PALUBA

Владо, ово ме је баш насмејало.

А када смо код саветника био сам на једном скупу где је "стручњак" из једне од  земаља НАТО, држао брифинг о логистици, па и о организацији војног санитета. Између осталог је говорио да осим трупног санитета они немају војне болнице, бар не велике и гломазне као ВМА, те да је то јако рационално, мало кошта и тд. Ослањају се систем цивилног здравства. Када је завршио  нас пар је остало у невезаном разговору са једним његовим помоћником, онако о свему и свачему. У једном тренутку је мало погледао лево-десно па отприлике рекао: "Не морате баш све да послушате што вас саветујемо. Није баш све добро код нас. Мој приватни савет вам је: не дајте ВМА из система војног санитета. Задржите и војна одмаралишта ако можете. Комерцијализујте их, али их не дајте изван ваше контроле. Ми сада немамо где да лечимо наше рањенике, немамо где да их пошаљемо на опоравак.  Цивилно здравство не брине о војнику, као војно. Кад си ван војске нико се не брине више о теби, бар не као у војсци."

@Džumba, da nije neki naš ''od tamo'' to rekao?  :D
Ili je samo častan i razuman čovek.

Ma on malo priča svašta ko to nema gdje da lječi ranjenike i da nema gdje da ih pošalje na opravak.

Sustina je u ovoem:

Цивилно здравство не брине о војнику, као војно

A Vojno zdravstvo se satre oko civila, pošto rade na dohodovnom principu. Zbog toga na VMA ima toliko ljudi .Stručni i sve o njima u superlativu.

jbg nije vojno ni v od onog sto je bilo (tamo gde je ostalo), ali bolje ista nego nista, tj bolje da ostane vojno a da prima i civile nego da bude obratno.

mislim bolje za vojsku tj njene pripadnike bivse i sadasnje.

jer kolio god da je guzva na VMA u civilnim ustanovama je mnogo gore.

Koji VMA.

Nekoliko puta sam se liječio (operisao) na VMA. Blagi užas. Gužva. Doktor galami na mene. Drzak. Bezobrazan.

Međutim, isti doktor, tj doktori imaju tezgu u Banja Luci. Dođu vikendom ovdje.

Budem radnim danom na pregledu na VMA, a oni mi zakažu pregled vikendom u Banja Luci u nekoj ordinaciji. I tu si ti isti doktori fini, ljubazni i prijatni. Ne viču, smješkaju se. Primaju i marke i eure. Kad rade za dinare nešto su živčani.

Slozio bih se sa konstatacijom da je ipak i ovo V od vojnog zdravstvenog osiguranja ipak bolje od od civilnog (od koga ponekad nema ni C), ali ima nesto neshvatljivo sto mi se dogodilo prosle godine na VMA.

Otisao sam na operaciju, uzimali mi krv na analizu i konstatovali povise secer u krvi (posledica jela nesto pre uzimanja uzorka) ipak posto sam u rizicnoj grupa a majka mi dijabeticar rekose da ce mi poslati endokrinologa da me malo posavetuje. naredni dan dolazi endokrinolog i onako gotovo sa vrata mi rece kako odmah moram na insulin, ja onako zatecen pokusah nesto da ga pitam ali on nastavi po svome. Posto je otisao i ja dosa malo sebi on ponovo ulazi u sobu ikaze kako je pogresio posto ima jos jedna u nekoj drugoj sobi koji mora na insulin a ja treba da povedem racuna o ishrani i sl. :zid :zid :zid

Neposredno pre otpustanja sa VMA glavna sestra me upozori da nikako ne probam da obujem protezu (kao da sam lud ili glup pa ne znam) ali zato mi niko ni rec nije rekao da treba na 2-3 dana da se rana previja. Ni rec ni slovo u otpusnoj listi.

Skinuli mi konce, treba par dana da sacekam pa da pocnem bandaziranje patrljka radi protetisanja oni me upucuju n fizikalnu terapiju i da tamo lezim a oni ce me pripremiti za protetisanje. Zakazuju mi prijem za 20-ak dan, dolazim a naredni dan u viziti me jedna doktorka pita sta ja trazim kod njih na odelenju. Ja jo objasnim a ona mi kaze da nema potrebe da tu budem posto bandaziranje mogu sam da radim kod kuce (kao sto sam radio i prvi put par godina ranije). Zbog toga sam protezu dobio i postao pokretan sa vise od mesec dana zaostatka.

Eto, toliko o vojnom delu, a u civilnom delu programa se lecila moja rodjena sestra i tamo niko nista nije zaboravljao da kaze, napomene i napise u otpusnu listu. Ipa se placa kesom.

Kuzma je napisao svoja iskustva s liječenja. Grozno. Nemam komentara.
Bio sam 3 puta na stolu tijekom vojne karijere i mogu reći samo najbolje za osoblje kirurgije u Općoj bolnici.

Odosmo u off, ali da kažm i ja: iskustva mog starijeg sina (kao vojnog osiguranika preko mog rada u Vojsci) sa lekarima sa VMA su više nego negativna. Ne bih o detaljima, ali verujte, da sam znao šta će mu uraditi.... :udri

Ko god se od mojih kolega i poznanika ozbiljnije lečio na VMA, nahebo je...

- moj pok. otac, zastavnik u penziji, na operaciju srca je čekao par meseci dok su civili "defilovali" pored njega i odlazili na operaciju. Kada je došao red na njega, tresnuli su mu anesteziju kao za zdrave ljude a on je bio šećeraš... ishod: infarkt na stolu.
- Kuzmin i moj zajednički prijatelj, Paja iliti Plavi, ostao je invalid posle lečenja na VMA, sada koristi ortopedsko pomagalo,
- drugi kolega operisao kičmu, operisali su ga "samo sa jedne strane" mora da ide opet,
- itd., itd...

