PALUBA

U izradi ove teme su korisceni sledeci izvori:
-Ziveti sa prirodom (prirucnik za prezivljavanje) autora Nebojse Manojlovica
-Prirucnik za prezivljavanje SAS
-razni prirucnici za prezivljavanje JNA i stranih armija
-prirucnici raznih planinarskih i izvidjackih udruzenja
-web sajtovi:
http://www.pustolovina.com/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=42&Itemid=63           
http://survival.aforumfree.com/
http://www.mycity-military.com/
http://nsprogram.org/forum/showthread.php?t=2745&page=2http://www.extremesurvive.com/archive
razni gljivarski kao i sajtovi posveceni samoniklim jestivim i nejestivim biljkama


UVOD

Odlazak u setnju sumom, boravak na planini ili nekom drugom manje poznatom terenu i slicne situacije se cesto uzimaju zdravo za gotovo. Ljudi cesto misle da  im se nista ne moze desiti samo zato sto su izasli na ``svez vaduh``. A da li je tako? Naravno da nije, te zbog toga uvek treba imati na umu da se moze desiti maker banalna stvar koja moze da upropasti sve. Sta (i kako) uraditi kada se to desi? Kako se izvuci iz nekih beznadeznih situacija? Kako preziveti bez hrane i vode, kako sam sebi pomoci kod povredjivanja? O tome mozete vise procitati u nastavku ove teme. U ovoj temi cu pokusati dam razne korisne savete kako preziveti u prirodi, a nadam se da ce i ostali clanovi foruma dati svoj doprinos te da cemo zajednickim snagama napraviti svojevrstan prirucnik o prezivljavanju.
Ovde cu kombinacijom raznih uputastava za prezivljavanje (vojna, Gorske sluzbe spasavanja itd.) pokusati da obuhvatim bar jedan veci deo situacija u kojima se prosecna osoba sa nasih prostora moze zateci. Naravno pokusacu da ne zapostavim ni specificnosti nekih drugih podrucja.

Sta je prezivljavanje?

Prezivljavanje u prirodi podrazumeva pravilno koriscenje prirodnih resursa u cilju odrzavanja zdravlja, zadovoljavanja osnovnih zivotnih potreba i licne bezbednosti i sigurnosti pri ekstremnim situacijama u prirodi (prouzrokovanih raznim prirodnim, drustvenim i dr.faktorima).

Sta su vestine prezivljavanja?

To su sva znanja neophodna za produzenje zivota u opasnim situacijama s limitiranim vremenom, potrebnim da budemo spaseni od strane spasilaca ili da se se sami izvucemo iz zivotno opasne situacije.

Ovim vestinama bi trebalo da vladaju svi oni koji prirodu koriste kao vid zabave ili zanimanja.
Treba znati da: "U prirodi ne postoje ni kazne ni nagrade, postoje samo – posledice!"



Psihologija prezivljavanja

Malo je ljudi zapravo upoznato da je najvaznija stavka kod prezivljavanja zelja za prezivljavanjem, zdrav razum, hrabrost i sabranost.
Kroz praksu se pokazalo da je bilo slucajeva u kojima su ljudi skoro bez ikakve opreme, vodjeni samo zeljom da ponovo budu sa svojim porodicama i jakom zeljom da opstanu, preziveli neverovatne situacije. S druge strane, takodje, bilo je i slucajeva kada su ljudi, pored gotovo idealnih uslova da prezive, ipak izgubili bitku. Ove cinjenice govore same za sebe. Dakle, bilo kada, bilo gde, u bilo kako teškim uslovima da se nadjete uvek imajte na umu prvu i najvazniju stvar - nemojte se predati bez borbe, nemojte paniciti i imajte pozitivan stav. To je najvaznija lekcija.

Glavni zadaci kod prezivljavanja po stepenu vaznosti su:
-orijentacija
-smestaj
-vatra
-voda
-hrana
-signalizacija i
-prva pomoc

Ovim redosledom ce zadaci biti i obradjeni.

Orijentacija u prirodi

Orijentisati se znaci odrediti svoj polozaj, pravac kretanja u odnosu na strane sveta, okolne zemljisne objekte, svoj polozaj I cilj.
U odnosu na postupnost i potpunost izvodjenja orijentacija se uslovno deli na:
-geografsku
-topografsku (obicno se izvodi pomocu topografske karte i ima za cilj upoznavanje okolnog zemljista, I sastoji se od odredjivanja svoje stajne tacke i osmatranih objekata)
-takticku (u vojnom smislu: procena svog polozaja u odnosu na vlastite jedinice, neprijatelja i slicno, ova vrsta orijentacije nije bitna za ovu temu te je u daljem tekstu necu pominjati)

Ovde ce biti reci o geografskoj orijentaciji pomocu prirucnih sredstava, odnosno orijentacija kada nemamo ni topografsku karu ni busolu niti bilo koje tehnicko sredstvo koje nam moze pomoci u orjentaciji.

Geografska orijentacija

Geografska orijentacija se sastoji u odredjivanju i pokazivanju pravca severa na zemljistu. Odredjivanje pravca severa se moze vrsiti pomocu instrumenata, nebeskih tela ili pojava i oznaka na zemljistu.


Orijentacija pomocu nebeskih tela

Za ovu vrstu orijentacije potrebno je znati nekoliko cinjenica:
- na severnoj polulopti, Sunce je u podne na jugu,
- leti je vreme pomereno tako da je Sunce na istoku u 7 ujutru, na jugu u 13 časova na zapadu u 19 časova,
- za jedan sat Sunce se pomeri za 15 stepeni,
- pun Mesec je u ponoć na jugu.

Odredjivanje severa prema zvezdi Severnjaci (URSA MINORIS POLARIS)

Ova zvezda se nalazi iznad severnog pola i pripada sazvedju Malog medveda (Mala kola) i vidi se kao najsjajnija zvezda u tom sazvezdju. Ova zvezda je od severnog pola udaljena samo 1 stepen a najlakse se odredjuje pomocu sazvezdja Velikog medveda (Velika kola) koje se sastoji od 7 zvezda rasporedjenih u obliku kola (4 tocka i ruda). Severnjaca se nalazi na pravcu odredjenom dvema krajnjim zvezdama (zadnji tockovi) na rastojanju 5 puta vecem od njihovog rastojanja.

[attachment=1]


Orijentacija pomocu Sunca

Tokom suncanog dana pomocu sunca mozemo odrediti pravac juga ali I sve ostale pravce sveta.
Ako znamo da je tacno u podne sunce u pravcu juga onda u svako doba mozemo odrediti koliko se ono nalazi istocno ili zapadno od juga. U letnjem vremenu trebamo oduzeti jedan sat.

[attachment=2]

Ako imate rucni sat, orijentacija je prilicno laka. Postavite sat vodoravno, tako da mala kazaljka pokazuje u smeru Sunca.
Zamislite simetralu ugla koji zaklapaju mala kazaljka i pozicija broja 12 na casovniku. Ta simetrala odredjuje gde je pravac sever-jug.
Sever se nalazi levo od Sunca a jug desno. Kada ste odredili ove dve strane sveta, dalja orijentacija je laka.

[attachment=3]

Leti je vreme pomereno jedan sat, tako da umesto da uzimate ugao izmedju male kazaljke i oznake za 12 sati, koristite ugao izmedju male kazaljke i 13 sati.
Ako uza se nemate casovnik sa kazaljkama ali znate koliko je sati, onda na komadu papira nacrtajte casovnik i odgovarajuci polozaj male kazaljke, pa se orijentisite iz pomoc crteza.

Orijentacija pomoću tacnog vremena

Znajuci da se Sunce pomeri za 15 stepeni na svakih sat vremena, nekome ce biti lakse da se orijentise racunanjem broja stepeni.
Matematika je jednostavna: izracunajte za koliko sati se trenutno vreme razlikuje od podneva i pomnozite to sa 15. Dobicete broj stepeni za koliko je jug pomeren u odnosu na trenutni polozaj Sunca.
Ako je vreme pre podneva, onda je jug izracunati broj stepeni desno od polozaja Sunca, a ako je vreme posle podneva, onda je jug izracunati broj stepeni levo od Sunca.

[attachment=1]
[attachment=2]

vreme(sat:min)	razlika(sati)	polozaj juga u odnosu  na Sunce (stepeni)	polozaj Sunca u odnosu na strane sveta
06:00	6	desno 90°	istok
07:00	5	desno 75°
08:00	4	desno 60°
09:00	3	desno 45°	jugoistok
10:00	2	desno 30°
11:00	1	desno 15°
12:00	0	0°	jug
13:00	1	levo 15°
14:00	2	levo 30°
15:00	3	levo 45°	jugozapad
16:00	4	levo 60°
17:00	5	levo 75°
18:00	6	levo 90°	zapad

Jos je lakse zapamtiti polozaj Sunca prema stranama sveta u karakteristicna vremena: u 6 sati je na istoku, u 9 sati na jugoistoku, u 12 sati na jugu, u 15 sati na jugozapadu a u 18 sati na zapadu.
Opet, za vreme letnjeg racunanja vremena, treba sve sate uvecati za jedan.

Orijentacija pomocu sata i Meseca


Nocu se Sunce ne moze koristiti za orijentaciju jer ga ne vidimo. Ipak, Sunce moze da nam pomogne i nozu, jer ono obasjava Mesec. Treba samo da zapamtimo pravila o polozaju karakteristicnih Mesecevih mena:



prva cetvrtina
[attachment=1]
u 12:00 se nalazi na istoku
u 18:00 se nalazi na jugu
u ponoc se nalazi na zapadu


pun mesec
[attachment=2]
u ponoc se nalazi na jugu
u 06:00 se nalazi na zapadu
u 18:00 se nalazi na istoku


poslednja cetvrtina
[attachment=3]
u 06:00 se nalazi na jugu
u 12:00 se nalazi na zapadu
u ponoc se nalazi na istoku


Postoji jos jedan interesantan nacin da se upotrebi Mesec za orijentaciju. Naime, u bilo koje doba kada vidite Mesec, a da nije pun, mozete da odredite gde se nalazi jug, tako sto cete zamisliti liniju koja spaja njegova dva kraja i spusta se na horizont Zemlje. Tacka gde se spaja sa horizontom je jug. Ovo nije sasvim precizno, ali ako nemate nikakav drugi orijentir, dobro je znati.

