PALUBA

 Otvoren je sličan post na JRM gatu. Mislim da je izašla knjiga slovenačkog autora o generalima i admiralima u kraljevini SHS/Jugoslaviji. Eto, upišite admirale navedene države kojih se sjetite, uz neku zanimljivost ako je imate :)

Tako je Zveljarin, izasla je knjiga o komodorima, admiralima, generalima slovenskog podrijetla (koji su se rodili na teritoriju Slovenije) bez obzira na vrijeme (cini mi se unatrag par stoljeca) i bez obzira u kojoj su vojsci svijeta sluzili - od Amerike, A-U- tj. bez obzira na zastavu. 

tu su. npr admiral Haus, Tegetthoff, Koch, Caharia (Zaharia),  .........pa noviji Gorinsek ......

GENERALI IN ADMIRALI SLOVENSKEGA RODU

VOJNOZGODOVINSKI ZBORNIK Vojnega muzeja v Logatcu, štev. 4/2000, 13/2003 in 17/2004
GENERALI - ADMIRALI SLOVENSKEGA RODU
(Neideološki in genetski ABC seznam) 

Zaboravili ste Grubišića, Pecotića, Polića, Kronju, Šurkala, Budimire, Padovana, Marušića, Božanića, Trutu i ostale

E, znao sam, znao sam!  Hajde i do lucice za utovar drva.

evo potpunijeg popisa -
http://users.volja.net/marijankr/Z01-generalislo.html

Najbolja je baza admiral iz najjužnijeg slovenskog grada. Ziegler Pozza. Još ako se nađe koji iz Borutova Šibenika biće veselo.

nadopuna, iako se udaljuje od gornjeg naslova.

http://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Military_people_of_Slovenia

Na toj listi je radio general major Marjan Kranjc, spremao je studiju o Slovenačkoj vojnoj inteligenciji. Znam da je pokušavao utvrditi eventualno Slovenačko porjeklo admirala Emila Domanjka, na kraju ga nije stavio na listu.
Postoji knjiga čiji je autor Mile S. Bjelajac: "Generali i admirali u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941", urađena je poprlično bibliografski u nekim granicama dostupnih podataka. Na žalost: nemam je, mozda je pronađem kad jednom, ko zna kad, odem do one Vojne knjižare kod Studentskog parka u Bgd.
Pošto nemam blage veze o mornarici Kraljevine, a malo sam se zainteresovao kroz entuzijazam učesnika ovog podforuma, evo da započnem listu, makar prvo kroz (vjerovatno pogrešan) raspored komandanata mornarice u Kraljevini.
1. Janko Vuković
2. Metod Ciril Koch
3. Dragutin Prica, navodno rođak Jovanke Budisavljević
4. Viktor Wickerhauser
5. Nikola Stanković, ranije: Nikolaus Sztankovich De Sztapar (jbg, izgleda i Janko Krsnjavi bio Johan pa se nakon Januarske diktature dohvatio krsne slave)
6. Marijan pilić
7. Julijan Luterotti...
Admirali su bili i Armin Pavić, pomenuti Emil Domanjk itd.
Ako vam je poznato, napišite štogod zanimljivo o ovim ljudima.

Prvi komandant mornarice jugoslovenskih naroda je Dragutin Prica. Njega je, kao kontraadmirala u penziji  Narodno vijeće u Zagrebu, 30/31 oktobar imenovalo svojim povjerenikom za mornaricu. Istovremeno, Narodno vijeće je za komandanta flote postavilo kapetana bojnog broda Janka Vukovića Podkapelskog, a poručnika bojnog broda Dimitrija Konjovića (Demeter Konyovits) za načelnika štaba flotnih jedinica u Boki.
Nakon potonuća „Viribus Unitis“ i pogibije Janka Vukovića, Narodno vijeće je dekretom  od  02.10.  postavilo Methoda Cirila Kocha za komandanta flote odnosno „zapovjednika mornarice i svih mornaričkih ustanova u Puli“, proizvevši ga ujedno u čin kontraadmirala. Koch je dakle prvi admiral imenovan od legitimnog organa južnoslovenske državne zajednice, tada u nastajanju. Koch je po nacionalnosti bio Slovenac, rođen u Kranju 04.09.1874. Kao student Više tehničke škole u Gracu stupio je u školu pomorskih aspiranata u Puli i 01.10.1892. proizveden u pomorskog  kadeta. Poručnik fregate postao je 01.05.1898, a u čin kapetana korvete je proizveden 01.05.1914., a u čin kapetana fregate 01.05.1918. Od 28 oktobra 1918 bio je jedan od deset članova Mjesnog odbora Narodnog vijeća u Puli. Nakon ujedinjenja, postao je prvi komandant mornarice Kraljevstva SHS
Pricu i Kocha možemo smatrati prvim i drugim  admiralom Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, čiji je prijem u „Našu Mornaricu“ (upravo se tako zvala u zvaničnim dokumentima)  potvrđen ukazom od 23 maja 1919. Za istraživače ostaje sporno tadašnje admiralstvo Vjekoslava Šušteršiča, koji je u K.u.K. mornarici imao čin kapetana bojnog broda sa rangom od 17. jula 1914. (vanredno?), a koji je od Narodnog vijeća unaprijeđen u čin kontraadmirala. Šušteršić je (u K.u.K. Kriegsmarine: Alois Schusterschitz)  kao kontraadmiral bio u sastavu Vojne misije u Delegaciji Kraljevstva SHS na Mirovnoj konferenciji u Sen Žermenu. Interesantno je da njegov prijem u mornaricu Kraljevstva SHS tada nije  bio potvrđen ukazom. U vezi sa time, sačuvane su dvije depeše: prva, koju je general Pešić uputio 08. marta 1919. Ministarstvu vojnom, glasila je: „Molim za izveštaj  da li je Šušteršič, koji je ranije naimenovan za kontraadmirala, priznat i da li je ukaz potpisan“. Odgovor, koji je 17 marta prispio u Pariz, glasio je: „Ukaz za kontradmiala Šušteršiča nije još potpisan, jer prijave marinskih oficira još nisu dobivene“. Ni u kasnijim ukazima: 17.06., 24.06.,  06.07., 22.07., 01.09., 10.09., 17.11.,  nema Šušteršiča. Dužnosti u Vojnoj misiji je razriješen 01.05.1920, od tada se pomorskim pitanjima bavio Trumbić. Prema informacijama dr Bogdana Krizmana, Šušteršič nije primljen u mornaricu Kraljevstva zbog svog brata, dr Ivana Šušteršiča, koji je neposredno po završetku rata poveo separatističku akciju  sa Ivicom Frankom i ostalima. Osnovano je  zato predpostaviti da je treći admiral u mornarici Kraljevstva bio Viktor Wickerhauser čiji je prijem potvrđen ukazom 22.07.
Neophodno je naglasiti da  na osnovu sačuvanih, veoma oskudnih izvora o nastanku i razvoju mornarice u periodu 1918-23, nije moguće dati potpunu rekonstrukciju njenog personalnog ustrojstva. Tipičan primjer je kontraadmiral Koch: jedina enciklopedija koja daje podatke o njemu jeste Stanojevićeva Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka. Međutim, iako je izdata u vrijeme kada je Koch još bio u mornarici, ona ne daje tačne podatke o njegovom službovanju. U njoj npr stoji da je Koh bio načelnik Odeljenja za mornaricu od 23.09.1919 do 01.09.1920, ali je  sasvim sigurno da je on bio na čelu Odeljenja mnogo ranije, bar od februara 1919, jer njegovi potpisi na sačuvanim dokumentima o tome svjedoče. Međutim, na jednom dokumentu od 06.10.1919. Koh se potpisao kao komandant III pomorske obalske komande. U to vrijeme, Wickerhauser je potpisivao dokumenta kao zastupnik načelnika Odeljenja za mornaricu. Kochov potpis kao načelnika Odeljenja ponovo se pojavljuje 21.11.1919., ali pošto je arhiva Odeljenja sačuvana samo fragmentarno, Koh se vjerovatno vratio na prvobitni položaj, možda 23.09. kako Stanojević navodi pa otuda vjerovatno i ova zabluda u pogledu početka Kochovog službovanja na položaju načelnika Odeljenja za mornaricu. Kako je već u postu od ranije pomenuto, oko kontraadmirala Kocha se, ako ne i ranije a ono svakako krajem 1919 počela plesti mreža koja će ga prvo skinuti sa mjesta načelnika Odeljenja, a potom ga i sasvim udaljiti iz mornarice. Pošto su kadrovski problemi potresali kraljevsku mornaricu za svo vrijeme njenog postojanja i u krajnjoj liniji bili osnovni uzroci njenog sloma, slučaj kontraadmirala Koha i pomente Stankovićeve  „Vojno-psihološke studije“ o njemu  - kao početak tih procesa, zaslužuje svakako posebnu pažnju u nastavku priče. Uglavnom, od 01.10.1920. načelnik Odeljenja za mornaricu je kontraadmiral Wickerhauser, a Koch se nakon podnijete ostavke našao na raspolaganju.  Uslijedile su promjene u organizaciji mornarice, najprije  Zakonom o mornaričkom odeljenju donijetom 26.01.1922., te Uredbom o Glavnom đeneralštabu i đeneralštabnoj struci od 19.03.1923 i konačno Zakonom o ustrojstvu vojske i mornarice kojeg je Narodna skupština usvojila 19.jula 1923 na osnovu kojeg je 17.09.1923. počela rad Komanda mornarice. Novi komandant mornarice u izmjenjenoj organizaciji i formaciji, postao je Dragutin Prica.
Poslije trogodišnjeg službovanja u Direkciji rečne plovidbe, Prica je od kraja jula 1922 do aprila 1923 vršio dužnost referenta za izvršenje Santamargaritske konvencije. Kada je kraljica Marija, u očekivanju porođaja, u pratnji svoje majke otišla na more, Prica je određen za komandanta sastava brodova koji je kraljici bio stavljen na raspolaganje. Za vrijeme tih mjesec dana vožnje na Jadranu (16.04. – 15.05.) Prica je udario temelje svojoj budućoj karijeri. Njegov smisao za organizaciju, uglađeno ophođenje i široka kultura, ostavili su snažan utisak na članove kraljevske porodice. Po završetku krstarenja, Prica je postavljen za komandanta Boke Kotorske (16.05. - 21.10.1923), zatim za kraljevog ađutanta, a oktobra 1923. je unaprijeđen u čin viceadmirala i postavljen za komandanta mornarice. Kontraadmiral Wickerhauser je ostao na položaju načelnika odeljenja za mornaricu, a kontraadmiral Koh na položaju komandanta Prve pomorske oblasti. Uzdizanju Price iznad Wickerhausera doprinijelo je, po nekima, i to što mu se nijesu mogla osporiti nacionalna osjećanja: Wickerhauser se tokom službovanja u K.u.K. mornarici nikada nije deklarisao kao Slovenac. U samoj mornarici je je bilo rašireno vjerovanje, da je Prica bio ađutant cara Franz Jozefa, što nije bilo tačno.
Dakle, od oktobra 1918 i preuzimanja plovila K.u.K. Kriegsmarine do kapitualcije Kraljevine Jugoslavije aprila 1941: Prica – Koch – Wickerhauser – Prica – Wickerhauser-Stanković-Pilić-Luterotti. Metod Koch je prvi komandant mornarice Kraljevtva SHS. Pomenuti Armin Pavić je bio komandant eskadre, projektovan za mjesto prvog čovjeka u mornarici ali su ga potonuće razarača „Lubljana“ 1940 i oštećenje propelera na „Zmaju“ odveli u penziju sa mjesta komandanta eskadre

Dobro nam dosao imenjace, hvala na podatcima. :super

Pozzz svima :)

Dubinsko poznavanje malih detalja materije.

Marijan Polić a ne Pilić. Emil - Milan Domainko bio je kbb.
Admiral Prica je bio čovjek čistih ruku i nije spadao u admirale zvane '' 20 % ''. To nešto govori.

.......
6. Marijan Polić
.......

Je li i Polić Jovankin brat od tetke?

U jednom dokumentu, naisao sam na vise potpisa oficira spominjanih kroz ranije tekstove : M. Stumberger, L. Zakarija, E. Marjasevic, E. Domainko, J. Cerni, A. Andric, B. Vilfan, E. Vasic, J. Luterotti, A. Pavic........ J. Krsnjavi....M. Zagoda,  

Valjda Marijašević

da, taman spremio korekturu. Hvala. Izgleda vise kao (Emil A.) Marjasevic

Vratio bih priču na kontraadmirala Kocha.
Krajem septembra 1919. kapetan fregate Nikola Stanković je premješten iz Boke u Zemun, na dužnost šefa operativnog odsjeka u Odeljenju za mornaricu. Već početkom oktobra, on je o svom pretpostavljenom starješini, kontraadmiralu Kochu, napisao „Vojno-psihološku studiju“, na kojoj su sasvim sigurno sarađivali i drugi oficiri iz Odeljenja za mornaricu.  Osnovne teze izrečene o Kochu svodile su se na sljedeće:
1.   Poslije pogibije Janka Vukovića, Koch je od Narodnog vijeća dobio zadatak da „preuzme flotu, spreči boljševičke makinacije i nered, probudi i održi patriotizam u jugoslovenskoj momčadi i tako spase flotu i materijal za jugoslovensku državu. To nije bilo lako, jer su mornarska vijeća vodila glavnu riječ pa se kod jugoslovenskih mornara nije znalo gdje prestaje boljševizam a gdje nastaje patriotizam“. Stanković dalje navodi da je Koch oduševljeni patriot, da je takav bio prije imenovanja za kontraadmirala i poslije, da je uložio sve svoje snage da pripremi i sprovede preuzimanje flote, ali nije uspio jer „u Poli je vladao najužasniji haos i jedino se Čehoslovacima koji su organizovali jednu četu može zafaliti što krv nije tekla“. Prema tome, Koch se tokom prevrata istakao kao osobiti patriot i ništa više: red i disciplinu nije mogao da stvori , niti je kao organizator i admiral pokazao  bilo kakav uspjeh. „Admiral je radio u najboljim namjerama, ali, bez sopstvene krivice, nije imao uspjeha jer je bila sa jedne strane Antanta a sa druge puno boljševika u Poli“.
2.   Narodno vijeće je  smatralo da na čelo preokreta u Puli treba da dođe jedan admiral. Ali „sada, kada nastupa period mirnog rada, postavlja se psihološko pitanje da li je u interesu mornarice da admiral Koch ostane na čelu vojne institucije za koju je potreban ne samo ugled u patriotskom smislu već i stručna sposobnost. Posmatrajući cijelu stvar sa psihološkog stanovišta, vrijeme za svojstva admirala Kocha je prošlo. Njega je takorekuć slučaj i konjuktura bacila na površinu, a ta konjuktura je danas već prestala“. Poslije primljene nagrade od strane domovine, admiral Koch bi morao da odstupi. Bio je prvi jugoslovenski admiral, imenovan od jednog dijela naroda, i to mora da zadovolji i najsmjelije ambicije.
3.   „Koch je bio sposoban austrougarski oficir, ali njegova sposobnost nije tako velika da bi opravdala njegov sadašnji položaj. On je ocjenjivan kao dobra srednja ruka u pogledu pomorskog znanja, to je bilo poznato i cijeloj austrougarskoj mornarici i oficirima koji danas služe u našoj mornarici. Svaki je oficir iz naših plemena respektovao bivšeg kapetana fregate kao fanatično-šovinističkog patriotu slovenačkog, on je uvjek bio jedan od prvih među nama koji je zastupao ideju ujedinjenja i bio uvjek veliki prijatelj saveznika. Ali danas, cjelom pomorskom personalu teško pada da ga gleda na čelu jedne institucije, kada nema nikakvih dokaza da on to mjesto sada zaista i zaslužuje, jer i najveći patriotizam za narodnu stvar koji je opravdao njegovo uzvišenje, ne može nadoknaditi znanje u vojničko-stručnom pogledu, pa se zato teško može imati povjerenje u sposobnost ovog oficira, za kojeg se samo zna da njegovo znanje ne nadmašuje znanje onih koje je pretekao“. Kritika je u ovom dijelu tako velika, da Stanković navodi kako mnogi mornarički oficiri smatraju da je Kochov način postupanja u Puli samo štetio, pa čak i nacionalnoj stvari, da je nered sa njim samo rastao, da je Koch častohlepan fanatik koji gleda isključivo na vlastitu korist  i da „Narodno vijeće nije uradilo dobro što ga je izabralo za komandanta flote“.
4.   „Iz gore navedenih i psiholoških razloga čini se da održanje admirala Kocha na čelu mornarice, koja mora da se stvara, koja mora da počne da radi – bilo ili ne bilo rješenja Jadranskog pitanja, jer mornarice prije ili poslije mora biti – kosi sa militarizmom i vojničkom tradicijom koja je cijelom osoblju ušla u kosti. Najveći dio mornaričkog osoblja uvjeren je  da če ovaj zastoj u radu, tj u prvom fundiranju budućnosti, još teško osvetiti. Vojnički osjećaj može samo da priznaje takvog muža na čelu koji je ili dokazao da ima vrlina u struci svojoj i koji je imao uspjeha, ili kome ovaj položaj po starosti i rangu pripada“.

