PALUBA

Kina dovršava svoj prvi nosač aviona

Kina je napravila veliki korak ka uvođenju prvog nosača aviona u svoju flotu, dovršavajući veći do posla oko remontovanja bivšeg sovjetskog nosača aviona Varjag. Trenutno brodu nedostaju liftovi i potreban je remont palube, ali najveći deo posla je gotov.

Report: China largely restores aircraft carrier

January 19, 2011

(AP) -- China has taken a major step toward commissioning its first aircraft carrier by largely completing the restoration of a derelict ship purchased from Ukraine, a news report said Wednesday.

link: http://www.physorg.com/news/2011-01-china-largely-aircraft-carrier.html

25.04.2011.
Defensenews.com

Šef tajvanske obaveštajne službe saopštio je 25. aprila da bi Kina mogla da uvede svoj prvi nosač aviona u naoružanje pre kraja ove godine, izražavajući strah zbog daljeg razvoja kineske ratne mornarice.

Tajvanski ministar odbrane je "podigao uzbunu" mada eksperti govore da Kinezima ipak treba vremena da formiraju grupu nosača aviona.
Ostatak vesti je u stilu da "Kinezi time ne prete samo Tajvanu, već i čitavom svetu itd. itd."

Prema ovoj postavci citiranog Tajvanca, tko ima vise nosaca aviona vise i prijeti - citavom svijetu.

[attachment=1]

Prvi kineski nosač zrakoplova

Radovi na rekonstrukciji nosača zrakoplova kupljenog od Ukrajine 1992. nakon raspada Sovjetskog Saveza približavaju se kraju te se njihov završetak očekuje početkom ljeta kada bi trebala započeti serija brodograđevnih pokusnih plovidbi. Na nosaču zrakoplova izvornog imena Varyag klase Admiral Kuznetsov trenutačno se boj trup u boju kineske ratne mornarice. Ulazak u operativnu uporabu očekuje se 2015. Varyag je svojedobn kupljen za oko 100 milijuna dolara u stanju 70-postotne zgotovljenosti. Dotegljen je u luku Dalian 2002., od kada se obavljaju radovi na njegovoj rekonstrukciji. Glavne skupine radova i opreme uključili su ugradnju pogonskog sustava, radare te raketni sustav zemlja-zrak. Nosač zrakoplova bit će preimenovan u Shi Lang a osnovne karakteristike su mu duljina 302 m, širina 70,5 m, istisnine 67 000 t te bi trebao postizati brzinu do 31 čv. Omogućen je smještaj do 50 letjelica, najvećim dijelom aviona Su-33 i MiG-29, protupodmorničkih i drugih helikoptera. Vrlo je izgledno da će biti dodijeljen floti južnokineskog mora osiguravajući pritom brodske linije i ojačati vojnu prisutnost u regiji.

Autor: M. Ptić Grželj
Izvor: Hrvatski vojnik (http://www.hrvatski-vojnik.hr/)

"South China Morning Post" najavio ulazak nosača aviona u operativu za 1. oktobar 2012.

Malo mi je to rano, tek je isplovio po deseti put, a još nema najave o isporuci palubnih lovaca za njega, za sada još uvek vozi makete na palubi. Ima na njemu još dosta i da se radi, tako da ne verujem da će u narednih godinu dana postati operativan.

Kina uvela u službu svoj prvi nosač zrakoplova usred teritorijalnog spora s Japanom

[attachment=1]
PEKING - Kina je u utorak objavila da je u aktivnu službu uvela svoj prvi nosač zrakoplova , u prilikama snažnih napetosti zbog teritorijalnog spora s Japanom u Istočnome kineskom moru.

"Jutros je prvi kineski nosač zrakoplova Liaoning službeno uveden u aktivnu službu", ističe se u priopćenju kineskog ministarstva obrane koje je objavilo da je brod, koji je nedovršen kupljen u Ukrajini, nazvan po pokrajini na sjeveroistoku Kine.

Taj će nosač omogućiti Kini da "poveća borbenu sposobnost svoje ratne mornarice i poboljša svoju obrambenu sposobnost", dodaje ministarstvo.

Brod će "imati važnu ulogu u obrani državnog suvereniteta", ističe se.

Taj nosač koji se zvao "Varjag", a bio je namijenjen sovjetskoj ratnoj mornarici, godinama se dovršavao u brodogradilištu u Dalianu, u pokrajini Liaoningu.

Taj admiralski brod, simbol pomorskih težnja Pekinga, prvi put je isplovio u kolovozu 2011. Zatim je izveo desetak pokusnih zadaća na moru.

Kako navode neovisni stručnjaci, Pekingu će ipak trebati više godina da stekne potpuno operativne pomorsko-zračne snage. Usto smatraju da je Kina, a da to nije objavila, već počela program gradnje jednog, a možda i dvaju nosača zrakoplova.

  JL (http://www.jutarnji.hr/)

[attachment=1]
[attachment=2]

nek im je sa srecom i nek ima mirno more

Ne razumem šta to znači da je u aktivnoj službi? Još uvek nemaju spremne letelice koje bi bile korišćene sa njega, neki oružni sistemi jesu ugrađeni, možda i svi, ali opet, mislim da PVO zaštita samog broda nije njegova primarna funkcija?

a dok se posada uvezba? treba i za to vremena, a stici se i avioni. :pilot

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Pre desetak godina, Kinezi su tvrdili da će do kraja XXI stoleća prestići SAD po ekonomskoj moći! Kako stvari stoje, uspeće to daleko brže. Ovaj nosač aviona, makar prvenstveno namenjen za obuku i NIR, dobar je pokazatelj. Niko osim Amera nema danas ni materijalne ni naučne ni vojne kapacitete da ovoliki brod koristi za obuku i razvoj. Flotni nosač aviona samo za obuku i NIR. Mož` misliti! Šio mi ga Đura!

Služiće on za mnogo više od same obuke. Kina zaista dobija svoj prvi nosač aviona, što svakako predstavlja prekretnicu u razvoju ratne mornarice ove zemlje. E sad, da li će ih biti više i u kom broju, ostaje da se vidi i naravno koliko brzo mogu doći do sledećeg operativnog nesača, ostaje velika nepoznanica. Da li poseduju takve mogućnosti, da li su dugogodišnjim studiranjem i dvršavanjem Varijaga, došli do takozvanog "now how" znanja, veliko je pitanje na koje ćemo odgovor čekati malo duže. Ne sumnjivo je jedino da Kina kao moderna super sila ima takve težnje, a takodje čini se da ni sredstva nisu nikakav problem.

kakav je pogon ugrađen?

DOBRO TI MORE,LIAONING! :marinero
[attachment=1]

Za njegovog polubrata "Kuznjecova" predviđen je i ugrađen pogon sa 4 parne turbine dvostruke redukcije, oko 200.000SHP, uz 8 kotlova visokog pritiska. Kinezi su retki koji su zadržali proizvodne kapacitete za gradnju kotlova i parnih turbina za brodski pogon. Prilično sam ubeđen da nisu rizikovali ugradnjom gasnih turbina. Indusi će na svoj nosač ugraditi GT LM2500 građene po licenci, ili druge odgovarajuće GT. Ruski paroturbinski kompleksi i kotlovi imaju određenih problema sa pouzdanošću (što pokazuje praksa upotrebe razarača projekta 956 "Sovremeni", koji imaju polovinu pogonske grupe nosača aviona), mada su "papirni" podaci veoma dobrih pokazatelja.

hvala na odgovoru, kumbor!