[attachment=4]

Ostali nacini orijentacije

Ostali nacini orijentacije su prilicno nepouzdani. Pomocu njih mozemo priblizno odrediti strane sveta, ali ponekad i to moze biti uslovljeno lokalnim promenama. Jedan od nacina je orijentacija pomocu vetra. Bura na moru duva sa severoistoka ili istoka (s kopna ka moru). Danju vetrovi duvaju s mora na kopno, a nocu obrnuto. Mozemo pratiti jos neke oznake koje nam govore o tome koja strana je severna tako sto je Sunce nikad ne obasjava, tako znamo da: na severnoj strani raste mahovina, severna strana zgrade je vlaznija i stvara se salitra u obliku tackica, na severnoj strani se sneg zadrzava duze, na severnoj strani brda ima vise rastinja i sporije raste, juzna strana brda ima vise pasnjaka i senokosa, kora drveta je hrapavija sa severne strane, mravinjaci su obicno sa juzne strane, sneg se brze topi s juzne strane i slicno. Osim znakova koji su vezani uz Sunce postoje i sledeci znakovi: gusci godovi drveca su na severnoj strani; kod katolickih crkava oltar je sa zapadne strane, a ulaz s istocne, dok je kod pravoslavnih obrnuto; krst kod svih hriscanskih crkvi je priblizno u smeru sever-jug; hriscanski grobovi su u pravcu istok-zapad; minaret kod dzamija je na jugu, a ulaz na severu; muslimanski grobovi imaju spomenik u pravcu juga.
    Kod ovih metode treba naglasiti da se radi o pribliznim nacinima orijentacije, ali treba voditi racuna da one nisu precizne.

[attachment=1]

Jos jedan priblizan nacin orijentacije je pomocu senke. Pobodemo neki stap u zemlju i obelezimo vreh senke, posle 20-ak minuta obelezimo novi vrh senke. Dva obelezena mesta nam daju pravac istok-zapad.

[attachment=2]

Smestaj (pronalazak ili izrada sklonista)


Posto smo izvrsili geografsku orijentaciju i ustanovili, makar priblizno, gde se nalazimo  naredni zadatak bi trebao biti pronalazak ili izrada sklonista. Skloniste nas stiti od sunca, vetra, kise ,snega, visokih ili niskih temperature. Takodje nas stiti od raznih gmizavaca i divljih zivotinja.Svakako je bolje prvo pronaci ili od prirucnog materijala izraditi skloniste pa zatim traziti hranu i vodu nego uraditi to kasnije kada padne mrak, spoljna temperature , kada nocne grabljivice krecu u lov… Zbog hipotermije se brze moze nastradati nego zbog nedostatka hrane  vode.
Nije potrebno raditi neka sklonista koja ce trajati godinama, ali isto tako nije dobro ni uraditi skloniste ``na brzu ruku`` posto se i takav nacin gradnje moze obiti o glavu (takva sklonista obicno nisu otporna na neki od  spoljnih uticaja -vetar, kisa, hladnoca…, nekada se jednostavno ne razmislja da bi vremenske prilike mogle iznenada da se promene)

Vrstu sklonista nam diktiraju razni uslovi pocev od toga cime od opreme raspolazemo, na kojoj se vrsti terena nalazimo, koliko mozemo improvizovati nedostajuci alat…
Izradu sklonista obavezno treba poceti nekoliko sati pre sumraka (treba imati u vidu da u zavisnosti od naseg geografskog polozaja mrak u planini naprimer dolazi dosta ranije nego u ravnici). Najbolje je da to bude najkasnije  3-4 sata pre mraka.
Velicina sklonista je takodje jako bitna. Sto je skloniste vece vise ce materijala biti potrebno za izradu, vise vremena ali i veci gubitak toplote. Pre izrade sklonista najbolje je leci na tlo i oznaciti duzinu i sirinu sklonista prema svojim dimenzijama. Prvo je potrebno napraviti lezaj a zatim nad lezajem raditi skloniste. Lakse je tako nego obrnutim redom.
Polozaj sklonista ne bi trebao biti suvise blizu reke koja moze prigusiti zvukove zivotinja (u ratu: neprijatelja), u blizini sklonista bi trebalo da postoji dovoljno drveca za lozenje vatre,a  pijaca voda ne bi trebalo da bude ni preblizu ni predaleko od sklonista. Ukoliko  je moguce treba proveriti pravac duvanja vetra kako bi se skloniste postavilo u zavetrinu (suma, padina…), a u svakom slucaju ulaz sklonista treba okrenut niz vetar kako vetar ne bi duvao kroz ulaz u samo skloniste. Takodje polozaj vatre treba da bude niz vetar u odnosu na samo skloniste, kao i mesto gde se vrse fizioloske potrebe. Kao preventive od atmosferskih padavina treba teziti da se skloniste postavi na nekom uzvisenju a nikako u udubljenju gde se moze skupljati voda i magla. Treba izbegavati nagnut teren zbog toga sto to nije dobro za spavanje, a pre izrade treba proveriti da li u neposrednoj  blizini  ima maravinjaka ili drugih rupa u kojima mogu ziveti razne zivotinje.

Paznju takodje treba obratiti i na: blizinu pojilista divljih zivotinja, mogucnost odrona kamena i snega i sl. Skloniste nikada ne treba praviti na mokrom mestu i u gustoj travi koja je pouzdan znak da je tlo vlazno.
.
Podloga za spavanje

Direktan dodir tela i tla moze dovesti do gubitka od cak 80% telesne temperature. Zbog toga veliku vaznost treba dati izradi same podloge za spavanje.
Najbolje je  da podlogu za spavanjem radimo tako sto ce mo prvo na zemlju poloziti deblje granje, zatim manje granje pa na kraju lisce, travu ili borovo granje. Preko toga se moze postaviti ono sto mozda imamo kod sebe – vreca za spavanje, satorsko krilo, padobran…

Skloniste

Prirodni zaklon moze biti sve sto se nalazi u prirodi – sruseno drvo, rupe u stenama, pecine… Isto tako mozemo pomocu pronadjenog materijala (granje, lisce…) da izradimo improvizovano skloniste koje nas moze zastiti u dovoljnoj meri.

U nastavku sledi nekoliko primera sklonista. Mislim da neko posebno objasnjenje nije potrebno post slike dovoljno govore.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

U snegu mozemo cak i rukama iskopati vucju jamu
[attachment=1][attachment=2]

Cesto je za izradu sklonista potrebno nesto vezati, nastaviti... pa evo malo kako se to radi.

Izrada cvorova i veza.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]


Detaljnije o cvorovima mozete procitati u temi: Osnovni cvorovi (http://www.Paluba.info/smf/pomorstvo/osnovni-cvorovi/)

Voda

Posto smo se orijentisali i pripremili skloniste mozemo pristupiti pronalazenju vode.
Dokazano je da covek moze bez vode izdrzati 7-10 a bez hrane i 3-4 puta duze, zato hajde da vidimo kako cemo se snaci za vodu.

Dehidratacija je jedan od najvecih neprijatelja coveka u divljini.

Prema nekim uputstvima za prezivljavanje covek na temperaturi vazduha od 38 stepeni moze da izdrzi:

kolicina vode	bez vode	1 litar	2 litra	5 litara	11 litara
vreme prezivljavanja	3-5 dana	5,5 dana	6 dana	7 dana	9 dana

Prvo i osnovno pravilo je da ne treba jesti proteinsku hranu jer izaziva zedj.Treba se bazirati na ugljeno hidratne namirnice,jer one su u stvari pogonsko gorivo.
Sledeci problem je nedostatak elektrolita,tj. soli koje vezuju vodu u organizmu,a koje se gube putem znoja.
Ko je od vas doziveo dehidrataciju,kada ste zedni,pijete veliku kolicinu vode,a osetite da vam voda bucka u stomaku i imate mucninu?
To je posebno izrazeno ako koristite vodu koja je dobijena destilacijom,jer cvrste materije ne unosite.
To mozete izbeci tako sto ce te smanjiti bespotrebno kretanje.Pojava znojenja znaci da treba ublaziti nivo aktivnosti.

Mnogi su nacini na koji mozemo doci do vode: sneg, led, kisnica, razne bare, potoci, recice i reke. Medjutim sva ta voda je u danasnje vreme zagadjena na razne nacine te bi je ukoliko nemamo drugog izbora trebali prokuvati i na taj nacin dezinfikovati kako bi je mogli koristiti za pice.

Zagadjena voda moze izazvati trbusni tifus ili dizenteriju. Sto moze biti veoma opasno

Treba znati da:
 - se atmosferske vode (kisa, otopljeni sneg…) upijaju u zemljiste i da zbog nepropusnih slojeva (npr.glina), teku u pravcu nagiba tla i negde izbijaju u vidu izvora.Izvori su cesto na padinama, u jarugama, obodima dolina, tamo gde ima drveca i bilja koje trazi vlagu (vrba, trska…)...
-na podzemne vode nam mogu ukazati sledeci znakovi:vlazna zemlja, tragovi koji pokazuju da su tu kopale zivotinje, ili mesto iznad koga lebde muve. Gde primetimo takve znakove mozemo biti sigurni da je tu nedavno bilo vode, ili je voda blizu povrsine. Voda moze da se nadje i u koritima potoka i reka koje presuse u leto. Vodu cemo pronaci ukoliko kopamo u koritu uz ivicu izbocenih okuka.

[attachment=1]

-na planinskom terenu, u uvalama i jarugama okrenutim prema severu i zasticenim od sunca, dugo se moze zadrzati sneg koji mozemo otopiti i dobiti vodu
-na kraskom terenu vodu treba tražiti u pecinama, vrtacama i sl.

