PALUBA

Pozdrav evo več dosta toga sam pročito o talijanskim dreadnoughtima koji su bili na mediteranu konkurencija francuzima i austrijancima e sada jedino me interesira sudbina dreadnoughta "Leonardo Da Vinci ", negdije sam proćita da je potonuo zbog diverzije ali bih nekog zamolio ako može šta o tome napisati .Pozdrav :)

O tom brodu ču pisati u topicu Italijanska ratna mornarica, koji je u pripremi.
Ukratko. brod se prevrnuo nakon eksplozije 02.augusta 1916g u Tarantu. Eksplozija je pripisana A-U sabotaži, koja uzgred budi rečeno nikad nije dokazana.U eksploziji je poginulo 249 mornara. Novije teorije pokazuju da je za eksploziju bio kriv kordit u deponiji streljiva.  17 decembra 1919 brod je podignut (okrenut) sa ciljem da se izvrši popravak. Projekat je napušten pa je kao skrap  prodan 1923g.
Zastava se čuva u Sacrario delle Bandiere u Rimu.Slike spašavanja broda i brod u doku u Tarantu (okrenut)[attachment=1][attachment=2]

Kako li su nameravali da ga okrenu... u slučaju da su uspeli da ga poprave?

U brodogradnji je sve moguće,sigurno su imali plan. Okretanje se može izvršiti naizmjeničnim naplavljivanjem i ispumpavanjem odjela broda. Normalno da je potrebno na brodu izvršiti pripreme za tu operaciju. Bitno je da se brod dovede u položaj labilne ravnoteže i onda ga nije problem okrenut.

Puno hvala ML , i da ovo za talijansku mornaricu očeš li obrađivati samo ww2 ili češ dotakuti i ww1 iako tu nema puno za pisati .

Evo baš sada njuškajući o slikama tog broda naletim na ovo:

http://www.bobhenneman.info/ldvsalv.htm

nekoliko slika o spašavanju ovog dreadnouhta.

Bit če sukcesivno obrađeni periodi od 1861 pa do danas, sada spremam period 0d 1961-1915g i poprilično je obširno.

A onaj sajt je odličan, kao što sam i predpostavio  okrenuli su ga balastnom vodom i dodavanjem težine na kobilici broda.

sve 5

  Meni  AVG na linku  pokazuje da ima virusa i ne da da se otvori

Moj AVG je miran... otvara. Isključi AVG, vredi pogledati link.

Kasperski ne skviči, fotke su odlične.

Evo opet smetam i oprostite na OT ali dali možda postoje makete talijanskih dreadnoughta u ww1 .
 SRETAN BOŽIĆ.

Klasa Conte di Cavour

Ova klasa brodova je sledeča klasa iza Dante Alighieri-a, i  sastojala se od tri jedinice položene 1910 godine, a završene pred ISR 1914-1915g.
To su bili Conte di Cavour, Giulio Cesare i Leonardo da Vinci.
Dizajnirani su od strane admirala Eduardo Masdea. Glavno naoružanje je bilo 13 topova od 305mm u pet topovskih kula . Razmještaj topova je bolji nego na Alighieri-ju, ali je upitno izkorištenje artiljerije (3 topa) u srednjoj kuli.

[attachment=1]
 [attachment=2]
Brodovi su imali deplasman (puni) od 24.250 do 24.800t, dimenzije 176 (preko svega)x28 x9.4m. Imali su 4 propelera , koja su pogonjena Parsons parnim turbinama snage 30.700 do 32.300ks. Sa njima su brodovi postizali brzine od 21.6-22.2 čv. Oklopni pojas po cijeloj dužini bio je debljine 250mm.
Brodovi su naoružani sa 13x305mm, 18x120mm, 13x 76mm i sa 3 torpedne cijevi, jedna na pramcu i dvije bočno.
Broj posade je bio 1235.
Brodovi su (osim Leonardo da Vinci-a, koji je potonuo u navodnoj diverziji 1916) modernizovani pred II SR.