Umalo da zaboravim, stručnjak oftamolog sa VMA mi je krnuo jaču dioptriju... sad imam oštećeno očno dno.

VMA...ljudi, bolje da ne pocinjem! Svaka cast pojedincima tamo (ali u ogromnoj manjini su) ali vecina je blagi uzas...ma ne blago nego katastofa!

Rade, koji oftamolog na VMA. Operisao sam oči na VMA.

Uh, je** te, znam da je celo zdravstvo otislo u k***, al da se VMA tolko srozala, to nisam znao.
Jedno vreme je VMA bila bog i batina za celo zdravstvo Jugoslavije i svi su se kleli u nju, a sada ovako.  :udri
Kod nas prosto ne znaju sta ce sa vojnom bolnicom u Skoplju, te izdaju delove, te je privatiziraju parce po parce. Blagi uzas.  :zid :zid

Ko će ga znati, davno je bilo. Bio sam pitomac.

Ima i lošijih, ne berri brige.
 Kada sam jednog doktora iz niške VB sreo u Baru i u razgovoru se dotakao VB, pitam ga kako se VB Niš kotira u niškom zdravstvu. Kaže:"Dok je niške Gradske bolnice, mi smo na konju."

Ma meni dobro bilo na VMA, čak sam i uspeo da pobegnem sa 14 sprata.(http://www.mycity.rs/images/smiles/43.gif)
Ali sam morao da se vratim. :)

Да ми отворимо нову тему о војном здравству.

Ја докторе и остале са ВМА познајем из два угла. Први је из угла пацијента, а други је из угла где су неки од њих били у улози мог "пацијента". Наравно, "има ги разноразличити". Нећу о томе. У целини то је установа у којој на једном месту имаш "све". Нешто је врхунско, нешто осредње, а нешто тек да се има. Врхунско је оно што и треба војсци а то је хирургија, пластична и реконструктива хирургија, ургентна медицина укључујући све врсте тровања и опекотина. Усталом "Национални центар за тровања" (или веће тако неки назив) није без везе тамо. Да сам женско избегавао бих гинекологију, педијатрију и можда још по нешто. Немају традицију у тим работама.

Лежао сам тамо пре 15-так година. На одељењу ендокринологије где сам лежао, био сам једини активни официр и сви су ми завидели на посебном третману. А и јесте било тако. Не зато што је неко ургирао за мене, него што сам био професионални војник. Мало ми је било непријатно, али се нико није бунио. А задржали су ме на испитивању превентивно јер је интерниста - ендокринолог пажљиво гледао налаз (на крају редовног систематског прегледа) и уочио једну аномалију, на коју многи не обраћају пажњу. Утврдили су да сам ја "гранични" случај и да сам здрав, али да ипак водим рачуна. Док сам лежао истестирали су ме (уз моју сагласност) на разне ендокринолошке бољке и хвала им на томе. Сада добро знам шта може да ме очекује и шта да учиним да то избегнем или одложим. Заиста сам се осећао пријатно на клиници за ендокринологију.

Пролетос ме је заболео зуб. Ја отишао да ми га изваде. Докторка каже "лако је вадити" да ми пробамо шта се спасити може. И тако ја ево већ пет месеци идем сваке друге недеље (неки пакосници кажу да је то због докторке). Тај зуб што сам хтео да га извадим је залечен, направили ми надоградњу, па поставили мост а у четвртак идем да ми ставе други мост. И све то без икакве везе. Једноствно ми се запала добра екипа.

Зато ја не бих генералисао како ВМА не ваља. Мало сутра. Да не ваља одавно тамо не би било гужве и навале. Она је ипак прављена примарно за активну војску,  не за пензионере, цивиле и др.

Да се некима помоћи не може, не може.  Да доктори греше, греше. Ко у свом занату не греши? На жалост, гршке лекара обично неког коштају живота. Да спасавају људе, спасавају и то је најважније.

Nije svaka greška za zlo. Kad postaneš greška onda te prebace na patologiju. Tamo dobiješ ceduljicu na nožnom palcu i imaš dobar tretman. Odatle pravac Cvijetna aleja i to tek košta.

Neće biti. Napravljena je za one koji plaćaju. Ostali... ako ima mesta.

Pre par godina sam lezao na VMA neki period. Ljudi su stvarno sve lepo sredili, ali... Ja neljubaznije ljude nisam upoznao. Kao da sam tamo lezao sto hocu a ne sto moram! Sve sto su radili cini mi se kao da su radili preko k.... Pored sposobnog doktora treba biti i covek! Ljubaznost ne moze da izleci, ali moze da ti olaksa sve.
S obzirom da sam bio "povratnik" na VMA mogu reci da mi je prvi put sve to izgledalo mnogo bolje...

Pa da nije doktorke @Dzumba, sigurno ne bi isao. ;D ;D ;D
Mislim da je u pitanju obucar, sigurno ne bi izao u VMA ako te boli zub.  ;) :super

http://www.youtube.com/watch?v=yt88xp5yh8w

Ima i lepsa strana VMA, na ortopediji je bila jedna strasno ljubazna i lepa seka  ;)

Раде, ја нисам никоме ништа платио а добио сам услугу. Изузимам партиципацију за зубара коју плаћају сви. И  не пада ми на памет да неког подмићујем да ради свој посао. Можда ниси мислио на то (мито) већ на чињеници да "предност" имају они који долазе на лечење о свом трошку. Ту бих се генерално сложио, мада не знам све чињенице и околности да бих доносио неки прецизнији суд. 