Sneg i kisnica mogu da posluze kao dobar izvor vode ali treba imati u vidu da se oni zagadjuju kada dodju u dodir sa objektima na zemlji.

Nikada ne treba piti mutnu i ustajalu vodu, ali to ne znaci da je bistra voda apsolutno nezagadjena. Svaku sumnjivu vodu treba pre konzumiranja kao sto je vec receno, dezinfikovati.

Neki od nacina dezifinkovanja vode su prokuvavanje, tabletama za dezinfekciju, jodnom tinkturom i hlornim krecom.


Postupak kada imamo bilo kakvu vodu

-Prokuvavanje vode treba da bude tako da voda vri najmanje 10 minuta.
-Tableta za dezinfekciju se koristi u odnosu 1 tableta na 1 litar vode ako je voda bistra odnosno 2 tablete na litar vode ako je voda zamucena. Voda se promucka, a pola sata posto se tableta potpuno rastvori voda se moze koristiti za pice.
-Hlorni krec se koristi u odnosu 0,5g na 100 litara vode, pre upotrebe hlorni krec se rastvori zatim sipa u vodu i promesa, pola sata kasnije voda se moze piti (ako se oseca miris hlora voda je dezinfikovana, u suprotnom postupak se ponavlja odnosno dodaje se jos 0,5 g hlornog kreca.
-Jodnom tinkturom se voda dezinfikuje tako sto se na litar vode stavi 6-7 kapi tikture, promucka, ostavi da stoji pola sata I zatim moze da se koristi za pice.
 

Dobijanje vode

Kada nemamo nikakvu vodu istu mozemo dobiti na razne nacine.
Najlaksi i najjednostavniji nacin je upotreba kisnice, snega ili leda, pod uslovom da ima atmosferskih padavina ili da smo na terenu gde ima snega i leda.
Kisnica se moze sakupljati na razne nacine, pa tako za njeno sakupljanje mozemo koristiti razne cerade, satorska krila, najlon i sl. kako bi smo tu vodu odveli u neku posudu ili iskopanu jamu za sakupljanje vode. Jamu prethodno treba obloziti nekim nepropusnim materijalom kao sto je najlon, glina i sl. kako sakupljenu vodu ne bi smo izgubili oticanjem u zemlju.

Sneg moze posluziti kao dobar izvor vode ali nekolio stvari treba imati na umu:
-najbolje je koristiti otopljen sneg (moze se topiti prema vatri, toplotom tela ili na suncu), neku posudu napunimo ``sirovim`` snegom i na jedan od navedenih nacina grejemo dok se sneg ne otopi
-ako koristimo neotopljen sneg za gasenje zedji nikako ne trebamo koristiti ``sirov`` sneg vecje najbolje napraviti grudvu, zatimskinuti koru (gornji sloj) I tek iz sredine koristiti sneg za gasenje zedji
-nikako ne koristi povrsinski sloj snega posto isti moze biti zagadjen, takodje ne treba koristiti ni sloj snega koji se nalazi do zemlje
-sneg nije preporucljivo jesti  kada smo zagrejani, umorni ili kada nam je hladno posto  tako dodatno mozemo snizi telesnu temperature pa cak izazvati hipotermiju.

[attachment=1]
Uvek kada imamo dostupan led bilo bi bolje da isti koristimo za dobijanje vode posto je ekonomicniji od snega (za istu kolicinu dobijene vode potrebno je manje goriva za otapanje). Led koji imamo nameru da koristimo za dobijanje vode treba da bude kristalno proziran, dok led koji je prljav, koji ima u sebi zemlej ili peska ne trab koristiti za dobijanje vode.

Pored prethodno navedenih nacina vodu za pice mozemo dobiti i iz morske vode jednostavnom destilacijom(na slici je jedan od mogucih nacina destilacije)

[attachment=2]

U zimskim uslovima morsku vodu zahvatimo u posudu i sacekamo da smrzne. Posto se slatka voda prva smrzne u sredini ostaje zitka masa (morska so) koju odvojimo a ostatak otopimo kao i bilo koji drugi led.


U slucaju krajnje potrebe destilacijom se moze dobiti voda i iz urina.

Pored napred navedenih nacina vodu mozemo dobiti i kondenzacijom. Da bi smo to uradili potrebno je da iskopamo rupu u koju cemo postaviti neku posudu, zatim rupu pokrijemo, najbolje, najlonom pa ce usled kondenzacije vodena para da se zadrzava na pokrivci a zatim da kondenzat kaplje u posudu koja se nalazi ispod. Ovde treba voditi racuna o tome da najlon sa svih strana bude dobro zatvoren kako ne bi ulazio vazduh a voda isparavala u atmosferu. Na sredini najlona obavezno treba postaviti neki kamencic ili neki drugi teret koji ce stvaranjem udubljenja u najlonu vodu usmeravati u posudu ispod.
Na ovaj nacin se u zavisnosti od vremenskih uslova moze dobiti i nekoliko decilitara vode.

[attachment=3]


Tamo gde nije moguce kopanje vodu mozemo dobiti kondenzacijom od lisca listopadnog drveta. Za ovaj nacin dobijanja vode je potreban najlon dzak koji se navuce na granje drveta a dzak se zatim veze kako ne bi spao i kako bi se samnjiloo isparavanje vode u atmosferu.Voda isparava iz lisca i kondenzuje se na dnu dzaka.

[attachment=4]

Ovaj postupak kod cetinara ne moze mnogo pomoci posto je povrsina njihovog ``lisca`` daleko manja a uz to je oblozena smolo bas iz razloga da bi manje gubili vlagu putem isparavanja.

Iz raznih biljaka se takodje moze dobiti tecnost potreban za gasenje zedji. Pojedine sveze vocke sadrze i do 90% vode a da nam pri tome nije potreban nikakav alat da bi mogli da tu vodu iskoristimo.

Neke biljke pomocu kojih mozemo ugaditi zedj bez cedjenja soka:
cuvarkuca (http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A7%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%BA%D1%83%D1%9B%D0%B0)
[attachment=1]

jaric(zednjak) (http://sr.wikipedia.org/sr/Sedum_acre)
[attachment=2]

kiseljak (http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D0%B8%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B0%D0%BA_%28%D0%B1%D0%B8%D1%99%D0%BA%D0%B0%29)
[attachment=3]

zecja soca (http://survival.aforumfree.com/jestivo-bilje-f47/zecja-soca-oxalis-acetosella-t1449.htm?vote=viewresult)
[attachment=4]



Cuvarkuca i jaric su veoma znacajne biljke posto rastu na stenovitim terenima a na takvim terenima obicno i vlada nestasica vode.

Sok se može dobiti i iz stabala pojedinih vrsta biljaka.
Neke pogodne biljke su:
-breza (http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B0),
-poljski brest,  (http://en.wikipedia.org/wiki/Ulmus_minor)
-planinski brest (http://en.wikipedia.org/wiki/Acer_pseudoplatanus),
-gorski ili mlečni javor (http://en.wikipedia.org/wiki/Acer_platanoides)
-vinova loza (http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%B0)
 
Ipak dobijanje soka iz ovih biljaka je ograniceno godisnjim dobima pa se samo u odredjenom vremenskom periodu ovo drvece moze koristiti za dobijanje tecnosti.

Vrsta drveta	period kada se moze dobiti sok	kolicina koja se moze dobiti
Breza	od pocetka aprila do polovine maja	2,5-3 litra za 24 sata
Brest i javor	od polovine marta do kraja aprila	0,5-1 litara za 24 sata
Vinova loza

Postupak dobijanja vode (soka) iz brze, javora, bresta:
-na visini do 1m od zemlje izbušimo rupu širine 1,5cm i dubine 3-4cm. Rupa treba da je blago nagnuta radi lakseg oticanja vode
-rupu dobro začepimo (u nju se sada skuplja voda) ili stavimo neku cevcicu (moze i od neke biljke), i ispod stavimo sud u koji ce da kaplje sok.

 Ako je stablo veceg obima od 30cm, mozete izbusiti i tri rupe.

Postupak dobijanja vode iz vinove loze:
-tečnost se dobija tako što zasecemo lozu sto je moguce vise a dole je presecemo sto blize zemlji, pa se ostavi da sok kaplje u posudu ili direktno u usta




Video dobijanja soka iz breze

http://www.youtube.com/watch?v=CB648j6l4xk

HRANA

Hraniti se u prirodi znaci da tamo skoro sve namirnice i nalazimo. Prividan oblik je tzv. „rostiljanje” koje je, u stvari, samo boravak u prirodi. Ne retko tada se dogadjaju trovanja celih porodica po konzumiranju nedovoljno poznatih gljiva i bilja. Ovo se desavalo i u zbegovima naroda tokom naše burne istorije (jela se, cak, kora drveta). Ova upozorenja navode na zakljucak da je neophodno da se, uporedo sa obrazovanjem u pogledu koriscenja prirodnih izvora hrane, sprovodi obrazovanje i vaspitanje korisnika kao cuvara prirode. Samo onaj ko prirodu postuje, stiti i neguje ima pravo i da se posluzi njenim blagom!

Sta se sve moze jesti u prirodi?

Sirok je spektar onoga sto nam moze posluziti kao hrana kada se nadjemo u prirodi. Mogu to biti razne biljke, pecurke, riba,ptice, divlje zivotinje, rakovi, zabe, mravlja jaja, crvi… Vecina ovoga se sprema na jednostavan nacin: opere se od necistoce, ocedi od vode i przi pece ili kuva na razlicite nacine.

Jestive biljke

Kako jednostavno odrediti sta je  jestivo a sta nejestivo bilje?