[attachment=3]
[attachment=4]
 [attachment=5]

Projektovanje i izgradnja

Prvi italijanski bojni brod - drednot bio je Dante Alighieri, koji je završen 1913. godine. Koncept ovog broda je predstavljao osnovu za gradnju naredne dve klase italijanskih bojnih brodova. Dante Alighieri je primat davao brzini na uštrb oklopne zaštite i imao je slabije naoružanje od svojih suparnika u drugim mornaricama sveta. Italijani su za najverovatnijeg neprijatelja u Mediteranu u nekom sledećem ratnom sukobu smatrali Francuze, tako da su nakon najave Francuza da će izgraditi dva drednota bili primorani da odgovore novom klasom drednota. Rezultat ove svojevrsne trke bila je serija od tri bojna broda klase Cavour: Conte di Cavour, Giulio Cesare i Leonardo da Vinci.

[attachment=3]

Brodovi su bili projektovani još 1908. godine ali italijanska brodogradjevna industrija ih nije završila sve do 1915. godine. To ih je učinilo da u trenutku izlaska iz brodogradilišta već budu zaostali u odnosu na svoje rivale, sa izuzetkom Francuske. Bilo je posve jasno da ova klasa brodova nema adekvatno ni oklopnu zaštitu, ni naoružanje, ni brzinu. Koncepcijski, Cavour kalsa je trebala da bude uvećana klasa Dante Alighieri, čime bi se stekli uslovi da brod dobije kvalitetnu oklopnu zaštitu, što je značilo da su Italijani bili svesni nedostataka prethodne klase bojnih brodova. Kako Italija nije raspolagala kapacitetima za proizvodnju topova većeg kalibra od 305 mm, doneta je odluka da topove ovog kalibra ugrade kao primarnu bateriju. To je automatski stavilo brod u nepovoljan položaj što se tiče vatrene moći, s obzirom da su Britanci već ugradjivali topove kalibra 343mm a Amerikanci i Japanci 356 mm. Čak su i Francuzi na bojne brodove klase Bretagne, koji su ušli u naoružanje 1916. godine, ugradili topove kalibra 343 mm.

Oklopna zaštita je bila imperativ tokom projektovanja broda, ali se na kraju ispostavilo da brod ima slabiju zaštitu od rivala. Ukupna količina oklopa iznosila je 30,2% deplasmana broda. Glavni oklopni pojas bio je 250 mm dubok. Protezao se od pramčane do krmene kupole. Debljina donjeg dela pojasa iznosila je 170 mm, da bi u gornjem delu narasla na 220 mm. Oklop pramčanog dela je bio debljine 80 mm, dok je krma bila zaštićena oklopom debljine 130mm. Horizontalna oklopna zaštita bila je podeljena na oklopnu zaštitu glavne palube (24 – 40 mm) i srednje palube (30 mm). Barbete i komandni most su imali zaštitu debljine 280 mm. Kupole glavne artiljerije su sa čela imale oklop debljine 280 mm, 240 mm na bokovima i 85 mm na krovu.

Bojni brod je pogonjen sa tri seta turbina koji su pokretali četiri osovinska voda. Cavour je imao 20 kotlova, od kojih je 8 kotlova radilo na naftu a 12 je moglo da radi na naftu ili na ugalj. Cesare je imao 24 kotlova, od kojih je polovina radila na naftu, a polovina na ugalj. Ukupna snaga koja se razvijala u pogonu bojnog broda klase Cavour iznosila je 31000 KS, što je brodu omogućavalo brzinu plovljenja od 21,5 čv.

Trinaest topova kalibra 305 mm, rasporedjenih u tri trocevne i dve dvocevne kupole, činili su osnovno naoružanje. Dve dvocevne kupole bile u montirane tako da mogu da gadjaju iznad trocevnih kupola na pramcu, odnosno krmi. Treća trocevna kupola bila je smeštena na sredini broda tako da je imala vrlo ograničene sektore za gadjanje.

Prvobitna varijanta sekundarnog naoružanja obuhvatala je 18 jednocevnih topova kalibra 120mm, ugradjenih u kazamatima i 14 topova kalibra 76 mm, koji su bili ugradjeni na krovovima kupola glavne artiljerije. Dodatnih šest topova u istom kalibru je ugradjeno na pozicijama oko dimnjaka. Svoje mesto su našle i tri podvodne torpedne cevi kalibra 450mm.