...

[attachment=1]

Vjerovatno će kao i sve otstalo, "copy/paste-at" tako da me ne bi iznenadilo da za 15ak godina operativno bude 4-5 "varijacija na temu" Varjaga. Iskreno, čudi me da već do sada nisu u službu uveli par nosača aviona s obzirom da je jasno da misle svoju moć projicirat dalje od teritorijalnog mora (prema Indijskom oceanu i Pacifiku).
 

kinezi nemaju iskustva u sletanju na nosac. imaju velikih problema pri sletanju.

http://www.indiatvnews.com/news/world/chinese-pilots-learn-landing-on-first-aircraft-carrier-9274.html

Polako, obuka za avionska poletanja i sletanja na nosač aviona je vrlo složena i teška i trajaće dugo. S obzirom na brojnost i dostupnost "materijala", nema sumnje da će pre ili kasnije Kinezi anučiti kako se to radi. Amerikanci su naravno nedostižni, imaju prednost u iskustvu od najmanje 80 godina, ukjučujući 4 godine rata na Pacifiku, Koreju i Vijetnam, + Pustinjske oluje.

Kinezi se ubrzano razvijaju na ovom polju, ali ispred njih je i dalje Indija koja već ima u upotrebi nosač aviona i gradi novi, a tu je i nosač aviona koji će im isporučiti uskoro rusi. U svakom slučaju, u toku je trka za premoć u Indijskom okeanu, ali i na globalnom planu. Amerikanci uskoro više neće moći da budu neprikosnoveni na svetskim morima i okeanima.

Da ih neće možda Indija sa ta 2-3 nosača ugrozit. Neće još dugo, dugo vremena nitko moć Amerikancima na moru niti primirisat, a kamoli pomislit na neki simetrični sukob.

Indija ima prednost u nosačima , za sada, a na kineskoj strani je premoć u nuklearnim podmornicama (SSN, SSGN i SSBN) koje su priličan adut u mogućim sukobima za prevlast na moru.

Neće sa dva-tri ali i oni i kinezi planiraju daleko više od toga, tako da će američka premoć sigurno biti dovedena u pitanje.

iako ameri jesu trenutno broj 1 na moru, ipak dogadjaj od pre nekoliko godina, kad nisu uspeli da zastrase kinu u vezi nuklearnih proba, pokazuje da ih se velike drzave ne boje. na stranu sto je otada kina daleko uznaopredovala. ameri mogu da se istrisu nad nama malima, ali sa velikima kakve su kina i indija nema zezanja :jok

Jedna lepa slika Kineske prinove.

25.11.2012.
[attachment=1]
 sa tekstom i fotografijama sa tog dogadjaja
http://news.xinhuanet.com/english/china/2012-11/25/c_123998057.htm

Evo ga i TV izveštaj vesti koju je jadran postavio ranije.

http://www.youtube.com/watch?v=RxriKrEGnwQ

  :klap

 Normalno da ne razumem šta se komentariše. Mogu samo da naslutim da s ponosom pričaju o svom uspehu. Još jednom:  Svaka čast! I umnožavali vam se nosači matematičkom progresijom :klap

Kineski zrakoplov Shenyang J-15 uspješno je sletio na palubu "Liaoninga", prvog kineskog nosača zrakoplova koji je uveden u aktivnu službu 25. rujna, piše Fox News. Shenyang J-15 je lovac-bombarder, inače, kineska inačica ruskog borbenog zrakoplova Suhoja Su-33. Nosačem aviona Liaoningom Kina naglašava svoju želju da postane vodeća azijska pomorska sila, no brod još uvijek neće nositi sve zrakoplove i neće biti spreman za borbene aktivnosti još neko vrijeme. Ovo je bilo prvo sletanje aviona na nosač koji je dosad prošao više od 100 testova i treninga. Kineski ministar obrane kaže kako će im ovaj nosač aviona poboljšati snagu mornarice te pomoći u zaštiti nacionalnog suvereniteta.

http://www.vecernji.hr/vijesti/kina-zeli-postati-vodeca-sila-izveli-prvo-slijetanje-nosac-aviona-clanak-479304

[attachment=1]

Slika više liči na photoshop? :pirat

Ne znam jel to prova kineskog nosača i jel to taj avion o kome je riječ, malo sam zahrđao po tim pitanjima al slika nije Photoshop-irana.

Evo i zanimljiva videoreportaža događaja,nije se s Kinezima odavno igrati više
Izvor : Dnevnik hr
http://dnevnik.hr/vijesti/svijet/video-kina-ojacava-vojnu-moc-izveli-prvo-slijetanje-na-nosaca-zrakoplova.html

Spremni su da uče, i to im dobro ide. Usvojili su dobro poznat i efikasan sistem rada palubnog osoblja, sa sve raznobojnim prslucima. Prosto ne znam otkud im ta ideja!!!  :super :dosada

Idu svakako u dobrom smeru i to rekao bih veoma brzo. Svakako se sa njima u buducnosti mora racunati, kao u ostalom i sa Indijom u ovom delu sveta. Tu je naravno i Rusija koja je takodje krenula u obnovu i jacanje svojih snaga.

Nije photoshop, već je sasvim nova paluba, naročito sky jump 12*. I avion je nov, još je u osnovnoj boji, bez kamuflaže. Očigledno je bilo vrlo važno da se pokaže.

Kinseski nosac "uhvacen" okom satelita.

http://photoblog.nbcnews.com/_news/2011/12/14/9447273-satellite-spots-chinas-first-aircraft-carrier-at-sea

Vir: Defender
http://www.defender.hr/

Kina certificirala prve pilote za operacije na nosaču zrakoplova

Datum objave:
05.07.2013
 
Kina je certificirala svoje prve pilotske posade za operacije sa nosača zrakoplova i to nakon 25-dnevnog treninga na jedinom kineskom nosaču zrakoplova Liaoning, objavljeno je na službenim stranicama kineskog ministarstva obrane. Tijekom plovidbe, piloti su "izvršili u kontinuitetu nekoliko vježbi polijetanja i slijetanja, što Kinu svrstava u jednu od rijetkih zemalja u svijetu koja može trenirati svoje pilote za nosač zrakoplova", navodi se u priopćenju.

Certifikati su dodjeljeni petorici pilota i određenom broju osoblja na nosaču zrakoplova nakon što su testirane njihove vještine povezane sa operacijama "fixed wing" zrakoplova na ratnom brodu. Zrakoplov koji se koristi u vježbi - Shenyang J-15 - izvedenica je ruskog zrakoplova Suhoj Su-33, premda Peking tvrdi da je J-15 temeljen na razvoju kineskih tehnologija.