Istina jeste da je Koch tokom dešavanja u Puli, sudeći po sadržaju zapovjesti, bio van stvarnog toka, naivan i bespomoćan ali je makar nešto pokušavao koliko je najbolje znao, dok je recimo povjerenik za mornaricu, admiral Prica koji je još 31. oktobra upućen u Pulu da mu pomogne – ostao u Rijeci, odakle je slao beskorisne izvještaje. Realno, skoro je izvjesno da postupanje bilo koga na Kochovom mjestu tada, ne bi rezultiuralo povoljnijim ishodom tih dešavanja.
Međutim, motiv kapetana fregate Stankovića i njegovih saučesnika, da o svom pretpostavljenom starješini sastave studiju, u kojoj mu odaju priznanje za patriotizam ali ga potom optužuju za nesposobnost i predlažu za smjenjivanje,  leži izvjesno u činjenici da je Koch, kao načelnik Odeljenja za mornaricu, davao prednost nacionalizmu pred anacionalnom stručnošću nekih viših oficira – bez kojih je mornarica svakako mogla opstati, a što posebno važi za starješine kakav je bio Stanković. Nicolaus Sztankovich de Sztapar je bio krilni ađutant cara Franz Josepha i u tome svojstvu je prisustvovao njegovoj sahrani u Beču. Pripadao je dakle vrlo brojnoj oficirskoj grupi koja se u novoj mornarici našla na osnovu pripadnosti jednom od plemena nove države, a koji u austrougarskoj mornarici sigurno nijesu bili Kochovi istomišljenici. Naprotiv, bili su izraziti austrofili koji se u novonastaloj situaciji nijesu mogli porediti sa Kochovim moralnim i nacionalnim kvalitetima, ali su se subjektivno osjećali sposobnijim od njega te nijesu mogli prihvatiti da ih je ovaj oficir, uglavnom mlađi po rangu – pretekao u službi (Stanković je rang kapetana fregate imao 01.09.1917, vanredno, a Koch od 01.05.1918). upravo dolazilo vrijeme. U predhodnoj mornarici, u kojoj su uspješno krčili put svojim karijerama, savladali su sve vještine podilaženja i spletkarenja za koje se u mornarici Kraljevstva SHS polako namještalo  vrijeme.  Po predpostavkama,  upravo je Stanković sa oficirskom grupom oko sebe, plasirao dezinformaciju o Prici kao carskom ađutantu, izmišljotinu koja je uzela tolikog maha da Pleiweiss u zabilješkama navodi da je Prica jedno vrijeme bio šef  kabineta cara Franz Josepha.
Pored studije o Kochu, Stanković je praktično u isto vrijeme napisao i „Organizatorni nacrt ratne mornarice“, kojeg je skupa sa studijom uputio direktno ministru vojnom i mornarice, generalu Stevanu Hadžiću. Uvodni dio, koji je činio više od polovine  tog nacrta, predstavlja kritiku svega onog što u mornarici nije dobro urađeno: iako Kocha ovdje ne pominje poimenično, i ovaj rukopis je bio namjenjen njegovom ocrnjivanju.
O karakteru Stankovićevih namjera govori ne samo to što je nacrt i studiju uputio   nenadležnim putem tadašnjem ministru nego ih je davao na čitanje drugim oficirima, čak i kopnene vojske: primjerak dostavljen inženjerijskom pukovniku Borivoju Nešiću ostao je sačuvan - zajedno sa mišljenjima nekih drugih oficira o studiji i nacrtu, koje je Stanković slao Nešiću u nastavcima. Sudeći po tome što je general Hadžić prihvatio ovaj dopis koji je do njega došao nenadležnim putem, izgleda da je fama o admiralu Kochu kao nesposobnom oficiru začeta u mornaričkim krugovima koji su imali lične interese da ga uklone, naišla na odziv i kod najodgovornijih u tadašnjoj vojsci. Iako je ubrzo, nakon pada vlade Ljube Davidovića, novi ministar postao general Branko Jovanović, odnos prema Kochu se nije izmjenio. Uvjeren da srpski vojni ministri nemaju razumjevanja za mornaricu jer  „smatraju da se njome može upravljati kao sa pješadijskom četom ili konjičkim eskadronom“, Koch je dao ostavku na položaj načelnika Odeljenja za mornaricu, koja mu je uvažena. Očigledno je kako Koch nije bio u stanju da shvati da je žrtva  intriga koje su protiv njega, motivisani vlastitim interesom, pokrenuli  njegovi drugovi.. Iz članka dr Miroslava Pahora „Kontraadmiral Metod Ciril Koch“, Informator br 1-2, Piran, 1968., napisanog na osnovu Kochovih zabilješki, potvrđuje se da je on vjerovao kako je položaj morao napustiti kao žrtva nerazumjevanja vojnih ministara za mornaričke probleme. Prirodno je da pošten i karakteran čovjek, kakav je upravo bio Koch, obično ne opaža zakulisane mahinacije koje se pletu oko njega, ali sve skupa  potvrđuje njegov loš senzibilitet za realnost, pokazan i u danima prevrata u Puli.

E sad, nije nepoznato da je D. Prica ozenio Herminu Budisavljevic, ciji je pak otac bio Bude pl. Budisavljevic Prijedorski - stara familija.

Dosla mi je pod ruku, jos davno, knjiga u kojoj se u uvodu spominje ta veza. Budisavljevica ovdje ima ne bas malo.

.............cit. Vladimira Boškovića

U samoj mornarici je je bilo rašireno vjerovanje, da je Prica bio ađutant cara Franz Jozefa, što nije bilo tačno.
.................

Tocno je da je bio u Becu u C.Kr. Vojnoj Kancelariji Nj.V. od 27.4.1908.-27.4.1912., ali adjutant - kako se i navodi - nije bio.

Jadrane, nije to potrebno dokazivati obiteljske veze. Većina ljudi znade tko je bio Bude Budisavljević i tko je bio Dragutin Prica. O tim ljudima se znade skoro sve.
Bilo je kod nas poznatih plebejaca koji su dokazivali da su u rodu sa carevima. Sve su to priče za malu dicu. Bilo je i onih korenika od starog plemstva koji se nisu svojim titulama razmetali. Sve zavisi od osobe.

Mali detalj - Prica je "po zadatku" otisao u Bukurest da sluzbeno dovede rumunjsku princezu. U prvom sluzbenom kontaktu odrzao je uvodni govor, kako se i pristoji bez citanja - na rumunjskom jeziku.

(Istoga je znao ponoviti i nakon mnogo godina).

Zanimljiva je njegova organizacija pripreme za medjunarodnu arbitrazu rijecnih brodova, koja je ukljucivanjem raznih vojnih sluzbi (posebno pravna, logisticka....., uz "unutarnje" poznavanje ranijeg ustroja trgovacke mornarice na unutarnjim plovnim putevima A-U) imala za posljedicu zadrzavanje velike tonaze pod zastavom nove drzave.....

Od 861 oficira, kadeta i pitomca, koliko ih je K.u.K. mornarica imala pred WWI, njih 207 ili 24% je imalo neku plemićku titulu.
Brojan elitni klub, dovoljan da svako iz plebsa potraži neki rod u njemu.

zanimljiva je ta stvar sa ličnim imenom prema situaciji: u knjizi „slomljeno sidro“ nalazim da  se pored janka i nikole -  dragutin pojavio tek u kraljevini shs (vjerovatno prica?). čini se kako su mornarički oficiri srpskog porjekla bili oportunisti koji su imena prilagođavali konkretnim prilikama, te da su imali najtanji osjećaj južnoslovenskog zajedništva. slovenački oficiri su imali poodavno germanizirana prezimena ali najveći broj njih vrlo izraženju jugoslovensku svijest.

Kod stupanja u mornaricu mnogi kadeti slavenskih korijena bili su jednostavno kršteni po drugi put. Nisu imali dečki puno izbora. Mnogi su germanizirana imena donijeli od kuće. Ipak su im očevi bili carski vojnici i činovnici. U Kraljevini SHS, vladinim  ukazom su oficiri morali pisati fonetski svoja prezimena. Nije ni to bilo mnogima pravo. Svaka država ima svoje zakone.

Mate Balota je analizirao nacionalni sastav austrougarskog starješinskog kadra u mornarici – prema njihovim prezimenima, i zaključio da su južnoslovenskog porjekla na 01.05.1914:
-   od 15 admirala: 12 Njemci, 2 Česi i jedan južnoslovenskog porjekla (Maksimilijan Njegovan).
-   od 35 kapetana bojnog broda, njih tri do četiri su bili Južnosloveni (Dragutin Prica, Vid Vončina, Pavao Stupar, Viktor Wickerhauser – Alois Schusterschitz je kbb od sredine jula)
-   od 33 kapetana fregate, 7 je nosilo jugoslovenska prezimena.
-   od 59 kapetana korvete – 7
-   od 310 poručnika bojnog broda – 27
-   od 135 poručnika fregate – 19
-   od 49 pomorskih zastavnika – 9
-   od 102 kadeta koji su izašli iz Pomorske vojne akademije 1912 i 1913, 7 je nosilo južnoslovenska prezimena.
-   od 120 pomorskih aspiranata – 10
Međutim, sve i da ova analiza prema prezimenima jeste tačna, ona ne može biti mjerodavna jer ne pokazuje stvarno nacionalno osjećanje tih ljudi. Na primjer: poručnik bojnog broda Ivan Preradović – unuk pjesnika Petra Preradovića, nije znao srpskohrvatski/hrvatskosrpski  jezik, a kapetan korvete Aleksandar Milošević, zamjenik komandanta „Viribus Unitisa“, izvršio je samoubistvo u danima sloma Austro-Ugarske, razočaran rasulom u floti. Oba ova oficira pisala su svoja imena i prezimena po hrvatskom odnosno srpskom pravopisu. Sa druge strane, kapetan fregate Koch, poručnik fregate Pleiweiss i pomorski kadet Johann Kern su se tokom prvog rata, a naročito u danima sloma Austro-Ugarske pokazali ne samo kao južnoslovenski patrioti nego i nacionalisti, pri čemu je Koch za realne procjenitelje bio skoro jugoslovenski šovinista. Pleiweiss i Kern su dokazani patrioti i aprilskog rata, kroz poznate  događaje u Selcu te  evakuaciju dvije torpiljarke. Spomenuti Ivan Preradović, je život okončao kao oficir za vezu Mornarice NOVJ pri štabu britanskih pomorskih snaga na Jadranu, krajem WWII kao kbb, što samo potvrđuje koliko nacionalni osjećaj meandrira u svom samopronalaženju.
Takođe, ni statistički podatci, recimo iz Almanaha 1918., nemaju podjednaku vrijednost za zaključivanje o stvarnim nacionalnim osjećanjima pojedinaca u K.u.K. mornarici. Isti ljudi su postajali potpuno drugačiji po ovom pitanju 1918. nego što su bili 1914. Za  podoficire i mornare je Oktobarska revolucija otvorila nove perspektive i oni su u velikom broju postali anacionalni, dajući primat socijalnom u odnosu na nacionalno porjeklo. Što se oficira tiče,  uvjek treba poći od toga da se radilo o ljudima koji su  imali široku opštu i vojnu kulturu, znali su po nekoliko stranih jezika, da su bili su „svjetski ljudi“ koji su putovali i proučavali strane zemlje, a uz sve su imali vrlo uglađeno ponašanje. Zbog toga je njihov položaj na društvenoj hijerarhijskoj ljestvici bio veoma visok, odmah uz diplomatsko osoblje i sasvim je razumljivo da su osjećaj za  nacionalno porjeklo stavljali u drugi plan, smatrajući ga primitivnim u odnosu na jednu vrstu ograničenog kosmopolitizma na kojem se zasnivala vjernost monarhiji.
Ali, i tu su postojale određene  razlike između onih koji su školovani u Pomorskoj vojnoj akademiji i onih koji su izašli iz Škole za pomorske aspirante. Nedozreo mladić, koji je stupao u Pomorsku vojnu akademiju sa četiri razreda gimnazije i poticao uglavnom iz vrlo „režimskih“ porodica, bio je krajnje pogodna sirovina za formiranje oficira bez posebnog nacionalnog osjećanja, ispravnog u službi i odanog kruni kojoj je služio. Pored izraženog „habsburškog duha“, ovi oficiri su imali i solidnije pomorsko obrazovanje. Nasuprot njima, oficiri koji su završili Školu pomorskih aspranata, imali su šire opšte obrazovanje, bili su svjesniji nacionalnog porjekla pa su se u ophođenju sa podoficirima i mornarima češće služili narodnim jezikom. Ali, uzeto u cjelini, vojno-pomorski kadar je bio pouzdan čuvar društvenog uređenja i državnog integriteta mnogonacionalne monarhije i tek su mlađe generacije Južnoslovena, one koje su nakon 1910. stupile u K.u.K. mornaricu imale nešto jasniju nacionalnu orjentaciju i kritičniji odnos prema položaju Južnoslovena u Austro-Ugarskoj.
Pradjed moj po materinoj liniji, hrvatski Srbin inače, bio je oficir K.u.K. Kriegsmarine i koliko sam uspio ispratiti - nije germanizirao prezime a  maternji jezik je govorio perfektno. Ali, istina jeste da je uspomena na Habsburge bila porodično jaka i skoro vječna: ja  sam se kao jako mali, krajem 70-tih godina prošlog dovjeka, od pokojnog djeda naslušao priča kako je to bilo zlatno vrijeme i uređena država. I koliko sam god sve to godinama, ma i decenijama, doživljavao kao retrospektivnu utopiju ljudi koji ne prihvataju sadašnjost, danas imam razumjevanje za stav  tih generacija: Austro-Ugarska sigurno nije bila veći tlačitelj bilo kojeg pojedinca od država kasnije nastalih na njenom tlu, a nudila jeste izvjestan kontinuitet i stabilnost normalnog života, tako da odanost tim vrijednostima nije nešto što bi trebalo cijeniti manje vrijednim od nacionalne samosvjesti.

Lista kadeta ukrcanih na parnu korvetu Donau II - do rodjenja M. Pleiweissa jos 21 godina :

S.M. Korvette DONAU (II) verließ am 1.10.1885 den Zentralhafen Pola zu einer Missionsreise nach Westindien, Nordamerika sowie der Nord- und Ostsee. An Bord befanden sich die neu ernannten Seekadetten des Ausmusterungsjahrgangs 1885: Otto Karsch, Rudolf Brosch, Victor Wickerhauser, Julius Böttger, Franz Teichgräber, Alfred Pruckmüller, Karl Stahlberger, Karl (Dragutin) Prica, August Frh. v. Ramberg, Eduard Mayer, Hugo (Emo) Descovich, Miroslav Makuc, Vitus Voncina, Karl Stieber Edl. v. Stürzenfeld, Johann Indrak, Victor Nikolits, Peter Ritter Risbek v. Gleichenheim, Heinrich Ritter v. Nauta, Leopold Vernouille und Eduard Slonecki Ritter v. Korab. Das Kommando führte FrgKpt Hermann Czeike, Gesamt-Detail-Offizier war LSchLt 1. Kl. Johann Holeczek.

[attachment=1]

Schmidt-Brentano (DIE ÖSTERREICHISCHEN ADMIRALE) pod rbr. 218 (str. 154-156) navodi da je rodno ime Price bilo Karl, uz koje je koristio i Dragutin, da bi 1908. i sluzbeno zamijenio u Dragutin.

Boškoviću, možete li navesti izvor za navod da je četvrtina oficirskog kadra, i to zajedno s podmlatkom, imala plemićku titulu? Imate li podatak za zrakoplovstvo? Inače, u, ako se ne varam, Argentini - plebs je išao u KOV, u RM-u su bili sinovi buržoazije sitnog zuba, a u Zrakoplovstvu deleba buržoazija i (uvjetno rečeno) aristokracija.     