Prvi svetski rat

Tokom Prvog svetskog rata bojni brodovi klase Cavour nisu imali učešće. Bojni brod Conte di Cavour je bazirao u luci Taranto, u svojstvu komandnog broda kadm Luidjija Amedeo di Savoja. Tokom rata, nije imao nikakvih borbenih misija, jer je bilo nemoguće susresti neprijatelja na moru. Bojni brod Giulio Cesare takodje nije imao borbene misije tokom rata, dok se za treći bojni brod iz klase, Leonardo da Vinci, sve završilo 2. avgusta 1916. godine kada je nakon eksplozije potonuo u luci Taranto. Italijani su za eksploziju okrivili Austrougare. U eksploziji je poginulo 249 članova posade. Brod je izvadjen 17. septembra 1919. godine, da bi četiri godine kasnije bio prodat u staro gvoždje.

[attachment=1]

Modernizacija

Italijani su 1932. godine doneli odluku o modernizaciji preostala dva bojna broda klase Cavour. Radovi na modernizaciji su započeti već sledeće godine. Modernizacija je zamišljena kao način suprotstavljanja francuskim bojnim brodovima klase Dunkerque. Smatralo se da je jeftinije modernizovati dva broda nego izgraditi dva posve nova. To se na kraju pokazalo kao loša računica, jer modernizacija broda nikada nije mogla da ima za rezultat kvalitetniji brod od broda čije je projektovanje i izgradnja počelo istovremeno kada i modernizacija ovog prvog. U italijanskom slučaju je procenjeno da bi ulaganje resursa utrošenih za modernizaciju starih brodova bilo daleko efikasnije da je uloženo u izgradnju novih brodova klase Vittorio Veneto, koji bi u tom slučaju spremno dočekali početak rata. Italijani su bili prilično svesni nedostataka bojnih brodova klase Cavour. Stoga su doneli odluku da radovi ne budu puka modernizacija, već i rekonstrukcija. Rekonstrukcijom je izmenjeno 60% brodske konstrukcije, što je ovaj projekat činilo najvećim projektom modernizacije bojnih brodova izmedju dva svetska rata. Ipak, rekonstrukcijom se nije postiglo drastično poboljšanje u svim područjima. Brzina je značajno narasla produžetkom trupa, što je učinjeno ugradnjom novog pramca ( koji je bio duži oko 10 m u odnosu na prvobitni pramac) i izmenom mašinskog kompleksa.

[attachment=2]

Oklopna zaštita je takodje unapredjena, kao i vatrena moć, što je učinjeno ugradnjom topova kalibra 320 mm. Modernizacijom je dodato još 3227 tona oklopa. Za povećanje mase "najzaslužniji" je horizontalni oklop, gde je oklop palube povećan sa 24 na 80 mm (100 mm iznad municijskih komora), i sada se pružao preko obeju strana glavnog oklopnog pojasa. Barbete su oklopljene sa dodatnih 50 mm. Podvodna zaštita, ključni nedostatak konstrukcija od pre Prvog svetskog rata, poboljšana je ugradnjom tada novog podvodnog sistema zaštite, delom Umberta Puljezea. Sistem se sastojao od šupljih zakrivljenih pregrada koje su se montirale na dpodvodni deo trupa, gde su služile da prime udar od eksplozije torpeda na sebe i time apsorbuju silinu udara.

Modernizacijom je obuhvaćen i pogonski kompleks, gde je ugradjen posve nov sistem propulzije. Stari kotlovi su zamenjeni Yarrow kotlovima, koji su postavljeni u zasebne prostore. Ugradjene su i nove turbine, čime je snaga pogona narasla na 75 000 KS. Na probnim vožnjama brodovi su postigli brzinu od preko 28 čvorova. Ovo je bilo bitno unapredjenje, s obzirom da je ova brzina učinila italijanske bojne brodove bržim od britanskih modernizovanih bojnih brodova iz perioda Prvog svetskog rata. Kada je reč o naoružanju, uklanjanjem centralne trocevne kupole, smanjen je broj topova glavne atiljerije na deset – rasporedjenih u dve dvocevne i dve trocevne kupole. Kalibar topova glavne artiljerije povećan je na 320 mm. Dejstvo po elevaciji je povećano na 27°, što je maksimalni domet topova povećalo na 28 600 m.  Ugradjeni su posve novi topove sekundarne artiljerije: šest dvocevnih kupola sa topovima kalibra 119mm i četiri dvocevne kupole sa topovima 100 mm.

