PALUBA

Haubicu M-30 kalibra 121,9mm razvila je konstruktorska ekipa predvođena Fjodorom Fjodorovičem Petrovom u  KB MZM (Konstrukcijski Biro Mašinostroitelni Zavod Motovilišinski) u godinama 1937-38. Posle testiranja haubica je primljena na službu 29. Septembra 1939 pod nazivom “122mm divizijska haubica model 1938 (M-30)”. Haubica je bila jednostavne konstrukcije i dobrih taktičkih karakteristika te bila jako popularna među svim posadama zbog pouzdanosti, jednostavnosti i manevarskih sposobnosti.

Serijska proizvodnja počela je 1940 godine u Zavodima Br.92 i Br.9 (UralMaš). Več 1940 godine proizvedeno je oko 500 komada. Na dan Njemačkog napada na Sovjetski Savez u operativnoj upotrebi sovjetskih jedinica nalazi se več oko 2000 komada i predstavlja u to vreme samo manji procenat haubica koji postepeno raste prema kraju rata te ubrzo postaju najbrojčani artilerijski sistem crvene armije.. Sve u svemu do kraja proizvodnje 1955 godine proizvedeno je 19.266 komada od čega je do kraja rata proizvedeno 17.826 komada.

Tokom 2.svetskog rata te su haubice u upotrebi u svim frontama i armijama te su bile u upotrebi praktički svih pešadijskih divizija te u artilerijskim jedinicama rezerve STAVKE. Tokom rata veči broj tih haubica biva zapljenjen sa strane finaca i njemaca, koji i proizvode veči broj municije a neki njihovi primjerci služe in a Atlanskom zidu.

Poslije rata prodavane su širom svjeta te služe u i ratovima na bliskom istoku (Egipat i Sirija).


Taktičko-tehničke karakteristike 122mm divizijske haubice  M-30:

Kalibar:   121,9mm
Težina projektila: 21,76kg (visoko eksplozivna granata)
Početna brzina projektila: 515m/s
Maksimalni domet:  11800m
AP sposobnosti sa odstojanja 1000m: od 100mm do 120mm sa kumulativnom granatom
Brzina paljbe: 5-6 granata na minutu
Vertikalni ugao paljbe: od -3 do +63,5 stepeni na horizontalu
Horizontalni ugao paljbe: 49 stepeni (24,5stepeni na svaku stranu)
Težina u borbenom položaju:  2450kg

Težina u transportu: 3100kg
Vreme iz transportnog u borbeni položaj: 1-1,5min
Posada: 8 vojnika
Transport: 6 konja ili 2,5t kamion
Maksimalna brzina transporta: 50 km/h

[attachment=1]

Ajde da ja postavim nesto fotografija makedonskih M-30 haubica.
Inace dobili smo ih kao donaciju iz Bugarske u kolicini od 108 komada. Ne znam kolko ih je sada operativno, verovatno je deo povucen i rashodovan, deo se cuva u rezervi a deo jos aktivan.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Makedonske "ljepotice"
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Trpe,ako se ne varam,Bugari najavili 150 haubica i isto toliko tenkova,za da potom (na nas zahtev) isporuce 114 ili 115 haubice.,medjutim svi da budu remontirane,opremljene sa po 1 borbeni komplet municije,rezervnih delova,alata i pokretne radionice???????mislim da je bilo tako......ali mozda njih je 108.Ovo sta sam napisao procitao u novine i vojni casopis Odbrana.

jedna ''ratna'' slika M-30....(koliko imama saznanja,na internetu ima samo 2 slike M-30 u sluzbi ARM od sukob 2001god)
[attachment=1]

@Leopard
Nasao sam na vise mesta podatak o 108 haubica M-30. Moguce je da su toliko isporucene od 150 najavljenih.

