PALUBA

Od kada je sveta i veka najveći hedonisti su ovom planetom hodali u doba starog Rima. Oni su uživanje doveli do savršenstva i nikada nisu žalili novca za ono što im se sviđa ili što žele. Ogromne količine novca su se slivale u Rim na osnovu raznih poreza, prireza i taksi, kao i od pljačke iz novoosvojenih krajeva, a ljudi koji su omogućavali ovakav život građanima Rimske Imperije su bili legionari. Na sam njihov pomen se stvori slika o ogromnom broju pešaka, jednoobrazno obučenih u sjajne oklope, kako marširaju putem, ali ovo je, na žalost, daleko od istine. Iako su bili široke ruke kada je uživanje bilo u pitanju, Rimljani su se ipak pokazali kao dobri domaćini, pa čak i škrtice, kada je bila u pitanju oprema za njihovu vojsku. Naime legionari su bili sve, samo ne jednoobrazno obučeni, sve što je moglo da se koristi koristilo se dok ne bi bilo beznadežno zastarelo ili postalo neupotrebljivo, tako da je uobičajeno bilo videti legionare u različitim oklopima i sa različitom opremom. Ovde ćemo pokušati da opišemo opremu i odeću običnog legionara od glave do pete.

[attachment=1]

ODEĆA

Donji veš (Subligaria)

Donji veš legionara se sastojao od pamučne tkanine koja se obmotavala oko prepona.

Tunika

[attachment=2]

Poznata Rimska tunika koja se nosila ispod oklopa.

Šal ( Focale)

[attachment=3]

Parče vunene tkanine koje su legionari nosili oko vrata kako ih ne bi nažuljao oklop odnosno šlem.

Pantalone ( Braccae)

[attachment=4]

Napravljene od vune, nošene su u hladnijim delovima carstva ispod tunike.

Sandale (Caligae)

[attachment=5]

Jedan od najprepoznatljivijih delova legionarske odeće, po kojoj je nazvan i jedan car. Pravljene su od kože i na đonu su imale gvozdene eksere koji su imali tri funkcije: da pojačaju same sandale, da obezbede legionaru bolje prijanjanje na vlažnom zemljištu i da mogu da se iskoriste kao oružje to jest da njome legionari nanesu protivniku rane gazeći ih.

Ogrtač

[attachment=1]

Postojale su dve vrste ogrtača koje su noslili legionari. Prvi je bio zvan Sagum i bio je pravljen od neprane vune zasićene lanolinom što ju je činilo vodootpornom. Sagum je bio jednostavnog četvrtastog oblika i oko vrata se pričvršćivao pomoću metalne šnale. Gotovo uvek je bio obojen u crvenu boju. Druga vrsta ogrtača je zvan Paenula i veoma je sličan ponču.

Kaiš ( Cintus)

[attachment=2]

Nosio se oko pojasa i na njega je kačen nož. Osim toga je služio i za označavanje čina među legionarima, što se videlo po broju ukrašenih visećih kožnih remenova.

ZAŠTITNA OPREMA

Šlem ( Galea)

Razlikujemo nekoliko vrsta rimskih šlemova koji su se nosili u različitim periodima republike odnosno carstva:

   - Rani Montefortino, korišten posle 300 godine stare ere do cca 5 godine nove ere.

[attachment=3]

   - Kasni Montefortino, korišten uporedo sa starijim tipom do 5 godine nove ere.

[attachment=4]

   - Hagenau ( Coolus), korišten od 25 godine stare ere do ranog drugog veka nove ere.

[attachment=5]

   - Rani Weisenau ( Imperijalni Galski) koji pretstavlja modifikovani tip Hagenaua, korišten uporedo sa njim.

[attachment=1]

[attachment=2]

   - Kasni Waisenau ( Imperijalni Italijanski), korišten od početka drugog veka nove ere do propasti Rimske Imperije.

[attachment=3]

NAPOMENA: Ovo nisu zvanični nazivi šlemova koji su se koristili u Rimskoj vojsci, već njihovi nazivi prema mestu njihovog nalaska, osim toga postojao je veliki broj varijacija osnovnih šlemova sa sitnijim razlikama koje su dodavali oružari samih legija. Takođe se često koriste oznake A, B, C, D... za označavanje šlemova sa ovim sitnim razlikama, pa nije čudno pronaći šlem sa oznakom Imperijalni Galski tip A.