[attachment=5]

Bojni brod Cavour tokom Drugog svetskog rata nije trpeo dalje modifikacije. Potonuo je već novembra 1940. godine. Planirano je da nakon podizanja iz vode, na Cavour bude ugradjeno novo sekundarno naoružanje u vidu dvocevnih topova kalibra 134 mm i novi protivavionski topovi kalibra 65 mm, kao i radar. Ipak, do predvidjene modifikacije nije došlo, jer je za Italiju rat bio završen pre početka samih radova na brodu.  Na bojnom brodu Cesare tokom rata je izvršena modifikacija koja je obuhvatila ugradnju po dva dvocevna topa kalibra 20 i 37 mm.

Sudbine

Bojni brod Cavour je skonačo pogotkom britanskog torpedo lansiranog u napadu na Taranto novembra 1940. godine. Brod je potopljen u plitkoj vodi, da bi jula 1941. godine podignut i otegljen u Trst na popravku. Kada se Italija predala, Cavour je potopljen u samoj tršćanskoj luci. Nemci su podigli brod, da bi ga Britanci potopili u vazdušnom napadu izvedenom 15. februara 1945. godine. Izrezan je u staro gvoždje 27. februara 1947. godine.

Bojni brod Cesare je imao aktivniju ratnu karijeru. U bici kod rta Stilo primio je pogodak britanske granate kalibra 381 mm. Za sedam nedelja je popravljen, ali je u stroj vraćen tek februara 1942. godine.  Januara sledeće godine postaje školski brod, sa vezom u Puli, gde se nalazio sve do italijanske kapitulacije, kada plovi za Maltu. U vidu ratne reparacije biva predate Sovjetskom Savezu 3. februara 1949. godine.  U Crnomorskoj floti ostaje sve do 29. oktobra 1955. godine kada usled eksplozije tone u akvatoriji Sevastopoljske luke. Uzrok eksplozije ostao je nepoznat do današnjeg dana, ali se kao najverovatniji uzrok pominje nemačka mina položena tokom Drugog svetskog rata. U eksploziji je stradalo 609 članova posade.

[attachment=4]

Ovo da se ne bi pomislilo da su se ugradili nekakvi novi topovi:

"Na vrlo originalan način je bio riješen problem glavnog naoružanja: postojeći 305 mm topovi nisu se mogli mjeriti s francuskim 340 mm i novim 330 mm topovima, naročito nakon eliminiranja srednje trocjevne 305 mm kupole, dok je razvoj novih topova velikog kalibra za stare brodove smatrao neisplativim. Talijani su stoga odlučili jednostavno «raširiti» postojeće 305 mm topove do kalibra od 320 mm. Ideja je bila gotovo banalna, ali je realizacija bila daleka od jednostavne, dapače, radilo se o dosta riskantnom poduhvatu: postojeći 12-inčni topovi britanske konstrukcije bili su izrađeni namatanjem kilometara i kilometara žice na unutarnju cijev, tako da se prilikom bušenja većeg promjera trebalo skinuti nekoliko slojeva ovih namotaja, te ugraditi novu unutarnju cijev. Pri tome je mogla biti narušena čvrstoća cijevi, ali su talijanski oružari kvalitetno izvršili postavljeni zadatak: rezultat su bili topovi, koji su u više navrata dokazali svoju pouzdanost. Uz nove topove, bio je ugrađen i novi sustav za upravljanje vatrom, što je dovelo do stvaranja brodova koji su u smislu naoružanja bili konkurentni «Francuzima». "

Ovi brodovi su bili dugo u službi i zahvalni su za praćenje po raznim mornaričkim almanasima. Po literaturi postoji dosta podataka.


Evo nekoliko preseka, sa podacima i skicama.

...

Prvo iz "Almanach fur die K.und K. Kriegsmarine 1918."


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

"Weyers taschenbuch der Kriegs-flotten 1937" donosi po prvi put izgled nakon pregradnje.


[attachment=1]

Ratno izdanje "Warships of the World - Cornell maritime press" iz 1944. godine donosi sledeće podatke.


[attachment=1]

[attachment=2]

Album stranih ratnih brodova za 1951. godinu u izdanju JRM pominje i bojni brod Giulio Cesare, sada kao Novorosisk.