Mogu, Mate Balota: Puna je Pula, Zagreb 1954, str 218-219.
Za avijaciju ne znam, nijesam pretjerano sklon avionima :)

Hvala, Mijo Mirković i nije baš neki izvor (ako sam ne navodi izvor, npr. austrougarski). No, možda bi bilo zanimljivo otvoriti topic sa socijalnim sastavom mornarice/a. Primjerice, kako se novačilo u JRM, mornare ali i profesionalce? Otac je bio oficir i na torpednim čamcima te sam zapamtio da je dobio nekog vodnika (s kopna) koji je patio od morske bolesti.

Bolji izvori nijesu dostupni, jer je šira građa o poslednjoj deceniji K.u.K. mornarice daleko obimnija  od uže građe i upravo se iz tih materijala crpi najveći broj posrednih ili direktnih činjenica za istraživanja. Pomenuh ranije, da za period nestanka K.u.K. mornarice, njeno preuzimanje i prve godine razvoja mornarice Kraljevstva SHS - skoro da ne postoji uža građa, a ono što možda sadrži fragmente o tome, ostalo je  nesređeno i dobrim dijelom neregistrovano u par stotina kutija kod Vojnoistorijskog instituta (popisnici 3, 4, 6, 7, 16 i 17). Zato ne možemo mimoići radove Čulinovića, Šišića, Novaka, Ostermana, Milana Marjanovića, Andreja Mitrovića, Dragovana Šepića i naravno: Mate Balote koji je cijelu knjigu posvetio prevratu u Puli u kojem je bio aktivan učesnik. O referentnosti Balote i ostalih ne mogu davati komentare zbog nedostupnosti zvaničnih izvora, ukoliko su o određenim činjenicama (npr plemstvo u mornarici) uopšte utvrđivani: ostaje mi da vjerujem kako je čovjek tada imao dovoljno raspoloživih podataka za tačan ili približan broj.

O plemićkim naslovima možemo doznati iz Pomorskog godišnjaka ratne mornarice. Tu se lijepo vidi dužnost, čin, naslov, ime i prezime kao i odličja koje je pojedinac zaslužio. Samo treba godišnjake prolistati.

Ne bi se slozio da Mijoo Mirkovi nije bio neki izvor. Proza mu je bila hobi, a glavno zanimanje vezano za metodologiju naucno istrazivackog rada.

Imam ali ne pri ruci Almanach für die K.u.K. Kriegsmarine  za 1918, mada mislim da nedostaje četvrtina  stranica, ulavnom ilustracije. Ne mogu se sjetiti da li je bilo informacija o plemićkom naslovu, pogledati ću.

Htio sam reći da nije neposredan izvor, osim ako ga ne navodi, odnosno Mirković nije baš istraživao taj dio povijesti.

[attachment=1]

Boškoviću (ili netko drugi), iz koje je to publikacije, odnosno tko je napisao takve ocjene admirala?

(A tko bi drugi?)
Ocjenu dala socijalistička propaganda krajem 70-tih. Moguće da nijesu bili ni daleko od istine: Wickerhauser jeste ostao upamćen po nadmenosti, Stanković po niskom spletkarenju, a obojica kao nerealni konformisti. Da je kojim slučajem 1918. crveni talas masovno prešao iz Ugarske u SHS, Koch bi - slobodno predpostavljam - bio jedan od prvih oficira koji bi se našao u njemu.

Poštovani Boškoviću, možete li nešto više reći o admiralu Kochu i njegovu "crvenilu"?

Najšire što sam našao o tome časniku odnosno admiralu je ovo:

Bil je sin lesnega trgovca Franja Kocha in Mary, roj. Tichborn. Leta 1891 je v Ljubljani končal realko, nato pa se je vpisal na visoko tehnično šolo v Gradcu (Avstrija).
Premagala je želja po morju in zato je 1.10.1892 vstopil v avstroogrsko vojno mornarico. Končal je šolo mornariških pripravnikov v Puli. Leta 1898 je napredoval v poročnika fregate, leta 1914 pa v kapetana korvete. Na različnih dolžnostih in ladjah je večkrat preplul Jadransko in Sredozemsko morje, nekajkrat pa tudi Atlantski in Indijski ocean.
Ob prevratu 1918 je sodeloval s komiteji, ki so jih ustanovili mornarji južnoslovanskega rodu. Imenovali so ga za mornariškega poveljnika vojnega pristanišča Pulj. Kot član delegacije zagrebškega Narodnega sveta SHS je 31.10.1918 podpisal dokument, s katerim je poveljnik avstro-ogerskega ladjevja M. Horthy izročil pristanišče Narodnemu svetu. Na vseh ladjah so sneli avstroogrske zastave in dvignili jugoslovanske. V začetku novembra je italijanska mornarica zasedla pristanišče Pulj in okolico. Konec novembra pa ga je morala jugoslovanska vojska zapustiti. Narodni odbor je 3.11.1918 Kochu dodelil čin kontraadmirala ter ga postavil za prvega poveljnika vojne mornarice Države SHS. V Kraljevini SHS je bil v letih 1919–20 v vojnem ministrstvu načelnik oddelka za mornarico. V letih 1921–25 je bil komandant 1. pomorske obalne komande, od 1925 do upokojitve 1929 pa komandant 3. pomorske obalne komande.
Potem je nekaj časa živel v Beogradu, kjer je bil predsednik odbora "Jugoslovanske straže". Nato se je vrnil v Slovenijo in živel na posestvu svoje žene v Istri. Ob začetku 2. svetovne vojne so ga Italijani aretirali in izgnali v Jugoslavijo. Nastanil se je v Beogradu. Po končani vojni se je želel priključiti Jugoslovanski armadi, vendar ga zaradi starosti niso sprejeli. Junija 1945 je odšel v Trst k ženi, kjer sta živela v velikem pomanjkanju do svoje smrti.

Izvor je "Spletni biografski leksikon znanih Gorenjk in Gorenjcev" (http://www.gorenjci.si/Default.aspx?id=563)
Tamo je i ova Kochova sličica

Premda, prema svemu sudeći, nikako ne bi trebao biti "nepodoban" za socijalističku Jugoslaviju, natuknice o admiralu Kochu nema u prvom izdanju Vojne enciklopedije (usp. VE 4. i VE 11. /Indeks/)!

Otvoriću posebnu temu o preuzimanju flote u Puli, čim mi biblioteka bude na raspolaganju i uhvatim malo vremena.

Odlično!

Koliko je zainteresiranih za topic SLOVENCI U MORNARICI?
Među ostalim, u knjizi Janeza Tomšiča "Narodnoosvobodilni boj na Jadranu in slovenski pomorščaki" (Ljubljana /in Piran/, 1974.) upućuje se na popis aktivnih časnika, objavljen 10. svibnja (maja) 1939. u Zemunu, u kome je zapisan 221 slovenski časnika - "kar je pomenilo 35 % tedanjega mornariškega oficirskega kadra"!   

Smatram da se moze postaviti ta tema bez obzira na potrebu pojedinacnog izjasnjavanja; znam da je bila velika zelja i tradicija prema ovom pozivu u Sloveniji. Postotak je upecatljiv.

[attachment=1]

A možete li nam, kolega Spaske, što više reći o tome dokumentu?

У периоду од 1934-37. године у Југословенској Краљевској Морнарици, постојала је књига, тј. преглед промена кретања у служби (прекоманде, премештаји,...) и промене стања у служби (постављења, заступања, упуживање на школовање и сл.) коју је водила персонална служба, рекао бих "оперативни дневник персоналца". Приказани део документа налази се у Војном архиву у Пописнику бр. 17), ткзв ИСКАЗ, промена указног особља, где су на овом примеру приказани  кандидати, који одређени за полагање за чин контра-адмирала, са датумом и местом упућивања  (јул 1936.година, Ђеновићи, Шибеник)...

Ovaj vrijedni prilog kolege Spasketa otvara mjesta za mnogo daljnjih traženja, rasprava, a osobito za pitanja nas slabije informiranih, ali željnih znanja (pa smo zato i uskočili na Palubu).
Primjerice, moglo bi se zaključiti da su navedeni pregledi stanja personala postojali samo od 1934. do 1937. godine. Ali, zar ti preglednici (registri) nisu dokumenti bez kojih svaka personalna služba nema smisla?
Zna li se jesu li spomenuti kbb položili admiralski ispit? Ili je to bila samo formalnost, kao npr. kod obrana doktorata?
Ako su položili admiralski ispit, jesu li morali i dobiti admiralski čin ili samo admiralsko formacijsko mjesto, ili možda ni jedno ni drugo?
Jesu li i u drugim razdobljima bila po okvirno četiri kandidata za kontraadmirala na godinu? Bo brojnom stanju KJRM-a reklo bi se da nisu.
Itd.
 
  

Samo za jednog naseg forumasa iz ZG, fotografija admirala Dragutina Price u posjeti tivatskom Arsenalu.

Isti dida.

Bravo Marinero.

Ovu smo fotografiju odgonetavali do detalja - postavio je Deligrad - pod nepoznate fotografije.

Uvaženi i velecijenjeni admiral Dragutin Prica sa svitom u Šibeniku. Na rukavu su slabo vidljive tri zvjezdice.

Fotografija Viceadmirala JKRM Marijana Polića iz 1935 godine sa posvetom.


[attachment=1]

Detalj sa sahrane kralja Petra I - jedan od kontra-admirala nosi kraljevsku zastavu.

[attachment=1]

Evo danas nabavio jednu zanimljivu fotografiju. Molim od kolega objašnjenje o čemu se zapravo radi i tko je admiral na fotografiji.
Posveta: ".... vrši posvetu badnjaka"
[attachment=1]Slikano u ateljeu Mardjokić-Foto Rex u Dubrovniku

Po oznaci da kapi (i izgledu lica) nije admiralski cin...

Meni se zbilja čini da ima dvostruki lovorov vijenac na kapi. Dugo sam proučavao, i s povećalom i mislim da je admiral u pitanju. Iza njega stoji viši časnik, kapetan fregate, jedan red lovorova vijenca na sjeniku kape i dvije zvjezdice na epoletama.

E, nema druge nego zamoliti Brodarskog za misljenje  :) (pogledajmo šilt M. Polića...)

Fotografija nije baš najbistrija, otvorena je mogućnost da nija admiral, ali uspoređujući kape, mogao bi biti. No, slažem se svakako. Treba čekati mišljenje uvaženog kolege ;).

Evo jedne fotke

Prva klasa - najbolji u klasi porucnik korvete Abram; sablju predaje kontraadmiral Wickerhauser.

    Izvinite, ne mogu da odolim a da ne pitam!
 Šapka preko ušiju? Da li je to bio neki propis u KJRM?

Valjda nije bilo odgovarajućeg broja. Kraljevska mornarica je u svojim počecima oskudjevala propisanom odjećom. Dugo vremena zadržala se odora iz carske mornarice s novim oznakama. Nije se ništa čuditi. Još je mornarica bila odlična. U kopnenoj vojsci odjeća i obuća se upravo raspadala. Amerikanci su donirali negdje 20 tisuća kompleta ratnih odora za vojsku.

Sablja je bila kraljev dar najboljem pitomcu u klasi. Na svečan način uručivala se na promociji. Tako je bilo sve dok najbolji u klasi nije bio pk Omer Azabagić. Njemu nije dodijeljena.

Smijemo li zamoliti za neko dodatno objašnjenje.

poz.

U dosta se literature to nedodijeljivanje spominje. Točan razlog možda nikad nećemo saznati. Svaki vladar ima pravo suzdržati se od dodijele nekog priznanja, odličja, poklona. Kako onda tako i danas.

Ma, mislio sam da ima neka sitna priča ali eto...

hvala

Mali doprinos temi.

Fotografija sa jedne svečanosti (verovatno 1920. godine), kojoj je prisustvovalo nekoliko poznatih ličnosti.

U prvom planu Regent Aleksandar u gardijskoj uniformi. Iza njega, snimljeni u trenutku rukovanja, Vojvoda Živojin Mišić i Admiral Dragutin Prica. Pored admirala Price, Vojvodi Mišiću salutira Kontraadmiral Viktor Vikerhauzer.

Fotografiju izradio Dvorski fotograf M. Savić.


[attachment=1]

Dread - neumorni spasitelj faktografije!

jos jedna fotografija (viceadmirala) Marijana Polica
[attachment=1]

U camcu prilikom izljevanja rijeke Save kod Obrenovca 4/1924.
[attachment=1]

U čamcu prepoznajemo regenta Aleksandra i admirala Pricu.

Tu je i ministar voda, g. Miletic. (nekadasnji regent je vec drugu godinu kralj  ;))

Nisam obratio pažnju na godinu  :laugh:

Pretpostavljam da je admiral Prica (između ostalog) prisutan i u svojstvu šefa Direkcije rečne plovidbe.

Pronašao na netu. Admiral Dragutin Prica sa sokolskom zastavom – 1932, Beograd.

[attachment=1]

Isti unuk pod starije dane.

Pronašao sam u vrtlu par starih fotografija sa sprovoda u Splitu. Kraljev izaslanik bio je  admiral Dragutin Prica. Prica je odjeven u admiralsku odoru koja sigurno potječe iz austrijskog vremena s dodanim znamenjem nove države. Vidi se to po kroju i šeširu, naročito po širini vrpce na šeširu. Unuk je ko čempres a dida je kao jablan. Na licu starog moreplovca ističe se muževan brk. Dovoljno je vidjeti slike i upoznati nepoznato o poznatome.

Veliki ti je vrt, Brodarski; jos neistrazen...

Mali prilog biografiji admirala Price. Vijest je od 31.08.1923.godine.

Vijest iz 1919. godine.

Malo me buni ovo:

1919. viceadmiral
1923. kontraadmiral

Zar nije viceadmiral viši čin? Gdje griješim?

Ne griješiš. Ovo su novinske vijesti koje ne moraju biti točne u pogledu poznavanja činova. Tko zna kakvi su tada znalci radili po redakcijama? Imali smo čak i podmorovodje, brodovođe i tko zna kakve još nazive po novinama.

Admiral Prica rekorder je u držanju govora u jednom danu. Na otvorenju Ličke pruge 25.07.1925. godine bio je kraljev izaslanik. Na svakoj željezničkoj postaji govorio je narodu. Od Gračaca do Šibenika. Nije mu bilo lako. Istog dana održao je veličanstven govor u Splitu.

Prva postavljenja.

Rijetki su ljudi koji ovo dožive za života.

Zadnji komandant mornarice.

Općinsko vijeće Grada Šibenika donijelo je na sjednici od 29. svibnja 1928. godine slijedeću odluku: Proglašavaju se počasnim građanima admirali Dragutin Prica i Viktor Wickerhauser.

Admiral Prica.
[attachment=1]

Admiral Vikerhauzer.
[attachment=2]

Blo je i ovakvih slučajeva.

Kad je umro Prica i gde mu je grob, znali neko.

Imaš u Pomorskoj enciklopediji sve detaljno. Umro je 1960. a grob je na Rijeci.

Bogami se cica nazivio, preko 90 godina...

gospodin čovjek. Ostavio je i unuke. Za praunuke ne znam.

I unuk mu je gospodin čovjek koji takodje poput djeda, mnogo toga zna o mornarici! ;)

Samo unuk nema primanja svog djeda.

Znamo to, znamo. Ne poznajem ga lično, ali... često ga srećem virtualno.

Ustvari je grob na Sušaku. Do Rijeke sasvim blizu, ali...

Setao prosle godine zagrebackim arkadama (groblje Mirogoj) i vidim plocu s natpisom adm. J. Luterotti...
Pouzdano znam da se gore spomenuti admiral uvijek cudio zasto J.L. nije dozvolio da se radio stanica (u povlacenju kroz Bosnu) "upali" i koristi za komuniciranje s Bokom i ostalim punktovima.

Imao je admiral J.L. naputak za rad uređaja. Znao je da ga slušaju na radnom i pričuvnom kanalu. Navigava je po nečijoj zapovjedi kroz Bosnu. Malo je čudno kako je uopće postao zapovjednik mornarice. On je već krajem 29. bio stavljen na raspolaganje. Mora da je imao veliku zaleđinu. Isto kao Stanković. Luterotti je napisao bolja filatelistička djela od pomorskih. Kao prevoditelj bio je vrhunski.