Kineski nosač aviona Liaoning.

[attachment=1]

Type 1030 CIWS

[attachment=2]

FL-3000N RAM

[attachment=3]

Očigledno je da koneska RM vrlo studiozno priprema ovaj brod za operativnu upotebu.Ako se izuzmu špekulacije pre  neku godinu da ovaj brod nikad neće zaploviti,pokazuje da Kina ima sve veći tehnološko-eksploatacioni potencijal,ma kome se to svidjelo ili ne.Bilo bi lijepo da ako neko ima podataka,predstavi i celokupnu udarnu grupu oko ovog lepog broda,punog bodlji :marinero

Liaoning

Interesantan propagandni video posvećen novom kineskom nosaču aviona:

http://www.youtube.com/watch?v=uvNwy16tOzs

Svjeze obojana paluba, sa military photos.

[attachment=1]
poz.

Kina planira gradnju deset nosača aviona

U sljedećim desetjećina Kina planira gradnju 10 nosača aviona (PLAN - People’s Liberation Army Navy).  Kina ima ambicije postati jaća mornarica od Japana, javljaju  kineske novine Kanwa Defense Review, čiji  urednik je Andrei Chang – Pinkov, vojni analitik iz Kanade.

Navodno već imaju nacrte za novu  klasu nosača aviona , koji će se pridružit renoviranom sovjetskom nosaču Liaoning, klase Admiral Kuznetsov, koju su kupili od Ukrajine. Prema nekim podacima prvi novoizgrađeni nosač trebai bi biti operativan  prije 2020. godine. Do 2030. Godine trebali bi imat 6 operativnih nosača, kasnije 10 – kao USA.

Američki admiral Jonathan Greenert koji  je posjetio kineski nosač Liaoning (16), kaže da je još uvjek velika razlika između američkih nosača i kineskog, koji može prihvatit samo 10 aviona, dok mogu američki 100. Kaže još,  da su Kinezi puno napredovali, ali ima još puno posla da njihov nosač postane operativan. Kinezi svoj nosač klasificiraju kao brod za obuku ljudstva ukrcanog na brodu  i pilota palubnih aviona.     
Koncept novog kineskog nosača Tako Liaoning koji se navodno već gradi, kao i drugi nosač, imat će klasični pogon, dok će treći imat nuklearni pogon. Navodno su dobili nacrte pogona od Ukrajine (pogon iz vremena SSSR-a).

Novi nosač koji grade nosio bi 50 palubnih lovaca Shenyang J-15, koji su projektirali na osnovu ruskog Su-33, kao i helikoptere Z-8 (Aérospatiale SA 321 super frelon). U budućnosti bi J-15 zamijenili sa “nevidljivim” J-20 ili J-31.

Vir: "Obramba" SLO
http://www.obramba.com/

ITAJSKA ŽELI POSTATI POMORSKA VELESILA

Kitajska načrtuje gradnjo 10 letalonosilk v naslednjih nekaj desetletjih, saj ima ambicije, da bi bila Kitajska mornarica (PLAN) močnejša od Japonske, so zapisali v kitajskem časopisu Kanwa Defense Review, katerega urednik je Andrei Chang – Pinkov, vojaški analitik iz Kanade.

Kitajska naj bi že imela končane načrte za nov domači razred letalonosilk, ki se bodo v naslednjih desetletjih pridružile obnovljeni sovjetski letalonosilki Liaoning (prej Riga, Varyag) razreda Admiral Kuznetsov, ki so jo kupili od Ukrajine in prenovili. Kitajska naj bi po nekaterih podatkih že začela z izgradnjo prve lastne letalonosilke, še pred letom 2020 pa naj bi postala operativna. Kitajska mornarica (PLAN – People’s Liberation Army Navy) namreč načrtuje, da bi do leta 2030 imela operativnih 6 letalonosilk, v naslednjih desetletjih pa kar 10 (tako kot ZDA).

Ameriški admiral Jonathan Greenert, ki je obiskal kitajsko letalonosilko Liaoning (16), je dejal, da je razlika med ameriškimi in kitajsko letalonosilko še vedno velika. Medtem ko je vsaka ameriška letalonosilka je sposobna operirati s 100 letali hkrati, pa kitajska lahko le z 10-imi. Greenert je dodal, da bo morala Kitajska mornarica opraviti še veliko dela, da bo njihova letalonosilka operativna, vendar tudi, da je Kitajska v zelo kratkem času dosegla veliko.

Kitajska vojska ima letalonosilko Liaoning klasificirano kot ladja za usposabljanje, namen pa je omogočiti mornarici in razvojnikom preizkušanje ter usposabljanje tako same ladje kot tudi palubnih letal.

Tako Liaoning kot druga kitajska letalonosilka, ki naj bi jo v strogi tajnosti že gradili, bosta imeli konvencionalni pogon, medtem ko naj bi imela tretja že jedrskega. Časopis Kanwa DF je objavil tudi podatek, da naj bi Kitajska že pridobila načrte za jedrski pogon letalonosilk iz časa Sovjetske zveze, dobili pa naj bi jih od Ukrajine.

Nova kitajska letalonosilka, ki jo gradijo, naj bi imela lahko na krovu okoli 50 palubnih lovcev Shenyang J-15, ki so jih razvili na osnovi ruskega letala Suhoj Su-33, ob tem pa še helikopterje Z-8 (razviti na osnovi francoskih Aérospatiale SA 321 super frelon). V prihodnosti naj bi letala J-15 zamenjalo okoli 25 nevidnih lovcev J-20 ali J-31.

Pripravil: A. Knific, foto: Military Photos

Kina:Piloti poginuli u probi nosača

b92.net (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=09&dd=06&nav_category=78&nav_id=896724)

Peking -- Dva pilota poginula su izvodeći probne letove sa kineskog nosača aviona, javila je danas kineska agencija Sinhua.

Izveštaj o smrti pilota, koji su poginuli 28. avgusta, objavljen je pošto je kineski predsednik Si Djinping uručio priznanja svim pilotima koji upravljaju avionima sa jedinog kineskog nosača aviona Liaoning.

"Dva pilota žrtvovali su svoje živote prilikom proba", navodi se u izveštaju agencije.

Letovi koji se izvode sa nosača aviona su rizični i stradanje pilota nije neuobičajeno.

Visoki kineski vojni zvaničnici više puta su govorili o namerama Kine da svoju mornaricu opremi sa još nekoliko nosača aviona, ne navodeći detalje.

Kineski vojni piloti lete u borbenim avionima J-15, koji su kopija ruskog suhoja Su-33.

NAJVEĆI DO SADA
Zašto Kinezi grade novi nosač aviona? Nitko ne zna

Kineski državni mediji početkom tjedna 'slučajno' su pustili vijest da ta zemlja gradi svoj drugi nosač zrakoplova u gradu Dalianu na Istočnom kineskom moru, blizu granice sa Sjevernom Korejom.

U Dalianu se grade razna plovila, pa i ona ratna, a vidno zaneseni djelatnik izlanuo je kako su svi u brodogradilištu uzbuđeni jer su dobili posao izgradnje drugog kineskog nosača zrakoplova.