Nisam rekao da si ti platio.
Rekaos am da oni koji plaćaju imaju prednost. Usluge na VMA zvanično plaćaju civili i kao takvi, korisni pacijenti, imaju prednost nad vojnim osiguranicima.
Kako drugačije objasniti da za civile ima materijiala za operaciju, a za vojne osiguranike nema?

Nije mi baš najjasnije da tako dijele pacijente. Da imaju dvostruka mjerila. U sobi gdje sam ležao bila su 3 civila i prema svakom je osoblje bilo korektno, profesionalno. Nije sa strane pacijenata bilo nikakvih primjedbi. Srećom kod nas više nema vojnih bolnica odavno. Pacijent je pacijent.

Prvo je VMA otvorila vrata za civile četvrtkom posle podne, ako se dobro sećam... onda se usladio keš. Ostalo je istorija, što bi rekao neko.

Ненад ме подсети на једни одавно познату чињеницу а то је да је и лепа реч лек. Некад и најбољи. Охрабрење и подршка, управо од лекара су важни. Најважнији у почетку.

Управо на ВМА на помињаном одељењу сам уочио да се добри лекари издвајају управо по способности да комуницирају са болесником, да га саслушају, утеше и када му не могу помоћи. У време док сам лежао било је оних болесника који су стално нешто "закерали" и жалили се на све могуће и немогуће бољке. Неки су дозлогрдили не само докторима него и нама болесницима. Рекли би "досадни људи". Беше био један доктор око кога су се пацијенти "отимали". Ја сам запао код њега. И схватио сам зашто.  Дође тако једна од оних умишљених болесница код њега па почне да кука... боли је ово, па оно... Већина доктора код којих је већ била је откачили, помало грубо - " ма није вам ништа, немојте да досађујете.."  и готово, оде. Он стрпљиво слуша, мери притисак, даје савете, умирује, али не даје лекове. Сутра када уђе у ходник, он право код те бабе и пита "како сте мајко, је ли вам боље", узме ја руку, мери пулс.. "добро је, види се да вам је боље"..."то је само мала слабост..." свима се дешава.." "ма само ви дођите". И тако сваки дан, никад није покушао да је избегне иако формално није била његов пацијент. После недељу дана та жена, се смирила, стварно се види на њој да јој је боље, а ништа јој он није давао од лекова. Тај лекар је данас један од начелника клиника, доктор наука, професор и још увек је јако љубазан и приступачан.

To mi liči malo na situaciju u Slovenačkom zobozdravstvu.
Prednost imaju oni, koji sami plačaju, ali ipak na kraju daš i zdravstvenu karticu, da je povuče, kao u smislu ažuriranja podataka... a ako zbrojiš 2+2 vidiš, da jednom ti platiš zubaru i jednom još država.

Nije loše.

LPB

Sto meni ne zapade neki takav da mi je da znam... U stvari znam al aj sad da ne skrecem sa teme :)

Nerazumem zasto se cudite pa drzave nam se raspadaju zasto onda ne bi i zdravstvo!Prosle godine sam dobio uput za gastrologa jer su smnjali da imam cir,dobijem uput za gradsku bolnicu,ja odem tamo bio je 17-ti juli ona neka .adrkana lekarka kaze mi mladi gospodine dodjite 11-og oktobra,ja reko i sta dotle trebam da crknem a ona kaze imate alternativu a  to je da uplatite 7500rsd i dodjite sutra i 11h prepodne, i ja stacu uplatim lovu za to dobijem uredno priznanicu uradili to sto su trebali i to je to!!E onda sam posle toga postavio sebi pitanje zasto ja placam porez i naravno odjavio radnju!!!i sad gledam da .ajebem drzavu gde god mogu i kako mogu,a nezelim da znam kako je obicnim smrtnicima koji moraju da cekaju 11-ti oktobar.

Predlazem da se otvori topic vojno zdravstvo i da se diskusija na tu temu nastavi tamo..

Lekari vremenom oguglaju na bolesti, jer nemaju dovoljno emotivne snage ni vremena da se posvećuju svakom pacijentu. To nažalost pacijentu smeta, jer svaki pacijent očekuje nekakav specijalni tretman i imaju privid da su oni najgori slučaj za lečenje. Ako uzmete u obzir da je posao monoton, svakog dana, svakog meseca,... onda dobijamo lekare koji se u većini slučajeva prema pacijentima ophode kao mehaničar prema mašini. Šta da se radi, surova istina.

Браво Перо. Мислим да ти је анализа одлична. Још бих додао још нешто. По мом суду већина лекар мисли да су малкице изнад осталих. Сматрају се помало изабранима и одабранима, а и да им по том основу припада свега мало више, од пара до славе.

Hvala Džumba. Gledano u sociološkom i profesionalnom smislu, među lekarima i među svim drugim ljudima ima dobrih i loših. Tako da svako ima pravo da bude onakav kakav želi, tj. da nosi svoje vrline i mane sa sobom. Nažalost sujeta ne bira svoje žrtve, nego žrtva bira svoju sujetu. Mada tome ne treba pridavati pažnju, tuđa mana - tuđ teret.

Čitam ovaj Radetov tekst


pa da dodam sa moje strane
.
-moj pok. otac, zastavnik u penziji, na operaciju je čekao.....   ...tresnuli su mu anesteziju kao za zdrave ljude a on je bio šećeraš... ishod:

Izgleda da naši očevi, zastavnici, šećeraši nisu imali sreće na VMA.

A imao sam i jednu operaciju u Vojnoj bolnici u Zagrebu. Na Šalati. Ni tamo nije bilo bolje.

Imao sam jedan sistematski u Vojnoj bolnici u Sarajevu. E tamo nisam imao zamjerki.

