PALUBA

Momcilo Gavric

U Trbusnici kod Loznice 1906.godine je rodjen Momcilo Gavric kao osmo dete Alimpija i Jelene.
Kada je poce I svetski rat Momcilo je imao nepunih 8 godina.
U prvom naletu austrougarske vojske u avgustu 1914.godine pocinjeni su veliki pokolji civilnog stanovnistva te je tada nastradala i porodica Gavric. Svi osim malog Momcila koga je otac , spremajuci ukucane za zbeg, poslao kod strica da nadje zapregu. U medjuvremenu su stigli austrougarski vojnici zapalili kucu i pobili porodicu Gavric. Mali Momcilo je ostavsi bez najmilijih krenuo na Gucevo da trazi srpsku vojsku. Pronašao je Sesti artiljerijski puk Drinske divizije i ispricao šta se dogodilo. Vojnici su istog dana osvetili Gavricevu porodicu, sisli su sa Guceva do Trbusnice i kod Gavriceve kuce zatekli austrougarske vojnike koji su senlucili i osvetili Gavrice, a Momcilo je postao vojnik. U svojim prvim vojnickim danima redovno je tri puta dnevno pucao iz topa da se osveti za svoju porodicu.

[attachment=1]

Mali Momcilo je sa svojim pukom peske presao Albaniju i stigao do Krfa, izdrzavsi kao desetogodisnjak ono sto mnogi odrasli nisu. Kroz albanske gudure je prosao jeduci po jednu suvu ribicu na dan. Njih mu je kupio vojnik Milos Misovic sa Zlatibora koji se starao o njemu.

Bio je najmladji kaplar na svetu i ne samo to nego i najmladji vojnik svih armija u I svetskom ratu. Ucestvovao je u proboju Solunskog fronta gde je ranjen, a Vojvoda Zivojin Misić ga je unapredio, pa je kao dvanaestogodisnjak imao cin podnarednika. Cekajući proboj fronta i povratak u Srbiju, opismenio se, a posle rata je otisao u Englesku, gde je zavrsio gimnaziju i 1921. se vratio u Beograd.
U Beogradu je ziveo sve do smrti, 1993. godine. Njegova ratna sudbina je „jedinstvena u svetu” i „zasluzio je da ga se danasnje generacije secaju”.

Nazalost, danas nijedna od oko 250 loznickih ulica ne nosi ime Momcila Gavrica, nijedna skola ili ustanova se ne zove po njemu, a nema ni spomenik. Najmladji kaplar na svetu je u njegovom zavicaju nezasluzeno zaboravljen.


Pukovska slava
[attachment=5]

Najmladji podnarednik
[attachment=3]

Momcilo Gavric (desno) snimak iz 1983.godine
[attachment=2]

Momcilo Gavric predaje raport
[attachment=4]

U izradi teksta korisceni podaci i fotografije sa raznih sajtova i Facebook grupe ``Momcilo Gavric 1906-1993 - najmladji kaplar u istoriji`` (http://www.facebook.com/group.php?gid=79685955630#!/group.php?gid=79685955630)

Deo teksta o Momcilu po kazivanju Zike Zivulovica Serafima doajena srpskog novinarstva. Prethodni deo se odnosi na druge dogadjaje i ljude a ja samo prenosim deo koji se odnosi na najmladjeg kaplara u istoriji.


preuzeto sa http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/09/27/srpski/R00092602.shtm

Malo veca slika Momcila Gavrica na pukovskoj slavi
[attachment=1]

Kakva sramota. :rtfm
Poziv vlastima u Loznici da malo razmisli na ovu temu.

Naježio sam se dok sam ovo čitao....
[attachment=1]

Najmlađi na svetu: Gavrić raportira na frontu (Foto Muzej Jadra)

[attachment=1]

Šta je bilo sa inicijativom da se jedna ulica u BG nazove po njemu?

Jos nista koliko mi je poznato. Inicijativa je ako se dobro secam od letos, a posto ko dnas sve ide brzinom puza moze se ocekivati da to bude reseno otprilike kada udjemo u EU,


A kako to rade neki drugi:

Inace na Planplusu sam uspeo da pronadjem da u Nisu postoji ulica Momcila Gavrica. nalazi se izmedju Gligorija Djaka i Radivoja Koraca na Pasi Poljani (Palilula).