Verižna košulja (Lorica hamata)

[attachment=1]

Verižne košulje su jedini deo oklopa koji je korišten od početka Rimske republike pa do pada carstva. Ona je činila standardni oklop legionara, kao i pomoćnih trupa. U početku su bile izrađene od bronzanih prstenova, a kasnije se rade od gvožđa. Prstenovi su bili prečnika 5 do 7 mm i pravljeni su od žice prečnika do 2 mm. Iako je njihova proizvodnja bila mukotrpan i dug proces jer se košulja za jednog legionara sastojala od oko 30.000 pojedinačnih prstenova, smatralo se da uz dobro održavanje oklop može da se koristi i nekoliko decenija. Vremenom se i ova vrsta oklopa menjala, ali su se promene sastojale od produženja rukava i dodatnog sloja na ramenima koji je za osnovni oklop bio spojen kukama.

Oklop od pločica ( Lorica squamata)

[attachment=2]

Ovo je takođe bio jedan od prvih oklopa legionara, a sastojao se od bronzanih, odnosno gvozdenih, pločica koje su bile prišivene na tkaninu po preklapajućem sistemu. Ovaj način izrade je omogućavao da pločice budu veoma tanke ( 0,5-0,8 mm), a kako su se preklapale pretstavljale su slojeviti oklop i pružale dobru zaštitu svojem korisniku. Pločice su bile dimenzija od 6,3x9,5 mm ( male) do 5x8 cm ( velike), ali su najčešće korištene pločice srednjih dimenzija 1,3x2,5 cm. U zavisniosti od veličine pločica na njima je bilo od 4 do 12 rupica kojima su prišivane za tkaninu ispod njih, kao i za međusobno povezivanje. Pločice srednje veličine su imale 6 rupica ( dve na vrhu za prišivanje i dve blizu vrha sa strane za povezivanje sa susednim).

Segmentirani oklop ( Lorica segmentata)

[attachment=3]

Najpoznatiji oklop rimskih legionara je korišten od oko 9 godine stare ere pa do kasnog trećeg veka nove ere. Ovaj oklop se sastojao od međusobno spojenih metalnih traka debljine do 1 mm koje su se preklapale i pružale odličnu zaštitu. Sam oklop je mao dva dela i to jedan koji je štitio grudi i stomak i drugi deo koji je štitio ramena. Izrada ovog oklopa je bila lakša od izrade košulja, ali je bio veoma skup i težak za održavanje što je dovelo do njegovog izbacivanja iz upotrebe. Tokom njegovog korištenja je prošao kroz nekoliko modifikacija, tako da su danas poznata tri tipa ovog oklopa nazvana po mestima njihovog pronalaska. To su tipovi Kalkriese, Corbridge i Newstead. Sumnja se da postoji i četvrti tip čija se slika pojavljuje na jedno teško oštećenom stubu pronađenom u logoru Alba Iulia u današnjoj Rumuniji, ali nije potvrđena nalaskom .

Oklop za ruku ( Manica)

[attachment=4]

Ovu zaštitu za ruku su počeli prvo da nose gladijatori, a kasnije i legionari. Pretpostavlja se da su korištene od 21 godine nove ere sve do propasti carstva. Manica je bila sastavljena od međusobno spojenih metalnih traka i veoma je slična segmentiranom oklopu, tako da je ličila na njegov nastavak. Metalne trake su bile širine od 25 do 30 mm i debljine 0,35 do 0,5 mm, a bile su spojene sa jednim do dva kožna kaiša sa unutrašnje strane, koji su išli od vrha do dna.

Grev

Zaštita za potkolenice je korištena od početka republike do Marijevih reformi i njih su nosili teški pešaci ( principi i hastati) i to uglavnom jednu koja im je štitila desnu nogu. Posle Marijevih reformi legionari nisu nosili ovaj deo opreme.

Štit

Legionari su tokom vremena koristili dve glavne vrste štitova, to su bili Scutum i Parmula ( Parma).

Scutum

Postoje dva glavna tipa ovog štita, a to su republikanski i imperijalni. Oni su se razlikovali po obliku i načinu izrade, dok su bili sličnih dimenzija.