Da ne bude bas sve toliko crno, posle ranjavanja sam lezao u VB Nis, iako su po opremljenosti daleko ispod VMA, strucnost ljubaznost i sve ostalo na ortopediji i traumatologiji je bilo za 10. Takodje par puta sam kasnije kod njih isao na kontrolu i dalje je sve bilo na visokom nivou. Dakle ovo je moje iskustvo sa njima, mozda neko ima neko drugacije iskustvo, mozda je to razlicito od odelenja do odelenja...

P.S
I zahvaljujuci preporuci ortopeda sam protetisan u najkracem mogucem roku i nikada nisam imao problema sa protezom koju mi je izradila firma po preporuci dr.Scekica i ostalih sa ortopedije VB Nis.

Ja se sećam dosta dobre hrane na VMA i higejene koja je bila na visokom nivou, mada sam odavno ležao još dok nije bilo civila.
Osoblje ko osobllje. Mada i nemam sa čim da uporedim.
To mi je Bogu hvala bila jedina hospitalizacija u životu.

Када смо код војног здравства ево једне здравствене књижице из "50-и неке":
[attachment=1]

[attachment=2]

Можда ће Упутство бити неком занимљиво.

Ево и здравстене књижице за активне старешине ЈА (ЈНА)
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Malo da osvezim temu.

Pre nekoliko dana isao na VMA kod ortopeda. Prethodno na VMC N.Beograd dobio uput. Tamo sam trazio uput za ortopeda i za strucnjaka koji ce me pregledati zbog bolova u sakama. Doktorka me savetovala da s ei za to javim ortopedu pa da me on posalje medjukabinetskom uputnicom kod neurologa posto cu tako brze doci na red umesto da me ona salje kod neurologa. Okreni obrni tako i bese sve osim ovog da cu stici pre. Zakazano mi tek za 19.04.

Pitam ortopeda (tako sam i poslednji put radio 2002.godine)  da mi da predlog za banju. Secam se prvi put kada sam dobio taj predloge rekose mi da kao RVI imam pravo svake godine po 21 dan i to do kraja zivota Nisam bas bio azuran iz raznih razloga pa eto 9 godina nisam trazio banju.

E sada ja iako vojni osiguranik nemam pravo da trazim na VMA da me upute u banju nego kao RVI treba da idem na civilnu komisiju u 27.marta pa oni ako smatraju da treba da idem onda ce mi odobriti. Sve ovo uz opasku da samo mogu da pogubim zivce sa tom procedurom.
 
Doslo neko vreme u kome vise ne znam gde koje pravo mogu da pokusam da ostvarim. Sve su izmesali - nesto na VMA, nesto u FSOVO, nesto na toj civilnoj komisiji, nesto u Opstini. Katastrofa, a posebna prica je sto mi svojevremeno rekose u Opstini da je izgleda drzavni cilj da se za pojedine kategorije sve sto vise zakomplikuje kako bi ljudi jednostavno u startu odustajali od svojih prava.


A na VMC drugarica koja radi u kartoteci na prijemu knjizica se cudi kako to da nisam bio kod stomatologa od pre bombardovanja i nije joj jasno kako nemam pojma gde mi je stomatoloski karton. I jos se ljuti. Na kraju je pristala da otvori nov kada sam joj rekao da sam od `98 imao mnogo vaznijeg posla od posete stomatologu.

Госпође на пријемном шалтеру ВМЦ Нови Београд су познате по "љубазности". Заказивање прегледа се обавља телефоном и то тако што најчешће добијаш сигнал заузећа, а када зазвони нико се не јави. Мораш бити врло упоран да ти се неко јави. Истина, овај ВМЦ је најоптерећенији због великог броја пацијената који се "ослањају" на њих, али ипак, мало смешка, љубазности и боље организације не би шкодило.

 Moj brat( p. pukovnik u penziji) je operaciju žučne kesice uradio u zrenjaninskoj bolnici. Rekao mi je da mu je tako bolje. Da ne ulazimo u raznorazne dokaze zbog čega!

Ipak nije sve tako crno. Na tom istom VMC ali na salteru gde se predaju knjizice za lekara opste prakse taj dan je radila jedan veoma ljubazna sestra.

Nekada je vojni zdravstveni sustav u bivšoj državi bio pojam u usporedbi s civilnim uz rijetke izuzetke. Mi u Puli smo uvijek nastojali dobiti
smještaj u Vojnoj bolnici. A VMA je bila nešto posebno i ako je i u Zagrebu bila izgrađena nova i odlično opremljena "zelena" Vojna bolnica
u Dubravi.

I u današnje dane imao sam priliku preko prijatelja konsultirati neke doktore na VMA u vezi dijabetesa i moram priznati da sam zadovoljan
tretmanom i pristupom tih ljudi, osobito što sam ja sada stranac. Uz njihove preporuke i neke lijekove razinu šećera sam doveo skoro u
normalu. Mislim da imaju razvijenu suradnju s vojnim zdravstvom u Rusiji (svakako i s drugim zemljama) i da su za dijabetičare od njih
preuzeli neke postupke u liječenju.

Zato mislim da je VMA još uvijek vrhunska zdravstvena institucija, ne samo u Srbiji već i puno šire, na Balkanu rekao bih. Dobro je da je dio
kapaciteta otvoren i za civile, pa u pojedinim slučajevima i za strance. Postoji i mogućnost lječenja za građane iz dijaspore.

Морам признати да се стање на ВМЦ Нови Београд поправило. Сестре су љубазније, не чека се више него што је потребно. Једино се дуже чека на ултразвучни преглед срца.

Када је у питању ендокринологија ВМА сматрам да имају одличан тим. Посебно бих истакао др Зорана Хајдуковића (он је и начелник клинике) који заиста уме са пацијентима. Не само као лекар-стручњак већ као човек који има разумевање за све муке болесника, посебно старијих.