[attachment=1]

Na zalost i dan danas vlasti u Loznici samo "misle" o inicijativi.........Sta vise retko ko je i cuo za Momcila Gavrica :'(

Danasnje Vecernje novosti pisu (na elektronskom izdanju tu vest nisam pronasao) da je sinoc na Senjaku (deo Beograda) odrzano donatorsko vece vitezova templara Srbije na kome su prikupljana sredstva za podizanje spomen ploce Momcilu Gavricu. Ujedno je pokrenuta i inicijativa da gradovi sirom Srbije po Momcilu Gavricu imenuju ulice i trgove. Na skupu je o najmladjem kaplaru I svetskog rata govorio i vladika Lavrentije.
Skupu je prisustvovalo 100-inak templara koji su prikupili potrebna sredstva za podizanje spomen ploce.

 :klap

Izvor> Kurir.rs

Ovo je "home made" spot za Balaševićevu "Tri put sam video Tita". Da li je stari borac na 3:08 Momčilo Gavrić?
Ako ne pripada u temu molim moderatore da brišu.

Link:
http://www.youtube.com/watch?v=E2N-WUeHwRo

Ne znam, moze da bude posto dosta lici na Momcila Gavrica sa fotografije u jednom od prethodnih postova.

Momčilo Gavrić - najmlađi vojnik Prvog svetskog rata

B. SUBAŠIĆ | 31. avgust 2013. 21:32

Branislav Gavrić otkriva istinu o ocu Momčilu, najmlađem vojniku Prvog svetskog rata: Grci mu postavili zlatnu ploču na Krfu. Proživeo golgotu i u ratovima i u miru


JOŠ malo pa će proći pun vek od početka Prvog svetskog rata, a po najmlađem savezničkom vojniku Momčilu Gavriću u Srbiji se ne zove nijedna ulica, škola ili kasarna. Rođen je u maju 1906, a u avgustu 1914. postao je ratnik. Učestvovao je u Kolubarskoj bici, albanskoj golgoti, ranjen je na Kajmakčalanu, učestvovao u proboju Solunskog fronta i demobilisan je sa dvanaest godina kao najmlađi podnarednik na svetu.
Momčilo nema spomenik čak ni u rodnoj Trbušnici, gde mu se sudbina prelomila kad je Hrvatska domobranska 42. divizija Austrougarske vojske izmasakrirala njegove roditelje, sedmoro braće i sestara i baku.

- Velika dobrotvorka Lejdi Pedžet zvala ga je srpski vitez. Grci su mu postavili zlatnu ploču na Krfu. Francuski predsednik Miteran mu je 1985. dodelio orden, a general Lepardije je rekao: „Šteta što niste bili francuski vojnik, imali biste spomenik na Jelisejskim poljima“ - kaže Branislav Gavrić, sin najmlađeg vojnika u 33 vojske koje su učestvovale u Prvom svetskom ratu.

O tragediji i podvizima Momčila Gavrića počelo je stidljivo da se govori tek osamdesetih godina prošlog veka. Heroj je umro 1993, a o njegovim stradanjima posle ratova i danas se ćuti.
- Hapsili su ga bivši neprijatelji, austrijski oficiri u jugoslovenskoj kraljevskoj vojsci. Dva puta su ga u logor zatvarali nemački okupatori, a pred streljački stroj su ga izveli i partizani. Hapsila ga je Ozna kad je rekao da nam Albanci nisu braća u vreme kad su Broz i Enver Hodža bili veliki prijatelji - kaže Branislav Gavrić.

Njegov otac do smrti nije mogao da prežali što su Srbi dva puta pravili Jugoslaviju s ljudima koji su činili najstrašnije zločine nad njima. Osuđivao je kralja Aleksandra i Pašića, a još više bivšeg austrougarskog vojnika Josipa Broza.

- Celog života mučila ga je slika tela pobijenih roditelja, braće i sestara u dvorištu kraj kojih su šenlučili vojnici hrvatske „Vražje divizije“, u kojoj je bio i Josip Broz. Na najstrašniji način Momčilo je saznao da zločine u Mačvi nisu činile neke „Švabe“, već vojnici iz Hrvatske i Bosne, koji su govorili istim jezikom kao i njihove žrtve. O tome je morao da ćuti u dve Jugoslavije, naročito u Titovoj - gorko konstatuje Gavrić.

