Kapronija kupljena je da bi se obezbedila kontinualna nastava i obuka pilota višemotornih aviona za već uvedene (Do-17K) ili avione koji su očekivani u najskorije vreme (Blenhajm). Do 22. decembra 1939. isporučeno je 11 primeraka nove serije Kapronija.

Krajem septembra i početkom novembra 1939, Jugosloveni su predložili stručnjacima CAB (u Beogradu) da izrade studiju ugradnje motora K-9 na “zmaj” tipa Ca.312. Inženjer Palavićino je to prihvatio, a štab VV je bio zadovoljan ponuđenim rešenjem, imajući na umu nameru da izradi jednu seriju od 20 aviona. Do toga nije došlo, ali poslednji (12-ti) avion druge serije modifikovan je u fabrici “Kaproni” na motore K-9 sa trokrakom elisom. Nije poznat tačan datum isporuke tog aviona; po planu, trebalo je da bude isporučen do 1. jula 1940. godine. Modifikacija je rađena eksperimentalno u vezi sa planovima licencne proizvodnje u “Ikarusu”. Licenca je preuzeta uz kupovinu prvih 12 aviona i razmatrana 1938 - da je došlo do proizvodnje Kapronija oni bi bili opremljeni domaćim motorima K-9.

[attachment=1]

Očigledno zadovoljno karakteristikama Kapronija, VV je zatražilo krajem 1940. isporuku još 50-60 aviona Kaproni 311 ali Italijani su odobrili isporuku samo 15 aviona (o čemu je već bilo reči). Posle izvesnih otezanja i pregovaranja, AEROCONS je bio spreman 11. marta 1941. za isporuku tih 15 aviona. Prva grupa od 5 Kapronija 311 preletela je 23. marta u Mostar, a prelet su izvršili jugoslovenski piloti pod vođstvom majora Milivoja Mišovića. Tih 5 aviona (MM.11527, 11534, 11547, 11550, 11551) bili su iz četvrte proizvodne serije od 36 aviona rađenih u Taliedu. Zbog događaja od 27. marta, general Urbani prekinuo je (tada privremeno) polazak druge grupe od 10 aviona namenjenih Jugoslaviji, koji su očekivali prelet iz Talieda. Posle početka neprijateljstava, Komanda italijanskog vazduhoplovstva (SM dell’Aeronautica) naredila je prebacivanje tih 10 aviona u italijanske izviđačke jedinice na Istočnom frontu.

Svi Kaproni uvezeni su bez naoružanja, verovatno je bilo planirano da se u zemlji opreme oružjem. Tipovi 310 i 310bis imali su italijansku opremu za vezu i aero-foto snimanje, a tip 310 bio je opremljen i bacačima bombi tipa S.B.1. Dva aviona Kaproni 310bis iz 3. odelenja 1. Pš u Pančevu opremljeni su 1940. mitraljezima Darn 7,7 mm (dva u krilima i jedan u okretnici) i to su bili tada jedini naoružani Kaproni VV, takođe korišćeni za školovanje.

Kaproni su klasifikovani kod nas kao “ratni višesedi za bombardovanje” i opisivani kao “dvomotorni avioni za obuku osoblja, izviđanje i lako bombardovanje sa dva motora Piađio P-VII-C-16 od 430/460 KS” (Ca.310) ili “Piađio P-VII-C-35 od 420 KS na zemlji i 460 KS na 320 metara visine” (Ca.310bis). Međutim, već od polovine 1938 (praktično po dolasku) tip 310 opisuje se i kao “aparat za nastavu u bombardovanju”. Dakle, Kaproni su mogli da budu i školski i ratni avioni. Ipak, VV ih je koristilo isključivo kao školske, tačnije kao školsko-trenažne avione za različite vrste obuke i trenaže, od kojih je najznačajnija bila obuka za višemotorno letenje. Od početne namere da se upotrebe i kao ratni avioni, VV je odustalo iz praktičnih razloga. Obuka novih pilota višemotornih aviona bila je značajnija od borbenih mogućnosti Kapronija.

Opšti naziv VV bio je Kaproni, dok su verzije označavane na više načina, pri čemu je originalna oznaka tipa Ca kod nas često pisana kao Ka. Tip 310 nazivan je Kaproni Libečio 310, Kaproni K-310 ili samo Kaproni Libečio a tip 310bis dobio je nazive Kaproni Libečio 310bis, Kaproni K-310bis ili Kaproni 310bis. Modifikovani primerak označavan je kao Kaproni Libečio K-310bis Gnom-Ron ili, skraćeno Kaproni K-9. Treći tip je nosio nazive Kaproni Libečio K-311, Kaproni K-311 ili Kaproni 311.