 Ako biljka luci mlecastu tecnost (izuzetak su koprive i maslacak) i nagriza kozu, nije za jelo, kao ni biljke jakog mirisa. Gricnite malo list ili stabljiku. Ukoliko "skupljaju usta" - nisu za jelo. Mozete jesti bilje koje jedu i ptice i životinje, jer ono nije otrovno. Ipak i ovde treba biti oprezan te je ipak najbolje za ishranu preporucljivo koristiti samo one biljke za koje smo apsolutno sigurni da su jestive. U prirodi ima otrovnih i jestivih biljaka koje su izgledom veoma slicne. Jedan od primera su borovnica i vranino oko kod kojih plod (bobica) veoma lice ali je kod borovnice jestiv dok je kod vraninog oka najveca koncentracija otrova u samoj bobici.

[attachment=1]
[attachment=2]

[attachment=3]

Ovo su samo neke jestive biljke sa naseg podrucja:
Kopriva  (http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B0)
Sipak (sipurak) (http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A8%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D0%BA)
Maslacak (http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B0%D0%BA)
Sremus (http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%BC%D1%83%D1%88)
Vec ranije pomenut Kiseljak (http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B8%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B0%D0%BA_%28%D0%B1%D0%B8%D1%99%D0%BA%D0%B0%29)


Jedan link ka spisku samoniklih jestivih I lekovitih biljaka Srbije (http://www.bionet-skola.com/w/Samonikle_lekovite_biljke_Srbije) gde se mogu procitati i svojstva tih biljaka.

[attachment=4]


Hleb se spravlja ne samo od psenicnog brasna, vec, prema mogucnostima, dodaju mu se razeno, jecmeno i kukuruzno brasno, krompir, mekinje/posije, osusena divlja kruska (Pirus piraster) (http://www.kirkapharma.com/srp/vademecum/?conid=354), leskove rese (http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9B%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0), islandski lisaj (Cetraria islandica) (http://www.herbateka.eu/islandski) i podanci bujadi (Pteridium aquilinum) (http://sr.wikipedia.org/sr/Pteridium_aquilinum) i lokvanja (Nymphaea alba) (http://sr.wikipedia.org/sr/Nymphaea_alba), sve u količini oko 10% (pojedinačno ili pomesano) a u oskudici i više. (I hrastov zir /Quercus sp./ (http://sh.wikipedia.org/wiki/Hrast_lu%C5%BEnjak) se przi i melje ali je oporog ukusa!) Kukuruzno brasno se prethodno popari kljucalom vodom, krompir se skuva, leskove rese (Corylus avellana)  (http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9B%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0)se prokuvaju, osuse i melju, islandski lisaj treba da prenoci u vodi radi odstranjenja gorcine pa se susi i melje(ovako narodi severa Evrope prave hleb!) a podanci se kuvaju, suse i samelju.

Pripremanje pogace: u prosejano osnovno/pomesano brasno dolije se posoljena voda i zamesi testo. Srazmera mešanja iznosi 100:55-60, što zavisi od vrste i kvaliteta brasna. Pri zamesivanju treba dodati malo kvasca, ako ga ima. U testo se dodaje neki od navedenih dodataka, ostavi da pokriveno stoji 15-30 minuta, pa se pogaca otkrije i stoji jos 15 minuta, a pre pecenja izbode se viljuskom ili siljatim drvcetom i pece 45-50 minuta.

 

Čorbe i variva treba pripremati od nekoliko biljnih vrsta jer se na taj nacin dobijaju vece kolicine hrane i ukusnija jela. Kuvanje divljeg povrca obicno traje od 15-30 minuta sto zavisi od vegetativnog uzrasta a prva vrela voda se odliva posle par minuta kuvanja zbog eventualne gorcine i dodaje se nova. Ponekad teba i vise voda promeniti kako bi se eliminisala gorcina.

U obzir dolaze herba koprive (Urtica dioica) (http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B0), listovi bokvice (Plantago sp.) (http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%BE%D0%BA%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B0), maslacka (Taraxacum officinale) (http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B0%D0%BA), rusomace (Capsella bursa pastoris) (http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%B0), mlade lipe i bukve, puzicima slični vrhovi mlade paprati (Nephrodium filix mas, Athyrium filix femina), razne vrste divljeg zelja (stavelj odn. više vrsta Rumex sp., bitno je da ovo lišće raste svuda u dovoljnoj količini i da nije gorko!), troskot (Polygonum aviculare), poponac/slak (Convolvulus arvensis) i loboda (Chenopodium urbicum) isto, razne ukusne deteline (Trifolium sp.), krasuljak/bela rada (Bellis perennis) ima odlican kiselkast ukus lista, pronadjite herbu i koren divlje mrkve (Daucus carota), list crnog sleza... te sigurno poznate gljive.

Corba od divljeg povrca se spravlja od prethodno kratko prokuvanog i iseckanog lisca koje se sipa u proprzeno brasno na masnoci, przi jos par minuta, doliva se dovoljno vode, soli i kuva jos oko 15 minuta. Od zacina treba dodati kopitnjak, dobricicu i sremus. Da bi se poboljsali ukus, konzistencija i hranljivost, mogu se dodati i nasecene sveze/suve gljive. Takođe, mesano povrce se moze kratko popariti vrelom vodom, sitno iseckati, pomesati sa brasnom i nekom masnocom, formirati male odreske koji se peku u masti ili ulju (malo su rastresitiji jer se ne koristi jaje kao vezivo).

 
Paprikaš od gljiva, u posudi se zagreje masnoća i stavi iseckana lukovica sremusa (ili luka). Kada lukovica omeksa, treba dodati ociscene i iseckane gljive pa malo dinstati, zatim se doda brasno i uz mesanje nastavi sa kuvanjem dok brasno porumeni, pa se doda aleva paprika i nalije toplom vodom, posoli, stavi iseckano zacinsko bilje i ostavi da se kuva jos pola casa.

Gljive pecene na zaru predstavljaju najjednostavniji i najbrzi nacin pripreme gljiva. Ako nemamo resetku tada se koriste samo ocisceni sesiri koji se posole sa donje strane i stavljaju na cist zar naglavce i peku desetak minuta.

Gljive su pogodne i za kuvanu ili sirovu salatu (ovo je redje zbog nemanja navike da se gljive konzumiraju presne). Prokuvaju se mladje pecurke 5 minuta, malo se usitne, zacine solju i zacinskim biljem (uobicajeno je da uvek pri ruci imamo biljno ulje i sirce te ih mozemo dodati a i ne mora).

 

Salate se spravljaju od vecine navedenog bilja na uobičajeni nacin i sluze ili kao prilog ili kao samostalno jelo.

 

Aromatični čajevi su nam, ipak, najbolje poznati: iglice cetinara, hajducka trava (Achillea millefolium), kantarion (Hypericum perforatum), vodopija (Cichorium intybus, njen isprzen pa samleven koren upotrebljava se kao zamena za kafu), majcina dusica (Thymus serpylum), listovi jagode i kupine nisu retki, crni slez (Malva silvestris), divlje nane (Mentha sp.) i td.

 

Zacinsko bilje npr. list i koren kopitnjaka (Asarum europeum, zamena za biber), herba dobricice (Glechoma hederacea, vrlo je aromatična) i list/lukovice sremusa (Allium ursinum, mirisa na luk) sasvim su dovoljni za izuzetan gastronomski dozivljaj.


A ovo (http://www.Paluba.info/kuzmar/knjige/Samoniklo-bilje.PDF) je jedan korisna knjiga o jestivom i samoniklom bilju


Kada smo kod biljaka jedan savet za pusace.

Za ocekivati je da ako nemamo vode i hrane ostanemo vremenom i bez cigareta ili duvana.
Zamena za duvan:

Glog (http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%BB%D0%BE%D0%B3) - svezi listovi gloga se koriste kao zamena za duvan, a uz cigaretu dobro dodje i kafa za koju zamena mogu biti semenke gloga ili koren maslacka (http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B0%D0%BA) ali i cikorija (http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-25-09-2007/cikorija-sirotinjska-kafa) i hrastov zir (http://www.bilje-zdravlje.com/kafa-od-zira.html)

Secam se ali ne mogu sa sigurnoscu da tvrdim da sam svojevremno u SVS KoV ucio da i kopitnjak (http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%82%D1%9A%D0%B0%D0%BA) ili neka biljka ciji su listovi slicni kopitnjaku (moze se poznati po belim dlacicama sa donje strane lista) moze da posluzi kao zamena za duvan (jos jednom ponavljavam da nisam apsolutno siguran da li je kopitnjak ili biljka slicnog izgleda)

Gljive

Da bismo koristili gljive za jelo moramo ih dobro poznavati, a narocito otrovne dvojnike jestivih gljiva. U vrednost ovog naizgled trivijalnog saveta uverili su se svi oni koji su, privuceni obiljem rodne godine, neoprezno pomesali jestive i otrovne gljive, i zavrsili po bolnicama...Na zalost, ne tako davno, u valjevskom kraju je bilo i visi smrtnih ishoda zbog neraspoznavanja gljiva.

Posto nisam neki strucnjak za gljive, a sam broj poznatih gljiva meri se stotinama a mozda i hiljadama, ovde cu jednostavno postaviti neke linkove ka odgovarajucim sajtovima i uputstvima.

Baza jestivih gljiva (http://www.gljive.com/baza-gljiva/page/kategorija/catid/1) (ukupno 232 vrste), odgovarajucim pracenjem na samom sajtu ima i linkova ka bazi otrovnih i ostalih gljiva.

Na ovom sajtu (http://www.znanje.org/i/i25/05iv05/05iv0524/Prezentacija/Stranice/index.htm) pored nekih osnovnih vrsta gljiva (jestive, lekovite, otrovne) ima i saveta za pripremanje jestivih gljiva.

I jedna korisna skripta o jestivim i otrovnim gljivama LINK (http://www.gljivari.org.rs/uploads/skripte/SKRIPTA.pdf)

Naravno, saveti iskusnijih su uvek dobrodosli.