Kad se pročulo da austrougarske trupe ubijaju sve pred sobom u Mačvi i Pocerini, Momčilov otac Alimpije poslao je osmogodišnjeg sina kod strica s porukom da spremi nejač u zbeg. To je spaslo glavu mališanu. Kad se približio kući i video svoje najdraže zverski pobijene, kozjim stazama se zaputio u vrleti Gučeva da pronađe srpske vojnike. Pred komandanta Šestog artiljerijskog puka Drinske divizije, majora Stevana Tucovića, brata socijaliste Dimitrija, doveli su dete, iscepano i krvavo od probijanja kroz žbunje i šipražje.

- Ispričao je šta se desilo njegovoj porodici i tražio top da ih osveti. Iste večeri poveo je baterijskog izviđača, Zlatiborca Miloša Mišovića u selo, da mu pokaže neprijateljske položaje. Zajedno su bacali bombe i svetili Gavriće. Tad su postali nerazdvojni - priča Branislav Gavrić.

Za junaštvo u bojevima na Gučevu i Kolubarskoj bici mali Momčilo unapređen je u čin kaplara, najmlađeg na svetu. Početkom 1915. preživeo je epidemije koje su desetkovale stanovništvo Srbije. Poslednji se povlačio sa svojim „Drincima“ pod teškim borbama, jer je divizija imala zadatak da štiti nepregledne zbegove u klisuri Ibra. Držeći se za šinjel ratnog poočima Miloša, mali Momčilo je prešao preko zavejanih albanskih planina.

- Uvek je pričao kako su Arbanasi iz zaseda mučki napadali i pljačkali srpske zbegove, kolone živih kostura. Miloš je pazio Momčila, davao mu zadnji zalogaj, nosio u naručju. Jednom je visoki Zlatiborac iznemogao seo u sneg i rekao mom ocu da nastavi sam. Momčilo se sklupčao uz njega i rekao da neće da ga ostavi, da će umreti s njim. To je dalo snagu žilavom gorštaku da nastavi mučni marš kroz smetove - kaže Branislav.

Kad su srpski mučenici stigli do mora, nije bilo obećane savezničke pomoći. Umirali su na ulicama. Tek posle pretnje ruskog cara Nikolaja da će potpisati separatni mir s Nemcima ako zapadni saveznici ne pomognu Srbima, stigle su „lađe francuske“.

- Na Krfu je moj otac dobio prvu pravu uniformu, u kojoj je 1916. otišao na Kajmakčalan. Ratni drug, u civilu učitelj, u pauzi bitaka učio ga je pismenosti. Nastavio je s podučavanjem u bolnici, jer su obojica bili ranjeni. Jednog dana došao mu je u posetu nepoznat čovek i poklonio mu sat i švajcarski nožić. Bio je to Arčibald Rajs - priča nam Gavrić.

- Posle proboja Solunskog fronta peške je stigao do Beograda i nastavio ka Sloveniji, gde je na Karavankama branio „braću“ od Italijana. Kad se „Drinci“ vratiše u Beograd, pukovnik Tucović mu izdade poslednju naredbu, da ide u Englesku, čiji su dobrotvori preuzeli brigu o školovanju srpskih siročića. Bio je jedini dvanaestogodišnji đak u podoficirskoj uniformi - kazuje Branislav.

Posle tri godine u gimnaziji „Henri Rajt“, stigla je Pašićeva naredba da se sva srpska deca vrate, jer su neophodna Srbiji koju je rat prepolovio. Siročiće su, umesto lepe reči, na beogradskoj železničkoj stanici sačekali žandari sa zadatkom da ih razvode kućama. U Trbušnici je zatekao stariju braću, demobilisane ratnike, kako životare u bedi. Odlučio je da krene svojim putem.

- Radio je mnoge poslove u Šapcu i Beogradu dok mu neočekivano 1929. nije stigao poziv za regrutaciju. Javio se u kasarnu u Slavonskoj Požegi i rekao da je četiri godine ratovao, da je ranjavan i nosilac Albanske spomenice. Oficir Hrvat izdrao se i tražio da napiše priznanje da laže. Otac nije hteo to da uradi i odležao je dva i po meseca u zatvoru. Austrijski oficiri koji su vodili novu jugoslovensku vojsku, na svakom koraku su se svetili ratnim pobednicima, gubitnicima mira - priča Branislav.