Pitanje je je li to rekao planski ili slučajno, ali može biti da je zaista nehotice odao državnu tajnu jer su se tamošnji cenzori potrudili da vijest što prije nestane iz lokalnih novina Changzhou.

Kina sada posjeduje jedan nosač zrakoplova, Liaoning koji je kupila od Ukrajine 1998. i preradila ga za trenažne i eksperimentalne svrhe. Više je puta najavljeno kako će Kina krenuti u gradnju drugog nosača, a prema neki izvorima i trećeg i četvrtog. Ti bi nosači zrakoplova dizajnom i funkcionalnošću više podsjećali na američke nosače koji su znatno veći od onih koji su proizvedeni za vrijeme Sovjetskog Saveza, kakav sada Kina posjeduje.

Već dvadeset godina Kina značajno povećava vojni proračun, a dobar dio novca odlazi kineska mornarici koja je tradicionalno bila najzapostavljeniji dio kineske vojske.

Zaokret u vanjskoj politici te zemlje učinio je mornaricu jednim od prioriteta pa sada Kinezi planiraju razviti pune sposobnosti obrane rastućih ekonomskih interesa. Prevedeno, to znači potpun vojni nadzor mora i kopna u Južnom i Istočnom kineskom moru, oko kojih rastu napetosti sa susjednim državama.

Kineska ulaganja u nosače zrakoplova kojima bi projicirali silu diljem svijeta dugoročna su. Sovjetski Savez godinama nije uspio napraviti nosač zrakoplova usporediv s američkim, ali Kina se uzda u svoju gospodarsku moć, a čini se i u špijunažu.

Ključni dio koji Sovjeti/Rusi nisu savladali parni je katapult koji kao iz praćke izbacuje zrakoplove s palube kako bi lakše poletjeli. Ruski su za to koristili zakošenu palubu koja se može koristiti samo s lakšim zrakoplovima, manje opterećenima gorivom i oružjem, što im smanjuje učinkovitost.

Jedine su zemlje osim SAD-a koje su razvile parne katapulte Brazil i Francuska. Usporedbe radi, više zemalja razvilo je nuklearne podmornice koje mogu lansirati projektile dok su zaronjene nego što ih je razvilo parne katapulte za nosače zrakoplova.

Upravljanje flotom okupljenom oko nosača zrakoplova složen je proces pa su Kinezi učenje odradili na Liaoningu.

No kada je u pitanju novi nosač zrakoplova, mnogo je toga misterij, osim da će imati parni katapult. Nije poznato zbog kojih se strateških ciljeva Kina odlučila na izgradnju novog nosača zrakoplova. Isto tako, ne zna se hoće li pogon biti nuklearni ili na gorivo, pa stručnjaci procjenjuju da prave, funkcionalne nosače zrakoplova s parnim katapultima Kinezi neće imati još dvadesetak godina, dok se proces učenja ne završi.

Naravno, osim ako Peking ne zaključi da se isplati uložiti ogroman novac zbog prestiža koji flota s nosačem zrakoplova nosi zemlji, što također nije nemoguće.

http://www.tportal.hr/

[attachment=1]

Pa mogao bi naslov I da glasi: "Zašto odgajamo prasiće? Niko ne zna." Više bi bilo na mestu pitanje: Kada će Kina imati barem tri nosaća I tako biti uvek spremna na strategijski konvencionalan odgovor.

Recimo osecaju se ugrozeno posto amerikanci imaju 10-tak nosaca aviona i jos toliko desantih nosaca helikoptera.

Zasto niko nije postavljao pitanje sta ce amerikancima tolika vojska pose zavrsetka haldnog rata i zasto za vojsku izdvajaju koliko zajedno 8 zemljaa sa najvisim vojnim budzetima.

Da bi mogli da zavrcu ruku kad ih neko neposlusa kako je izjavio Obama pre neki dan.

Da citiramo Njegosa:
"KOME SNAGA LEŽI U TOPUZU, TRAGOVI MU SMRDE NEČOVJEŠTVOM"

To liči na pitanje zašto se mačke i kučići ližu ispod repa ... zato što mogu da dosegnu jezikom. Kina ima veliki izlaz na more i veliku sferu uticaja, normalno je da gradi nosače - boljih kapitalnih brodova danas nema, neće valjda graditi drednote. Sem toga, imaju para da to plate, ali to se i podvodi pod ono da mogu.

Cini mi se da je naslov clanka vise usmjeren na privlacenje "sirih narodnih masa".

Osnova je njihova namjera da sagrade nosac i navodna tajnovitost oko toga.
Pitanje je dali ce raditi novi brod ili ce ici u kopiju Ruskog.

Ja sam skloniji ovoj drugoj verziji jer mi se to za prvi pokusaj cini jednostavnije.
Kasnije kad se steknu iskustva lakse je raditi potpuno novi projekt.

poz.

ps. mozda da se naslov promjeni u nesto zgodnije

Liaoning, bivši Varjag eksperimentalni je brod za Kineze po mnogo čemu. To je malo usavršeni Kuznjecov, dakle sa već unetim nekim izmenama i poboljšanjima, naročito oko smeštaja u hangaru i manipulacije letelicama na palubi. Mislim da nisu mogli naći bolji način da premoste jaz od dogradnje Varjaga. Uostalom, to nije loš projekat, mada nije optimalan nikad bio. Da li će se kineske parne turbine i kotlovi pokazati boljim od ruskih, videćemo. Cela ta generacija kotlova KVG 98/64 pokazala se loše, naročito što traže specijalnu napojnu vodu i stalnu kontrolu, iako su sa prirodnom, a ne prinudnom cirkulacijom - mada tzv. "visokonaporni", što se odnosi na princip podavanja vazduha, a ne kotlovne vode. Amerikanci su svoju kotlovnu liniju davno zatvorili. Novi kotlovi KVG 4 na Vikramadityi tek treba da se pokažu. Turbine su dobre.

Dva članka na temu ovog novog/budućeg Kineskog nosača, oba na engleskom ali koga zanima razumjet će.

------------------------------

Leaked Detail About New Chinese Aircraft Carrier Leaves Bigger Questions Unanswered

By Ryan Faith

February 3, 2015

Earlier this week, China's state media accidentally published a report that mentioned the construction of a new aircraft carrier in Dalian, a city on the East China Sea near the border with North Korea. Dalian is home to a major shipyard that builds a number of different vessels, including warships. An overly excited government official blurted that a local firm was super excited after "winning the contract for China's second aircraft carrier."

Shortly after realizing that this was technically "secret" information, authorities quickly tried to yank the story from news, social media, and other sites. Of course, the officials weren't quite fast enough to prevent people from noticing and getting all wound up.

China's plans for a second (and third and maybe fourth) carrier have been known for a long time. But here's the thing: China already has one aircraft carrier — the Liaoning — a Soviet-built ship that was purchased from Ukraine as a gutted hull. It took ages to refurbish. Hyping up the news that there's a second carrier under construction is like an exposé revealing that there's binge drinking at keg parties.