[attachment=1]

[attachment=1]

Promaknuli ga u niži čin i srdačno čestitali. To mogu samo novinari. Kako onda tako i danas. Ništa se baš ništa prominilo nije.

[attachment=1]

„Novo Doba", br. 206, str. 6, 29.08.1925.g.
Kotor, 25. avgusta.
Admiral Prica počasni građanin Tivta.
Onomadne je općinsko vijeće u Tivtu jednoglasno imenovalo počasnim građaninom Tivta g. admirala Pricu. Prigodom predaje diplome bila je u Tivtu slavljena lijepa svečanost i u večer krasna rasvjeta. Admiral Prica doista je i zaslužio ovu počast sa strane Tivta.

Juče sam otšetao do Gradoša u Zemunu i malo zašao u groblje koje se nalazi tu u blizini. Tu, uz poznati Hariševu kapelu Svetog Dimitrija je pravoslavni deo zemunskog groblja. Gledam grobnice uz zid groblja prema Grobljanskoj ulici i vidim jednu veliku kapelu malo zaraslu u puzavice. Na njoj ćirilički natpis  uklesan na portalu kapele. Piše: "Porodica pl. Spirta. 1739-1909". Radi se o poznatoj zemunskoj porodici cincarskog porekla koja je delajući u Zemunu stekla bogtstvo ali i plemićku titulu. Njihova kuća u centru Zemuna je danas Zavičajni muzej. Dakle, ova kapela je njihova porodična grobnica.

[attachment=1]

[attachment=2]

E, sad zašto je ovo važno za temu "Admirali JKRM"? Elem, zavirim ja kapelu i uočim na levoj strani mermernu prloču i kroz mrak nazirem da ispod imena preminulog piše latinicom "admiral". Pogledam malo bolje i vidim da se radi o kontraadmiralu Vladimiru Mariaševiću.

[attachment=3]

Petpostavljam da je sahranjem u ovoj grobnici jer je bio rodbinski povezan sa familijom Spirta.

U centralnom delu kapele je mermerna ploča sa imenima preminulih članova porodice Spirta ispisna grčkim alfabetom a u drugom delu srpskom ćirilicom:

[attachment=4]

Možda je podatak o mestu sahrane admirala Mariaševića bio poznat boljim poznavaocima AU i JKR Mornarice, ali primećujem da na Vikipediji, u odrednici "Spisak generala i admrirala Vojske Kraljevine Jugoslavije" nema podatka o godini smrti admirala Mariaševića. Evo, sada to pouzdano znamo(1961), kao i mesto sahrane.  Možda to neko i ispravi u Vikipediji. Takođe, po natpisu na grobu i on je imao neku plemićku titulu.

Dzumba, lijepi nalaz!

Ne bi ja na to obratio pažnju da ne čitam Palubu i strunjake koji o mornarici ovde pišu.

 :) :) :)

Dzumba čestitam na nalazu!

Hvala Brodarski!

Admiral Viktor Vikerhauzer (Viktor Wickerhauser).
[attachment=1]

U Gospicu u 04 sata; pocinje dugi dan u paradi. U 5.29 u Gracacu, velik stol - caj, kava, med. Licanke dvore. Ministri drze govore. Dir. zeljeznica raportira zavrsetak pruge. Ministar saobracaja naredjuje da se pruga otvori. Idemo uz Velebit. Bijedne stanice, nesto tako rekuc kuca, ipak nesto naroda na stanicama. Ministri (Radojevic i Krajac) neprestano govore. Stojimo nad vrelom Zrmanje na samom vijaduktu.
Na prvoj dalmatinskoj stanici mnogo svijeta, djaci i sokoli. U Padjenima dasao veliki narod iz Splita. Govori i odzdravljanja. U Kninu ponovno isto. Zakuska na svecano okicenoj stanici.
U 13 sati smo u Sibeniku.  Silni narod, bura odusevljenja. Prangije u gradu, topovi sa "Jastreba". Velicanstven ulaz u grad. Cvijeca mnogo na ulicama. Rucak kod Kosova za 250 odoba. Setnja rivom. Posjet katedrali. Govori  Subotic (potpredsjednik Skupstine); zdravice...
S velikim zakasnjenjem krene se za Split. Intervju....
U Kastel-Starom orkan odusevljenja. U Solinu sila ljudi. U oba mjesta govorancije. Vranjic osvijetljen.

Oko 8 sati u Splitu. Silna guzva na stanici. Dr. Tartaglia drzi govor, odzdravlja se. Onda na "Vilu". Boze daj u dobri cas.

Evo pokušaja neke sistematizacije redoslijeda i osnovnih podataka za ovu temu: datuma rođenja, klase, najvišeg ranga, odlaska iz mornarice te datuma i mjesta smrti.

1.   Vuković Podkapelski S.  Janko: 27.09.1871.; 01.07.1889.; kontraadmiral 31.10.1918.; +poginuo na Viribus Unitis 01.11.1918., Pula.

2.   Koh F. Metod: 04.10.1874.; 01.10.1892.; kontraadmiral 03.11.1918.; penzionisan sa pravom nošenja uniforme 11.04.1929.; +25.09.1952., Trst.

3.   Prica M. Dragutin: 05.11.1867.; 01.07.1885.; admiral 06.09.1929.;  penzionisan 18.10.1929.; +14.06.1960., Opatija.

4.   Vikerhauzer M. Viktor: 25.11.1866.; 01.07.1885.; admiral 01.04.1930.; penzionisan 07.04.1932.; +14.12.1940., Zemun.

5.   Stanković N. Nikola: 22.04.1875.; 01.07.1893.; viceadmiral 01.11.1929.; penzionisan 06.03.1934.;  +19.02.1942., Zagreb.

6.   Polić Lj. Marijan: 05.05.1876.; 13.09.1893.; viceadmiral 06.09.1935.; penzionisan 07.04.1932.; +04.12.1958., Zagreb.

7.   Vučer I. Franc: ?.?. 1875.; 01.07.1893.; kontraadmiral 17.12.1930.; penzionisan 31.12.1931.; + 22.05.1956., Št. Jernej na Dolenjskem.

8.   Salher P. Rihard: ?.?.1875.; 01.07.1894.; kontraadmiral 17.12.1930.; penzionisan 31.12.1931.; +?.?.1955., Sušak.

9.   Mariašević P. Vladimir: 19.06.1886.; 18.06.1905.; kontraadmiral 01.12.1937.; penzionisan 17.04.1940.; +?.?.1961., Zemun.

10.   Luteroti M. Julijan: 06.01.1884.;  28.06.1902.; kontraadmiral 01.12.1937.;………….????

11.   Pavić A. Armin: 24.08.1888.; 16.06.1907.; kontraadmiral 01.12.1939.; penzionisan 19.07.1940.; + 28.09.1949., Zagreb.

12.   Tijanić T. Tomo: 16.09.1887.; 16.06.1907.;  kontraadmiral 01.12.1939.; ………????

13.   Domainko Đ. Emil: 21.06.1889.; 17.06.1909; kontraadmiral 06.09.1940.;……….????

Nedostaju podatci o vremenu i mjestu smrti trojice admirala iz Aprilskog rata.
Poslednji podatak jeste da su 1942. primljeni su u mirovinski stališ umirovljenika hrvatskog domobranstva, pri čemu je Emilu Domainku  i Julijanu pl. Luterottiu on računat od 01.05.1941. a Tomu  pl. Thianichu od 10.07.1941.
Nedostaju dan i mjesec rođenja za Vučeru i Salhera te dan i mjesec smrti za Salhera i Mariaševića.

Evo i redoslijeda čelnih ljudi jugoslovenske mornarice:

1.   Prica M. Dragutin, 31.10.1918. – 30.11.1918., Povjerenik za mornaricu Narodnog vijeća u Zagrebu.

2.   Metod F. Koh. 01.12.1918. – 01.09.1920., Načelnik Odjeljenja za mornaricu u Ministarstvu vojske i mornarice.

3.   Vikerhauzer M. Viktor, 02.09.1920. - 17.10.1929., Načelnik Odjeljenja za mornaricu u Ministarstvu vojske i mornarice.

4.   Prica M. Dragutin, 22.10.1923. - 18.10.1929., Komandant mornarice.

5.   Vikerhauzer M. Viktor, 18.10.1929. – 07.04.1932., Komandant mornarice.

6.   Stanković N. Nikola, 07.04.1932. – 06.03.1934., Komandant mornarice.

7.   Polić Lj. Marijan, 07.03.1934. – 17.04.1940., Komandant mornarice.

8.   Luteroti M. Julijan, 18.04.1940. – 03.04.1941., Komandant mornarice.

9.   Domainko Đ. Emil, 03.04.1941. – 17.04.1941., Komandant mornarice.

Franjo Vučer, slovenski admiral, * 13. januar 1875, Dolenja Brezovica, † 22. maj 1956, Drča.

Za Mariaševića verovatno postoji negde podatak u Zemunu. Ako se setim pogledaću u upravi groblja.

Hvala jadrane2 i dzumba  :)
U listi koju je 1970. u emigraciji sastavio René Podhorsky, za Mariaševića je navedeno mjesto i godina kao na fotografiji koju ste postavili. Nijesam optimista oko dana i mjeseca, mada nikad se ne zna.

Da dodam podatke o specijalizaciji za trojicu admirala iz Aprilskog rata: Luteroti je imao atriljerijsku i minersku specijalizaciju te ronilački kurs, Tijanić minersku i telegrafsku, a Domainko samo minersku specijalizaciju

Luterotti je sahranjen u zagrebackim arkadama; navedeni su potpuni datumi....imao sam svojevremeno fotografiju.

Sto se tice unapredjenja k.f. Kocha u kontraadmirala na prijedlog k.a. Price, a potvrdjeno od Narodnog Vijeca u Zagrebu, daljnjih odnosa, a posebno oko slavljenja datuma pobune mornara u Boki Kotorskoj sve do 1927. (ili '28.) kada je Koch izravno pisao Ministru vojnom mimo Komandanta Mornarice ....valjalo bi jednom zasebno iznijeti podatke. Na internetu ima raznih kvalifikacija vidjenja dokidanja oznacavanja tog datuma.

Sigurno bi se taj dogadjaj oznacavao i nakon gore spomenute godine da nije bilo Kochovog samoistupa. Uostalom, Komandant na ciji je prijedlog ukinuto, to je mogao uciniti i cetiri pet godine ranije.

Pogledao sam na http://www.gradskagroblja.hr/default.aspx?id=382 i ne nalazim Julijana među počivšim Luterotti-ma.
Vidim da na Mirogoju počiva brat mu Wolgang koji je u Kraljevini Jugoslaviji bio promjenio ime u Vukašin, no svi su ga i dalje zvali Volfo.
Tražilica daje podatak o Tomu Tijaniću, i mada nema podatka o rođenju koji bi potvrdili - mislim da je u pitanju kontraadmiral Tijanić: 07.10.1953.
Što se tiče odnosa Koha i Price prema Ustanku mornara u Boki, Kohov stav je poznat, dok u meni dostupnim izvorima ne nalazim potvrdu da je admiral Prica bio protivnik provođenja počasti strijeljanim vođama ustanka. Takvu tezu sam vidio na jednoj od wikipedia ali ni tamo nije potvrđena dokazima ili upućivanjem na njih.

Siguran sam da sa vidio Luterotijev grob u arkadama a ispred arkada nešto niže uz stazu grob Aleksandra Andrića i brata mu. Na istom grobnom polju je i grobnica admirala Njegovana.

Andrić N. Aleksandar: *30.03.1895, klasa 16.06.1914, kbb 28.06.1939.,  † 10.03.1973., Zagreb
Andrić N. Dragan: *18.04.1896, klasa 15.11.1914, kbb 28.06.1939.,  † 31.03.1976., Zagreb

Aleksandar je imao telegrafsku specijalizaciju, a Dragan više njih: artiljerijsku školu gađanja, artiljerijsku specijalizaciju stečenu u Francuskoj na Ecole des officiers cannonier Toulon, kurs za bojne otrove i vazduhoplovnu specijalizaciju.
Ovo je van teme, ali ću se potruditi da postavim imena svih oficira Kraljevske mornarice a najčešće nedostaju † za aktivne oficire u Aprilskom ratu

Sinovi admirala u Kraljevskoj mornarici:

Prica D. Srđan, VI klasa PVA, PBB I klase od 28.06.1940.
Vučer F. Aleksandar, VI klasa PVA, PBB II klase od 28.06.1938.
Luteroti J. Hinko, VIII klasa PVA, PBB II klase od 28.06.1939.
Salher R. Petar, IX klasa PVA, PF od 28.06.1938.

Zna li se iz kojeg razloga je Vučer F. Aleksandar, VI klasa PVA, PBB II klase od 28.06.1938. kasnio godinu dana u unapredjenju u PBB II klase?

Vučer je školovanje završio kao 33. od 36, odnosno nešto malo kasnije 37 pitomaca VI klase PVA proizvedenih u pomorske oficire. Iza njega su u napredovanju ostali PBB II klase Vlajić, Konte, Jitner, Pajtler i Gregorič (od 06.09.1938.), te Vinkler (od 01.10.1938.). U odnosu na Rang listu VI klase, Gregorić i Vinkler su i dalje ostali iza njega, u napredovanju je prestigao  Vlajića, Kontea, Jitnera i Pajtlera, dok su ga prestigli PBB I klase Miklavčič (od 18.06.1940.) i Pefiljev (od 01.04.1941.) koji su bili iza njega na Rang listi VI klase.

Dopuna:

Prica D. Srđan, VI klasa PVA, PBB I klase od 28.06.1940.
Vučer F. Aleksandar, VI klasa PVA, PBB II klase od 28.06.1938.
Luteroti J. Hinko, VIII klasa PVA, PBB II klase od 28.06.1939.
Salher R. Petar, IX klasa PVA, PF od 28.06.1938.
Tijanić T. Aleksandar, XV klasa PVA, PK od 01.04.1941.

Prosetao nakratko zagrebackim Arkadama; Julijan Luterotti 1884-1956, sahranjen u grobnici Obitelji Dukat. Nije naveden tocan datum rodjenja i smrti.

...nakon jadranove dopune, da uputim ponovljeni javni poziv za kompletiranje osnovnih podataka o admiralskoj klasi.
Sadašnje stanje:

1.   Vuković Podkapelski S.  Janko: 27.09.1871.; 01.07.1889.; kontra admiral 31.10.1918.; +poginuo na Viribus Unitis 01.11.1918., Pula.

2.   Koh F. Metod: 04.10.1874.; 01.10.1892.; kontra admiral 03.11.1918.; penzionisan sa pravom nošenja uniforme 11.04.1929.; +25.09.1952., Trst.

3.   Prica M. Dragutin: 05.11.1867.; 01.07.1885.; admiral 06.09.1929.;  penzionisan 18.10.1929.; +14.06.1960., Opatija.

4.   Vikerhauzer M. Viktor: 25.11.1866.; 01.07.1885.; admiral 01.04.1930.; penzionisan 07.04.1932.; +14.12.1940., Zemun.

5.   Stanković N. Nikola: 22.04.1875.; 01.07.1893.; vice admiral 01.11.1929.; penzionisan 06.03.1934.;  +19.02.1942., Zagreb.

6.   Polić Lj. Marijan: 05.05.1876.; 13.09.1893.; vice admiral 06.09.1935.; penzionisan 07.04.1932.; +04.12.1958., Zagreb.

7.   Vučer I. Franc: 13.01.1875.; 01.07.1893.; kontra admiral 17.12.1930.; penzionisan 31.12.1931.; + 22.05.1956., Drča.

8.   Salher P. Rihard: ?.?.1875.; 01.07.1894.; kontra admiral 17.12.1930.; penzionisan 31.12.1931.; +?.?.1955., Sušak.

9.   Mariašević P. Vladimir: 19.06.1886.; 18.06.1905.; kontra admiral 01.12.1937.; penzionisan 17.04.1940.; +?.?.1961., Zemun.

10.   Luteroti M. Julijan: 06.01.1884.;  28.06.1902.; kontra admiral 01.12.1937.; +?.?.1956.

11.   Pavić A. Armin: 24.08.1888.; 16.06.1907.; kontra admiral 01.12.1939.; penzionisan 19.07.1940.; + 28.09.1949., Zagreb.