Republikanski scutum je bio ovalnog konveksnog oblika, izrađen od dva sloja međusobno zalepljenog drveta preko kojeg se sa spoljašnje strane nalazilo platno, a preko kojeg se nalazila ofarbana kravlja koža. U sredini štita se nalazio umbo od metala koji je služio za odbijanje napada strelama i kamenicama. Obod štita je bio ojačan metalom kako ne bi došlo do njegovog rascepljivanja u borbi. Sa unutrašnje strane su štitovi imali kožne trake kojim su se učvršćivali za ruku u borbi, dok su te trake na maršu služile da se štitovi okače na leđa radi lakšeg nošenja.

[attachment=1]

Imperijalni scutum je bio četvrtastog konveksnog oblika, a bio je izrađen od više drvenih traka koje su se preklapale a zajdeno su bile spojene lepkom. Ova vrsta scutuma je bila visine oko 1,06 m i širine 86 cm, a kada se merila širina koju je štitio ona je iznosila 66 cm. Obod je takođe bio ojačan metalnim trakama. Njihova debljina je iznosila 5 do 6 mm i bili su veoma lagani. Kao i njihovi prethodnici imali su umbo i kožne trake za nošenje.

[attachment=2]

Parmula

[attachment=3]

Prvi štitovi koji su korišteni za vreme Rimske republike su bili Parmule ili Parme. Oni su bili okrugli, prečnika oko 90 cm, napravljeni od nekoliko slojeva drveta. U sredini su imali umbo, a obod im je bio ojačan bronzom. Uskoro su zamenjeni sa scutumom.

NAORUŽANJE

Bodež ( Pugio)

[attachment=1]

Bodež je pretstavljao pomoćno oružje svakog legionara. Nekada se mislilo da je korišten i za sečenje hrane, ali je kasnijim istraživanjem ovo opovrgnuto. Korišteni su od prvih dana republike do pada carstva, a bili su napravljeni od bronze, odnosno gvožđa. Bili su dužine od 18 do 28 cm i širine 5 i više cm. Debljina oštrice je u početku bila oko 5 mm, da bi se kasnije smanjila na 3 mm. Osim toga vremenom je doživeo još promena, koje su se odnosile na drugačije osmišljen balčak i njegovo povezivanje sa oštricom.

Mač

Tokom postojanja Rima, korištene su dve vrste mačeva. Poznati Gladius i manje poznata Spatha.

Gladius

Prvi gladiusi su se pojavili u naoružanju legionara oko 3 veka pre nove ere. Tada su bili poznati pod imenom Gladius Hispaniensis ili Španski mač. Efikasnost ovog oružja su rimljani prvo osetili na svojoj koži, da bi ga potom, po osvajanju Iberijskog poluostrva, uveli u svoje naoružanje. Glavni način borbe sa ovim oružjem je bio bodenje, ali je bio pogodan i za sečenje. Danas su poznata četiri tipa standardnog gladiusa, nazvana po mestima njihovog pronalaska.

   Gladius Hispaniensis koji se u naoružanju nalazio od 200 godine pre nove ere do oko 20 godine nove ere. Dužina njegove oštrice je bila od 60 do 68 cm, dok je dužina celog mača bila od 75 do 85 cm, a širina oštrice 5 cm. Težina ovog gladiusa je iznosila oko 900 grama sa drvenom drškom i on je bio najteži od ova četiri tipa.

[attachment=2]

   Mainz se koristio od oko 13 godine nove ere pa do kraja imperije. Bio je dugačak 65 do 70 cm, sa oštricom dužine od 50 do 55 cm. Sečivo je bilo široko 7 cm, a njegova težina je bila oko 800 grama sa drvenom drškom.

[attachment=3]

   Fulham se koristio od oko 43 godine nove ere i često se naziva fulham-Mainz tip jer  su veoma slični. Iste su dužine, samo je kod fulham tipa širina oštrice smanjena na 6 cm, a samim tim i težina na oko 700 grama.

[attachment=4]

   Pompei je bio najpopularniji tip gladiusa i ujedno najkraći od svih. Njegova dužina je bila od 60 do 65 cm, dok je na oštricu otpadalo 45 do 50 cm. Širina oštrice je bila široka 5 cm, dok je njegova težina bila oko 700 grama. Osim toga njegov vrh je bio šiljatiji i stoga pogodniji za bodenje.

[attachment=5]

Spatha

[attachment=1]

Prve spathe su uvedene u naoružanje rima tokom ranog perioda carstva i to prvo u pomoćnim jedinicam akeltske konjice. Naime keltski ratnici su nastavili da nose svoje mačeve i tako uveli ovo oružje u sastav rimske vojske. Spatha je počela da zanmenjuje gladius postepeno od kraja drugog veka, da bi vrhunac doživela početkom trećeg, kada je skoro u potpunosti zamenila gladius. Dužina sečiva je bila od 60 do 85 cm, dok je dužina celog mača bila od 70 do 95 cm. Istovremeno je širina bila oko 4 cm.