But while reports about the leak have wrestled mightily with the fact that this news event is a non-event, it does give us an opportunity to figure out what this Chinese aircraft carrier business means and whether we should all be digging a fallout shelter in the backyard or just brushing up on our Mandarin.

Here's what it means: Nobody really knows.

China's carrier ambitions are going to take decades to fully mature. The country's long-term military plans are not immune to the various political, academic, and budgetary debates that plague every military.

It takes many years to master naval aviation. A number of countries have aircraft carriers, but very few harness their full potential. The technology involved is complex and fussy. Those steam-powered catapults that US carriers use to launch planes off the flight deck are immensely expensive and intricate. Brazil and France are the only countries, other than the US, that can even manage to build and operate a steam catapult. More countries have nuclear-powered submarines capable of launching missiles from underwater — no small technological feat — than have steam catapults.

And that only covers takeoffs. Landing essentially requires pilots to intentionally crash their planes to a halt on a tiny moving platform in the middle of an ocean.

There's also the fact that aircraft carriers require a sizable supporting cast of submarines, ships, and aircraft to protect against attacks. All those support vessels need to be refueled and resupplied. The navy needs to learn to coordinate operations with other sea- and land-based forces. That level of integration poses a significant challenge, especially since every nation deploys their carriers differently based on their own national strategic imperatives. China can't just borrow from someone else's playbook. They'll be writing an original composition.

Finally, the Chinese are probably still debating what they want in their carriers. There's likely a discussion over whether the carriers should be nuclear-powered or use diesel fuel. There's a decision to be made about what type of aircraft the ship should carry. There's learning to be done about simple operations, like moving aircraft around the deck efficiently. These issues won't be settled years, perhaps even decades.

The more interesting aspect of the Chinese aircraft carrier news is figuring out the politics behind this huge expenditure and what China thinks their newfound prestige purchase will buy them. But that's a story for another day — or perhaps another accidental Chinese media leak.

https://news.vice.com/

-------------------------

Reports that China is building second aircraft carrier deleted from websites

Social media message from Chinese authority which won contract appears to confirm construction and is then removed

2 February 2015

A firm has won a contract to supply cabling for a second Chinese aircraft carrier, comments by local authorities suggested in the latest sign that Beijing is boosting its maritime power, although news of the development was swiftly deleted online.

Authorities in Changzhou said on a verified social media account that “in 2015, our city will focus on promoting some major programmes”, including Jiangsu Shangshang Cable Group “winning the contract for China’s second aircraft carrier”.

The Changzhou Evening News carried a similar report at the weekend, although both the newspaper article and the post on Sina Weibo, a Twitter-like microblogging service, were deleted shortly after publication.

Neither report gave details of the ship.

China’s first aircraft carrier was purchased from Ukraine through an intermediary and was commissioned in 2012, while the country’s defence spending has been increasing sharply in recent years.

The deputy chief of staff of China’s navy, Song Xue, said in April 2013 that the country “will have more than one aircraft carrier” but left the timing open.

In a subsequent leak, Wang Min - the Communist Party secretary of Liaoning province, where China’s first aircraft carrier is based - said the country was already working on a second ship to be completed around 2020.

Propaganda authorities ordered that all reports of Wang’s remarks be deleted, according to US-based China Digital Times, which monitors censorship in China.

Nevertheless, China’s nationalist commentators quickly responded to the latest reports, calling Monday for more aircraft carriers to be built in the face of “Western-backed provocations”.

“China is now the world’s second-largest economy, but its only flattop is a training ship rebuilt from an ex-Soviet aircraft carrier,” said an op-ed by Sun Xiaobo in the Global Times, which is affiliated with the official Communist Party newspaper, the People’s Daily.

“This is no match to the country’s economic strength.”

Though China’s defence spending is growing by double digits and it has acquired its first aircraft carrier, the country remains far behind the United States in military capacity and reach.

The defence ministry said last week that China’s military training this year will focus on “improving fighting capacity” to win “local wars”, with Beijing embroiled in several territorial disputes.

China has been involved in occasionally tense confrontations with Japan and the Philippines over maritime disputes in the East China Sea and South China Sea respectively, amid fears that the disputes could result in armed clashes.

http://www.theguardian.com/

Лијаонинг нема ракете брод-брод.

Kina gradi nosac aviona da u tom najvecem brodogradjevnom izazovu implementira vrhunsko tehnolosko znanje sa svim vojnim i geopolitickim posljedicama za pacificki prostor.

Meni inače nikad nije bilo jasno šta će na nosaču moćne rakete P-700-Granit. Varjag je od početka građen bez oklopljenog odseka za rakete Granit.

Grade ga jer imaju dovoljno para - i da bi vežbali za budućnost!

Moje je mišljenje, da je Bazalt u vreme projektiranja nosaća bio jedan od sistema, koji bi mogao da potopi suprotničke brodove. Treba imati na umu, da su palubni lovci Su-33 zbog odsustva parnog katapulta imali bitno smanjen b/k odnosno da su se kasnije pojavile adekvatne protubrodske rakete. Tu pre svega mislim na Kh-35, koji se može normalno okaćiti na sve što poleće sa paluba.

Nosač aviona grade zato što im se može!

Evo odgovora sa visokog mesta. Treba doploviti do Morave kanalom iz Soluna.

https://www.youtube.com/watch?v=05lRAUtCk_A

@motorista 57 klasa

 :klap :klap :klap :klap :klap

P-500-Bazalt stajao je na brodovima klase Kijev, na Kuznjecovu je montirana raketa P-700 Granit, i danas jedinstveno rešenje, nadzvučna, sa velikom b/g i niskim profilom leta, znatno drugačija od Bazalta.

[attachment=1]
Bili ovo mogao biti Liaoning? Južno kinesko more,preksinoć?

Može biti, može biti.

Je sigurno.Čuo sam ih na VHF danas, nešto su komunicirali s amerima.

Gde je ovo slikano ?

Ja na ovoj slici ne mogu razaznati ni da li je uopšte brod, a kamoli Liaoning. Crnci u tunelu. Ovaj red svetala su na razmi palube prema pramcu?

Pošto je noćna fotografija i ovo je čudo,ne može bolje da se na glavu okreneš,imam odličan fotoaparat i ovo je najbolja od 50 slika,slikano je na 8 milja udaljenosti,u mrklom mraku,bez stativa.

Svjetla u liniji bi trebala biti poletno sletna paluba(nisu bijela svjetla nego obojena,plavozelena)

Točna lokacija je oko 100 NM od hongkonga.20 stupnjeva 10 minuta sjeverno, 113 stupnja 49 minuta istočno.

Na 8 milja dobro da se i ovoliko vidi, bez obzira što je Liaoning tačno 1000 stopa dužine overall. Svetla prate skok palube za ski jump!?

Imagine the ship... somewhere far away.

Sistem za orošavanje palube u akciji.

[attachment=1]

[attachment=2]

https://www.youtube.com/watch?v=ZauwTN4mztA

Штета би било да се лијепа фотографија не нађе на Палуби...