U prvobitnoj ponudi su bile 150 orudja call.122 i call.152mm, a u konacnoj verziji su isporucene samo 108 haubica 122 mm sa rezervnim delovima i B/K

108 haubica je 6 divizjona po 3 baterije po 6 cevi..
Respektabilna snaga. Možda zna tko, koliko je od tih divizjona aktivnih?
LPB

U strukturi ARM postoje dve aktivne i jedna rezervna brigada. U svim tim brigadama postoji po jedan artiljeriski bataljon opremljen sa haubicama M-30 122mm ili M-101 od 105mm i minobacacima UBM-52 od 120mm.
U ARM postoji i jedan samostalni "Samohodni artiljeriski bataljon 155mm  (zvanicna oznaka bataljona, iako nemaju takva orudja) koji ima dve haubicke baterije (naoruzanje je ili M-30 ili M101, nisam siguran).
Ostalo je sve u rezervi ili izbaceno iz naoruzanja, dok je deo ostavljen po kasarnama kao eksponat.

Тrpe,mislim da SHAB 122mm u kasarni u Velesu imaju M-30.To su moja saznanja,i i pisalo tako u casopisu Stit,kad je bilo ono gadjanje na nivou armije....za najbolja baterija dodelivali su Preodno znamence(neznam ovo kako da prevedem)

"prelazna zastava" ;)

OK Leopard, to sam i pretpostavljao, nego ne znam sta imaju rezervni bataljoni u prvoj, drugoj i trecoj (rezervnoj) brigadi.
Na web sajtu MORM-a kaze se za sve brigade da imaju po jedan rezervni artiljeriski bataljon, a sa obzirom da (po brojnom stanju od 2001 godine) ima 108 haubica M-30 i 36 haubica M-101, ne znam kako su rasporedjena ova orudja.

OF Topic -Izvinite..a dali mozda znate koje haubice su bili u igri da nam doniraju Bugari one 152mm?

Sa obzirom da bugari imaju D-20 haubice, verujem da se radi o njima.

Znaci mozno je da su te?Hvala...a za drugo pitanje ne bi mogao da ti odgovorim  :-X

jos poneka slika.
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Prva informacija je bila o haubicama 155mm,pa kad su malo strucniji ljudi napisali da bugari nemaju taj kalibar,onda su "strucni civili" u MO poceli da vrdaju pa nikad nisu iznijeli konkretni podatak,a na pisanju stampe da nam "bugari poklanjaju haubice koje nemaju" oni odgovaraju da "smo nezahvalni"Onda je delegacija MO otisla u Bugarsku da vidi sta se nudi(ministar se slikao uz haubice 122mm) pa tek onda se nasi setili da haubice bez municije su bezkorisne,pa tek onda je pocelo stvarno dogovaranje,a haubice 152mm(155) vise niko nije spomenuo.Moje je misljenje,da sa obzirom da su donirane haubice 122mmM30,spomenute haubice 152mm sigurno su bili 152mm D1,jer Bugarska je tada imala na zalihu mnogo haubica 122mmD30 i 152mmD20,ali njih nisu ni pomisljali da doniraju.

Momo, sta ces vecu glupost kada se i sada na sajtu MORM-a stoji sledece
Inace znam da se pregovaralo sa Holandijom za doniranje/prodaju izvesne kolicine PZH-2000 koji oni imaju u rezervi, pa zato je i ta jedinica dobila to ime. Ali, kao po obicaju, od toga nije nista ispalo iz ovih ili onih razloga.

Šta znače oznake na cevi haubica "CTEBA ... itd."?

Oznaka je na cirilici i pise "STEOA...", ali nemam pojma sta oznacuje

Da se nesete iz MVR, za inat bi ih pod hitno kupili i oformili samohodni bataljon,a portarol bi izjavio da su "idealni
za novu strukturu MVR"

Pise АЗОТ-/СТЕОЛ.........rekli mi da to je neka ''tecnost ili stavec je..koja sluzi za podmazivanje amortizera pri opalenja'' koje ja uzimam sa rezervom.

   

   Steol je tečnost kojom se puni povratnik hidraulične kočnice artiljerijskog oruđa.