Nesto je receno o biljnom svetu (jestivom i nejestivom) sada je red da se pomene i zivotinjski svet. Rekao bih da je, ako je to moguce, bolje uloviti neku ribu, pticu ili primerak neke divljaci nego ispitivati da li je nesto otrovno ili ne.  ;D

Posto na forumu imamo ribolovaca a verujem i lovaca, nadam se da mi nece zameriti ako nesto pogresim te da cemo ovaj deo zajednicki odraditi.\


UPOZORENJE: Nacini lova koji ce biti pomenuti dozvoljeni su samo u krajnjoj nuzdi u ratu i u svrhu prezivljavanja...U mirnodopskim uslovim je apsolutno zabranjen!!!





RIBA

Ribolov u svrhu prezivljavanja moze vrsiti na vise nacina:
-rukama
-ribolovackom opremom ili delom opreme
-improvizovanim sredstvima ili
-ako nemamo drugu mogucnost (a vojska smo, jel`?) eksplozivnom napravom
-i jos jedan zabranjen nacin pomocu elektricne energije.

Naravno ova dva poslednja nacina su svakako zabranjena u mirnodopskim uslovima, ali posto pricamo o borbi za zivot red je bio i njih pomenuti.

Prvi pomenuti nacin ribolova golim rukama svakako nije jednostavan i zahteva dosta vestine, za ribolovacku opremu je dovoljno reci da onaj ko je ima verovatno i zna kako je treba koristi, dok su poslednja dva nacina u normalnim okolonostima protivzakonita te ih dalje necu pominjati.

Hvatanje ribe rukama  :o

http://www.youtube.com/watch?v=BuGJJJX9ThM

Na slici su prikazana mesta na vodenom toku gde se moze pronaci riba

[attachment=1]

Dakle u pitanju su mesta kao sto su: oborena debla, razno rastinje uz obalu, senka drveta, mesta gde vodeni tok pravi povrat...

Stap i njalon mozemo improvizovati od onogo sto pronadjemo u prirodi ili imamo kod sebe (trska, leska, kanap ...), za plovak mozemo iskoristiti komad drveta a umesto olova kamencic. Udice mozemo napraviti od kosti, drveta, zice...

[attachment=2]

Ako imamo konca ili kanapa mozemo napraviti mrezu.

[attachment=3]

Mrezu bi trebalo postaviti kao na sledecem crtezu u krivini reke (potoka). Takodje se moze postaviti na mestima u vodi gde ima raznog rastinja.

[attachment=4]

Ako nemamo drugu mogucnost onda mozemo raditi razne zamke za ribu

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

neke od ovih zamki nam mogu posluziti za hvatanje mamaca za krupniju ribu koju lovimo stapom.

Pored ribolova, hranu mozemo obezbediti lovom zaba (jestive su zadnje noge), kornjaca,zmija i puzeva.

Zmije

Od otrovnica kod nas postoje poskok (http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BA)

[attachment=1]

i sarka (http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A8%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B0_%28%D0%B7%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0%29)

[attachment=2]

Prema onome sto sam ucio u SVS, zmija se najlakse i najsigurnije hvata pomocu  stapa u obliku slova Y cija su dva kraka skraceni kako se zmija ne bi izmigoljila a rukom se potom hvata sto blize glavi. Prema uputstvima za prezivljavanje odmah joj se sece glava pa se zatim odere svlacenjem koze. Medjutim prema onome iz skole laksi nacin je da glava ostane te da se zmija obesi sa glavom uvis, zatim se radi rez u obliku slova T pazeci da se glava ne odsece pa se koza tako mnogo lakse skida. Tek kada se koza skine glava moze da se odsece.

[attachment=3]
[attachment=4]

Fotografije pozajmljene sa Survival foruma (http://survival.aforumfree.com/t244-zmija-i-zaba)


[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Ostali gmizavci i bube (sken iz knjige Ishrana u posebnim uslovima i ratu)

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Izrada oruzja i zamki za lov ptica i divljaci


Samo nekoliko zamki cu ovde pomenuti posto je nemoguce pomenuti sve.


Upotreba jednostavne zicane zamke
Ovakve zamke se koriste za lov zeceva i ostalih manjih zivotinja. Po vlastitoj proceni zamka se moze napraviti i i veca za vece zivotinje kao sto su lisice i jazavci.

Neka pravila kod izrade ovih zamki:
-omca treba da bude precnika velicine sake,
-omca treba biti na visini od cca. 4 prsta od tla,
-omcu postaviti  od mesta sa tragovima za duzinu ruke,
-da bi zadrzala okrugao oblik omca bi trebalo da se podupre grancicama
-prilikom postavljanja zamki nastojati da se ne gazi po zivotinjskim tragovima ali teziti i da s euklone vlastiti
-prilikom izrade zamke nastojati da se njome sto manje rukuje, a ako je moguci pri izradi koristiti rukavice kako bi se eliminisali mirisi koje zivotinej mogu osetiti
-nikako zamke ne raditi od borovog drveta
-zamke postavljati, ako je moguce, niz vetar od logorske vatre koja ce prikriti mirise coveka
-zamku maskirati da se sto vise stopi sa okolinom, a sveze odsecene delove drveta namazati blatom
-zamka mora biti cvrsta i jaka kako se zivotinja ne bi oslobodila.

Opruzna zamka sa zaobljenom polugom

Oblo udubljeni urezi u kocicima zadrzavaju polugu sa omcom koja je zapeta konopcem polozenim pod blagim uglom prema nazad, kako ista ne bi skliznula iz zlebova. Zamka je prilagodjena lovu na zeceve i lisice. Iako je napeta u jednom smeru poluga ce se osloboditi otimanjem zivotinje.
Sire podrucje se moze pokriti postavljanjem vise omci na duzi stap.

[attachment=1]


Zicana zamka sa mamcem

Omca lezi na tlu, mamamc se nalazi iznad nje. Kada divljac zagrize mamac, oslobadja se poluga koja je drzala zamku napetom. Zamka je odgovarajuca za zivotinje srednje velicine. Moze biti smestena na otvorenom podrucju posto cce mamamc svakako privuci paznju zivotinje. Kocic koji prdrzava napeti konac sa mamcem treba da bude ovlas pobijen u zemlju kako zajedno sa omcom i divljaci bio podignut sa tla.

[attachment=2]


Opruzna elasticna zamka

Kada se divljac ulovi u omcu i povuce je, oslobadja se zapeti poluga za napinjanje zamke i plen bude povucen sa
zemlje. Zamka je dobra za zeceve i lisice, a njom se moze loviti divljac koja dolazi iz oba smera ( i od pozadi i sa prednje strane zamke. Zamku treba postaviti u prirodnim udubljenjima stvorenim rusenjem stabala ili ispod odmaknutih stena u smeru tragova divljaci.

[attachment=3]

Jama sa omcom i mamcem

Kopanje jame ce neku divljac uznemirit, neku privucu. posebno ce ih privuci mamac postavljen u jamu. Ako zivotinja gurne glavu u jamu siljci joj nece dozvoliti da je izvuce van, ukoliko s ekoristi sapama uhvatice se u omcu.

[attachment=1]


Obicna jama za razliku od prethodne nema siljke i namenjena je hvatanju divljaci koja u nju upadne i ne moze iz nje izaci. Moze se dodati i omca.

[attachment=2]

Kako prepoznati zivotinju po tragu

[attachment=1][attachment=2]

Profesionalni prirodnjački (survival, bushcraft) sertifikati i zvanja:


http://divljina.blogspot.com/ (http://divljina.blogspot.com/)


Koliko mogu da primetim, ovo je jedino mesto sa temom Preživljavanja u prirodi na vašem cenjenom sajtu. Ako sam pogrešno postavio topic nije namerno. Pozdrav.

Kod krščanskih crkva je ulaz na zapadu, a oltar na istoku.

Ovde je receno da je kod katolickih crkvi oltar na zapadu a ulaz na istoku a da je kod pravoslavnih crkvi ulaz na zapadu a oltar na istoku. U svakom slucaju i kod katolicke i kod pravoslavne crkve krst pokazuje pravac sever-jug.
Bar sam ja tako ucio iz topografije i tako pise u svim uputstvima , pravilima, prirucnicima iz topografije, prezivljavanja u prirodi i orijentacije.

Odlično ste pripremili i prikazali i pohvale vredno, a barem osnovu toga što ste izneli, morao bi znati svako, ko se uputi u prirodu pa makar to bio "ono brdo tamo, pola sata", u tom smislu. U topografskom priručniku piše npr. oltar okrenjen prema zapadu znači, da ga ima bogoslužitelj za ledjima i gleda prema zapadu, izlazu iz  crkve, a sam oltar stoji na istočni strani kod katoličkih crkva. Pa to možemo proveriti na crkvi.
 Lep pozdrav.

Ево још неколико биљака, односно њихових пшлодова који се често могу наћи у природи а могу се јести.

[attachment=1]

Трњина, или Црни трн, расте на ободима шума, дуж сеоских путева, међа и сл. Плод тамно плаве боје садржи витамин Ц, таних, фруктозу. Сазрева од септембра и практично целу зуму остаје на гранама што му још више наглашава значај у преживљавању у природи. Може се јести у сировом стању, мада је такав кисео и опор. После првих мразева омекша и може бити мање кисео. Од плодова се може правити пекмез. Такође, од трњине се припрема и чај, посебно од цветова (против кашља, упала и грозница).


Лично сам га јео веома често, сваки пут када сам био на терену јер ми се његов укус јако допадао.

Један од најчешћих јестивих плодова који се среће у континенатлном делу Балкана је шипурак, шипак или Дивља ружа.

[attachment=1]
[attachment=2]

Шипурак је трновити грм који обично расте до висине од 2-3м. Након цветања настаје плод који кад сазри има препознатљиву црвену боју и облик. Расте по живицама, ободима шума, шикарама. Најчешће се користи у облику чаја (устињени плод, осишен, се прелије врелом водом, а прави се чај и од латица). Чај балготворно делује на желудац,а помаже и код проблема са бубрезима. Од плодова се (уз додатак шећера) прави пекмез (џем) који спада у најчешће производе домаће кухиње. Плодови се могу јести и сирови. Посебно је укусан доњи део плода (до петељке). Ова биљка је посебно значајна за преживљавање у природи јер плодови остају на гранама током целе зиме.