[attachment=1]

А види се и кинеска верзија ПВО лансера RAM на десном спонзону.

Кина гради нови носач авиона јер се мења њена стратегија као и спољна политика. Услед наглог економског и технолошког напретка апетити Кине су значајно порасли као и њене способности, а са друге стране такав прогрес доводи и до стварања ривала и непријатеља. Док је Кина имала релативно скромну морнарицу у поређењу са својом територијом СССР и САД нису се толико обазирали на Кину као претњу на океану.

Пошто Кина има намеру да ангажује своје снаге ван матичне државе као и да отвара базе тамо где жели да брани свој интерес мора имати јаку флоту која је способна да подржи кинеске снаге у иностранству. Ту ће главну улогу имати носачи авиона способни да изврше напад на копнене и ваздушне циљеве далеко од Кине и по дубини непријатељске територије. Поред тога НА служи и да обезбеди поморско-ваздушни десант као и да брани флоту од евентуалног напада из ваздуха.

Пројекција моћи неке државе најбоље се остварује путем морнарице. Држава путем бродова и подморница шири свој утицај у свету и учвршћује своје присуство. Како Кина има амбиције да се шири и буде све присутнија изградња НА је логичан потез Пекинга.

Трећи кинески носач авиона ће највероватније имати катапулте

[attachment=1]


Фотографија која се појавила на кинеским форумима показује да макета носача авиона на копну у Вухану пролази кроз модификације. Највероватније да се односе на разлике између првог кинеског НА направљеног у потпуности у Кини, Тип001А који се гради у бродоградилишту у Дајлану, и следећег модела Тип002А.

Најупечатљивије је то што је уклоњена ''скакаоница'' са прамца макете што појачава тврдње да ће трећи носач авиона имати катапулт. Очекује се да ће градња трећег носача авиона почети у Јиангнан Чангксингдао бродоградилишту поред Шангаја. До сада није било званичне потврде око овог програма нити јасних доказа изградње, али је било значајних нагађања да је производња почентих модула већ у току.

Сателитски снимци Хуандинкун авиобазе у којој се налазе авиони Ј-15 откривају изградњу постројења у 2015. години која упућују на катапулте. Ово је даља индикација да ће будући кинески носачи авиона имати конфигурацију за полетање уз помоћ катапулта.

За два система која се постављају у Хуангдичуну се верује да ће бити парни и електромагнетни катапулти. Уградња оба система индицира да још није одлучено који од ова два ће бити коришћени.

Последње незваничне фотографије Типа001А у Далијану показују скакаоницу направљену за скраћена полетања, сличну оној на кинеском носачу Лиаонинг.

Изградња структуре око палубе и писте је углавном завршена заједно са завршним скакаоничким модулом који је састављен и спреман за уградњу.

Додавање модула са циљем да се направи острво би требало да буде пре поринућа НА које је према тренутном току изградње предвиђено за пре краја 2016. године иако је 2017. година извеснија.

JANES (http://www.janes.com/article/62780/china-s-third-aircraft-carrier-likely-to-be-fitted-with-catapults)

превео: торпедо011

[attachment=1]

А бродови 18 и 19 имаће и нуклеарну енергетику. Не видим димњака! А зашто праве? Имају пара, имају где да их граде и мисле да им треба.

Ја мислим да треба очекивати поновно појављивање Уљановска...

Evo šta sve može kineski nosač aviona

Na internetu se pojavio video uzletanja i sletanja aviona jedinog kineskog nosača aviona "Liaoning".

https://www.youtube.com/watch?v=STQPRloZ5f4

Kineska televizija je pokazala reportažu sa vojnih vežbi nosača aviona "Liaoning" - prvog i jedinog u narodnooslobodilačkoj vojsci Kine.

"Liaoning" je počeo da se gradi 1985. godine u brodogradilištu u Nikolajevu za Ratnu mornaricu SSSR-a, kao drugi nosač aviona projekta 1143.6, ali je nakon raspada SSSR-a nedovršeni brod propao Ukrajini.

Nekoliko godina kasnije njegova izgradnja je bila prekinuta i nosač aviona je bio prodat Kini za 25 miliona dolara sa ciljem da se organizuje ploveći centar za opuštanje. Kinezi su ga odvukli i dovršili na brodogradilištu Dalang, napravivši ga pravim nosačem aviona.

Izvor: http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/624939/VIDEO-Evo-sta-sve-moze-kineski-nosac-aviona

Da nisam "dosadna buba", ne bih bio ja! Liaoning, bivši Varjag, jedini je NA projekta 11436. Iako istih spoljnih dimenzija, razlikuje se od ruskog "Kuznjecova" usavršenim planom hangara većeg kapaciteta i novijim radarima. Kuznjecov je bio 11435. Tek je sledeći, "Uljanovsk", pr.11437, trebalo da bude ustvari potpuno novog projekta, sa atomskim pogonom. Kijev i Minsk bili su "čistog" pr.1143, Novorosijsk pr.11433, Baku (Gorškov) 11434, Kuznjecov 11435, itd. Ruska ljubav prema komplikovanim oznakama! Taki su, šta ćeš!

Iako je potpuno borbeno sposoban, Liaoning će Kinezi koristiti najviše za obuku, sticanje prakse i navika u vođenju operacija palubne avijacije.  Prvi čisto kineski NA je u odmakloj fazi gradnje. Verovatno je sličan "Varjagu". Gradnja drugog, verovatno prilično različitog, tek je započeta. Ipak, tek kad se pojave prve slike, znaćemo tačno, jer Kinezi ljubomorno čuvaju tajnu.

Idem malo u OT, ali ne sećam se da sam čitao o sudbini Kijeva, Minska, Bakua, Novorosijska i Uljanovska?

Kakve turbine su u kineskom 11436? Iste kao na Kuznjecovu ili drugačije, pošto ništa ne dimi?

Pogon je potpuno jednak na oba broda. Napisao sam u temi o Kuznjecovu da su Kinezi osim NA kupili i 4 razarača pr. 956 (Sovremennij), sa istim kotlovima i turbinama, samo na dve osovine. Za razliku od Rusa, Kinezi nemaju suštinskih primedbi. Veoma je važno raditi sve po pravilu, pažljivo rukovati kotlovima, koristiti specijalno obrađenu kotlovnu vodu, itd. Kinezi dobro vode računa, vlast dobro plaća oficire strojare i mornare, motivisani su da dobro rade, itd. Kotlovi po ruskom mišljenju jesu problematični. Turbine su odlične.

Kad spomenu plaćenje mornar mad je off topik za ovu temu, ali kolike su plate brodskih oficira i mornara na komercialnim i kruzer brodovima? Ima li neka orjentaciona cifra

Ја сам нешто писао, можда чак у више тема. Сад, тачно где, немам појма. Код питања чађављења Кузњецова, концепције и мана његовог погона сам се баш расписао.

Kijev i Minsk su prodati Kineskoj kompaniji i pretvoreni u muzeje. Novorosijsk je izrezan u Južnoj Koreji 1997, Baku je postao Indijski nosač Vikramaditja, a Uljanovsk je izrezan na škveru 1992.