Na ovom linku sam postavio neke obrasce vojnih zdravstvenih uputnica za specijalističke preglede i/ili bolničko liječenje u vojnim bolnicama
i zdravstvenim ustanovama JNA pa ako nekog zanima da se podsjeti kako su izgledale, evo linka da ne postavljam sve ponovo:

https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,8615.msg391129.html#msg391129

Jedno pitanje. Zanima me da li se još u Vojnom zdravstvenom sustavu R. Srbije izdaju "papirante" uputnice slične ovim nekadašnjim iz
vremena JNA ili se sve obrađuje kompjuterski.

Kod nas u Hrvatskoj se dobije i papirnata uputnica ali te i izabrani doktor odmah kompjuterski zakazuje kod nadležnog specijaliste ili za
laboratorijske pretrage. Rezultate laboratorijskih pretraga doktpr koji nas je poslao dobiva direktno na svoj kompjuter, a mi pacijenti ih
možemo u papirnom obliku podići slijedeći dan u laboratoriju.

Ako postoje obrasci vojnih zdravstvenih uputnica možda netko može da postavi po neku da usporedimo.

Moje iskustvo kaze ovako. Odemkod lekara na VMC gde mi se nalazi karton, ukoliko je potrebno da me psoalje na dalje preglede onda me salje na VMA kao narednu zdravstvenu ustanovu. Tada mi daje papirnu uputnicu koja se verovatno ni po cemu ne razlikuje od onih koje su bile u JNA. E sad na VMA dodjem da zakazem, na salteru putem racunarske mreze mi zakazuju pregled kod odgovarajuceg specijaliste ali ipak u nekim slucajevima se mora otici i zakazati direktno. Magnetna rezonaca naprimer. Takodje na osnovu papirnog uputa zakazivanje se moze izvrsiti i telefonom. Moja supruga je u 2-3 navrata na taj nacin zakazala ili promenila zakazan termin.
Laboratorijski nalazi nekada moraju da se preuzmu i odnesu kod doktora koji je trazio te analize, a nekada ti rezultati budu prosledjeni direktno iz laboratorije.

U principu dosta je to sareno. A jos pre 4-5 godina je krenula prica o elektronskim zdravstvenim knjizicama koje ce olaksati sve i svasta a olaksale su samo dzepove vojnih penzionera (ne znam d ali su profesionalni pripadnici placali) za tadasnjih 600 dinara po clanu porodice (otpilike je to bilo 7-8 evra). Do danasnjeg dana to jos nije profunkcionisalo a svima koji su te godine zamenili knjizice naredne godine istice rok vazenja tih elektronskih.

Да, још се ради са папирнатим упутницама. Ипак, на специјалистичким клиникама ВМА (барем на неурологији где сам био лане) на шалтеру за пријем предам упутницу, сестра унесе податке у рачунар и код доктора идем без ње (и књижицу ми одмах врати). Кад уђеш код њега он већ има све на компјутеру. Након прегледа он куца дијагнозу и терапију и то ти одштампа и да. О тој аутоматизацији стално причају а никако да заживи. Треба ту, осим пара и мало воље самих доктора и времена да се науче да користе програме и мреже.

   U šalter sali u prizemlju VMA nalazi se odgovor na našu debatu. Ako pogledate plafon uočićete mnogobrojne kupaste lustere koji oblikom podsećaju na kravlje vima. Arhitekte su, verovatno želele tih kasnih 70-tih kada su projektovale ovu zgradu otvorenu 20.10.1981. da aludiraju da je država krava sa bezbroj vimena u kojoj svako tele nađe sebi vime i sisa, sisa u beskraj... Očigledno su ta vremena davno iza nas.

Nedavno je moj rođak, vojnik po ugovoru, imao povredu noge u saobraćaju tokom večernjih sati. Odvezao sam ga u
hitnu službu VMA i šta smo dočekali? Na prijemu nekoliko, mislim sestara, koje su pregledale na kompjuteru slike sa nečije
svadbe i relativno brzo se obratile nama. Uput koji je dala hitna pomoć (papirni) je onda ukucan u računar, doktor je brzo
pogledao i poslao nas na snimanje koje je završeno za  minuta. Posle toga gips i sve to dosta brzo posle čega se ide na kontrolni
snimak i ako je sve ok kući. NA kontrolni snima smo čekali 50 minuta, jer su radiolozi "otišli negde i nemožemo da ih nađemo",
kako se na snimku pokazalo da je prelom mnogo ozbiljniji dežurni doktor je odluči da treba odmah operisati povređenu nogu.
Tu nastupa novo ludilo sa vremenom, kompletna priprema za operaciju, snimanje pluća, vađenje krvi, EKG i sve ostale
potrebne analize su završene odmah i pacijent je bio na strečeru kako bi ga odvezli u salu, ali gospođa koja je trebala da otvori
istoriju bolesti se kao nekada Kika Bibić ( "TV bukvar", iz 1969, Serija je bila namenjena opismenjavanju odraslih), borila sa
tastaturom i nije uspevala da odštampa potrebni dokumet. Sve u svemu pacijent je otišao u salu bez tog papira koji je verovatno
završen tek lada je došao neko ko ume da radi na računaru.

Da napomenem dok smo bili u prijemu u Hitnoj službi kroz taj ulaz su izlazili mladi momci i devojke doterani i lepi za izlaz.
Kasnije sam saznao da su to studenti medicine na VMA koji tu imaju i smeštaj, pa su deca išla u grad.
To je sve ok, ali zar nisu mogli da im obezbede neki drugi ulaz/izlaz, već kroz Hitnu pomoć gde dođu ljudi koji imaju velike probleme.