Још једна биљка која се често среће у континенталном делу наших простора јесте глог. Негде га зову бела драча, бели трн, глоговац.

[attachment=1]

[attachment=2]

Глог је разгранато дрво који расте до висине од 5 метара. И он је трновит. Плодови су црвене боје и сазревају крајем лета , почетком јесени. рате на рубовима шума, у шикарама, уз ограде и дуж међа.

Спада у врло лековите биљке. Чај од глога добар је за срце (регулише притиска и ратам срца, а добар је и за умирење). За чај се користе цевтови, млади листови и плодови. Плод се може јести свеж, мада је опор и помало "тешког "укуса.

Фотографије сам снимио у околини села Мало Боњинце (општина Бабушница), почетком новембра.

[attachment=1]
Шикара пуна  глогиња и шипурака

Odlične fotografije.

Ima nas koji smo jako posvećeni negovanju veština boravka u prirodi.

Pridružite nam se.

                          http://survival.freeforums.org/index.php

Једна од корисних биљака чији се плодови могу наћи у природи, чак и у касну јесен и почетком зиме (као што сам сликао на доњој фотографији) је црни (плави) глог. То је трновито дрво (жбун) које нарасте и до 3 метра висине. Расте  по ливадама и ивицама, претежно храстових шума. Није захтевна биљка па расте и на лошем земљишту. Плодови су му модро плаве боје и сазревају у касно лето. Латице цветова (беле боје) користе се за чајеве као и сами плодови. Плодови се суше и тако чувају током зиме. Користе се углавном за чајеве, који се у народној медицини користи за лечење крвног притиска.  Доњи снимак је начињен средином децембра тако да је очигледно да се плодови могу наћи на дрвећу и почетком зиме.

[attachment=1]

Иако не спада у дивље биље мушмула се често може наћи као полудивља у природи, обично у близини људских станишта. Можемо рећи да је полудивља воћка посебно на просторима где су села испражњена.  Мушмула је грмолико дрво које нарасте и до 8 метара у висину. Зрела је за јело у касну јесен, негде током новембра.  Кожа плода се не једе, већ се на врху одстрани а затим исиса унутрашњост плода. При том треба водити рачуна да сваки плод садржи 5 семенки које ваља испљунути након исисавања. Иако је врло корисна и богата витамином "Ц", не треба претеривати јер претерана упутреба може изазвати дијареју.

Тешко се може чувати јер кад сазри брзо угњили, мада понеки плод остане на дрвету.

[attachment=1]
Дрво на слици је обрано (или плодови прикупљени испод њега) средином децембра, а плодови су на доњој слици.

[attachment=2]

Mnogo dobre slike.

Dzumba za musmulu samo mogu da kazem svaka cast da se neko setio. Ova danasnja omladina tesko da zna da nesto tako uopste postoji, valda zato sto je to domaca vocka pa nije interesantna uvoznom lobiju. A svi znamo da je uvozno voce ``najbolje``.

Sve je uredu @Džumba, samo ono da izaziva mušmula dijareju malo je diskutabilno. Naime one se i koriste protiv prolijeva i izazivaju zatvor.
Čaj se koristi u narodnoj medicini protiv prolijeva.

Obožavam mušmule, onako gnjile - pravo su šumsko prirodno voće, samoniklo, neprskano, neđubreno.... 

U okolini Herceg Novog, gde živim, nema je nigde u prirodi, pa sam primoran kupovati na pijaci kada (ako) je ponude preprodavci.

Nikada nisam primetio da izaziva proliv ili zatvor!

Mislim da to zavisi od kolicine pojedenog. ;D ;D
Inace kod nas ih dosta ima, a na pazaru se redovno prodaju. Ja ih i ne volim nesto preterano, ali zato ih moja majka i sestra obozavaju. :)

Баш тако, мушмула се понаша као лаксатив ако се поједе превише (на пример килограм одједном). Дакле, није то ни тако лоше. А напомену због могуће диајереје сам написао за оне који не знају шта је то и претерају. Ово је ипак тема о преживљавању па дајем и неке препоруке. Неки, посебно мала деца гутају коштицу. Неће им ништа бити осим што ће им прочистити црева (мало их брже "протера"). Мушмула се и једе гњила. Зелена нема леп укус. Не може дуго да стоји (када се убере) јер за пар дана почиње да труне (мада на дрвећу, посебно ако промрзне може да стоји око месец дана). Убрану треба је чувати у фрижидеру.


[attachment=1]
Оваки изгледа презрела и неубрана (промрзла).

Већ сам помињао трњине(трн). Осим што се бобице једу свеже, од њих се може правити изврстан сок (сируп) па и џем. Прављење сирупа, односне џема је једна од варијанти прераде и конзервирања намирница па и то треба знати код преживљавања јер се, када нема довољно друге хране, може користити. Комшиница у селу прави изванредна сок (сируп). Он има изразито свеж укус, мало киселакст и подсећа на боровницу, али има мекшу ноту. Изванредно окрепљује.

[attachment=1]
Неразблажен сируп од трњине

[attachment=2]
Разблажен са водом. Позади је боца са сирупом.

Jeli jel Vi to namerno, pa sve mi voda na usta ide, lepo posle ovog "maltretmana" da mi spakuješ kilo+kilo i pošalješ, "I tata bi sine".

Vidim da je tema "živnula", shodno tome i ovde postavljam poziv za trodnevno februarsko okuplanje na Kučajskim planinama.

Biće to krajem februara, vreme je stabilnije, sneg (ako ga bude) je nabijen, lakše je hodanje i nošenje opreme.....

Potrebne su Vam odlične vreće, cipele, podmetači, poveće cerade, rančevi, gamašne, noževi......

Kotliće, sekire zajednički nosimo, nema potrebe da svi to nose.

Reon koncentracije je oko motela Lisine, a odatle ulazimo u masiv.

U masivu smo tri dana - dve noći, na osnovu ovoga planirajte rezervu hrane i presvlaku.

Zajedno pravimo neke tople obroke.

Predlažem nošenje VELIKIH količina SLANINE, belog brašna za kačamak, supe u kesi, čaj, suvog voća, testenine, organizovaćemo pasulj....

Smatram da je neophodno da svako ima više pari dobrih vunenih čarapa, rukavice ali i htz kožne rukavice za vučenje drveta.

Lična apoteka sa aspirinima, flasterima i par prvih zavoja je O B A V E Z N A !!!!! (pu pu  da zlo ne čuje).

Više informacija na:

                            http://survival.freeforums.org/index.php

Moj mail je: alpinista@gmail.com

Ili telefonom 063 264 191 Boris.

Ето ја сам идентификовао рејон тог "планинарења"
[attachment=1]

Отприлике око 4 км северно од ВСП "Пасуљанске ливаде"
И да знате, пакујем опрему.
Мого би неко од одважних са палубе да ми се придружи да се покажемо као тим у пракси, да ово теоретско исцрпљивање преточимо у праксу.

Ја ћу јуначки да вас соколим док ви будете тражили то шумско и остало егзотично биље, сецкајући сланиницу на танке шните уз неки "Старопланински сир".

 (http://www.cheesebuerger.de/images/more/bigs/i070.gif)

 Mozda bi mogli da povedete neku manju jedinicu VS da uci od profesionalaca na delu? Samo da napomenem da u nijednom trenutku ,ni teorijski nismo dotakli prezivljavanje u prirodi (sem orijentacije) , al zato "zauzimanje stava za gadjanje,nisanjenje i okidanje" u pola noci da me neko probudi...

Odličnu si temu "pecnuo".

Vojska jednostavno mora da izmeni nešto u obuci, naravno gađanje i slične teme su nezaobilazne ali logorovanje i boravak na otvorenom mora da bude veliki, veliki deo obuke starešina i vojnika.

Šveđani imaju interesantan vid obuke, još u srednjoj školi su obavezni da provode određen broj dana u divljini sa instruktorima sa minimumom opreme.

Nose jaknu, kapu, pantalone, košulju, firesteel, nož, nečto užeta, bocu za vodu i još par sitnica, u šume se ide na 3-4 dana sa minimumom hrane i vode.

Bitno je to da je to obavezno za sve.

Program je zanimljiv, obuka se vrši u učionici i na terenu i zaista ljudi su jednostavno prinuđeni da nauče osnove sigurnog boravka u otežanim uslovima van urbanih sredina.

Pozdrav Boris.

 Nisam baš ja stručan da branim vojsku kad je ne brane ni oni koji bi trebali. Međutim, u vojsci na preživljavanje id eonaj deo jedinica koji treba da ima obuku iz toga. da se ne ponavljamo. 63.; 72. i ostale slične jedinice. Iako je profesionalna, još uvek nije sastavljena po "rambo " sistemu. Ne mogu svi da budu " specijalci ljubi ih majka"

Brate :'( a metlanje? :'(

Ne, ne, ja sam prvi protiv budalaština rambo i bear grils fazona, to je za decu i prenadražene-umišljene-militantne frikove.

Ja sam govorio o važnosti takve obuke uopšte, podjednako za borca pa čak i za stanovništvo, mlađe generacije.

Vidi,  klinci više nemaju ni fižičko po školama, a kamoli da su sposobni da pretrče, preplivaju, ili da nedaj Bože nacepaju 2 metra drva.

Морам да се надовежем.
Тема, овако како се зове, јесте прави изазов. Има и едукативни карактер.
Обилазио сам јединице на логоровању са темама из преживљавања. Некад провео и 24 сата. И пробао ту кухињу, чије су намернице нађене на терену.