Posle vojske Momčilo se vratio u Beograd i završio grafičarski zanat i obuku za vozača. Oženio se Kosarom, s kojom je radio u fabrici hartije „Vapa“.

- Mobilisan je pred Aprilski rat 1941. u artiljerijski puk Vojske Kraljevine Jugoslavije u Kolašinu. Sa grozom se sećao te vojske koja mu se raspadala pred očima. Najodvratniji su mu je bili krađa i uništavanje topova. S tugom se sećao kako su „Drinci“ čuvali i pazili svoje oružje. Njegovu diviziju zarobili su Nemci i okružili bodljikavom žicom, ali je on uspeo da pobegne - pripoveda Gavrić.

Uspeo je da se vrati u Beograd, gde su prijatelji uspeli da ga vrate u fabriku „Vapa“, gde je bio asistent Jevrejinu koga nacisti nisu dirali do 1943, jer im je bio potreban kao stručnjak.

- Tada su ih uhapsili obojicu. Oca su odveli u logor na Banjici, odakle je pušten posle nekoliko meseci. Postoje pretpostavke da je spasen zahvaljujući Dragom Jovanoviću, zloglasnom šefu policije. On je njegov dosije pokazao Nemcima a ovi su pustili starog ratnika. Otac je s radošću dočekao oslobođenje 1944. ali mu je ono brzo preselo. Neko ga je optužio za kolaboraciju i izveden je pred streljački stroj. Srećom, naišao je skojevac kome je tokom okupacije davao dragoceni papir, i to ga je spaslo od smrti - navodi Branislav.

Ipak, to nije bio kraj Momčilovim mukama, iako se povukao u sebe i retko je s kim razgovarao.

- Aktivisti „Narodnog fronta“ došli su 1947. na vrata našeg stana i tražili novčani prilog za „bratski narod u Albaniji“. Otac preko toga nije mogao da pređe, rekao je: „Ne dam ništa Arbanasima. Osetio sam ja dobro to njihovo bratstvo 1915. kad su nas ubijali“. Zbog toga je osuđen na godinu i po zatvora. Kad se vratio, dugo nije govorio. Sporazumevao se samo pokretima ruku i mimikom. Mislili smo da je onemeo. Kasnije je počeo da govori, ali do smrti nije rekao gde je bio u zatvoru i šta su mu radili - seća se Branislav Gavrić.



IZ: Novosti.rs

Na odsluzenju redovnog vojnog roka 1929.godine

[attachment=1]

Najzad je jedna ulica u Beogradu ponela ime Momcila Gavrica.

[attachment=1]

[attachment=1]

Photograph shows a Serbian child soldier in uniform during World War I, in Belgrade, Serbia. (Source: Flickr Commons project, 2011)
[attachment=1]
Да ли је ово Момчило Гаврић?

Mislim da to nije Momcilo.

[attachment=1]

Дечак Драгољуб Јеличић (12), син избеглица са Кордуна, уз Лозничанина Момчила Гаврића је био један од најмлађих српских војника у Првом светском рату. О њему, који је чак шест пута рањаван, писао је швајцарски лекар и пријатељ Срба, Арчибалд Рајс, у књизи Шта сам видео и доживео у великим данима.
- Када је рањен у руку, ваде му куршум у Нишкој болници. Није хтео да се даде успавати за операцију. Идржао је без иједне речи, – написао је Рајс.

На фотографији, коју је снимио француски фоторепортер у борбама за одбрану Београда,  види се како Драгољуб пуца из пушке.

Драгољуб је рано остао без оца, а потом му се и мајка преудала, а он побегао у Београд, где је живео као бескућник. Рат га затиче у одбрани Београда, одакле бежи у Руднички одред. На Мачковом камену рањен је док је замењивао погинулог митраљесца. Са непуних 14 година био је најмлађи поднаредних у Српској војсци. Учесник је Солунског фронта. Крај Другог св. рата дочекао је у партизанској униформи.
Умро је у 63. години у Никшићу.

Izvor: MC Odbrana


DOPUNA: Ipak je ovo bilo 2013.godine

Tekst sa RTS (http://www.rts.rs) koji prati informaciju i najavu o dokumentarnom filmu o životnom putu Momčila Gavrića. Film se emituje večeras, 28.07.2014. na RTS1 u 20:04.