Zašto ova priča? Zato što se kvalitet ljudstva na VMA u zadnjim godinama toliko srozava da polako počinju  da liče na lokalni dispanzer.

U Hrvatskoj nema vojnog zdravstva već je jedinstven zdravstveni sustav. Sve se vodi kroz centralni kompjuterizirani sustav tzv. CEZIH i tu
je obuhvačena sva primarna zdravstvena zaštita. Znači izabrani doktor opće medicine šalje za lab. pretrage elektronsku uputnicu ali ti
istovremeno i printa papirnu uputnicu. Kod specijaliste se naručivanje vrši u večini slučajeva direktno kod izbornog doktora, a za neke baš
specifične pretrage se mora ići i osobno u bolnicu. Tamo se prvo opet prijavimo na šalter s dobivenom i papirnom uputnicom i sestre dosta
toga unose u kompjuter i onda kad dođemo kod doktora specijaliste on ima već sve podatke o nama na svom ekranu. Bolnica ima svoj
mrežni kompjuterski sustav ali ne znam da li je i on umrežen s drugim bolnicama u državi, mislim da nije.

Prednost CEZIH-a je da ti doktor može napisati-poslati lijekove u sustav i ti ih odmah možeš podići u ljekarni, tu u Puli ili bilo gdje u zemlji.

Po meni je nedostatak što je HZZO propisao što sve programi za "priključenje" u sustav moraju moći, ali ima više tih tako licenciranih
programa, neki daju samo minimum, a neki i puno više. E sada kad ti dođe doktor u zamjenu tvog doktora jer je tvoj na bolovanju ili možda
na godišnjem, znaju nastupit problemi jer možda ne poznaje tvoj program. Zato bi po meni bilo bolje da postoji samo jedan program na
razini države i onda tih muka ne bi bilo. Žena mi je doktor i znam da kada mjenja nekog kolegu zna nekada imati problema kada naiđe na
drugi program jer se onda mora privikavat na njega, a posao ide sporije pa trpe pacijenti.

Valjda će i to riješiti u dogledno vrijeme.

Zanimljiva je vojno/zdravstvena terminologija u odnosu na civilno/zdravstvenu.

U vojnom zdravstvu je Uputnica a u civilnom Uput.  :)

Neko nije u pravu.........

Ravnopravnost muskog i zenskog roda na delu.

Kod nas je samo jedan naziv, Uputnica, ali mi nemamo posebno vojno zdravstvo pa je naziv jedinstven.

Da vratim temu stotinjak godina u nazad. Evo gdje je bila i kako je izgledala nekadašnja Vojna bolnica u Dubrovniku.

Razlike izmedju vojnog zdravstva i civilnog u Srbiji su vise nego evidentne. Civilni sektor koristi ZIS (zdravstveni informacioni sistem) razvijen od strane "comtrade", poprlicno bagovit i supljikav, cesto zakazuje, koci, stekce, sto upucuje da tehnicki deo nije bas odradjen najbolje, dok je sto se tice samog interfejsa ,i pojave elektronskog kartona od velike pomoci. Samo, dosta usporava rad, pogotovu na odelenjima kao sto su urgentna sluzba. Sa druge strane vojni sistem jos uvek nije umrezen, (sem VMA) obicno nema ni racunara, pa se sve kuca na pisacoj masini ili rucno pise. Sam modus osiguranja je bolji dajuci vojnim osiguranicima povlascene usluge u odnosu na civilne, sto je i u redu, samo sto ja licno mislim da bi to trebalo vaziti samo za aktivne vojnike, a ne i njihove porodice i penzionere, jer drzava ima interes da im aktivni vojnik bude zdrav i spreman. Kada je u pitanju polozaj zdravstvenih radnika u sistemu vojske on je degradiran u odnosu na civilstvo, iako su ponekad uslovi mnogo tezi. Sestra sa srednjm skolom na VMA ma 25 000 din platu, dok u civilstvu ima 31000 din, a kako cujem, i plate lekara su nize, ali se lakse dolazi do specijalizacije, tako da je to svojevrsna prednost.

Bas me interesuje koje su to povlascene usluge? Da li vojni osiguranik moze da se leci u civilnoj zdravstvenoj ustanovi, tacnije da bude upucen u civilnu ustanovu kao civili na VMA? Da li vojni zdravstveni fond salje na lecenje u inostranstvo? Da li vojni osiguranici kao i civili imaju pravo da o trosku osiguranja budu pregledani kod privatnika ukoliko im pregled ne moze biti zakazan u roku od mesec dana? Mislim da je na svako pitanje odgovor isti - NE.

Vidis, u aprilu sam dete odveo na pregled kod oftalmologa, upucen je na odredjena ispitivanja vida i sve je to odradjeno osim poslednjeg pregleda - topografija roznjace.  Aparat ne radi od aprila meseca i jos nije ni raspisan tender za popravku. Savet je da mogu o svom trosku da uradim (nije to skupo koliko sam se informisao) ali da je pozeljno da se uradi na identicnom aparatu a oni ne znaju da li neko ima takav. Naime taj aparat je povezan sa laserom za skidanje dioptrije. OK, razumem, mozda je bolja rezolucija, bolji kvalitet snimka sto verovatno dovodi do vece preciznosti u slucaju laserske operacije. Naravno nece da kazu koji je aparat, ali su mi rekli da zbog neispravnosti tog aparata ne radi ni taj laser a on je najverovatnije sledeca stavka kako rekose na ocnom kabinetu. Ja kao vojni osiguranik mogu samo da cekam ili da nekoga opljackam da bih mogao da platim tih 800-1000 evra po jednom oku na nekoj privatnoj klinici jer moje osiguranje ne poznaje ono sto je kod civilnog vec neko vreme uobicajeno.
Kada sam isao da zakazem magnetnu rezonancu, rekose da je popunjeno za celu godinu (to ej bilo pre dve godine). OK, a ako bih platio. Onda bi kaze dosli na red dosta brzo ako ste civilni osiguranik. Ne, vojni sam. E onda ne moze.