12.   Tijanić T. Tomo: 16.09.1887.; 16.06.1907.;  kontra admiral 01.12.1939.; 07.10.1953.

13.   Domainko Đ. Emil: 21.06.1889.; 17.06.1909; kontra admiral 06.09.1940.; +?.?.?.?.

Nedostajući podatci:
- Dan i mjesec rođenja i smrti za kontra admirala Salhera,
- Dan i mjesec smrti za kontra admirale Mariaševića i Luterotija,
- Dan, mjesec, godina i mjesto smrti kontra admirala Domainka.

Nijesu česte fotografije kontra admirala Koha

[attachment=1]

Tocni trazeni datumi se za sada ne pronalaze - kontraadmiral R. Salcher umro je 1956.g.

Адмирал г. Рихард Салхер

[attachment=1]
Рихард П. Салхер. – Рођен је 1875. у Трсту. После рата примљен је у југословенску морнарицу и командовао је бродом Цар Макс. Потом је био командант саобраћајне команде у Боки Которској, помоћник команданта Боке Которске, и командант поморског арсенала у Тивту. Касније је био командант Хвара, матичног брода за подморнице, и опет, поред редовне дужности, командант поморског арсенала у Тивту.

8.   Salher P. Rihard: 20.6.1875.; 01.07.1894.; kontra admiral 17.12.1930.; penzionisan 31.12.1931.; +?.?.1956., Sušak.

Lijenost će dokosuriti ovaj svijet. Zbog identičnih datuma unaprijeđenja u kontra admirala i penzionisanja, uradio sam copy+paste i za podatke o datumu klase za Vučera i Salhera pa ih poslije nijesam popravio kako treba.

7.   Vučer I. Franc: 13.01.1875.; 01.10.1892.; kontra admiral 17.12.1930.; penzionisan 31.12.1931.; + 22.05.1956., Drča.

8.   Salher P. Rihard: 20.06.1875.; 01.07.1894.; kontra admiral 17.12.1930.; penzionisan 31.12.1931.; +?.?.1956., Sušak.

Po Podhorskom je Salher umro 1955., ali moguće da je napravio grešku prilikom kucanja, on ili PBB Nikolić prilikom prekucavanja na matricu.

U slovenskim popisima "generala i admirala slovenskog roda" i u mnogom takvim edicijama navodi se godina 1955. Po podatku groblja Trsat gdje je kontraadmiral R. Salcher (Salher) sahranjen, navodi se kao godina smrti 1956. (polje D-2-20).

Moguće da je u listi "generala i admirala slovenskoga roda" greška preuzeta od Podhorskog, vidjećemo.
Nemamo još nikakav podatak o vremenu i mjestu smrti Emila Domainka: njemu se nakon prijema u Hrvatsko domobranstvo i prevođenja u mirovinski stališ 1942., zameo svaki trag. Kranjc je radeći na "Slovenska vojaška inteligenca" bio navodno u dilemi da ga uvrsti u admirale slovenskog porjekla.

Valkz.cz nema taj podatak, a M. Bjelajac u svojoj knjizi o "Generalima i admiralima......"?

Koliko se sjećam, ni tamo nema podatka o Domainku.
Najviše podataka u vezi sa admiralima KM, sakupljeno je na Palubi :)

Emil Domainko rodjen 21.06.1889 umro 11.04.1968 u Novom Sadu, sahranjen na Starom groblju u Petrovaradinu, grobno mesto 01/01-187 G.
Na istom grobnom mestu sahranjena i njegova supruga Irina (rodjena 12.09.1904   a umrla 18.02.1981).
Koliko znam nemaju potomaka.

Neke od ovih detalja saznao sam, interesujuci se krajem osamdesetih za sudbine starih vazduhoplovaca u Novom Sadu, od njihove komsinice koja se secala da je po smrti Domainka njegova supruga uz njenu pomoc izbacila, kako je izjavila "pun kontejner nekih starih dokumenata"!  :'(

Izvrsno M-hobby. :) A velika steta za bacene dokumente.

Odličan podatak!
Hvala!

Interesantno je da je Domainko umro u Novom Sadu 1968. Budući da je 1941. prišao NDH, kako to da nije procesuiran poslije rata? Ili jest, pa je odslužio kaznu? Zna li netko detalje o njegovoj sudbini nakon 1945.?

Што се тиче контра-адмирала Лутеротија и Домаинка,врло је загуљена ствар те 1941. гдојне.

По неким изворима последњи командант ЈКРМ био је Лутероти,а овде сам видео да је Домаинко био.
Домаинко је био по неким изворима у АР командант 1. торпедне дивизије и са њом је хтео да пребегне на Крф али знамо шта се десило.
А у књизи "Генерали и Адмирали КЈ 1918-1941" Милета Бјелајца пише да је у АР био Начелник Штаба Морнарице.
Врло је могуће да је био и командант 1. торпедне дивизије и Нашелник Штаба Морнарице истовремено.
Ако је био на оба положаја,врло је могуће да му зато приписују да је био командант морнарице,јер је као што сма причитао ис ада написао,био Начелник Штаба Морнарице,а није редак случај да начелницима штабова јединица и формација приписују командно место над тим јединицама и формацијама.

Занимљиво да не знам уопште шта се дешавало са Домаинком након 17. априла 1941. године,а камоли након 1945.
Ако неко има податке између 1941-1945 може ли да нам напише,ако већ није написао неко.Ако је то већ написао може ли се добити линк ка тој страни на теми,јер тренутно не могу да прочитам целу ову тему,немам довољно времена.

Иначе у овој горе споменутој књизи има слика Лутеротија као контра-адмирала и Домаинка као к.б.б. али слику Домаинка тренутно немам у рачунару па ево само Лутероти.
[attachment=1]
Слика није добра јер сам је пре пар месеци када сма је сликао,сликао ноћи са блицом,па се зато на папиру одсијава светлост.Видећу да сутра,прекосутра сликам по дневном светлу обе фотографије,можда и конта-адмирала Тому сликам пошто се не сећам да сам овде видео његову слику.

[attachment=1]
Код ове фотографије има пар нелогичности.

1. Овај човек лево није Метод Кох јер се види да је ово виц-адмирал.То је вице-адмирал Никола Станковић

2.Станковић је постао вице-адмирал тек у децембру 1929. године,а по слици бих закључио да је настала у пролеће-лето.
Међутим,постоји још један проблем;Прица је пензионисан октобра 1929. године.

Можда је слика настала 1930. године ако је Прица са довзолом ношења униформе отишао негде,а ту су били и Станковић и Хаџић.


Истражићу са историчарима па ћу Вам ајвити.

Eh, kako se Stankovic promijenio; obrijao brkove, narastao, postao Koh.
Fotografija je snimljena 1925.g. i svi cinovi odgovaraju toj godini.

А када је Кох био вице-адмирал ?

https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,13124.msg104483/topicseen.html#msg104483

Колико ја видим,овде не пише да је Кох уопште унапређен у вице-адмирала.

Кох од чина контраадмирала није мдрнуо од када је унапређен у тај чин па до свог пензионисања.

Према објављеним подацима у Службеним војном листу, 11. априла 1929. контраадмирал Кох Ф. Метод је  'стављен у пензију са преводом у резерву и правом на ношење униформе'. После пензионисања, Kох се није повукао из јавног живита, - био je активан у разним организацијама, нарочито 'Јадранској стражи', и виђен на многим свечаностима и војничким славама. У свим онд. новинама, које су писале о тим догађајима, помиње се као 'г. Метод Кох, вицеадмирал у пензији'.

У новинама пише да је Павле Јуришић Штурм био армијски генерал а то је потпуна глупост.

Метод Кох никада није био унапређен у чин вице-адмирала.
На слици је Никола Станковић,то ми је рекао и историчар који се бави војном историјом а поготово адмиралима и генералима,а уз то и ради са Милетом Бјелајцем који је један од најбољих историчара на просторима бивше Југославије.
Набавите књигу Милета Бјелајца "Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918-1941" и видећете да Кох није био вице-адмирал.

Новине као и сада,тако и тада напишу коју глупост која се понавља стално.


Осим тога,што сте овде обележили Станковића док је био контраадмирал ? Тај човек са ове и са горње слике личе.
[attachment=1]

Fotografija je objavljena u Almanahu Jadranske straze za god 1928/29.

Међер, и Миле Б. је преписао некрологе из ондашњијех новина. Шта ћемо сад?

Jeste li vi doktorirali na temi iz militarije KJ ?
Mislim da niste.Mile je i magistrirao a potom doktorirao a u to vreme je magistratura bila mnogo teška a o doktoratu da ne govorim.Danas je mnogo lakše.
Ako sada nocine napišu da je Diković vojvoda mi svi treba da kažemo "diković nije bio general nego vojcoda" , a sa druge strane kada novine napišu da je Kralj Aleksandar ubijen u Marselju onda svida kažemo "to je apsurd,laž,propagajda"
Imajte logik,gde postoji dokument da je Koh unapređen u vice-admirala ?
Osim toga Koh je imao izduženo lice dok je Stanković kao što se vidi imao loptasto lice da tako kažemo.

Ko je na toj slici sa Pricom i Hadžićem ? Koh nikako ne može biti jer nikada nije bio vice-admiral, a Stanković jeste bio mršav i relaticno visok jer imam sliku sa sahrane Kralja Aleksandra i nije tako nizak kako kažete.

Dao bih vam sliku Stankovića iz knjige Mileta Bjelajca ali tu jenema jer u tom trenutku nije pronađeba slika.U neko buduće vreme izaćiće bolja verzija te knjige pa će tu biti slike svih gnerala u svom najvišem činu koji su imali.

Dobro de, ajde bez nervoze.

Na žalost nemam tu knjigu od Bjelajca, a imao sam priliku da je nabavim. :zid

Pronađi u knjizi ko je sve imao čin VA u KM tog doba, pa da krenemo sa traženjem.

Rekao bih da je lijevo kontra admiral Ć. Koh, a desno vice admiral D. Prica (ovdje spora nema).

(mozda je dobro citirati V. Boškovića iz teme o cinovima):
https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,6990.msg352549.html#msg352549

"
.............
- kontradmiral jedan širit širok 1.2 cm. i jedan 5 cm., a 2 cm. više Eliotovog oka dve zlatne vezene zvezdice jedna pored druge duž širita. Zvezdice su šestokrake, u prečniku 2.4 cm. a razmak između njih je 5 cm.;
- viceadmiral - kao kontradmiral, samo umjesto dve - tri zvezdice postavljene u vidu trougla sa vrhom na više.

Mozda ova fotografija malo pomogne.
[attachment=1]

Једини вице-адмирали Краљевине Југославије су били Никола Станковић и Марјан Полич (подразумева се да су Драгутин Прица и Виктор Викерхаузер прошли кроз чин вице-адмирала).

Дакле у томе је проблем.
Не познајемо чинове Краљевине Југославије.На Јадраново образложење о чиновима бих надовезао следећа питања и констатације:
1.У том случају Краљ Александар је био вице-адмирал а не адмирал.
[attachment=1]
2.Који чин је одна имао један рунолист ?
3.Колико рунолиста би у том случају имао адмирал ?

Чинови у морнарици и копненој војсци и авијацији су били означени исто,само што неки чинови нису убачени у нашу војсцу.
На пример између армијског генерала и  дивизијског генерала је требао бити корпусни генерал,а у морнарици би пре контраадмирала требао бити комодор.
Међутим корпусни генерал и комодор нису убачени па је чин вице-адмирал изједначен са дивизијским генералом а контраадмирал био изјдначен са бригадним генералом.И сходно томе су и рунолисти тако убачени.

Ову таблицу је правио један историчар,чисто да се зна.
[attachment=2]
Нисмо ми Французи да нам први генералски/адмиралски чин има две звездице односно у нашем случају рунолиста.
Ми смо имали логичнији приступ;први генералски чин има 1 рунолист,а на ослате више генералске чинове се додаје још по један у односу на предходни осим у случају војводе тј. фелдмаршала који нема ни један рунолист.


Што се тиче  ове последње фотографије,драго ми је да сте је поставили из два разлога:
1. Лепа фотка
2. Помоћиће нам;
Погледајте лице Коха на овој задњој и лица Станковића тј. "Коха" на прошле две фотографије.Станковић је имао лице облика као Хаџић или Прица,да не кажем лоптасто, док је Кох имао издужено лице.
Осим тога,историчари знају како је комликовано идентификовати особу на више слика јер на једној слици може да због угла у који је стао у односу на фото-апарат или због даљине или неких других услова изгледа потпуно другачије од изворне фотографије где се налази само о н и која је сликана из близине.


Е сада бих нагрдио госпођу која је стала испред рукава Метода Коха јер због ње не видимо број рунолиста !  ;D

Naisao na podatke o J. Luterottiju....
[attachment=1]

Ajmo za početak ovako.

Fotografija o kojoj je reč je objavljena u Almanahu Jadranske straže za 1928/29 godinu, štampanom i objavljenom 1928 godine. Evo, upravo sam malopre iz tog almanaha napravio ove skenove ...



[attachment=1]


[attachment=2]


Ako pođemo od te činjenice kada je fotografija objavljena, možemo zaključiti da je fotografija snimljena pre ili najkasnije tokom 1928. godine, tako da onda ne bi mogao da bude Nikola Stanković na fotografiji.


A evo iz istog Almanaha i kontraadmirala Metoda Koha za poređenje.


[attachment=3]

У том слчају не може да буде ни Кох.

Koch nije. Jedino bi moga biti Wickerhauser.

Jeste.Vikerhauzer je u pitanju.
Da Drednot nije okačio ovu sliku iz Almanaha ne bih se setio.Jedan istoričar i ja smo zumirali sliku i videli ono što niko nije,brkove koje je imao Vikerhauzer.Još što piše da je slika nalravljena u hidroplanskoj bazi samo potvrđuje da je to Vikerhauzer.
On je u to vreme bio načelnik Mornaričkog odeljenja MVM a to značibda je bio glavni i za hidroplanske baze.
Kako je stao u oenosu na kameru nisam ga prepoznao,delovao je previše mršavo ali to je do ugla u koji je stao.
Hteo sam još maločas da postavim slike iz knjige Mileta Bjelajca ali zbog problema sa blicem nisam mogao.Sutra ću da postavim te slike.

Bogami se onda dobrano ugojio.

[attachment=1]

Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije. Sleva na desno: Milan Nedić, Miloš Jovanović, Petar Bojović, Ljubomir Maksimović, Đura Dokić, Emilo Belić, Milivoje Dimitrijević i Viktor Vikerhauzer, 8. septembra 1930. godine.

Da. Ne bih prepoznao. Pet godina nije malo.....

Јесте,угојио се.Да Дред није поставио ону слику да зумирам лице да бих видео бркове и да није писало хидропланска база не бих се ни сетио да проверим са историчарем да ли би то био Викерхаузер.
Ето,само зато што се човек угојио нисмо га препознали.

S Wickerhauserom je Prica imao vrlo dobru relaciju; s Kochom izrazito losu.

Razgonetanje priče oko misterioznog admirala spojeno sa pravom temom  :)

Ovo je odgonetnuto, medjutim, ovo sa zvjezdicama ostaje enigma.
Na gornjoj grupnoj fotografiji, Wickerhauser kao viceadmiral ima tri zvjezdice, a na fotografiji iz 8/1939. (snimljenoj na lokaciji Ohrid-Gorica), M. Polic u rangu viceadmirala (unaprijedjen 1935.) ima dvije zvjezdice.
[attachment=1]
...kao i na fotografiji kod policijske skole iz 1938.
https://www.paluba.info/smf/index.php?action=dlattach;topic=13124.0;attach=425684;image

Одговор је врло прост.
Горња фотографија је настала 8. септембра 1930. године,а Викерхаузер је у чин адмирала унапређен 11. априла 1930. године.
Имате табелу на прошлој страни где се јасно види 1 рунолист=контраадмирал, 2 рунолиста=вице-адмирал и 3 рунолиста=адмирал.
На овој фотографији из 1938/39 је Полич,а он је био вице-адмирал.
Дакле на оној слици коју је поставио Дред где су Прица,Хаџић и Викерхаузер,то је 1928. година а тада је Викерхаузер био вице-адмирал,а она из септембра 1930. године,тада је био адмирал.

Занимљиво за Полича,он би био унапређен у чин адмирала и тиме био трећи са тим чином у ЈКРМ,међутим због катастрофе разарача "Љубљана" смењен је са места команданта КРМ и постављен на ниже командно место,али је по својој молби касније пензионисан.
Дакле,да се није десила катастрофа са "Љубљаном" вероватно би Полич остао командант КРМ  и био мало касније унапређен у адмирала.
Ето,мало занимљивости.