[attachment=1]

Italijani su ovom pregradnjom dobili najviše što su mogli. Ipak, brodovi su ostali sa slabim oklopom. Naročito je pogrešan bio pristup PTZ. Sistem Pugliese se pokazao potpuno nedelotvornim, jer moguća eksplozija nije dovodila do lomljenja unutrašnjeg cilindra od tankog lima i gušenja i rasipanja udarne sile. Cilindar nije hteo da se lomi i deformiše, već ga je udarni talas obilazio prateći put najmanjeg otpora i udarao direktno u oklopnu uzdužnu pregradu, koja je bila ovalna i pogrešno postavljena udubljenim delom prema unutra. Pregrada je, naravno, pucala i otvarala put vodi u životno važne delove broda, što je privodilo do katastrofalnih posledica i potonuća usled nekritičnih oštećenja. Fizika, čista fizika i mehanika eksplozije. Inženjeru Pugliese sedi, evo ti jedan.

A mnogostradalnom Novorosijsku je kobna bila mina. Uopšte ne verujem u diverziju X flotile MAS i kneza Borgeze. Nemci su pravili isuviše dobre baterije za paljbeni uređaj mine. Nekim čudom je ostalo dovoljno napona u bateriji stare nemačke mine, što je dovelo do BUUM i gubitka stotina života.

Prilažem i ovu efektnu foto-razglednicu bojnog broda Giulio Cesare kako uplovljava u Taranto. Snimljeno je neposredno pred početak II Svetskog rata, i primetan je novi izgled broda.

Izdanje Foto Cav. Priore iz Taranta.


[attachment=1]

Evo još malo poređenja ovih brodova pre i posle rekonstrukcije.

Pre.
[attachment=1]

Posle.
[attachment=2]

Skeniram nešto pa sam u toj akciji pronašao ovu zanimljivu stvar.

Očigledno da su primorski fotografi nakon rata imali dosta zaostalih klišea sa italijanskim brodovima od pre rata i vremena okupacije. Jedan od njih se dosetio kako da iskoristi jedan od njih u vidu uspomene iz JRM  :)


[attachment=1]

Porinuće BB Giulio Cesare 15.10.1911. u Đenovi.

[attachment=1]

dali postoje kakve slike tih brodova sa naše starne jadrana

 ;D Kakav par. Neka me neko podseti, koliko je tad trajalo sluzenje u mornarici?  ;)

[attachment=1]
[attachment=2]

3 godine. Što je bilo dobro, moj djed je u KundK služio 4... i još zakačio rat od dodatne 4

[attachment=1]

Na osnovu dostupnih fotografija, ovi kapitalni brodovi, nakon modernizacije, deluju zaista impozantno! Lepši su od bilo kog Britanskog broda.
Po lepoti im mogu parirati samo njihovi potencijalni protivnici Denkerk i Štrasbur, i kasnije Rišelje.

 

Lepi brodovi. Lepi i neefikasni.

Giulio Cesare, dejstvo glavne artiljerije 1942g.[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Giulio Cesare, august 1943g.[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Koristili su mnogo garavi barut ......

Pregled ove klase iz Weyers taschenbuch der Kriegs-flotten za 1932. godinu, pre rekonstrukcije brodova.


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=1]

[attachment=1]
"Novorossiysk" (Giulio Cesare) in Sevastopol 1949

Ne znam zasto, ali cini mi se da bi njemci cuda radili na mediteranu, da su mogli iznajmiti nekoliko brodova iz italijanske mornarice, barem jednu pristojnu flotilu za svoje potrebe.

Добро размишљаш. Него боље би прошли да су успели да заузму Француску флоту, па да се онда удруже са Италијанима.
Већ је описано како им то "није" успело.

Само размишљам.

Љуба

Kad smo tu evo i Hitlera[attachment=1]Adolf on the bridge of the battleship Conte di Cavour during the naval review H (H for Hitler). Naples, may 1938. DVX
Hitler se upravo popeo na brod i rukuje se sa Musolinijem[attachment=2]
Smotra[attachment=3][attachment=4]

Giulio Cesare pre pregradnje.

[attachment=1]

Conte di Cavour s pramca.

[attachment=2]

[attachment=3]

Dimi.[attachment=1]

Jedna s krme.

[attachment=1]

[attachment=1]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

malo presijeka[attachment=1] i jedna s krme [attachment=2]

Leonardo da Vinci - porinuće, 1911.