[attachment=1]

koliko ih je imala JNA

Radio sam naravno i na ovim haubicama,antikorozivno ,peračke radove naravno .Ne sjećam se broja oružja koja su se radila ,ali mi je u glavi ostalo da su sva imala onaj stari tip kotača sa velikom felgom i punom gumom .Na jednoj su bacili ta kola ,pa su stavili nešto kao što ode ima na slikama u izobilju.
Priznaćete odma bolje i modernije izgleda.
Inače ja sam to uvijek zvao M38.

Evo ove haubice na platou Vojnog muzeja u Beogradu:

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

ova prva slika, jel to ceski ili poljski? i dal je to samo preinaka ili je proizvedna tamo

Oznaka je poljska. Oni koriste wz, a česi vz.

Proizvedena je u Poljskoj, 1952. godine.

ex jna ili od istocna germanija

 Хорватия — 43 М-30, по состоянию на 2007 год

Ex JNA odavno van uporabe, inače DA SE ZAPAMTI u RH od "istočna Germanija" ne dojde niti eden komad na oružje, samo dolame i oni smešniot šlemovite...

 LP

Čekaj, za u HR nisu bile one ružne DDR zimske uniforme i kalaši u 5,45?

Како что ГоцеМК  говори, одни доламите... (uniforme) и они смешние шлемовите (Smešnie čelade) от ДДР. Значи не борбени материјал. Хрватска је касније добила много тога. Ниједно крупно арт. оруђе Словенија није добила, а М-30 мислим да није добио нико. Било је потребно модерно, лако арт. оруђе. Не теже од Д-30, 122мм.

Što se tiče exSFRJ,prema tablici u topicu ''Strana vojna pomoć......''dobiveno je 220 oruđa 122mmM30,gde su završile,ne piše,ali u devedesetim godinama JNA ih nema ni u aktivi ni u rezervi :nervoza
Što se tiče RH,nabavljeno je iz Ukrajine kompletna artiljeriska divizija a u njoj nije bilo haubica M30 :jok
Tokom rata u BiH viđane su takve haubice na frontu,ali nesećam se koja strana ih je koristila :udri
Što se tiče raznih podataka po raznim ''stručnim'' forumima i sajtovima,treba ih uzimati sa rezervom jer puni su neprovernih, a nekad i smešnih podataka.Tako na primjer u podacima u  ''Armije iz ex.SFRJ''ispada da naprimjer ARM ima i tenkove M84,haubice 155mmM1,bvp M80 i slično, i da dalje ne nabrajam ;D

Što se tiče haubice M30 (M38) prvobitno su partizanske jedinice ("teški" divizioni pri divizijama i artiljerijskim brigadama) bile opremljene ovim oruđima.Tačan broj ne znam,predpostavljam da je >50-60 kom(?).Posle rata poručeno je 220 kom. 1947. i sve su stigle 1948. (pre IB). JNA je 1958 imala 281 kom,1991. 260kom. VJ 2000. 89 kom.,2001. 36 kom.,2004 i 2005. je u TRZ Čačak isečeno 88 kom. ... "Arsenal br.75" 15.3.2013.(strana 10-16)

ima li u "Arsenalu" podataka o drugoj opremi?

sto se tice ove haubice u HV znam da ima njenih slika u casopisu Hrvatski Vojnik iz 90ih. porijeklo ne znam

Mислам деке и ден денеска еден руски завод произведува хаубица на база на м-30 .

Секторски навојни затварач успорава паљбу, домет је недовољан за савремено оруђе. Нико је не производи у Русији већ 60 година. Не производи се ни Д-30, далеко савременије оруђе.