Nije mi poznato da su se mijenjale oznake admiralskih činova.

Što se oznaka tiče, ovako stoji u knjizi "Naša vojska"  iz 1938. godine.


[attachment=1]


[attachment=2]

Nije ni meni poznato, medjutim Prica je umirovljen 1929. a koji mjesec prije toga unaprijedjen u cin admirala (Wikipedija navodi 1925. kao to unapredjenje....).  Na ovom filmu sa sokolskog sleta odrzanog 4.8.1934.g. od 1.48 vide se i dalje 3 zvjezdice.
https://mirc.sc.edu/islandora/object/usc:21830

Ilustracije na slici  admirali_kraljevina.jpg urađene su prema oznakama propisanim Uredbom broj 3306 od 08.05.1936. koja je djelimično dopunjena Naredbom od 21.10.1939.

Što se tiče predhodnog perioda, propisano je bilo drugačije.

U Naređenju Ministarstva vojke i mornarice donesenom  29.11.1919. na osnovu Ukaza Nj.V. Kralja od 19.08.1919. propisan je prvi put izgled mornaričkih uniformi u Kraljevstvu SHS, pa je naređeno da oficiri i činovnici Ratne Mornarice  na svojim dosadašnjim uniformama nose epoletuške koje su po obliku jednake epoletuškama propisanim za oficire suvozemne vojske, sa zlatnim širitom, i to viši pomorski oficiri i činovnici viših, a niži nižih oficira suvozemne vojske.
Kako stoji u naredbi, "na epoletuškama biće prišiveno sidro sa krunom od srebra kao znak za Ratnu Mornaricu, a mjesto dugmeta koje je propisano za oficirske epoletuške suvozemne vojske, biće metalno marinsko dugme
Da bi se pojedine struke u Ratnoj Mornarici mogle razlikovati, ispuska na epoletuškama biće različne boje. Prema tome, nosiće:
- admirali đeneralske epoletuške sa crnom postavom,
- pomorski oficiri epoletuške sa crnom ispuskom,
- pomorski inžinjeri epoletuške sa crvenom ispuekom,
- strojo-upravitelji i tehničke poslovođe epoletuške sa sivom ispuskom, s tom razlikom što će strojo-upravitelji nositi  zvezdice, a tehničke poslovođe rozete,
- intendantski oficiri na službi pri Ratioj Mornarici epoletuške sa otvoreno-plavom ispuskom.
- administrativni oficiri na službi pri Ratnoj Mornarici epoletuške sa zatvoreno-plavom ispuskom;
- pomorski kadeti nosiće epoletuške nižih pomorskih oficira, samo bez zvezdica."
Da bi se na kapama oficira i činovnika Ratne Mornarice istakla razlika među admiralima, višim i nižim oficirima (činovnicima), admirali i viši oficiri (činovnici) nosiće na suncobranu zlatne lovorove vijence, i to prvi dva, a drugi jedan red; niži oficiri (činovnici) i kadeti neće nositi lovorove vijence.
Podbradnik kod sviju oficira i činovnika biće od zlatne, a kod kadeta od crne pletenice.
Amblem će biti od vezenog zlata i sastojaće se od sidra, zaokruženog lovorovim vijencem, u kome je ušiven crni oval s Kraljevim monogramom i krunom.
Na kraju Naredbe stoji da će "Načelnik Odeljenja za Mornaricu voditi računa da se ovo naređenje što pre izvrii i da se dalje po njemu postupa".

Iz ove, prve naredbe, vidimo da se koristi naziv Ratna Mornarica, iako nije zvaničan, i ako ovom naredbom nije propisan na trakama u mornarskim kapama  - jer u toj naredbi stoji da se na kapi (šajkači) za mornare nosi se sidro od pozlaćenog lima, za podoficire isto sidro sa kokardom, a za stručne podoficire – sidro vijencem zaokruženo sa kokardom - ali izvjesno su na mornarskim kapama tog perioda nošene vrpce sa natpisom RATNA MORNARICA. Ono što je za ovu temu važnije jeste da su za admirale propisane  đeneralske epoletuške sa crnom postavom, kapa sa dvoredim lovorovim vijencem i amblemom od vezenog zlata koji se sastoji od sidra i monograma kralja Petra I zaokruženog lovorovim vijencem. Sad, treba naći i pažljivo pogledati fotografije Price, Vikerhauzera ili Koha između 1919 odnosno 1920 i 1924 pa možda i malo kasnije, da bi bili sigurni da li se nosilo kako je bilo propisano.

Ova Naredba je stavljena van snage Uredbom donešenom 11.01.1924. Dosta je obimna pa ću navesti ono što je bitno za razlikovanje činova, posebno admiralskih. Prema njoj, distinkcije su od zlatnih širita i postavljene su crnom svilom, tako  da ova prelazi gornji rub distinkcija kao „ispuska” za 0.3 cm. Širiti su prišiveni na donjem dijelu rukava paralelno sa njegovom ivicom i tako da polovina distinkcije dolazi na gornju ivicu narukavlja. Gornji je širit savijen u obliku Eliotovog oka na sredini vanjske strane rukava. Eliotovo oko ima u prečniku 4 cm.
"Za raspoznavanje čina nose:
- poručnik korvete: jedan širit širok 1.2 cm;
- poručnik fregate: dva širita široka 1.2 cm ;
- poručnik bojnog broda 2. klase: tri šrita od kojih su dva vanjska široka 1.2 cm, a unutrašnji 0.6 cm;
- poručnik bojnog broda 1. klase: tri širita široka 1.2 cm;
- kapetan korvete: jedan širit širok 1.2 cm. i jedan 3.5 cm;
- kapetan fregate: dva širita široka 1.2 cm, i jedan 3.5 cm;
- kapetan bojnog broda: tri širita široka 1,2 cm. i jedan 3.5 cm.;
- kontradmiral: jedan širit širok 1.2 cm. i jedan 5 cm., a 2 cm. više Eliotovog oka dve zlatne vezene zvezdice jedna pored druge duž širita. Zvezdice su šestokrake, u prečiku 2.4 cm. a razmak između njih je 5 cm.;
- viceadmiral: kao kontradmiral, samo umesto dve - tri zvezdice postavljene u vidu trougla sa vrhom na više.
 - admiral:  kao kontradmiral samo bez zvezdica, a 2 cm. više Eliotovog oka vezenog dvoglavog belog orla sa krunom.
Odstojanja širita jednog od drugog, kod svih činova iznose 0.6 cm.
 Na sredini ramena, prišivena je popreko po jedna zlatna pantljika - latica, širine 1.6 cm. opšivena suknenom (čojanom) ispuskom crne boje. Širina ispuske je 0.3 cm. Ispod latica provlače se epolete."
…
"Admiral ima na epoletama (umesto marinskog amblema) vezenog dvoglavog belog orla sa krunom.
Polje epoleta obrubljeno je kod viših oficira sa dva reda zlatnih resa dugih 8 cm. i debelih 2 cm, dok su kod admiraliteta ove rese debele 0.7 cm."

Ovo su distinkcije za redengot iz Svečane odjeće, ali isti sistem zadržan i na Prazničkoj, Svakodnevnoj te bijeloj i kaki Ljetnoj odjeći. U dijelu o ljetnoj odjeći stoji da su epoletuške identične onima na Prazničkoj odjeći, a u dijelu o Prazničkoj odječi stoji: "Kod admiraliteta epoletuške su u obliku pletenica od trostrukog gajtana debljine 1 cm. Pletenica je postavljena zatvoreno plavom čojom. Admiral nosi na epoletuškama od srebrne uzice vezenog dvoglavog belog orla sa krunom.

U završnim odredbama ove uredbe stoji diskreciono pravo ministru vojske i mornarice da odredi trenutak kada je dotadašnja odjeća u mornarici postala iznošenena i kada se zvanično zamjenjuje odjećom koja je u ovoj Uredbi opisana, tako da su odjeća pa samim tim i oznake iz Naredbe od 29.11.1919. korišteni moguće do kraja 1924., možda i duže.

U čekanju admiralske, da dodam sliku budućeg kontra admirala, tada kapetana bojnog broda Toma Tijanića, komandanta Pomorske vojne akademije i delegiranog administratora u međunarodnom Odboru za nemiješanje u Španiji, sa sjedištem u Oranu.
[attachment=1]

Svaku večer igra je na karte s mojim susjedima. Odlično je plesao i bio ugodan u društvu. Od šibenske elite rado prihvaćen kao osoba. Za današnje pojmove rekli bi '' ljudina ''.

Ово за адмиралске ознаке је нетачно.
Већ сам навео и показао слику.
До 1923. постојао је само ћи контраадмирала у РМ док је сувоземна војска имала чин генерала и војводе (фелдмаршала).
Након закона о Устројству војске и морнарице Краљевине Југославије из 1929. године,чин генерала је разгранат у 3 чина,а самим тин и 3 адмиралска чина.
1 рунолист је означавао бригадног генерала тј. контраадмирала
2 рунолиста су означавала дивизијског генерала тј. вице-адмирала
3 рунолиста су означавала армијског генерала тј. адмирала
На крају долази војвода који је постојао само у сувоземној војсци
Двоглави нели орао са грбом и круном је означавао само војводу тј. фелдмаршала,ни један нижи чин није имао право да носи државни грб.
Не могу се војводе Мишић,Степановић и Бојовић поредити са Прицом и Викерхаузером у погледу чинова.Ова тројца су били фелдмаршали,а ова двојца чин ниже.
Ако је контраадмирал имао два рунолиста,зашто је бригадни генерал имао само један ?

Одакле Вама ови подаци ?
Од историчара сигурно не,бар не од оних који су завршили факултет.

[attachment=1]
На сликама се јасно виде адмирал Виктор Викерхаузер и вице-адмирал Никола Станковић
Ако је Викерхаузер у чин адмирала унапређен априла 1930. године,а ово је 1934. зашто нема те орглове које спомињете ?
Ако је Станковић унапређен у чин вице-адмирала 1929. године,зашто има два рунолиста ако сте ви навели да је то онзака контраадмирала ?
И на крају,зашто Петар Бојовић који се јасно види у првом реду заједно са овом двојцом,а касније ће иступити први напред,има на еполетама двоглавог белог орла са грбом и круном и нема рунолисте на рукавима, када је по Вашим речима то је ознака адмирала тј. армијског генерала ?
Значили то да је чин војводе (фелдмаршала) у КЈ био избачен,а све војводе ражаловане у чин армијског генерала ?

Дакле,
1 рунолист означава контраадмирала
2 рунолиста означавају вице-адмирала и
3 рунолиста означавају адмирала

Дбоглави бели орао са грбом и круном је ознака бојног војводе,а тај чин је постојао само у сувоземној војсци и никада није уведен у Ратну Морнарицу.

Naveo sam Vam odakle su podatci: dostupni su po netu ali ih evo, Vas radi,  moram uploadovati ovdje, koliko da se školovanih istoričara kurtališemo :)  Kakve veze ima 1923 i 1929 sa grananjem admiraliteta: Uredba o odjeći iz januara 1924 očito predviđa čin admirala, za ne daj Bože, za svaki slučaj, za Zlu ne trebalo i propisuje izgled njegovog obilježija. Pola JRM je tvrdilo da je admiral flote uveden specijalno Mamule radi, iako Pravilnik o komandnim i rangovnim zastavama iz 1956 detaljno propisuje izgled komandne zastave admirala flote.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Evo fotografije kralja Aleksandra u admiralskoj uniformi. Na pletenici cini mi se znak "A"?
[attachment=1]
Steta je da se oznake na rukavu ne vide.
Na putu u Marseilles vide se tri zvjezdice (fotografija na palubi "Dubrovnika").
Ovdje je fotografija kompletna.
[attachment=2]

Kralj Petar sa klasičnim admiralskim obilježjima i bijelim orlom iznad, onim iz Uredbe od 1924. Monarh ipak može da kombinuje mimo pravila
[attachment=1]

Vidio sam te oznake. Nije mi bilo jasno, jeli kbb ili admiral.

Sada ću da vam objanim.
Ovo sa ukazima je bilo napravljeno u vakumskom periodu od 1919-1923/24 kada je čin admirala trebao da se izjednači sa vojvodom,ali je nastao problem sa kontraadmiralom i vice-admiralom jer je suvozemna u tom periodu imala samo generala i onda bi jedan od ova dva admiralska čina bio višak.
Po ovom ukazu se nije postupilo u smislu uniformi,unapređivani su neki u čin vice-admirala na primer Vimerhauzer ali nije napravljena uniforme,već su svi admirali nosili uniformu kontraadmirala ali bez runolksta,samo sa širitima i okom.
Ova naredba o oblačenju je korigovana novim zakonom gde je u suvozemnoj vojsci general razgranat u tri čina i taman su se potrefili sa ovim admiralskim činovima i tako je vojvoda ostao prisutan samo u suvozemnoj vojsci.
Od 1923/24 su se pravile uniforme po sistemu 1 runolist označava kontraadmirala,2 runolista označavaju vice-admirala i 3 runolista označavaju admirala.

Kralj Aleksandar je bio admiral i nosio je uniformu sa oznakama admirala iz korigovanog zakona,dok je usuvozemnoj vojsci bio vojvoda.
Kralj Aleksandar na svojim epoletama nije nosio monogram "A" nego ćirilični "PI" tj. monogram svog oca jer nije mogao da bude sam svoj počasni ađutant,pa jezadržao monogram svog oca.

U DSR je Kralj Petar II nosio svašta,mešali su mu uniforme mnogo.On je promenio ukaz i na jednu mornaričku uniformu stavio dvoglave bele orlove.Pošto je bio rat Kralj je nosio sve i svašta a za to je trebalo promeniti ukaze i zakone da bi to bilo legslno.
Uniforme nisu šivene pa su improvizovane.

Što se DSR tiče,to je konfuzno,jer zbog nedostataka materijala nošeno sve i svašta.

Ako ćete da gledate uniforme u periodu od 1919-1924  onda je u lraksi postojala samo jedna uniforma i oznaka tj. oznaka kontraadmirala bez jednog runolista.
Ako gledate uniforme od 1924-1941 onda je onaj sistem koji sam već mnogo puta naveo.
Ako je period DSR onda u nije bilo mnogo unapređivanja u KRM i nije bilo puno admirala,jedini izuzetak je Kralj gde su mu mešali svečanu i pogodnu admiralsku uniformu a posle i napravili posebnu uniformu i verovatno neki poseban čin.Taj period nije baš proučen i shvaćen,konfuzan je mnogo i treba ga polako sa istoričarima proučavati.

[attachment=1]

Ma Kralj je sve nosio tada.Ima čak jedna slika gde nosi belu vojvodsku uniformu ali ne nosi epolete sa grbom nego epoletuške pukovnika ali umesto oznaka pukovnika je stavljen geb i načinjen vojvoda.
Svašta je bilo u DSR.

Ево слика које сам остао дужан:
Еполете Краља Александра
[attachment=1]
На овој слици се лепо види монограм Краља Петра I
[attachment=2]
И биографије Пеице и Викерхаузера са тим што је Викерхаузерова биографија написана на две  стране али нас је заниао део кад је унапређен па ето тог дела
[attachment=3]
[attachment=4]

Видим да је адмирал Викерхаусер био сахрањен на Новом Гробљу у београду. Зна ли се на којој парцели. У прегледу знаменити војних личности на сајту гробља га нема.

Е,причао ми историчар где је Викерхаузер сахрањен,питаћу га сутра (мислим питаћу га 18.11) па ћу вам јавити.

Je li Vam školovani istoričar objasnio kada je Vikerhauzer vice admiral postao? U biografskom skenu, navedene 1919., da znam, preveden je u mornaricu Kraljevstva SHS u činu kontra admirala, 22.07. a kontra admiral je bio bar do kraja 1928, :) U admirala je unaprijeđen "na brzaka", tačnog 11.04.1930. : zapravo više ili moguće isključivo po osnovu Uredbe o Komandi mornarice koja u članu 3 kaže: "На челу Команде Морнарице стоји Командант Морнарице чина адмирала", pa je Vikerhauser nakon što je 18.10.1929. sa mjesta načelinka Odjeljena za mornaricu u Ministarstvu Vojske i Mornarice postavljen na mjesto komandanta Mornarice, četiri mjeseca kasnije unaprijeđen u admirala. Nikola Stanković je npr kontra admiralski čin dobio 17.12.1928. ali pošto pomenuta Uredba u članu 6 propisuje da: "Помоћник Команданта је чина вицеадмиралa", postao je za ne daj Bože i ostao vice admiral 01.11.1929.  jer je 27.12.1029. sa mjesta komandanta III Pomorske obalske komande postavljen na mjesto pomoćnika komandanta Mornarice.