Hvala puno.

Neki novi planovi sa neta.

[attachment=1]

Na katapultu se radi uveliko, tako da su i J-15 dobili opremu za ispaljivanje sa istog.

[attachment=2]

http://www.popsci.com/he-next-generation-chinas-carrier-borne-fighter-flying-shark-takes-to-skies

Pa recimo ovako otprilike( ali strogo prijentaciono) - azijski mornar - nekih 800 -  1500 dolara mjesečno(minimalno je propisano 614 dolara)

Oficir -  e tu variramo dosta. od nekih 2000 usd za 3/O ili 4/E na lošijoj kompaniji pa do 12000 USD za poziciju Chief officera/ 2nd engineera na boljoj kompaniji.

Juče, 25. aprila, Kina je u Dalijanu porinula u more prvi sopstveni nosač aviona. Brod će nositi ime Šandong, po nazivu kineske provincije. Na prvi pogled, brod izgleda veoma sličan Liaoningu (ex. Varjag). Teško je reći da li je i koliko je veći. Sličnost dva broda je logična, jer Kinezi rade vrlo sistematično i pažljivo, bez rizika i zaletanja, što po pitanju NA znači da igraju "na ozbiljno". Pogon će verovatno biti kotloturbinski, 200.000 ks., 8 kotlova, 4 turbine sa dvostrukom redukcijom. Brzina oko 29 čv. Ako ne KTP, onda mogu staviti npr. osam GT LM-2500, za koje možda imaju i licencu, mada se na prilično obrađenom trupu ne vide veliki vazduhovodi za GT. Dakle kotloturbinski. Najsloženije je napraviti upravo reduktore, gde se traže ogromni, precizno obrađeni zupčanici, zamajci i ko zna šta još. Kao i Liaoning, najverovatnije neće imati udarno raketno oružje, već neke višecevne PVO lansere slične "Sea Ram". Letelica oko 40-50. Tek će treći NA, za desetak godina, imati A pogon. Posle porinuća, brod ulazi u fazu opremanja, a treba da uđe u službu 2020.

https://youtu.be/MG7-C5M1aZk

Sve sam razumeo... Ho Ya Ya "Šandon`" ći hada šo Hi Hainan`! Meyo.  ;D Moguće je da će ipak biti sa GT, ima na početku snimka dobar pogled na "ostrvo". :marinero

Bio sam poslom u vezi reduktora pre par meseci u Kini.

Reduktori im apsolutno više nisu problem, šta mogu da zamisle mogu i da naprave.

Ne sporim da mogu. Kinezi mogu napraviti bilo šta! Ipak, činjenica je da su brodski reduktori složena i precizna rabota. Navodim istorijske primere:
1. Englezi su veoma želeli da uvedu dvostruku redukciju na parnim turbinama brodova DSR, ali su imali problem sa tačnošću rezanja velikih zupčastih prenosnika. Amerikanci su to radili bez problema. Čak su i Nemci koristili samo jednostruku redukciju.
2. RKor. Tarantul pr.1241 RM SSSR su u prvoj seriji imale COGAG umesto CODAG pogon na obe osovine, jer su imali problem sa sinhronizacijom(?) -  uparivanjem(?) redukcije dizela sa redukcijom GT. GT se okreće daleko brže, pa je zahtev za kombinovani CODAG reduktor poprilično složen. Ova teškoća važi samo kod sistema Combined Diesel and Gas, ako istovremeno moraju raditi i dizeli i turbine na svakoj osovini. Delom su i zbog toga korvete pr.1124 Albatros (Grisha) i Koniji (Delfin) pr.1159 imali tri osovine, sa radom GT samo na srednjoj. Naše RTop klase 401 nisu imale taj problem, jer je CODAG pogon omogućen radom na raznim osovinama - ukupno četiri, GT na unutrašnjim, a dizeli na spoljnim.

Očito, da je njima katapult veći problem, nego pogon!  >:(

Ovako uzdignuti nos, u nebo, je dokaz da nosač po performansama zaostaje za velikim USA nosačima.
Osnovni problem je brzina lansira aviona sa palube. Sa sky jump palubom to ide sporije nego kod ravne palube sa avionskim katapultima. 

Možda sa skakaonicom ide čak i brže, jer ne mora trap aviona da se zaveze na kolica katapulta, ali postoje mnoga druga ograničenja.  Brod nije veliki za pravi flotski nosač.

Rusi su se na Krimu mučili na poligonu "Nitka", napravili su kopneni ispitni stend, napravili prototip parnog katapulta. Admiral Černjavin je rekao da "ako na 7. nosač - atomski Uljanovsk ne postavimo katapult, istorija nam to neće oprostiti". Brod je bio dovršen 25% kad se SSSR raspao, pare su presušile, poligon Nitka su "ćubasti Ukrajinci" pokrali a ostatak prodali kao furdu, između ostalog i ceo prototipski parni katapult. Sad se razmišlja o ponovnoj izgradnji poligona Nitka. Brodogradilište Nikolajev sa ogromnim pokrivenim navozom, suvim i mokrim dokom, ogromnim portalnim kranovima i za kraj 80ih supermodernim japanskim mašinama je razgrabljeno, pokradeno, radnici se razbežali, pomrli od votke, inženjeri u Kanadi i SAD...

Ostaje daleki Sever i brodogradilište u Severodvinsku, gde je osam meseci zima - ostalo je leto!  8)

Ovo je samo još jedna stepenica u daljem razvoju njihovih nosača. Na katapultu se uveliko radi, tako da je planirano da sledeća dva nosača, CV-18 i CV-19, dobiju isti. Posle toga sledi uvođenje nuklearnog pogona na CVN-20 i CVN-21.

https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,13890.msg454482.html#msg454482

Šandong-grafika


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

Po informacijama sa mil.news.sina.com.cn/ (http://mil.news.sina.com.cn/) ,potpalubni hangar za avione produžen je za dodatnih 15m i time je povećan korisni prostor za nekih 10%. Na takav način se mogu skladištiti još dva J-15 . Standardna grupa čini 24 aviona sa mogućnošću povećanja do 36 komada.

Nisam znao da su Kinezi "posudili" nacrte od Aegis sistema, sigurno nisu od Rusa.  8)

poz.

Što se tiče katapulta...

https://tiananmenstremendousachievements.wordpress.com/tag/electromagnetic-catapult/

E sad, koliko je ovo tačno, ne bih znao da kažem.

Сумњам да ће бити електромагнетни али бих се могао кладити да ће следећи носач бити КАТОБАР...

Umetnička vizija.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

E, to je pravi nosaš aviona !  :klap

Novi kineski nosač, radnog naziva "Projekt 001A" , putem internet glasanja dobio ime Pipi sja (  tako se čita 皮皮虾 -pipixia). To je ustvari ime za morskog raka Ustonožac (https://hr.wikipedia.org/wiki/Ustono%C5%BEac)

Радар се зове "Морски орао". Личи на AEGIS, али ко зна шта је стварно. И онај ракетни CIWS што личи на Sea Ram има далеко мањи домет (6км) и скромнији је.