Poslije 2.SR su ove haubice u SSSR i drugim članicama VU modernizovane. Veliki točkovi sa punim uskim gumama su zamijenjeni "normalnim" točkovima. Ovo je urađeno u cilju povećanja dopuštene brzine kretanja. Prvobitno je ova haubica bila predviđena i za zaprežnu i za motornu vuču, te otud i ovakvi točkovi. Poslije 2.SR je otpala potreba za zaprežnom vučom.
Jugoslavija nije modernizovala svoje haubice, vjerovatno zato što je već pedesetih izabrala američki kalibar 105mm kao osnovni za tu kategoriju oružja. U tom kalibru su bile američke M2, domaće M65, a na njega su prerađene i njemačke M18 (M18/61). Kasnije su došle i D30, tako da je ova haubica uvijek bila nekako u sijenci.

Što se tiče zavojnog zatvarača, Širokorad tvrdi da sovjetska industrija tridesetih godina nije bila u stanju da proizvodi art. oruđa većih kalibara sa klinastim zatvaračem. Mada je zanimljivo da je Carska Rusija proizvodila haubice 122mm sa klinastim zatvaračem.
Mada i kod njemačkih haubica 105mm M18, koje su imale klinasti zatvarač, on se morao ručni i otvarati i zatvarati. Tako da brzina gađanja nije bila ništa veća.
Pored toga sva art. oruđa imaju max. dozvoljeni režim vatre i to 1., 2., 3., ... minutu  gađanja. Već poslije par minuta i kod oruđa sa zavojnim zatvaračem posade mogu daleko prže ponovo napuniti oruđe nego što smiju.

вероватно техничка грешка, м65 је 155мм а 105мм је м56.

Brzina gađanja nije odvisna od brzine rada zatvarača. Ko je pucao sa 155/122 zna da se između stavljanja granate i barutnog punjenja dodatno nabiva granata u cev, da se vodeči prstenovi zarežu u cev. Na 105 granata je poluspojena i ugurava se "klasično".
Pored toga je i vađenje novih granata iz pakovanje, montiranje upaljača,  tempiranje, priprema barutnih punjenja.. zato pada brzina gađanja.

Recimo kod pripreme granata za uništenje, cilja, definira se i potrebni broj granata po cevi, i to se pripremi pre gađanja. ostale granate i barutna punjenja se ne pripremaju unapred.

bar takva moja iskustva.


Nisam radio sa navojnim, ali klinasti na M2A1 drsi kao po masti, otvaraš i zatvaraš sa dlanom.

божо, ако се 122/155 напуни, тј граната се гурне оном мотком у цев и водећи прстен се зареже у жлебове, може ли да се испразни? и како се избија граната из цеви?

Постоји избијач граната. Наврне се на мотку за чишћење и граната се, јел'те, избије...

Hvala za ispravku, pogriješio sam pri kucanju. :zid

Božo lijepo si naveo šta sve utiče na praktičnu brzinu gađanja art. oruđa.
Ali da i pored toga zamislimo da je neko pripremio 100 metaka za gađanje i stavio ih u blizini oruđa. I tad bi se morao pridržavati režima vatre, ako ne želi da ošteti oruđe. U pravili za svako oruđe ima tablica sa režimomvatre, gdje je navedeno koliko je metaka dopušteno ispaliti u 1., u 2., u 3.,... i u svakom narednom minutu.

Kod protivtenkovskih topova je bitna ta "kratkotrajna" brzina paljbe, da bi se poslije prvog promašaja što prije izvršila korektura.
Naravno ovo je bilo bitno i kod srednje i teške protivavionske artiljerije dok je postojala, ali kod zemaljske  to je bilo sporedno.

Zna li netko sastav odjeljenja u JNA?

Ког одељења? У артиљерији? Обично је то послуга оруђа (топа-хаубице-минобацач) укључујући и возача. А број зависи од типа-врсте оруђа.

Za ovu haubicu kao i za ostale tamo di sam pita. Zna li netko sastav posade

https://youtu.be/TX7O_p2PJVY

"Незгодација" са хаубицом 122 мм М30... Авганистан
[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Po osmjehu bih rekao da se nikome nije nista desilo. A moglo je, ovo je vrlo opasna situacija.
Interesantno kako je fotograf uhvatio ovaj trenutak ili je u pitanju screenshot filmske snimke?