Član 3.

Na čelu Кomande Mornarice stoji Кomandant Mornarice čina admirala. On je nesposredni organ Ministra Vojske i Mornarice za sva Mornarička pitanja i ujedno Inspektor Mornarice.
On se postavlja Кraljevim Ukazom po predlogu Ministra Vojske i Mornarice i ima položaj, pravo i vlast Кomandanta Armiske Oblasti.
Dužnosti Кomandanta Mornarice jesu:
a) — da se stara i preduzima potrebne mere i da čini predloge Ministru Vojske i Mornarice za razvitak celokupne Mornarice i obezbeđenje njene bojne gotovosti;
b)— da čini predloge Načelmiku Glavnog Đeneralštaba za sve promene u organizaciji, formaciji i dislokaciji Mornarice;
v)— da izveštava Minnstra Vojske i Mornarice o radu i redu u Mornarici;
g)— da utvrđuje i regulisava celokupnu službu sviju Кomanda, ustanova i jedinica Mornarice i da kontroliše njihov rad;
d)— da izrađuje instrukcije za Кomandante raznih flotnih delova, detašovane brodove i podređene leteće sastave kao i ustanove za vežbe i manevre sviju delova Mornarice i da po potrebi rukovodi ovim vežbama i manevrima;
đ) — da se stara o održavanju reda i discipline u svima Кomandama i ustanovama Mornarice;
e) — da rukovodi stručnom nastavom u svima školama i kursevima celokupne Mornarice i da se stara o jednoobraznoj stručnoj spremi komandnog i ostalog osoblja, te da čini predloge o usavršavanju spreme pomorskog osoblja;
ž)— da se stara o izradi stručnih zakona, uredaba, pravilnika i propisa za službu u Mornarici po svima njenim granama u miru i u ratu;
z)— da uzima udela u svima komisijama i konferencijama u Ministarstvu Vojske i Mornarice i u Glavnom Đeneralštabu, u kojima se rešavaju pitanja koja se odnose na Mornaricu u organizaciskom, operativnom, tehničkom, administrativnom i nastavnom pogledu;
i) - da prati razvitak našeg trgovačkog brodarstva na moru, rekama i jezerima i da utvrđuje uslove, kojima treba da odgovaraju trgovački brodovi s obzirom na njihovu eventualnu upotrebu u ratu;
j) — da na kraju nastavne godine podnosi Ministru Vojske i Mornarice i Načelniku Glavnog Đeneralštaba godišnji izvešaj o rezultatima nastave;
k) _ da u ime, a po odobrenju, Ministra Vojske i Mornarice dodeljuje avijatička zvanja letećem osoblju Pomorskog Vazduhoplovstva a da diskvalifikovanom osoblju oduzima zvanja i diplome.

Član 4.

Кomandant Mornarice ima pravo i vlast:
1. da u potčinjenim komandama, ustanovama i jedinicama postavlja, smenjuje i raspoređuje oficire na komandirske i niže položaje i oficire i činovnike na zvanja koja odgovaraju tim položajima, a u granicama odobrenih kredita za rasporede;
2. da u hitnim i važnim slučajevima rešava da se oficir ili u opšte vojni službenik razreši od dužnosti i da privremeno drugi otpravlja njegovu dužnost, a isto tako, da u takvim prilikama odašilje oficire ili u opšte vojne službenike radi rasprave hitnih pitanja. U oba ova slučaja dužan je da odmah izvesti Miiistra Vojske i Mornarice i da naknadno traži potreban kredit, ako ga ne bi imao na raspoloženju;
3. da u granicama budžeta, odnosno otvorenih kredita, postavlja, raspoređuje i otpušta sve neukazno osoblje Mornarice;
4. da odobrava odsustvo, poštedu i bolovanje svima licima Mornarice prema Uredbi o položajima, nadležnostima i vlastima starešina u Mornarici;
5. da proizvodi podoficire u čin mornaričkih vođa;
6. da se koristi pravom disciplinskog kažnjavanja shodno Uredbi o vojnoj disciplini;
7. da prema odredbama zakona, propisa i nadležnih ovlašćenja donosi rešenja po svima pitanjima novčanog i materijalnog snabdevanja sviju potčinjenih komandanata, ustanova i pojedinih lica u granicama nadležnosti administrativnog organa I stepena, u koliko se za pojedine slučajeve odredbama Zakona ne predviđa naročito rešenje Ministra Vojske i Mornarice,
8. da po svima vrstama rashoda, za koJe postoje krediti odobreni Mornarici, doiosi rešenja o njihovom angažovanju; da izvršava i odobrava nabavke odnosno prodaje putem Javnog nadmetanja i zaključuje ugovore, sve po odredbama Zakona i u granicama datih mu ovlašnenja;
9. da donosi rešenja o naknadi štete i rashodu celokupnog materijala i spreme mornarice u granicama nadležnosti admnnistrativnih organa I stepena a po odredbama Zakona o Administraciji Vojske i Mornarice;
10. da odobrava službena putovanja osoblju Mornarice do 30 dana.

Član 5.

Za vršenje dužnosti propisanih ovom Uredbom Кomandant Mornarice ima Pomoćnika i svoj štab. Na čelu Štaba je Načelnik Štaba.

Član 6.

Pomoćnik Кomandanta je čina viceadmirala i ima položaj, pravo i vlast Кomandanta Divizije. On se postavlja Кraljevim Ukazom na predlog Minkstra Vojske i Mornarice.
Pomoćnik pomaže Кomandanta Mornarice u svima poslovima propisanim u članu 3. ove Uredbe, a po odredbama Zakona i upustvima, ovlašćenjima i naređenjima Кomandanta.
On zastupa Кomandanta u svima prilikama, kad ovaj nije na dužnosti.

Član 7.

Načelnik Štaba Кomande Mornarice je kontraadmiral, on ima položaj, pravo i vlast Кomandanta Brigade.
Dužnosti su Načelnika Štaba, da pomaže Кomandanta u poslovima koji se odnose na komandovanje, operativnu službu, nastavu i disciplinu.

Očito, kriterijum iz člana 3 Uredbe je na kraju samo za Vikerhauzera primjenjen

To da je Vikerhauzer postao vice admiral 1919. godine naprosto nije tačno. Samo ako je štamparska greška.


Evo ga živ i zdrav u činu kontra admirala u knjizi-udžbeniku Više škole Vojne akademije - "Vojno Mornarstvo", u kojoj su štampana njegova predavanja za 1921/22 godinu.


[attachment=1]



Ima li neki izvor za ovo?

U istoj knjizi evo kako sam Vikerhauzer objašnjava, komparaciju kopnenih i pomorskih činova, kao i to da višeg čina od kontra admirala nismo imali 1921/22 godine ....


[attachment=2]

[attachment=3]




I još nešto, onako usput ...

Tokom svog života upoznao sam veliki broj istoričara, što "školovanih", što "amatera-entuzijasta".

Moja iskustva radeći i sa jednima i sa drugima su takva da sa sigurnošću mogu reći da to što je neko "školovan" ne znači da nije i diletant  ;D

A Boga mi, neki od "školovanih" pored toga što su diletanti, nego su i lopovi, neće da vrate materijal koji im je pozajmljen  :D

Jos jedna...
[attachment=1]

Hvala jadran2 za podatak o potonjoj uri kontra admirala Luterotija: polako se približavamo cjelini tih podataka za sve admirale Kraljevske mornarice.
Da dodam samo da je admiral Prica, kako smo već u ovoj temi objavili, penzionisan na vlastiti zahtjev 18.10.1929. i preveden u rezervu a istog je dana, drugim rješenjem naravno, odlikovan Karađorđevom zvezdom III stepena. U čin admirala je unaprijeđen 06.09.1929. dakle prije nego što je, ubrzo nakon toga, donijeta Uredba o Komandi Mornarice sa odredbama (član 3) koje sam postirao. Dakle, Pricin nivo je najprije postao normativni standard, koji je kasnije (naknadno)  primjenjen jedino u slučaju Vikerhauzera. I to govori o izuzetnosti admirala Price u Kraljevskoj Mornarici.

A nijesam zaista želio arogantan da ispadnem. Ovdje smo skoro svi uglavnom entuzijasti koji ubacuju što znaju o stvarima koje vole i raduju se da drugi na osnovu toga odu dalje. Bio sam kao pravnik postdiplomac istorije države i prava, ali ne vidim zbog čega bi to ili isforsirani  ex cathedra elitizam nekih istoričara veze imali sa faleristikom, i sa Palubom generalno :)

Ne mogu dokuciti otkud onda 3 zvjezdice na fotografijama koje su svakako snimljene 24. IX 1925. prilikom velike vojne parade u kojoj je ucestvovalo 987 ljudi, a i na fotografijama do 06.9.1929..

i jos....

Да ли постоји нека фотографија где се види рунолист на рукаву? На свим фотографијама које сам до сада видео су шестокраке звездице.

Rihard Salher, (Richard Salcher), kao kbb.
[attachment=1]

Tako i jeste Vladimire, slažem se potpuno :)


I da ne bude da sam se javio samo zbog ovoga, evo i vice admirala Nikole Stankovića, ranije Nikolaus Sztankovich De Sztapar.


[attachment=1]


[attachment=2]


Koliko se sećam, beše li se on žalio na "švabe" na položajima u mornarici?  ;D

Milslim da ga je i Mirko Pleiweiss u Slomljenom sidru "potkačio" po tom pitanju, ako me sećanje ne vara.

Prvo bih zamolio Vladimira da postavi sliku dokumenta gde piše da je Prica unapređen u admirala 6.9.1929.


Evo ovako,ono da jeVikerhauzer u čin vice-admirala unapređen 1919 je štamparska greška,to me je pokolebalo.

Ide sledeće;
1. Od 1919-1923 postojao je sledeći raspored:

RM	Suvozemna vojska
/	Vojvoda
Kontraadmiral	Đeneral

2. Od 1923-1929 postojao je sledeći raspored :

RM	Suvozemna vojska
Admiral	Vojvoda
Vice-admiral	Armijski đeneral
Kontraadmiral	Divizijski đeneral
/	Brigadni đeneral
Kapetan bb	pukovnik

...

To je urađeno radi izjednačavanja vojvode i admirala i do 8. septembra 1929 oba čina su bila ranga feldmaršala, to znamo jer su od 1924 imali istu godišnju platu, to znači da su bili istog ranga.

3. Od 1929-1945 postojao je sledeći raspored:

RM	Suvozemna vojska
/	Vojvoda
Admiral	Armijski đeneral
Vice-admiral	Divizijski đeneral
Kontraadmiral	Brigadni đeneral
Kapetan bb	pukovnik

...


Da objasnim ovo za generalske zvezdice.
Generalske šestokrake zvezdice liče na runolista.Runoliati su biljke koje su razgranate višekrake zvezde i veomasu retke i rastu na planinama i ima ih u Sloveniji ako se ne varam.
Zovemo ih runolisti jer liče na te biljke i po uzoru na njih su pravljeni,brže je reći runolist nego šewtokraka zvezdica.
Evo primer:
Recimo da su bile uvedene zvezeice u obliku ruže. Brže bi bilo reći ima tri ruže nego ima tri zvezdice u obliku ruže.Tako je i brže reći runolisti nego šestokrake zvezde.



Inače,kada već spominjete,Viktor Vikerhauzer je bio Nemac pa se možda Stanković na njega žalio.

Samo da dodam za runolist. On je uveden jer kao šro rekoh,raste na visokim vrhovima planina i zato je simbolika runolista visok položaj koji general ili admiral zauzima u komandnim položajima u armiji.
Tako da je runolist zbog visine mesta na kome raste predstavljao visinu komandnog mesta u vojsci KJ.


Inače evoblink sa Kupinda.Pronašao sam knjigu Generali i Admirali Kraljevine Jugoslavije 1918-1941 pa ko hoće nek je nabavi i može da raspolaže sa podacima o generalima i admiralima ali i da nauči nešto.

https://www.kupindo.com/Antikvarne-knjige/23981213_Generali-i-admirali-Kraljevine-Jugoslavije-1918-1941

Oba brata Vikerhauzeri/Wickerhauseri su rodjeni u Zagrebu, nisu bili Nijemci.

Dobro,Vikerhauzer je bio Astrijanac,moja greška,ali ipak bi ga zvali u svakom slučaju Švabom.
Da li je neko Nemac ili Austrijanac, od davnina su i jedne i druge nazivali Švabama.
A nemačkom Austija se čita Ostrajh što znači Istočni Rajh.

Sto se tice Dreadove opaske oko "švaba" na polozajima u Mornarici, to je ona vec spomenuta Stankoviceva Vojno-psiholoska studija, medjutim je zanimljiv i stav kadm. Kocha (tada komandanta III POK-a) u vezi karaktera pobune mornara u B-K kao i njegov opsirni referat koji je, po Dr. F. Culinovicu, 1.5.1928. dostavio kralju Aleksandru, mimo svake redovne procedure.

Opcenito je stav Kocha od prvih dana postavljanja na novu funkciju u 11/1918 pa do njegovog umirovljenja - vrlo zanimljiv, a sto trazi detaljniju razradu, koja ce biti malo kasnije spomenuta, a podrobno obradjena do 100-godisnjice zavrsetka ISR.

Uostalom, 1.10.1918. je umirovljen, ne po svojoj zelji.......

Pa, nijeste ni Vi postavili dokument, niti ga autor navodi u tekstu na koji se pozivate i u kojem bez preciziranja tvrdi da je Dragutin Prica admiral od 1925.
Evo vam objave o razriješenju Price sa mjesta Počasnog Ađutanta 12.11.1927., ima negdje i ukaz o odlikovanju sa kraja 1928, u oba je naveden kao vice admiral
[attachment=1]

Objave o unaprijeđenju Price u admirala nema ni u Službenom vojnom listu od 06.09.1929. ni u narednom broju, iako sam pažljivo pogledao i ne nedostaju stranice. Ali, svakako se Prica kao admiral pojavljuje tek u godišnjaku iz 1929. u objavi o razriješenju sa mjesta Komandanta Mornarice, u godišnjacima iz 1927 i 1928 je vice admiral.  Podatak da je Prica admiral od 06.09.1929. uzet je iz Liste ukaznog osoblja Kraljevske mornarice prije 06.04.1941. koju je sastavio kapetan fregate Rene Podhorski u emigraciji, po osnovu podataka iz ranijih rang lista.
[attachment=2]

Pa, po Uredbi iz 1924 tri zvjezdice su vice admiral što Prica svakako jeste bio 24. IX 1925. Nešto se dogodilo, neka izmjena u tom dijelu, između Uredbe od 11.01.1924.  i ove od 08.05.1936. Na žalost, u SVL nijesam naišao na nju, ne kažem da nije objavljena u SVL  ali nijesam naišao. Moguće je da nije ni objavljena, a sličnu zabunu smo imali oko stare i novije štandarte Kralja u temi o zastavama u Kraljevskoj mornarici. I tamo su nas u zabludu dovele slične publikacije i njihove ilustracije, ali i tekstovi Srpskog heraldičkog društva koje se na njih pozvalo kao na noviji Zakon, a radilo se zapravo o - prema poslednjoj izmjeni - ažuriranom stanju starog i jedinog Zakona o toj temi.

Po Uredbi od 11.01.1924:
- kontradmiral: jedan širit širok 1.2 cm. i jedan 5 cm., a 2 cm. više Eliotovog oka dve zlatne vezene zvezdice jedna pored druge duž širita. Zvezdice su šestokrake, u prečiku 2.4 cm. a razmak između njih je 5 cm.;
- viceadmiral: kao kontradmiral, samo umesto dve - tri zvezdice postavljene u vidu trougla sa vrhom na više.
 - admiral:  kao kontradmiral samo bez zvezdica, a 2 cm. više Eliotovog oka vezenog dvoglavog belog orla sa krunom.

Admirala 24.09.1925 nije bilo u Kraljevskoj mornarici, to je nesporno.
U završnim odredbama stoji da će primjena početi kada se procjeni da su se postojeće uniforme  potrošile, a parada 24.09.1925. je svakako bila prilika da se, možda i prvi put tada, pokažu uniforme i znaci prema Uredbi iz 1924. Ta Uredba je sigurno izmjenjena nakon 24.09.1925., najvjerovatnije dopunom a kada - ne znamo.