Eto dva primera koje sam ja doziveo pa me bas interesuje koje su to povlascene usluge?

Neznam da li ovo pripada ovdje.

Пензионисаном капетану девет година затвора због злоупотреба на ВМА

четвртак, 24. нов 2016, 16:49 -> 18:28
Извор: Танјуг

Специјални суд у Београду осудио је данас на девет година затвора пензионисаног капетана прве класе Горана Мојовића због оптужби да је организовао групу која је махинацијама на Војно-медицинској академији злоупотребама положаја и махинацијама у Војсци Србије оштетила државни буџет за више десетина милиона динара.

Остали припадници групе, којих је укупно 31 на оптужници, осуђени су на казне затвора од две године, или условне осуде, а неколико њих је ослобођено оптужби.

Ово је првостепена пресуда, тако да одбрана као и тужилаштво имају право да се жале Апелационом суду у Београду.

Оптужница Тужилаштва за организовани криминал терети оптужене да су фалсификовањем медицинске документације остваривали право на инвалидску заштиту, накнаду штете за учешће у борбеним дејствима на територији бивше СФРЈ, али у у поступцима решавања стамбеног питања припадника некадашње ЈНА.

Као припадници те групе оптужени су лекари са ВМА, запослени у Одељењу за стамбене послове и Одељењу у Дирекцији за имовинско-правне послове Министарства одбране, као и бивши службеници у Војсци Републике Српске Крајине и Војсци Републике Српске.

Мојовић је 2000. године пензионисан по основу трајне неспособности за војну службу, а против њега и осталих оптужених покренута је финансијска истрага због сумње да је новцем од кривичног дела купио више станова у Београду који се воде на њега, или чланове његове ближе породице, што је он на суђењу негирао.

Према оптужници, неки оптужени су новац добијали на суду, тражећи накнаде пред Другим општинским судом у Београду, док су други до средстава долазили тражећи накнаде од Градског секретаријата за социјалну и дечју заштиту.

По истим основама, додељен је и већи број станова, који су касније откупљивани и продавани, а новац су делили међусобно.

За овакве злоупотребе коришћени су лажни медицински налази и фалсификована документација.

Сумња се да су припадници ове криминалне групе контактирали са војницима некадашње ЈНА и ВРСК, који су учествовали у рату и који су подносили захтеве за добијање статуса ратних војних инвалида.

За њих су сачињавана, како се наводи, лажна уверења о болести. Онима који су тражили одштету пред судом у просеку је додељивано 1,5 милиона динара.

Према ономе што наводи Тужилаштво, они оптужени који су радили у Дирекцији за имовинско-правне послове Миностарства одбране нису оспоравали тужбене захтеве, а нису изјављивали ни правне лекове против судских одлука које су донете на штету Републике
Србије.
-----------------------
U našem narodu je ova ustanova važila za najrenomiraniju.Koliko zbog stručnosti i opremljenosti,još više zbog poštenja odnosno da ne postoje mućke.Iz ovoga gore se vidi da to nije tako i to odavno.Nadam se da među ovima nema Lala,jer oni ne potenciraju čast i poštenje. :laugh:
Ako je čovek obrazovan,pa čak ako je i pod Hipokratovom zakletvom,ne znači i da je intelektualac.

Poz.

Evo kuzma posto sam jos par dana vojni osiguranik, reci cu ti na svom primeru. Pre par nedelja sam zavrsio livenu nadogradnju zuba. Platio sam participaciju za krunicu 3800 din, puna cena je 9500 din za sve ostale. Implant zuba se placa oko 150e po zubu, i to samo participacija u materijalu, dok za civilne osiguranike je oko 80 000 din po zubu.  Takodje su sve stomatoloske intervencije besplatne, proteze za decu itd. Kada sam ja u civilnom sektoru za dete placao petovalentnu vakcinu 3500 din po komadu (primaju se tri) na VMA su se davale besplatno. Prve dve sam kupio, a za trecu sam prebacio karton na VMA gde je i sada. Moja supruga je jedno vreme bila na mom osiguranju. Dok je na civilnom zakazivala kod ginekologa dva meseca unapred, na VMC je bilo potrebno samo da se ode, i uradi se kompletni pregled za pola sata max. Lista lekova koja se izdaje na recept je sira, i lekari su slobodniji da prepisuju najbolje lekove, a ne samo one koje im fond odobri.Participacija je niza (20 din u odnosu na 50 din). Na VMA nije potrebno apsolutno nikakvo zakazivanje za vojna lica (a ni VMC) dovoljno je samo da se ode sa uputom. I mozda i najvaznije, niko vama ne moze da zabrani da se lecite gde zelite, a ni u civlnoj ustanovi. Kada sam se ukocio otisao sam na VMC karaburmu kod fizijatra. Prepisana mi je terapija, predlozena na VMC karaburma, ali sam ja zbog zatvorenog puta za BG, te kruzenja kroz borcu trazio da odradim terapije u Gradskoj bolnici u Pancevu. Dobio sam uput od strane fizijatra na VMC, otisao zakazao, i odradio terapije u Pancevu. Isto tako sam mogao od garnizonog lekara da trazim uput za gradsku  bolnicu.