Ипак бих се надовезао на саму тему живота у природи.
Бивша ЈНА, а посебно онај део доле у 3.А имао је разноврсну обуку у природи.
Била су то занимања, која су дефинисана ПиП БОиВ, али посебним захтевима команде 3.А

У току једне године, изводила се обука са две генерације војника.
Свака генерација имала је:
- једно стационарно логоровање од 10 радних дана = две недеље;
- јено покретно логоровање од 30 дана укупно. На овом покретном логоровању извођене су разне тактичке вежбе, а прелазило се око 300 км.
Са две генерације, то је значи 3 месеца.

У ова логоровања, нису се урачунавала наменска родовска гађања на АП "Криволак", а то је за АРЈ ПВО још један месец преко тога.

Тако да смо учили и себе и војску како треба живети у природи. Нормално спец.јединице изводиле су и теме "преживљавања".

Била су то времена војниковања. За садашње време нисам компетентан да коментаришем шта и како раде.

Љуба

 Tako je Ljubo. Nas su još mesec dana posle preživljavanja " lovili " po aerodromu u traženju hrane, toliko nam se bilo osladilo.

Размишљао сам где ово да поставим - у ову или у тему "Храна као лијек и лијековита биља". Изабрао сам ову.

На доњој слици је сушено воће. Сушено је на природан начин који може извести практично свако. Сушење је врста "конзервирања" хране како би се могла користити када је нема, не само у рату, него и на пример зими. Као у овом случају. На слици су сушене јабуке и то рендане (исецкане) и сечене у листове, крушке, брескве и шљиве. Сушене су на ваздуху тако што су након сечења постављене на сито (уствари на мрежи за комарце која је разапета на дрвеном раму, па постављена у носач), на промајном месту, у хладовини. Суше се 3-4 дана. Након тога се одлажу на чист папир а потом у чисте картонске кутије (које се избуше са стране како би се обезбедила циркулација ваздуха) и потом чувају у хладној и прозрачној просторији. За сушење се користе искључиво потпуно зрели и читави (без трулежи или оштећења) плодови.

[attachment=1]
Сушено воће  на слици је у најлонској кеси због транспорта. Не чува се у њој.

[attachment=2]
Од ове мешавине воћа спремљен је изванредан, окрепљујући компот

Нисам нашао тему о јестивим гљивама па слику ове постављам воде. Уостало, проналажење и спремање јестивих гљива има везе са преживљавањем у природи.


[attachment=1]
На слици је гљива коју зову "сунчаница".

Ево шта о њој кажу на Википедији:


Ова, коју сам усликао је извађена из замрзивача. Изненадило ме је како је очувана боја и изглед.

[attachment=2]
У другом тањиру су исецкане гљиве (сунчанице) спремљене за питу. Потврђујем напред наведени цитат о томе да се сматра једном од најукуснијих посластица. Пита је била изврсна.

Srecom imam podosta iskustva u ovoj oblasti. Nadam se da ce saveti biti korisni citaocima.

NOZ

Najvazniji alat koji sa sobom treba nositi u prirodu jeste noz.
Vrsta noza koji se nosi zavisi od posla koji treba obaviti, ali ukoliko treba odabrati samo jedan noz za boravak u prirodi postoje karakteristike koje mora i one koje ne sme posedovati :


- noz za koriscenje u prirodi po mogucstvu treba biti full tang (metal seciva se mora protezati kroz drsku punom duzinom).
   - uz gore navedeno ide napomena da postoje itekako kvalitetna seciva koja nisu full tang (Ray Mears, kojeg smatram daleko ozbiljnijim bushcrafterom od nekih izvikanijih survival zvezda, je u vise navrata koristio Mora noz finskog tipa ostrice sa half tang secivima); naravno izbor zavisi od korisnika

- po mogucstvu, drska treba biti obla. Ostrije ivice drske zamaraju dlan pri napornijim radovima.

- po mogucstvu, noz namenjen zahtevnijim poslovima (secenje drveta, vadjenje kamenja, izrada sklonista) treba biti fiksiran. Preklopni nozevi, pa oni najvise cene i klase, nakon stresnih situacija neumitno gube cvrstinu fiksacije
http://www.youtube.com/watch?v=QiBtHGfgZLI
   - uz gore navedeno ide napomena da folderi (nozevi sa preklopnim secivima) obicno poseduju manju masu i zapreminu, kao i da se vecina istih radi uz pregrst dodatnih alata (leatherman i victorinox), tako da su za delikatnije poslove (pripremanje hrane, popravljanje opreme) daleko pozeljniji.

- postoje nozevi sa supljim drskama namenjenim za skladistenje sitnog pribora. Ovde moram napomenuti licno iskustvo kada se moj prijatelj zaputio sa mnom na planinarenje - buduci da je secivo islo samo do rukohvata, nakon par zahvata u prirodi (iskopavanje kamenja radi razgledanja i slicno), noz se kompletno krivio pod tezinom predmeta, do tacke u kojoj je metal poceo da pokazuje znakove trajnog ostecenja. Ostavljam mogucnost da postoje visokokvalitetni primerci ovih nozeva, ali na takve nisam jos naisao.

- Noz NIKADA ne stavljati u vatru. Time se menja termodinamicka struktura celika i to nikada ne moze biti isto secivo. Kaljenje je proces o kojem bih mogao da ispisem referat, ali u uslovima prezivljavanja (nepripremljenih iznenadnih situacija, kada je prezumirano da ste samo noz i stigli da ponesete sa  sobom), igranje sa metalurgijom nikome ne ide u korist.

- Kod biranja nozeva treba znati vrstu celika koja je koriscena. Ovde je sjajna lista materijala i njihovih odlika po pitanju krtosti, savitljivosti, cvrstine i sl.

http://zknives.com/knives/articles/knifesteelfaq.shtml

   - zasto ne treba po svaku cenu birati "najcvrsci" materijal? Jer su seciva namenjena intenzivnim poslovima podlozna tupljenju, od koliko god izdrzljivog materijala bila.
Krte, cvrste vrste celika je teze naostriti, a njihovo koriscenje dovodi do sitnog odlomljavanja parcadi noza. Celici "srednjih" kategorija (poput 440B) su daleko laksi za ponovno naostravanje od onih skupljih, daleko izdrzljivijih, poput Sv30.

- Testerasto secivo je stvar izbora. Ukoliko noz pri samom dnu ostrice poseduje testerasto secivo, to ce izuzetno lose uticati na cepanje drveta po sistemu sekire, jer ce em secivo kociti cepanje, em ce biti podlozno unistavanju. Ukoliko poseduje testerasto secivo sa suprotne strane ostrice, to ce maltene onemoguciti cepanje drveta uz pomoc prirucnih "cekica", udaranjem po gornjoj strani seciva.

- Bodezi i nozevi sa duplim secivom nisu generalno dobar izbor za koriscenje pri zahtevnijim poslovima, mada postoje kompanije vrhove svojih nozeva dodatno ojacavaju sto specificnim dizajnom, sto drugacijim materijalom od kojeg se vrh izradjuje.

Napomena :
 Niposto ne potpadajte pod uticaj reklama za survival nozeve. Internet je pun snimaka i fotografija Bear Grills nozeva cije su plasticne drske pucale i pri najblazim upotrebama.
 Takodje ne treba drzati za zlo ni nestandardnim vrstama seciva. Covek kojeg poznajem kao neprikosnovenog po pitanju iskustva na terenu koristio tanto sa amerikanizovanim secivom (nagli pravolinijski zarez ka vrhu seciva) u svim uslovima sa maksimalnom efikasnoscu.

- ugao ostrice treba da odgovara svrsi noza.
 Izuzetno duge ostrice, malog ugla, poseduju veliku moc secenja, nekima se efikasnost pojacava dodavanjem konkavnog profila sa strane seciva (kao Cold Steel Kobun), ali ovo slabi izdrzljivost ostrice jer smanjuje povrskinu koja trpi "stres".
 Postoje takozvana "ravno brusena" seciva, cija ostrica ide od pocetka do kraja (Spyderco Tenacious), ovo je takodje izuzetno efikasan tip ostrice.
 Ostrice na secivima namenjenim dugotrajnom i zahtevnom koriscenju (popur sumskih sekira) imaju tuplji ugao, a secivo poseduje konveksan profil

Ovako to objasnjava wikipedija
[attachment=1]

*Dobar tekst o testiranju nestandardnih vrsta seciva na terenu

http://www.kalibar.rs/code/navigate.php?Id=108&editionId=52&articleId=207

I pokvaren mobilni telefon može biti od koristi prilikom preživljavanja u prirodi

http://www.youtube.com/watch?v=WFjY3jBPrM0

http://www.youtube.com/watch?v=XsbfsHj8ec0

Nisam siguran, a engleski ne znam, koji materijal je u pitanju na prvom video prikazu.
Drugi, sa Bear Grylls-om, sam nedavno gledao na Diskaveriju.

U pitanju je celicna vuna, skupina vlakana nisko-ugljenicnog celika.
Ovo sto je Bear Grills uradio mozes da uradis i samo dodirivanjem nekog metala sa + i - delovima baterije naslonjene na neki lako zapaljivi materijal.

Onda to i nije nešto, gde da nađem čeličnu vunu u divljini.

Princip je jednostavan, samo je pitanje da li je za preživljavanje potrebniji mobitel (sa punom baterijom) ili vatra koja se može zapaliti na druge načine.
To mi više liči na igranje dijece.

Sad jedno pitanje za razmisljanje.


Ovih dana je u medijima objavljena prica kako ej neki Svedjanin ili bese Finac preziveo 2 meseca u zavejanom automobilu zahvaqljujuci vreci za spavanje i tome sto je jeo sneg.
Sta mislite koliko je to prica za novine a koliko se stvarno tako nesto dogodilo?

Licno sam skeptican po tom pitanju,  da su rekli da je bio 7-8 dana pa i da poverujem ali 2 meseca... :jok

Stručnjaki se slažu, da bi se dalo proživeti do dva meseca brez hrane.

Izvor (http://www.bbc.co.uk/news/magazine-17095605)



Preživljavanje brez hrane je vrlo odvisno od sledečih faktora: težine, gena, zdravlja i pre svega da nema dehidracije. Pošto je jeo sneg, kod njega dehidracija nije bila upitna.