Хвала на објашњењу, али мене интересује да ли је доступна нека фотографија на којој се види рунолист уместо звездице на морнаричкој униформи?

Ne brinite se,pokazaću Vam fotografije zvezdica koje su bile na generalakim uniformama danas oko 15h pošto samtrenutno na telefonu a preko njega nečto neće da se postave slike.

Vlaeimir,pozivam se na knjigu,jer se i knjiga sastoji od dokumenata.Pogledao sam i ja u SLV i nije bilo ništa o Prici ni 1925 ni 1929,ne znam zašto tog nema.
Recimo da je Prica unapređen u admirala 6.9.1929,onda bi to značilo da su se i oznake i rangidanje promenile novim zakonom o ustrojstvu ViM KJ.
Zakon iz 1923 se menja i dopunjuje 1929 i time se admiralski činovi spuštaju za jedan čin nizi i admiralu se smanjuje plata (a vojvodska i admiralska plata su bile iste od 1923-1929),što znači da je admiral spanjivanjem plate i smanjen rang i više nije ranga kao felsmaršal tj. Vojvoda nego kao armijski general.
Ako je aprica unapređen u admirala 1929 znači da se promenom zakona i promenom rangiranja, promenio i sistem oznaka admiralskih činova i postao isti kao sistem označavanja generala u suvozemnoj vojsci.

Postavio sam tabelu od kad se šta rangira,pogledajte je na prošloj strani.Verovatno se i od promene rangiranja promenio i sistem označavanja.

Andrejeviću,
ono što je 100% sigurno jeste:
- da Prica nije bio admiral 1925., šeste, sedme i osme, i da svima dostupne objave u Službenim vojnim listovima to potvrđuju,
- da se Prica u njima, u tim službenim objavama, kao admiral prvi put navodi 1929.
- da 24.09.1925. Prica nosi tadašnjom Uredbom propisanu uniformu vice admirala - dakle sa tri zvjezdice.
- da se, dok je Prica postao admiral, dakle do 1929., izmjenila Uredba iz 1924. pa su se propisane admiralske distinkcije  promjenile, odnosno ukinuti su bijeli orlovi za označavanje  admirala i uvedena je za admirala dotadašnja vice admiralska oznaka, za vice admirala dotadašnja kontra admiralska, a kontra admiral je dobio novu - sa jednom zvjezdicom.
Ono što ne znam, jeste kada se ta izmjena pomenute Uredbe dogodila, a dogodila se u nekom međuvremenu od nakon završetka parade 24.09.1925. i 06.09.1929. kada je dodjeljen prvi čin admirala u Kraljevskoj mornarici. Ako znate tačno kada - javite, i sve smo riješili: bez fotografija i nagađanja.

Ovo sto navodi V. Boskovic je svakako tocno.
D. Prica je unaprijedjen 21.X.1923. u viceadmirala (F.A. br. 40591) sto je po tadasnjem zakonu odgovaralo armijskom generalu.
I, u nastavku, u ponedjeljak 23.9.1929.g. izasao je novi "Zakon" kojim je D. Prica imenovan admiralom. Nema razloga da se u to sumnja, iako za sada nemamo br. rjesenja.

I
Владимире,ако сте погледали табелу коју сам написао,видећеш да је систем ознака и рангирања који је прописан 1924,промењен почетком  септембра 1929. године.
Написао сам у прошлим порукама да је 1924. донет закон да је адмирал истог ранга као војвода,вице-адмирал истог ранга као армијски генерал,контраадмирал истог ранга као дивизијски генерал,а бригадни генерал није имао еквивалент у РМ.
Од 6. септембра 1929 (у ПОЛИТИЦИ је 8. септембра 1929 објављен део новог закона) су сви адмиралски чинови спуштени ранг ниже и војвода је остао сам.
Да додам од 1924-1929 војвода и адмирал су имали исту плату,што значи да су били истог ранга,али 1929 је адмирал спуштен ранг ниже и плата му је спуштена и била је као плата армијског генерала.

Тако да,погледај на прошлој страни табелу коју сам направио и видећеш од кад до кад су били који чинови и који су њихови еквиваленти.

Ево и прилажем један члан који потврђује да је нови закон донет 6. септембра 1929. године и тиме је смењен онај стари закон од 9. августа 1923. године.
[attachment=1]



II
Е сада ево слике ознака генерала:
[attachment=2]
[attachment=3]
Као што видите ово је типичан приказ рунолиста.Боље се види на првој слици,али ево и слике са адмиралске свечане униформе Краља Александра јер је ово тема о адмиралима.

Ево и слике биљке рунолиста:
[attachment=4]
Само је рунолист на униформи стилизован на 6 крака(латица) док биљке имају број који варира.

Објаснио сам шта је у војсци КЈ рунолист симоблирао тако да нећу да се понављам.

Novi Zakon o ustrojstvu vojske od 6. septembra 1929. objavljen je u Službenim novinama Kraljevine SHS broj 222 od 23. septembra 1929. u dodatku broj 89.
Ovaj Zakon možete skinuti u formatu pdf na sledecoj stranici:
http://digitalizovanaizdanja.sluzbenenovine.rs/DigitalizovanaIzdanja/pages/home.xhtml;jsessionid=A8EBF11AE8B5D9E0AD9B8AB8043AAFBC

Ove novine na netu sam bezuspješno tražio. Puno hvala na informaciji.

Пуно хвала на информацијама. Да, овај рунолист је стилизован у облику шестокраке звезде и разликује се од рунолиста (https://sr.wikipedia.org/wiki/Планинске_трупе_(Бундесвер)#/media/File:1._Gebirgsdivision_(Bundeswehr).svg) који је ознака немачких (https://sr.wikipedia.org/wiki/Планинске_трупе_(Бундесвер)) и аустријских планинских јединица.

Izvanredno! Hvala.

Zanimljivo da nisam nasao ni prije ni  sada Uredbu o unapredjenju Price u admirala. U novinama (Politici) ima vijest o umirovljenju, 18.10.1929.
[attachment=1]

Novo doba" o unapredjenju V. Wickerhausera u cin admirala. (datum novina 16.4.1930).
[attachment=1]

Povodom godisnjice Cerske bitke
[attachment=1]

Na grobu Miroslava Grunda, spomenik desno, piše da je bio komodor. Marijan Kranjc u Generali in admirali slovenskega rodu, navodi da je Miroslav Gund  bio komodor u mornarici Kraljevstva/Kraljevine SHS, a da je čin KBB stekao u K.u.K. Kriegsmarine. Po podatcima koje imam, Miroslav Grund je Rešenjem ministra vojske i mornarice od 24.07.1919. u činu KBB primljen u Našu mornaricu i u tom činu ostao do smrti, u Dobrni 01.07.1923.
Kranjc navodi da je i Anton Dolenc, takođe KBB u K.u.K. Kriegsmarine, bio komodor u mornarici Kraljevstva/Kraljevine SHS. Po meni dostupnim podatcima, Anton Dolenc je u činu KBB primljen u Našu mornaricu i u tom činu u njoj ostao do smrti, u Splitu 01.12.1920.

https://freeweb.t-2.net/Vojastvo/Z01-generalislo.html

[attachment=1]

Autor Seznama navodi da su obojica 1919.unaprijedjeni u cin komodora?
Primljeni su u Mornaricu Kraljevine SHS rjesenjima koja su publicirana u VL br 21 i 23 i to u cinu kbb bez daljnjeg  unapredjenja.

[attachment=1]

b) Vojska SHS in kraljevine Jugoslavije 1918-1941 - novi seznam:

DOLENC Anton, komodor, rojen 1871 v Ložu. V avstroogrski vojni mornarici je dosegel čin kapitana bojne ladje.

GRUND Friedrich - Miroslav, komodor, rojen 1870 v Dobrni pri Celju, kjer je tudi pokopan. V avstroogrski vojni mornarici je dosegel čin kapitana bojne ladje.

Za Grunda i Dolenca se tačno navodi da su stekli čin KBB u K.u.K. Kriegsmarine. Za obojicu se navodi da su komodori, a to znači u mornarici SHS. Autori često objavljuju ono što čuju ili pogrešno povežu, međutim Grundu na nadgrobnom spomeniku piše da je bio komodor.

Admiral Prica, na žalost fotografija je malih dimenzija.

[attachment=1]

[attachment=1]
Салхер П. Рихард (Tрст, 20. 6. 1875 – Сушак, 29. 4. 1956). Завршио Поморску ВА у Ријеци (1890 – 1894). До 1918.г. ц. и кр. морнарички официр. После рата примљен у југословенску морнарицу.

Prenosim deo članka o admiralima i generalima MTSl sa sajta udruženja "Veterani RM", autora kontraadmirala u penziji Boška Antića:

АДМИРАЛИ РАТНЕ МОРНАРИЦЕ КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА И  СЛОВЕНАЦА / КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

ВИЛКЕРХАУЗЕР Милана ВИКТОР, адмирал
ВУКОВИЋ ЈАНКО - ПОДКАПЕЛСКИ, контраадмирал
ВУЧЕР Игнација ФРАЊО, контраадмирал
ДОМАИНКО Ђуре ЕМИЛ, контраадмирал
КОХ Фрање МЕТОД ЦИРИЛ, контраадмирал
ЛУТЕРОТИ Милана ЈУЛИЈАН, контраадмирал
МАРИJАШЕВИЋ Павао ВЛАДИМИР (ВЛАТКО), контраадмирал
ПАВИЋ Армина АРМИН, контраадмирал
ПОЛИЋ Људевита МАРИЈАН, вицеадмирал
ПРИЦА Максима ДРАГУТИН, адмирал
САЛХЕР Петра Рикард, контраадмирал
СТАНКОВИЋ Николе НИКОЛА, вицеадмирал
ТИЈАНИЋ Томе ТОМО, контраадмирал
ЦАТИНЕЛИ АРТУР, контраадмирал
ШУШТЕРШИЋ ВЈЕКОСЛАВ, контраадмирал

Izvor: http://veteraniratnemornarice.com/admirali-i-generali-mt-sluzbe/

Vjekoslav Šušteršič /Alois Schusterschitz nikad nije bio preveden u mornaricu Kraljevstva /Kraljevine SHS / Jugoslavije, dakle: nikada nije pripadao njenom ukaznom osoblju i stoga nije njen admiral. Njega je Narodno vijeće SHS 01.11.1918. unaprijedilo u  kontraadmirala, ali u nijednom ukazu o prijemu u Našu mornaricu koji su objavljivani u SVL nema njegovog imena. On jeste kao kontraadmiral (Narodnog vijeća) bio u sastavu Vojne misije u Delegaciji Kraljevstva SHS na Mirovnoj konferenciji u Sen Žermenu, ali je i sa te pozicije razriješen početkom maja 1920. Razlog neprijema u Našu mornaricu je najvjerovatnije bila činjenica da mu je brat, dr Ivan Šušteršič, kao istaknuti političar, bio slovenački separatista koji se povezao sa frankovcima u Hrvatskoj. Arthur Catinelli von Bevilaqua-Obradich je K.u.K. kontraadmiral od 01.05.1918. i on takođe nikada nije primljen u Našu mornaricu, mada je bio u mornarici Narodnog vijeća. Admirali i vojnopomorski oficiri Narodnog vijeća SHS se na ovoj temi nalaze ukoliko su ukazom primljeni u Našu mornaricu.

Hvala Vladimire, pozdrav!

Preneo sam tvoj odgovor na sajt "Veterani RM" - http://veteraniratnemornarice.com/admirali-i-generali-mt-sluzbe/

Boro

[attachment=1]

Ako je Šušteršič penzionisan, logično je i da je pre toga bio u službi kao aktivni admiral, zar ne?

Istog dana su ukazom u stanje pokoja sa pripadajućom penzijom stavljeni KBB Pavao Pahner i Rikard Florio, PBB I kl. Đuro Jakčin, PBB Kacijančić, Florio, Oto Vasič, Herman Pjerotić itd. Oni nijesu bili prevedeni u Našu mornaricu, odnosno: nikada nijesu postali / bili njeni pripadnici. Na jednoj netačnoj ili pogrešnoj shvaćenoj informaciji se kasnije obično gradi više novih, još pogrešnijih. Za Jakčina se na wikipedia.hr navodi da je u mornarici Kraljevine SHS / Jugoslavije bio KBB, iako u nju nije ni primljen a kamoli u njoj unaprijeđivan. U ovom ukazu se Šušteršič navodi kao admiral AU. On je kontraadmiral od 01.11.1918. i taj je podatak dat u listi Kaiserliche und k.k. Generale / Admirale,  koju je  objavio Antonio Schmidt-Brentano. Dan ranije, car Karlo je flotu predao na upravljanje Narodnom vijeću, uz zadržavanje vlasništva neslovenskih naroda odnosno nacija "dosada postojeće austro-ugarske monarhije". Da li je ovo "dosada postojeće" značilo da ta monarhija postoji i tada pa i dalje - ili samo do tada, pitanje je za ozbiljno jezičko i logičko tumačenje, ali Šušteršič je od Narodnog vijeća unaprijeđen u kontraadmirala dan nakon predaje brodovlja i vjerovatno je ovo unaprijeđenje car Karlo potvrdio pa je odtuda Šušteršič na listi AU admirala. Janko Vuković je od Narodnog vijeća unaprijeđen 31.10., dan prije Šušteršiča, a Metod Koh tri dana kasnije ali izgleda da car to nije potvrdio pa ih zato nema na pomenutoj listi. U svakom slučaju Arthur Catinelli i Alois Schusterschitz su bili admirali AU, kako to precizno i stoji u ukazu, i nikada, niti na trenutak, nijesu bili pripadnici mornarice Kraljevstva / Kraljevine SHS / Jugoslavije.

Сложио бих се са Бошковићевим тумачењем ових наредби за пензионисање АУ адмирала. Нису сви официри АУ војске који су се затекли на територији новоформираног Краљевства СХС примљени у војску КСХС, али су имали право на пензију. Вероватно је постојала нека одлука или обећање око поступања са бившим припадницима војске АУ.

Иначе, он "досад постојеће" језички значи да је више нема у моменту писања или доношења одлуке. Била је (постојала је) до тада. То не значи да је дословце било  "до тада", већ се тај термин користио да означи нешто што је постојало у врло блиској прошлости.

Овај указ је веома јасан и потврђује то што је Владимир написао. Пензионише се бивши официр аустроугарске морнарице, а не југословенске морнаице. Другим речима, распадом Аустроугарске је стављен на располагање новој држави, али никада није био примљен у нову морнарицу.

Решењем Министарског Савета ФЂОБр. 70132 од 20. августа 1919. године (Сл. Вој. Лист стр. 745.) одобрено је да се новчане принадлежности официра и војних чиновника бив. аустроугарске војске, односно народне одбране на територији Кр. СХС, који (ни)су указом примљени у војску Краљевства, изједначе са новчаним принадлежностима официра краљевске војске – српских официра (почев од 1. децембра 1918.).

В. Ш. (титуларни контраадмирал) пензионисан је 1921. као капетан бб. По успостављању НДХ, поднео је молбу за адмиралску пензију, која му је и додељена. Тога су се држале и комунистичке власти и тако је примао адмиралску пензију до своје смрти 1948. године.

"Dosada postojeće austro-ugarske monarhije" znači i da ta monarhija za potpisnike nije prestala da postoji, odnosno da ona postoji u trenutku potpisivanja zapisnika o predaji, a ono što postoji do tog trenutka - postoji po logici i nakon njega, sve dok se njegovo nepostojanje ne konstatuje u tektu samog akta, ili se o  prestanku postojanja nečega donese poseban akt. U Uvodu Protokola o predaji Mornarice na upravljanaje Narodnom vijeću, piše da je "sastavljen  na osnovu previšnje naredbe Njegovog c. i kr. Apostolskog Veličanstva". Primirje Antante sa Austro Ugarskom je zaključeno četiri dana kasnije, a 11. i 13. novembra car Karlo objavljuje posebne proklamacije Austriji i Mađarskoj u kojima dozvoljava narodima ovih država da sami izaberu oblik vladavine, oslobađajući ih podaničkih obaveza prema kruni. Iako u tim proklamacijama nije abdicirao, monarhija je njihovom objavom prestala da postoji.

U slici objave ukaza o penzionisanju koju ste postavili, piše da se penzioniše kao "pređašnji kontradmiral austro-ugarske mornarice"