Koplja

Legionari su koristili nekoliko vrsta kopalja tokom republike i carstva.

Hasta

[attachment=2]

Kako je Rimska vojska vukla korene od Grčkih hoplita, tako su i legionari u početku bili naoružani dugim kopljima, Hastama dužine do 2 m. Tokom republike ova koplja su počela polako da uzmiču pred pilumima i verutumima, da bi ih zadržali samo triari, kao najstariji i najiskusniji ratnici u sastavu legije, dok su hastati i principi dobili nova koplja.

Veritum

[attachment=3]

Veritum je bacačko koplje koje su nosili Veliti, odnosno legionari zaduženi za započinjanje čarke sa neprijateljem i njegovo oslabljivanje pre ulaska glavnih delova legije u borbu. Sama koplja su bile dužine oko 110 cm i imala su gvozdeni vrh.

Pilum

[attachment=4]

Ovo koplje pretstavlja jedno od najgenijalnijih oružja u sastavu Rimske vojske. Ono je vilo napravljeno iz dva dela, metalnog vrha dužine oko 70 cm i drvenog držalja dužine oko 140 cm. Njegova genijalnost leži u metalnom vrhu prečnika oko 7 mm koji se završavao sa šiljkom u obliku piramide. Naime prilikom napada na neprijatelja legionari su bacali ova koplja na njih a zahvaljujući svojoj konstrukciji ona su se u udaru savijala ( vrh9 i time onemogućavala njihovu ponovnu upotrebu. Osim toga mali vrh je, u kombinaciji sa težinom od 2 do 5 kg, imao veliku probojnu moć te je stoga probijao neprijateljske štitove i savijao se i samim tim prisiljavao neprijatelja da odbaci svoju zaštitu. Legionari su uglavnom nosili dva piluma i to jedan lakši i jedan teži, a bacali su ih neposredno pred juriš na naprijateljsku liniju. U nekim slučajevima su korištena i kao oružje za blisku borbu, naročito pri odbijanju iznenadnih juriša. Maksimalan domet ovih kopalja je bio oko 30 m dok je efikasn bio od 15 do 20 m.

Luk ( Sagittarii)

[attachment=5]

Rimski strelci s koristili asimetrične kompozitne lukove kod kojih je donji kraj bio kraći od gornjeg. Zajedno sa velitima su započinjali čarke, a zatim su neprijatelja zasipali kišom strela pred juriš legionara.

Plumbata

[attachment=1]

Legionari u kasnom periodu carstva su koristili još jedno bacačko oružje, a to su bile plumbate. Plimbate su bile male strelice otežane olovom koje su se bacale na neprijatelja iz ruke. Bile su različitih veličina i oblika, sa olovnim tegom koji se nalazio iza šiljka, po čemu su dobile ime. Svako legionar je nosi po 5 ovih strelica, u posebnim pregradama sa unutrašnje strane scutuma.

OSTALA OPREMA

Sarcina

[attachment=2]

Ono što je za današnjeg vojnika ranac, za Rimskog je bila sarcina. U početku je veći deo opreme legionara nošen u posebnim kolima, a posle reformi Gaja Marija u cilju skraćivanja provijantske kolone, svaki legionar je na svojim leđima nosio mnogo više opreme ( sve u svemu oko 40 kg), tako da odatle potiče naziva Marijeve mule.

[attachment=4]

U Sarcinu su ulazile sledeće stvari:
   - Furca ( dve drvene motke povezane u obliku krsta na koje se kačila ostala oprema)
   - Loculusa ( torba u kojoj se nalazila odeća, pribor za odžavanje higijene  i privatne sitnice svakog legionara)

[attachment=3]

   - Patera ( posuda za jelo)
   - Jedan mali lonac za kuvanje
   - mali kramp
   - ašovčić
   - kožna posuda za vino ili vodu ( već po afinitetima pojedinog legionara)
   - mali ražanj
   - vreća sa hranom za tri dana ( mada neki pisci navode i za 15, ali to je sigurno preterivanje)
   - 1 Sudis ( kolje koje je služilo za utvrđivanje ili pravljenje prepreka)

[attachment=5]

Motorista, tema u tvom dobro znanom stilu. :klap
Jedna napomena. Sačuvaj slike ove teme u jednom foledru na tvom hardu.
Ko bi ga znao, kada se konačno bude rešilo ovo sa slikama postoji mogućnost da one nestanu.