LPB

Da Bozo, to je poznato ali ne bas na -22 stepena. Svaka cast strucnjacima ali na temperaturi ispod nule ne verujem da je to moguce. A u tekstu kazu da ‚‚on tvrdi da je bio zarobljen ispod snega od 19.12.‚‚

mislim  da je to isti izvor informacija kao onomad kad su rekli da je neki srbin u hurgadi ubio ajkulu skocivsi na nju sa stene...
mada kad bolje razmislim , ako je u pitanju neki nas penzioner, ko ce ga znati , mozda i jeste moguce da je preziveo dva meseca bez hrane, pica, zena i toalet papira...

 Jel to preživljavanje kao što je Memedović probao da snimi? Od domaćina do domaćina i ništa od njegovog" pre+ivljavanja". Konstatacija je bila da ovde nema potrebe za tom vrstom" Sporta"

Ovih dana na livadama i voćnjacima mogu se naći jestive gljive (pečurke) koje nazivaju đurđveke ili đurđevače (ponegde i reduša, ranka). Raste od kraja marta do juna na livadama i ivicama šuma, na visinama do 1000m. Vrlo ukusna u hranljiva. Kako je proleće bilo sušno u rejonu Babušnice, gde sam skoro boravio, prve su se pojavile ovih dana (nakon kiša). Evo par svežih fotografija:

[attachment=1]
Đurđevka u prirodi. Kažu da se mesto gde se nalaze može prepoznati po nešto zelenijoj travi, mada sudeći po nalazištu to i nije neko pravilo

[attachment=3]


[attachment=2]
Ove su nakon pranja završile u kajgani

Шумска корњача живи у нашим шумама. У недостатку друге хране шумске корњаче се могу користити за јело. Оне су заштићена врста и не треба их дирати без преке потребе. Ево једног примерка који сам нашао у близини села Мало Бонјинце на падинама Суве планине (југоисточна Србија). Има их у приличном броју, јер изгледа нема њихових природних непријатеља, пре свега људи. Ова је била велика око 23-25 цм што је отприлике пуна величина шумских корњача.

[attachment=1]

[attachment=2]

Иначе, према објашњењу из кљиге др. Боривоја Врачарића, професор ВМА и генерал-мајора, "Исхрана у природи", треће издање, Београд 1990.године, стр. 213. корњаче се спремају на следећи начин:

"Од корњаче се углавном спремају чорбе. Поступак је следећи.

Корњачи се најпре одсеку глава, ноге и реп. пото животиња ове делове тела увлачи у оклоп, стављањем јако загрејаног предмета (може и комад жара)  на оклоп треба приморати животињу да пружи главу, ноге, реп, па их оштрим секиром одсећи.Још лакше се  може ово учинити ако се направи омчаод канапа и стави на главу чим је животиња испружи. Тада се повлачењем канапа лака глава извуче из оклопа.

Заклана корњача (са оклопом) стави се на жар и пошто мало одстоји, скида се и раствара оклоп,а тело извади напоље.Треба одбацити изнутрицу, а месо опрати и исећи на мале комаде, ставити га у суд, посолити, налити водом и кувати док не омекша.Онда га извадити и добро оцеђено ставити у други суд где се налази загрејана масноћа.Динстање траје око 15 минута. Сада посути брашном па када ово порумени, налити водом у којој је раније кувано месо, ставити ситно исечено зачинско биље или друге зачине, кувати још 15-20 минута, када је чорба готова.

Од меса корњаче прави се и паприкаш на уобичајени начин."

Ових дана, барем у брдским пределима цветао је и глог. О њему смо већ писали. Само да напоменем да се цвет глога сматра лековитим. Чај од цвета повољно делује на срце. То није лоше знати и уз друге лекове практиковати. Наравно, коме треба.

[attachment=1]

Глог у цвету

на почетку ове теме, Кузма је навео, у оквиру јестивих биљака и коприву. Коприва је изузетно корисна биљка не само за услове преживљавања него се може користити и у свакодневној, редовној исхрани.
најбоље је користити младу коприву као што је ова на слици:

[attachment=1]

У већ поменутој књизи др. Врачарића се каже:

" Млади листови и целокупни сочни делови биљке имају благу пријатну арому и могу се употребљавати за спремање мешаних салата, чорби, варива, пиреа и др. Корен и подземно стабло садрже витамина Ц, нешто каротина и шећера.Могу да се кувају и на различите начине приређују за јело. Сочни делови биљке могу без ограничења  да се користе од пролећа до касне јесени,а каткада употребљиви делови могу да се нађу и испод снега. Не постоји опасност да се замени са неком сличном шкодљивом биљком".

Нешто више и коришћењу коприве (или жаре како је често називају) како за исхрану тако и у терапеутске сврхе на овом сајту: http://www.stetoskop.info/Kopriva-1550-s7-content.htm

На сајту www.bezgluten.net се о брању и коришћењу листова коприве каже:

Још једна зељаста биљка коју смо већ помињали је маслачак.

[attachment=1]
[attachment=2]

То је сигурно једна од најраспрострањенијих биљака. То је и јестива и лековита биљка. Расте готово свуда, али највише тамо где има влаге. Позната је, осим по лековитости, као изузетно хранљива биљка богата витаминима Ц и А, органским киселинама, минералима (посебно калијумом, натријумом и магнезијумом). Пролећна салата прави се од сасвим младих листова који се беру пре цветања и ван насељеног подручја. Млади листови (пре цветања) су једно од најбогатијих дивљих поврћа витамином Ц. Могу да се употребе за салате, чорбе, , варива. Потребно је користити само младе листове иначе ће укус бити горак. И јесењи млади листови могу послужити као и пролећни (као извор витамина Ц). Понекад се могу наћи и зими (као онај на слици коју сам поставио раније у овој теми).

Корен маслачка се вади у пролеће и јесен. Може се користити куван, слично кромпиру ули шаргарепи (мркви). Може се јести и сиров, али танко исечен на кришке. испечен корен може послужити и као замена за кафу.

Једна од биљака које у приличној количини има у природи јесте и зеље. Расте, осим у култивисаним баштама (друга слика) и на ливадама (прва слика).

[attachment=1]
[attachment=2]

Зеље, као и већина оваквог поврћа спрема се на сличан начин, кувањем или барење на начин како се спрема купус (наравно и као лист за увијање сарме, мада ти баш и није за преживљавање) или у сировим облику, као салата или додатак другим јелима или питама. Може се мешати са копривом, како у чорбама, тако и питама или хлебу. 

Приликом брања дивљег зељастог биља треба водити рачуна да се првенствено беру младе и свеже биљке које расту на сеновитим местима, удаљеније од путева и другог могућег загађења. Треба их брати ујутро, по роси или после кише.

Pominjali smo biljku sremus.
Evo jedan vest u vezi te biljke.

I jos jedna vest na istu temu

Једно од основних правила коришћења биљака у природи да береш и користиш, посебно за јело, само оно што си апсолутно сигуран да је јестиво. Све што ниси сигуран или сумњаш (личи ти) не дирај.

Pa u tom grmu lezi zec Dzumba, ovi iz prethodnih vesti su bili sigurni da je to sremus. I to su bili i previse sigurni.
Tako su isto bili sigurni svi ono u okolini Valjeva sto su jeli kako se ispostavilo zelenu pupavku.

Kazem bili su sigurni, verovatno nisu znali da postoji neka otrovna biljka koja veoma lici i sta onda? Ta sigurnost je placena zivotom.

Погрешно сам се "одразио". Ипак, потребно је добро познавање јестивог биља да би га користио. Дакле, увек треба имати опрез. У селу где сам сликао оне печурке и травке људи беру само неколико јер их је лако препознати. Остало не дирају.

Ко је тај "паметњаковић" који је побркао сремуш и зелену пупавку. једно је биљка, а друго је гљива, тј. печурка. Те две ствари нису ни налик једна другој!!!

Извин`те сад видох да су побркали са мразовцем. Не знам шта му то дође.

Kreće sezona gljiva pa, kao upozorenje, jedna vjest iz Slovenije.

-------------------------

Čuvajte se zelene pupavke!

Tridesetogodišnjoj Slovenki teško su oštećena jetra zbog konzumacije zelene pupavke, objavili su u petak slovenski mediji
Kako navodi list Slovenske novice, liječnici se od ponedjeljka bore za njen život, a pokrenuta je i akcija traženja zamjenske jetre za transplantaciju.

Zadnjih su tjedana liječnici ljubljanskog Kliničkog bolničkog centra dobili stotinjak poziva sa sumnjom na trovanje gljivama, a bilo je i više hospitaliziranih.

U slučajevima kada se sumnja na trovanje opasnom zelenom pupavkom hospitalizacija je obvezna. Liječnici kao i obično svake jeseni upozoravaju na opasnosti i simptome trovanja gljivama koje neoprezni zamijene za jestive, uz preporuke da se konzumiraju samo one koje su dobro poznate.

  tportal (http://www.tportal.hr/)

Пре неких 40 година, у Словенији је страдала породица немачких биолога која се професионално бавила гљивама. Писали о њима, проучавали их - и отровали се! И себе и децу, нашли су их у камп приколици.

Могуће је да на терену који не познајемо постоје биљке (а посебно гљиве!) са којима се нисмо сретали, а које неодољиво подсећају на јестиво биље из наше околине.

Bajke za nedoraslu djecu.

poz.

Ne mogu da razumem ljude koji idu u šumu i usput beru gljive (koje ne poznaju dobro), a da pri tom ne prepoznaju otrovne vrste koje se mogu naći u tom području.

Osnovno pravilo za branje gljiva je da se nedvosmisleno prepoznaju otrovne vrste!

Нажалост није бајка, десило се у околини Рогашке Слатине. Сељаци су пријавили полицији да већ данима нису видели никога око камп-приколице и аутомобила. Муж, жена и двоје деце. Нашли су их мртве.