Svi Kaproni fabrički su obeleženi počev od №1 po uobičajenom maniru VV. Avioni Ka.310 dobili su obeležja N.1-N.12, a Ka.310bis N.13-N.24. Pet Ka.311 stigli su u zemlju fabrički obeleženi samo brojevima 25 do 29 (bez №).

Prelaskom na nove EvBr, svi Kaproni obeleženi su nizom koji je počinjao od BR. 3231. Kao što se vidi, avioni su stavljeni u bombarderski niz (prva cifra 3), međutim druga cifra (2) nije bila namenjena samo jednom tipu, već je predstavljala grupu transportnih i trenažnih višemotornih tipova. Zbog brzine događaja i izbijanja Aprilskog rata malo je verovatno da su predviđeni EvBr bili ispisani na poslednjih pet Kapronija.

Aprilski rat je dočekalo 19 operativnih Kapronija (3 Ka.310, 11 Ka.310bis i 5 Ka.311). Od tog broja, 10 Ka.310bis (13/3243-18/3248, 20/3250, 22/3252-24/3254) bilo u 603. eskadrili, jedinoj jedinici VV kompletno opremljenoj avionima Kaproni. Ostatak aviona se nalazio: po jedan Ka-310 u VšB u Jasenicama kod Mostara, 3. Pš u Blagaju kraj Mostara i 8. BP na Rovinama kod Banja Luke, jedan Ka-310bis (21/3251) u 8. BP i 5 Ka-311 u školi slepog letenja na letelištu Grab u Hercegovini. Najveći broj Ka.310 nije bio operativan u vreme izbijanja rata. Usled vrlo intenzivne upotrebe tokom više od dve i po godine, krajem marta 1941. na generalnoj opravci u Ikarusu nalazilo se čak 9 Ka.310 (2/3232, 4/3234-11/3241, od kojih je 4/3234 bio predviđen za rashod) i 1 Ka.310bis (19/3249).

[attachment=3]

Italijani su zaplenili jedan neispravni Kaproni 310bis i jedan 311. U nemačke ruke dospelo je 9 Ka.310 (6 u “Ikarusu” i tri na zemunskom aerodromu) i jedan Ka.310bis u Rajlovcu, a njihovo vazduhoplovstvo koristilo je sa Rajlovca 8 aviona koji su dobili kodna obeležja PA+XA do PA+XH (poslednji je bio jedini Ka.310bis). Avioni su kod Nemaca služili kao putničko-transportni, a jedan Kaproni sa sedištima koristio je nemački komandant Srbije. Kod Hrvata je letelo 6 Kapronija 310 (5 kupljenih od Nemaca a jednog su sami zaplenili) i samo jedan 310bis, koji su kod njih obeleženi brojevima 1001-1006 i 1101.

Hrvatska, novi saveznik sila Osovine, povela je oktobra 1941. pregovore sa fabrikom “Kaproni” za priznavanje uplate koju je KJ uplatila za 10 neisporučenih Ka.311 i po toj osnovi Italijani su isporučili Hrvatima u proleće 1942. deset Kapronija novije verzije Ca.311M, a kasnije još 4.
Posle isporuke K-310, jugoslovensko PV zainteresovalo se za hidro-verziju toga tipa. Krajem 1938, u hidro-bazi Divulje izvršen je prikaz prototipa hidroverzije Ka.310 (Ca.310 idro prototipo I-APML MM.21000) koji je dobijen modifikacijom standardnog K-310. U februaru sledeće godine, PV je zahtevalo od predstavnika AEROCONS hitnu kupovinu šest hidroplana, a po odobrenju Ministarskog saveta (rešenje MS 896/39), Komanda mornarice zaključila je 25. avgusta 1939. ugovor za isporuku 6 hidroaviona Caproni Ca.310bis idro za izviđanje i vuču meta (vazdyšnih rukava). Po svom maniru, PV je označilo te hidroplane sa Kaproni-Pjađo, ili skraćeno Ka/P (Ka/P). Na žalost, prvi hidroplan je završen tek 17. novembra 1941. i predat italijanskom vazduhoplovstvu koje je naručilo modifikaciju ostalih 5 primeraka na standard Ca.316.

Rok isporuke bio je do 30. juna 1941. a ukupna cena 6.876.000,00 lira. Isporučena su samo dva rezervna motora Pjađo.

[attachment=2]

PALUBA

RV i PVO => Bombarderska avijacija => Topic started by: Dreadnought on October 29, 2010, 10:05:19 am