PALUBA

   Године 1943. почело је пројектовање брзог бомбардера (0,8 маха), који би могао да умакне било ком типу савезничког ловца. Примењена је концепција турбореактивних агрегата и инверзним крилима (негативног угла од 25 степени). Предлог оваквог крајње револуционарног положаја крила дао је један од главних инжењера и дизајнера овог пројекта др Ханс Воке (Hans Wocke). Теоретска претпоставка је била да ће се појавити проблеми на авиону при лету на малим брзинама. Преузет је труп модела Хајнкел Хе 177 (Heinkel He 177), а репне површине са авиона Јункерс Ју 388 (Junkers Ju 388). Посебна пажња посвећена је крилцима и крилу са две рамењаче. Млазни мотори су у паровима постављени испод крила (4) и на носну секцију (2). Стајни трап је био неувлачив. Носна осовина је са два точка израђена по узору на амерички бомбардер Консолидејтид Б24Ј (Consolidated B24J), док су главне осовине са великим кућиштима опремљене точковима преузетим са модела Јункерс Ју 352 (Junkers Ju 352).
   Први лет прототип Ју 287В-1 (Јu 287V-1) извршио је 16. априла 1944. године. Летелица је била опремљена млазним моторима Јумо 004Б Оркан (Jumo 004 Hurrikan) са 900kg потиска, који су остварили максималну брзину од 555km/h. Маса прототипа Ју 287В-1 (Ju 287V-1) била је 12 500 kg празан, а максимална маса је износила 20 000kg. Приликом полетања коришћени су ракетни убрзивачи Валтер 501 (Walter 501) са 1 200kg потиска, који су постављени испод моторних гондола. Након полетања ракете су приземљене падобранима. Скраћење дужине пута при слетању вршено је кочионим падобранима. У току 17 извршених летова летелица је показала солидне летне карактеристике и управљивост, без обзира на непоузданост агрегата. Посебна пажња посвећена је реакцији крила при малим брзинама (240-190km/h). У зони репних површина постављена је камера, која је снимала крила. Међутим, задата брзина при обрушавању није се могла остварити, јер је при знатно мањим брзинама крмило висине било неефикасно. Такође, крила су трпела велики притисак. Требало је ипак пронаћи јаче материјали, а довољно лагане који нису утицали на тежину летелице. 
   На наредном прототипу, Ју 287В-2, модификовано је крило (услед другачијег распореда мотора ХеС 011А (HeS 011A), са 1 300kg потиска, који су постављени у пару), али апарат није полетео, јер су радови званично прекинути августа 1944. године. Овај модел је имао увлачиви стајни трап и предњи део трупа, који је већим делом преузет са Ју 388 (Ju 388). Летелица Ју 287В-3 (Ju 287V-3) је била у изградњи током 1945. године. Ова верзија је требало да буде наоружана. Међутим, радови су прекинути када је совјетска армија заузела област у којој је вршено испитивање.
     Инжењери су заробљени и пребачени су у СССР заједно са прототиповима. Тамо је настављен рад на овом прототипу и настали су нови авиони ОКБ-1 ЕФ131 и ОКБ ЕФ140 1947 године. Међутим, програм је напуштен 1949. године. Ипак, идеја авиона са обрнуто постављеним крилима није напуштала инжењере па су осамдесетих година произведени нови експериментални авиони: амерички Граман Икс-29 (Grumman X-29) и совјетски/руски Сухои Су-37 (од 2002. године Су-47) Беркут (са тенденцијом да се уведе у серијску производњу).

ТТ карактеристике (Ју 287 В-3):
Тип: тешки бомбардер
Број чланова посаде: 3
Погон: млазни мотори 6х БМВ (BMW) 003А-1
Потисак: 6х800kg
Наоружање: 2х13mm МГ 131
Маса офанзивног терета: 4 000kg
Максимална/крстарећа брзина: 860/790km/h
Почетна брзина пењања: 575m/min
Оперативни плафон: 10 000m
Брзина пењања: 6 000m/ 10 минута и 30 секунди
Маса: 11 930kg празан, 21 500kg оптерећен
Дужина: 18,60m
Висина: 4,45m
Размах крила: 20,10m
Површина крила: 61m квадратни
Долет: 1 570km
 

[attachment=2]

Ју 287В-1

[attachment=1]

Ју 287В-1 са ракетним убрзивачем Валтер 501

[attachment=3]

Ју 287В-2

[attachment=4]

Ju 287V-2
     

https://youtu.be/a9vzOhVOeyg