Raport kaplara Gavrića


27.07.2014

Sto godina od objave rata austrougarske Srbiji

Rat je državni posao. Vode ga armije i mase. U njemu nema mesta za pojedinca, za njegove razloge i sudbinu. Sa druge strane, ratovi se pamte i kao pojedinačne tragedije i herojstva. Sudbina, ratna i životna, osmogodišnjeg dečaka Momčila Gavrića iz sela Trbušnica kod Loznice, objedinila je sve paradokse i apsurde rata. Jedan, za velike državne razloge, nebitan mali život spojio je u svom trajanju bol i nesreću, hrabrost i rešenost da se stigne do časnog kraja.

[attachment=1]

Leopold fon Berthold, ministar spoljnih poslova Austrougarske, izdao je nalog da 28. jula 1914. telegram o objavi rata Srbiji bude poslat običnom poštom u Beograd. Kako su sve državne ustanove bile evakuisane, telegrafisti su ga prosledili u Kragujevac, gde se nalazila Vrhovna komanda srpske vojske. Telegrafistkinja Ružica Petrović Crepić, ovako je opisala trenutak kada je u Kragujevcu primila telegram o objavi rata.

"U ono mučno doba za našu zemlju, Kragujevac je bio stan Vrhovne komande odakle se upravljalo odbranom zemlje. Mi telegrafisti iz Kragujevačke p.t. stanice bili smo zaposleni i danju i noću oko davanja i primanja telegrama sa sviju strana.U trenutku kada je telegrafista iz Beograda objavio kragujevačkom telegrafu ovaj telegram, pitalo se: koji od nas kragujevačkih telegrafista prima najbolje na sluh telegrame pisane latinicom, neka se taj javi da primi telegram koji sadrži objavu rata Srbiji... Svi smo pretrnuli od straha i uzbuđenja. Nastao je tajac, i ja sam sama pošla ka tasteru-i sela za aparat."

Tako je počeo rat koji je odneo deset miliona života, izbrisao tri imperije, razorio Evropu, zauvek odredio život jednog dečaka koji se toga dana verovatno bezbrižno igrao čuvajući stoku na padinama planine Gučevo.

Već u prvim danima rata, sredinom avgusta 1914. austrougarska vojska je počinila masovna ubistva među civilnim stanovništvom Podrinja. U jednom danu dečaku Momčilu Gavriću su u dvorištu kuće, na padinama Gučeva, pobijeni i zaklani otac Alimpije, majka Jelena i sedmoro braće i sestara. Bežeći od tog prizora naišao je na vojnike Šestog artiljerijskog puka srpske vojske kojim je komandovao potpukovnik Stevan Tucović, rođeni brat Dimitrija Tucovića. Prihvatili su ga. Osmogodišnji Momčilo je postao artiljerac, vojnik, a potom i kaplar. Sa Šestim artiljerijskim pukom učestvovao je u Kolubarskoj bici, prešao Albaniju, dva puta je ranjavan na Solunskom frontu. Vojvoda Živojin Mišić, unapredio ga je u čin podnarednika. Imao je tada jedanaest godina.

[attachment=2]

Posleratne godine, kao ratno siroče, proveo je u Engleskoj gde je završio osnovnu i grafičku školu. Vratio se u Srbiju i ponovo služio vojsku kao artiljerac. Na početku Drugog svetskog rata bio je mobilisan i pobegao iz nemačkog zarobljeništva. U okupiranom Beogradu hapsio ga je Gestapo, a po oslobođenju, dva puta, i vlasti nove države. Momčio Gavrić je bio nosilac Albanske spomenice i najviših ordena za hrabrost.

Umro je u Beogradu 1993.godine.

Dokumentarni film o životnom putu Momčila Gavrića sniman je na planini Gučevo u selu Trbušnica, pored porodične kuće Gavrića koju, usamljenu i napuštenu polako osvaja korov i šumsko šiblje.

Autor i urednik Božidar Đuran.

RTS (http://www.rts.rs)

Pogledao sam dokumentarni film "Raport Kaplara Gavrića"
U njemu ima i njegovih svjedočanstava i interesantne faktografije...