I vađenje 1919., posle eksplozije u toku rata. Brod je stradao najverovatnije zbog samozapaljenja barutnih punjenja glavnog kalibra.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Na slici j9znc nije brod iz klase Conte di Cavour već bojni brod klase Littorio.
Obratite pažnju na trocevne topovske kule glavne artiljerije (ima ih 3), na visoko postavljenu krmenu kulu, na sekundarne trocevne baterije pokraj glavnih topova i na jako PA naoružanje razmešteno na glavnoj palubi.

Ma nema potrebe naširoko objašnjavati. Reč je o očiglednoj omašci. Vidi se čim se vidi.

Iz Jane's Fighting Ships za 1933. godinu.


[attachment=1]

[attachment=2]

Oba broda iz klase, ali ne znam kojom prilikom je nastala ova fotografija i gde.

[attachment=1]

Napoli 1938, 5.maj. Posjeta Hitlera. Dolje dolazak hitlera na Cavur. i veća slika.[attachment=1][attachment=2]

Isti trenutci. Na palubi Cavoura.[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Pramčane kule DUCE i RE.[attachment=1]

Hvala. :)

[attachment=1]

[attachment=2]

A operaciju vađenja Leonardo da Vinci  vodio je isti onaj Gotfried von Banfield koji je kasnije je rukovodio vađenjem "Ljubljane" u Šibeniku u julu 1940. Više o tome moći ćete pročitati krajem avgusta/početkom septembra.

Mrtav link.

Mozda ovdje ima.

http://geopoliticshistoryandmedia.yuku.com/topic/2267/Bob-Hennemans-Battlecruiser-forum-is-back-online#.U7koDEDm6zo

poz.

Ćezare s krme pre modernizacije.

[attachment=1]

[attachment=1]

Još dve sa Ćezareom.

[attachment=1]

[attachment=2]

Šta je obeleženo crvenim strelicama?

Ne bih znao da kažem šta je to. Možda direktori za topove 120mm...

Nisu direktori za topove 120mm, oni su sa strana mosta, na većim postoljima.

Da, lepo su uočljivi na slici: ispred prednjeg dimnjaka, malo niže od glavnog komandnog mosta.

[attachment=1]

Pozdrav , evo surfajući po netu sam naišao na ovaj interesantan video koji prikazuje uspravljanje bojnog broda Leonardo da Vinci :

http://www.britishpathe.com/video/wonderful-engineering-feat-1

Da Vinci je treći bro iz te klase bojnih brodova.
Nije dočekao kraj 1. rata. Potopljen je u luci Taranto, 1916. godine, zbog eksplozije u skladištu municije. Nije jednoznačno potvrđeno da li se radilo o sabotaži.
Nakon vađenja iz mora nije vraćen u operativnu upotrebu.

Kavur, pogled s pramca na glavnu artiljeriju.

[attachment=1]

...... malo kasnim (koju godinu...  ;D ) vrlo vjerojatno je na slici PZO top Breda 37/54 mm.

[attachment=1]

Mozda 120 mm haubica za ispaljivanje svjetlecih granata.

Pa na ovom filmu se vidi da je za pet godina od broda ostala obična podrtina. Kule ispale, nema osovina. To ne čudi, jer su se kule po pravilu držale samo svojom težinom na vencu velikih kuglastih ležajeva. Za eksploziju barutnih punjenja 305mm trup i paluba izgledaju neobično neoštećeni.

Ćezare u vožnji.

[attachment=1]

Conte ulazi u Taranto.

[attachment=1]

Pre modernizacije.

Fotografija iz 1915 ili 1916, neobična po tome što se na njoj nalaze sva tri bojna broda klase Conte di Cavour: Conte di Cavour, Giulio Cesare i Leonardo da Vinci.

[attachment=1]

[attachment=1]

[attachment=1]

Deluje sasvim skladno, nakon temeljite modernizacije.

Interesuje me reč stručnjaka: nakrivljene kape na dimnjacima, osim estetike, imaju li i drugih koristi?

[attachment=1]

https://youtu.be/SMg1KNCUzZM

Основна функција капе на димњаку ратног брода, накривљене или праве, је да што успешније праве таква вртложења ваздуха која ће што боље одводити дим из димњака што даље од оптике артиљеријских даљиномера.

Jedna kolorizovana. BB Leonardo da Vinci s krme.

[attachment=1]