Blago tebi, sta drugo da ti kazem.
Ja sam danas pokusao da zakazem produzenje terapije ali sam dobio odgovor da ne postoji ni jedan slobodan termin do kraja sledece sedmice vec da se zakazuje za decembar(verovatno za period od 05.12, pretpostavljam). Dakle da bih produzio terapiju neophodno je da istu zakazem onog trenutka kada izadjem iz ordinacije. Posto se obicno prepisuje za period od mesec dana potrebno je da imam vidovnjacke sposobnosti da bih znao kada cu tacno i u koliko sati moci da dodjem za mesec dana. Ali nebitno, ja sam ionako vojni penzioner , a ta grupacija se ionako stalno nesto buni i nikad im nista nije po volji.

Sto se tice zakazivanja terapije u civilnom sektoru tu si u pravu. Posto se i to radi preko famoznog ZIS-a (ili kako ga zdr. radnici poplarno zovu ISIS) postoje zakazivanja za svaku terapiju, i pacijent moze upasti samo za to predvidjen termin, cak i ako realno moze vise pacijenata nego sto je ZIS-om predvidjeno vi ne mozete biti primljeni, jer ne mozete biti ubaceni u sistem- toliko je prosto, i to je jedan od nedostataka tog softvera.Ja sam imao srece da je doktorka koja me je ubacila u terapije upravo dosla sa odmora pa nije imala previse zakazanih pacijenata, ali sam ipak morao da sacekam 5 dana. Sto se VMC rehabilitacije tice, tu sam za 6 godina 2 puta bio, i svaki put mi je zakazana terapija u rasponu od par dana max, oni nemaju tih elektronskih zavrzlama pa je tu mnogo lakse. Ovo drugo za zakazivanje terapija nisam bas najbolje razumeo, jel to na VMC Karaburma, ili neka druga institucija? Ako je negde popunjeno niko vama ne moze da zabrani da trazite da vas posalju negde drugde.

Ma nebitno, cinjenica je da postoje neki razliciti arsini u svakom segmentu ovog drustva. Nema to veze da li je vojska, MUP, zdravstvo, skolstvo... Eto kazes tako je na Karaburmi, ja kazem da je ovako na Novom Beogradu gde mi je karton. VMC, naravno. I nije rec o rehabilitaciji rec je o lekovima. Dakle imam lekove za nekoliko narednih dana, pokusao sam da zakazem samo da bi mi izdali recepte za novu turu lekova za narednih mesec dana. Ne moze, nema mesta, moras da budes vidovit. Ali vidovnjastvo je zakonom zabranjeno. Nije bitno to sto cu mozda 5 ili 7 dana biti bez lekova za dijabetes i hipertenziju. Kakve to ima veze.

Da ne duzim dalje, ima puno toga loseg da se kaze o vojnom zdravstvu i da navedem dosta primera iz licnog iskustva posto sam od ranjavanja 2001.godine redovan posetilac tih ustanova.
Da nije bas sve crno ima i lepih primera kao npr. overavanje recepata kako bi se lekovi mogli podici u bilo kojoj apoteci koja ima ugovor ukoliko u vojnoj apoteci nema prepisanog leka. Ima ih jos ali je malo teze prisetiti se. Negde sam ovde na forumu napisao za primer kada sam jednog dana na VMA, u Upravi za zdravstvo i Fondu SOVO sve zavrsio uz neverovatnu ljubaznost svih sa kojima sam tog dana bio u kontaktu.

Тихи, за нешто си управу (стоматолошке услуге), за нешто ниси. Ти и Кузма сте различите категорије. Ти си био активно војно лице (војник по уговору, али активни војник) а Кузма је пензионер. Пензионери су на ВМА треће категорија. Прва су активна војна лица, друга су цивили који долазе са упутом или плаћају (и упут је наплата). Пензионери су чиста дангуба и губитак за војно здравство. Са друге стране, када би пензионери отишли у цивилно здравство ВМА би се претворила и мало већу гарнизону амбуланту или цивилну болницу и постала би исто што и остале болнице (трећа лига).

Ипак, сестре немају 25 хиљада. Имају мало више, око 30.

Dzumba sestre sa visom skolom imaju oko 30 000 din, a sa srednjom oko 25 000 din, i mozda nagura do 30 000 sa dezurstvima, nocnim radom, medjutim nemaju sve dezurstva, niti nocni rad, makar sam takve informacije ja dobio. Za penzionere na VMA zaista ne znam kakav status imaju u odnosu na aktivna vojna lica. Moja supruga i cerka nisu imale nikakve probleme, cak naprotiv, imamo samo pozitivna iskustva a mislim da su ista kategorija kao i vojni penzioneri (crvena zdr. knjizica).

@kuzma u mojoj lokalnoj ambulanti zahvaljujuci E kartonu (sad pozitivna strana ZIS-a) pacijent uopste ne mora doci kod lekara za preuzimanje terapije, sem ako nema nekih promena u istoj. Dovoljno je da pozove telefonom, naruci redovnu terapiju za sledeci mesec (pozove nekih 7 dana ranije, zakaze mu se da dodje za 2-3 dana) izabrani lekar pogleda koju je terapiju dobio proslog meseca i istu prepise i za sledeci, sestra overi recepte i stavi ih u svesku recepata. Pacijenti samo dodju do saltera, podignu lekove i to je to, nema cekanja, a i lekarima je lakse jer brze mogu da odrade redovnu terapiju kada pacijenti nisu tu. U vojnom zdravstvu tog nivoa organizacije koliko sam video nema. Cinjenicno stranje je da u svim (pa i vojnim ) ustanovama fali kadar, ali da se ne dozvoljava zaposljavanje. Posebno se to izrazava u GA, gde npr za ceo garnizon Pancevo radi samo jedan lekar i za PRV i za penzionere, pa se dolazi u suludu situaciju da se zakazuju pregledi za 3 nedelje za civile i porodice prv, dok i sam lekar neretko nije u ambulanti kada ima neke druge aktivnosti.