Najpotresniji dio filma je prepričavanje sna kaplara Gavrića sa Krfa... na ovom filmu traje od 14.53 do 15.33...
Iako je sa osam godina vidio sve zlo koje čuči u čovjeku, prošao ono što nisu ni mnogi stariji, jači i hrabriji od njega prošli...
On je kao i svako dijete na ovom svijetu sanjao majku...
Ništa manje potresno i pravo antiratno svjedočanstvo je epizoda kada se kaplar (budući podnarednik) Gavrić oprašta od svojih drugara, djece sa Krfa, njegovih drugara...
Šta reći osim: "Ne dao bog nikom, nigdje i nikada više..."

Link ka filmu je:

https://www.youtube.com/watch?v=eH-cZ86fK-M

Emisija o Momcilu Gavricu iz 1987.godine

https://www.youtube.com/watch?v=glc3y7QxZWU

Pogledao sam dokumentarac i sjajan je,Momcilo me je odusevio kad je ispricao koliko prepesaci dnevno sa 80 god i koliko stepenika svaki dan prodje od autobuske stanice do kuce,ja bih dusu ispustio! :)

Ovo smo imali negde na forumu.
Da li je i ovo Momčilo ili se greši.
Neki kažu da je to kraljević Petar.

Imaš to ovdje u "Kvizu" s još jednom slikom malo niže -

https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,25633.975.html

Upravo se toga sećam.
A ovih dana se po drustvenim mrezama šire ove slike kao Momčilove.
Zato sam i pitao.

Iskreno rečeno kolega ne mogu se ni sam sjetiti odakle mi ove fotke, ali evo i ovdje imaš nekoliko dobrih. E sad koliko su ovi podatci točni s obzirom na izvor ................. ???

http://www.telegraf.rs/vesti/507164-ko-je-kralj-petar-ii-kum-engleske-kraljice-koji-nikada-nije-abdicirao-foto

Klikni na fotografije i vidi br. 12  ;)

[attachment=1]

Izvor: Vecernje novosti online

Momčilo Gavrić, fotografija oko 1980. godine.


[attachment=1]

На фотографији је Живојин Лазић.

Мени такође личи на Живојина Лазића али ако упоредим са фотографијом коју сам поставио на првој страни теме где је Момчило Гаврић фотографисан 1983.године рекао бих да доста личе он и Живојин. Можда је ово ипак стварно Момчило, а можда је и грешка.

Lele lele, a onda sam konstatovao da je na fotografiji koju sam pomenuo ustvari Zivojin Lazic i Momčilo Gavrić. Bio sam ubedjen da je Momcilo onaj u sredini.

Evo nekoliko Mimcilovih fotografija koje sam malopre pronasao na Internetu

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5][attachment=6]

a ova poslednja je snimljena na Krfu 1983.godine. Momčilo je u sredini a pored njega je Živojin Lazić
[attachment=7]

Nešto mi nije jasno !?! Onda je i na onoj gornjoj slici od Drednoughta u stvari Živojin a ne Momčilo.

Ja sam upravo gledajući baš tu fotku i zaključio da je i na mojoj Momčilo  :laugh:

Otud i konfuzija  :)

Tako je Chombe. Ja sam bio ubedjen da je na ovoj fotografiji koju sam postavio u prvom postu u sredini Momcilo Gavric, a lepo sam tamo naveo da je on  desno. I tek sada kada je Dread postavio ovu sliku primetio sam da sam pogresno  mislio. Valjda je logika bila da je on 1983.godine morao biti star covek.


[attachment=1]

Sve je jasno !!! Momčilo je ipak nešto mlađi od Živojina. Iskreno govoreći ja sam na osonvu ordena zaključio tko je tko u ovoj priči ;D.

Momcilo Gavric medju oficirima Drinske divizije

[attachment=1]

Emisija RTS "Kvadratura kruga", prvi deo emisije posvećen Momčilu Gavriću. Drugi deo emisije posvećen Dragutinu Matiću (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,6829.0.html).



https://youtu.be/ZtSrFnfe3K4

http://rtv.rs/sr_lat/drustvo/kasarna-u-loznici-zvace-se-po-podnaredniku-momcilu-gavricu_1083805.html

Dokumentarna emisija ...



https://youtu.be/g2hdiosWgqU

Мислим да ово није нигде објављивано.

У дневном листу "Велика Србија" који је излазио у Солуну од 1916. до 1918. објављена је песма посвећена поднареднику Момчили Гаврићу.


[attachment=1]