Hvala, hvala, slike su sačuvane. ;)

[attachment=1]

Motorista - Izvrsno!!

Uvijek sam bio u uvjerenju da su pletene zicane kosulje bile "izum" srednjeg vijeka.

Kako je izgledala borba? Ja lično mislim da je bio štit do štita i probadanje preko njega ili mačem između štitova.

 :klap
 Kako si nas i navikao, kvalitetno.

Mnogo složenije nego što čovek može da zamisli. Nije to bila obična makljaža, pa ko koga omlati. Rimljani su do takve perfekcije razvili način borbe, da je i danas mnogi smatraju umetnošću.

Hvala vam na pohvalama, trudim se. ;)

http://www.youtube.com/watch?v=a5f7RovSbmc

A napad je izgledao otprilike ovako.

http://www.youtube.com/watch?v=tzn3xsHivO8

Motorista, teško da je baš izgledao ovako. Ovo je više zezanje za publiku. Kad pukne linija manipule ili kohorte propade bitka  ;). Osnovna taktika je bila da se teška pešadija polako primakne neprijatelju, a veliti izazovu neprijatelja da jurne na kohortu. Time izmoriš neprijatelja, jer on prvi juriša, raspe mu se linija i gustina štitova, i zalete se sami na bačene pilume  ;D

Motorista, ne slažem sa tobom kad pominješ da je rimska vojska bila opremljena kupus opremom. Naročito ne posle reforme Gaiusa Mariusa, tad su Rimljani imali najunificiranuju vojsku u svojoj istoriji, osim strelaca koji su bili najamnici iz raznih naroda. Pa ni tu nije vladala neka posebna različitost u opremi.

Niko ne kaže da su legionari imali kupus opremu, već da su koristili sva moguća sredstva dok je njihovo korištenje bilo svrsishodno.

И ја исто.
Има одлична сцена у првој епизоди серије "Рим" - у којој је пуно пажње посвећено историјским детаљима.
У сцени борбе са галима, римљани стоје у линији, штит до штита и боду мачевима између штитова. У паузи напада, центурион пиштаљком сигнализира да први ред оде на зачеље, одмора ради. Гали не успевају да пробију одбрану.

Али највеће предности римљана су биле:
- унифицирана опрема и тактика војника
- професионални војници и дисциплина
- распоређеност у јединице и ланац командовања.

Ако погледамо неке од највећих римских пораза - Теутенбуршкој шуми, пораз IX легије у Британији - су биле заседног карактера, те се римљани нису могли поставити у формацију и успоставити команду над целом формацијом. Против истих противника у Британији, следећа битка је била више масакр противника, који није могао да разбије румску формацију.

Malo taktike kohorte, sve se jasno vidi

http://www.youtube.com/watch?v=rulY9PXmKnA

Malo taktika cele legije

http://www.youtube.com/watch?v=0wQ_6cVXTQk


Ovo je fino objašnjenje organizacije legije, posle Mariusove reforme.

http://www.youtube.com/watch?v=Ndh3b9wC-A0

http://www.youtube.com/watch?v=BzTt2uKUhYk

http://www.youtube.com/watch?v=hkEO1NpSyQ8

Igraju se ljudi Legio X Fretensis.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=6]

https://youtu.be/UIRS_PMeVVY

https://www.youtube.com/watch?v=ioqSlJbgnK0

Evo filma koji se pojavi u Europa Barbarorum 2 modu za Medieval 2 Total War, u izradi kojeg ucestvuje moja malenkost  ;)

U pocetku imate italske saveznike, rane rimske hoplite i macevaoce, da bi ste posle osvajanja Sicilije i Prekoalpske Galije otkljucali rimske legije kakve opisuje Polibije; trijarije, principe itd. Posle pojave izuzetno jakog generala i latifundija u Italiji, otkljucavaju se Marijeve legije, i pojavljuje se gornji filmic. U njemu mozete videti antisenjane, evokate, prvu kohortu itd.

https://youtu.be/y1GsB1SSMVg

https://youtu.be/qTtaDXKHB_s

https://youtu.be/fQXkokRE8K4