Kineska mornarica se ogradila od ovog glasanja na netu i tvrdi da ona s tim nema nikakve veze.

[attachment=1]

Porinuti nosač će se zvati ŠanDong,a kako će se zvati sledeći, nemamo pojma. Ja sa kineskim slabo stojim, ne umem da tražim vode, a ni da naručim pivo, što je katastrofa. Znam samo da kažem zdravo - ni hai, i nema - meyo. Takođe, ko misli da kineski sa japanskim ima neke veze... nema nikakve. Na Hindu znam da opsujem, i par reči, jer ipak vuče mnogo iz sanskrita, a tu je već koncepcija jezika "indoevropska", dakle nama bar shvatljiva, ma koliko bila različita.

Jedna s krme.

[attachment=1]

Jedna s pramca.  ;)

[attachment=1]

https://youtu.be/A0JhR_qZEso

https://youtu.be/tTGRvAfAKTY

Novosti iz brodogradilišta u Dalianu ....





[attachment=1]


[attachment=2]

Još jedna ...


[attachment=1]

Analiza kineskog napretka u mornarici.

[attachment=1]

https://youtu.be/qcm2kZ24N68

Unapređena verzija Kuznjecov klase. Bolji radar, više prostora za avione i zalihe.... Jedino što me brine je ime klase. Izgleda da nisu baš bili preterano optimistični da će projekat biti uspešan kada su klasi dali ime Type 001A :)

Type 001 Liaoning je prvenstveno namenjen za obuku, mada može da posluži i za ozvođenje borbenih dejstava. Type 001A Shandong, ime nije potvrđeno za sada, je prelazni tip koji treba da bude prvi pravi borbeni nosač aviona i oko kojeg će biti oformljena prva kineska UGNA. Type 002 već treba da bude brod cca 85.000 tona deplasmana sa elektromagnetnim katapultom i u planu je gradnja dva ova broda s tim što je gradnja prvog CV-18 već počela a u toku je i sečenje limova za drugi CV-19. Type 003 su već brodovi sa cca 100.000 tona deplasmana i nuklearnim pogonom a, za sada, u planu je gradnja dva broda u klasi, CV-20 i CV-21. Ništa se ti ne sekiraj za kineze, znaju oni vrlo dobro šta rade i za sada to rade veoma dobro. ;)

Malo se ja šalim što su iskorstili čak tri broja i slovo u imenu tipa. Kada to spojiš sa stereotipom o kineskom kvalitetu tamo neki Type 120G će da bude dobar :)

Šalu na stranu ja sa nestrpljenjem čekam info o type 003, to je CV koji bi trebao ozbiljno da parira SAD i da promoviše Kinu u novu svetsku silu. A i na osnovu tog CV ćemo moći da zaključimo da li će već od type 004 (od trojke ipak ne očekujem da će biti na nivou SAD) biti na nivou SAD ako uspeju da izguraju 10 komada + dodatni brodovi da se popune flote. Par puta godišnje proguglam o type 003 i osim onoga što si napisao još se ističe da projekat prošle godine završen, pominju se elektromagnetni sistemi za katapult i u ostalim aspektima da će pratiti SAD sdandarde. No na detalje ćemo se verovatno načekati dok ne počne gradnja tih brodova jer verovatno će se to menjati u narednim godinama do tada.

Vidim i da razvijaju nove razarače i fregate koji će biti pratnja nosača u flotama ali detaljnije o njima nisam čitao.

море мани ти наше стереотипе о маде ин прц. еено владо је на темама о тенковима писао који је квалитет кинеског оружја. мој домет са њима је паповка, и слободно тврдим да је боља него наша. требаће им време свакако да похватају форе, али да ће га направити квалитетно то не сумњам.

Кина (PRC) данас производи све, и разног нивоа квалитета. Све зависи колико је клијент спреман да плати. Може добити и екстра квалитет, али, као и свуда, то кошта.

Tačno tako, u Kini možeš da kupiš pamučnu majicu od 100 dinara koja traje dva pranja maksimum, a možeš i da kupiš majicu koja košta 10+ evra i koja traje par godina.

Slažem se i moram da dodam da su po pitanju elektronike otišli zaista daleko i možda čak obišli svoje komšije južnokoreance

тачно. а богами и мотори им не цркавају баш лако. другар је купио новог зонгшена 250 пре има 15 година и сем ауспуха који су одмах избачени (стављене прохромске цеви) и славинице за гориво која је процурела ништа није мењано. а *ебе му нану нанину и мајчину душицу у пакету. такође, за оне који не знају, иста фирма је од 2002. радила делове за харлија. не знам да ли још раде. даље, кинески зидни сатови које већина нас има с краја седамдесетих такође су доста добро урађени. и што преки рече, погледајте хуавеј данас. убијају на место.

Кина: Први домаћи носач авиона испловио на тестирање
недеља, 13.05.2018.

ПЕКИНГ – Кинески носач авиона, први потпуно домаће производње, испловио је данас из северне луке Далијан ради тестирања.

[attachment=1]

Кинеско министарство одбране саопштило је да је још увек неименовани носач кренуо из луке ради „тестирања поузданости и стабилности његовог погона и других система”, пренела је агенција АП. Носач тежак 50.000 тона биће највероватније формално спреман нешто пре 2020. године. Биро за безбедност поморског саобраћаја наредио је да се избегава подручје у океану југоисточно од Далијана од недеље до петка. Носач авиона заснован је на дизајну бивше совјетске класе Кузњецов са палубом за полетање сличној скијашкој скакаоници и конвенционалном парном турбином на нафту. Кина има највећу морнарицу у свету по броју бродова, мада по технологији и борбеним способностима заостаје за САД. (Танјуг)

https://youtu.be/oRKkrH-fdi4

Izvor: www.politika.rs

https://youtu.be/Lw7fWMZaAZc

Овај НА је копија Варјага / Лиаонинга, али вероватно са неким побољшањима. Граде брзо, а такав капитални брод не сме бити неквалитетан. Треба обратити пажњу да ли су побољшали котлове, мада и иначе са котловима (исти су на разарачима) имају мање проблема од Руса. Пажљивији су, а можда чак и стручнији.   

Velike ambicije - Fotografija koja pokazuje da će kineska vojska postati najmoćnija na svetu
M.I.M. , Taskandpurpose.com  01.08.2018.

Iz kineskog brodogradilišta koji pravi trećeg nosača aviona, “Tip 002”, “procurila” je na društvenim medijima krajem juna umetnička vizija tog plovila, koja je povećala intrige o pomorskim ambicijama Kine, da bi potom brzo bila “skinuta” s interneta.

[attachment=1]

Na fotografiji Kineske korporacije industrijske brodogradnje pokazala je budući “Tip 002” sa velikom palubom, ugaonom pistom za sletanje, tri elektromagnetna lansirna katapult sistema, a sve to predstavlja tehnološki skok u odnosu na super nosače aviona koje ima američka mornarica. Smatra se da će ovaj brod imati 70.000 tona i da će biti izgrađen do 2021. Odlike novog super nosača biće mnogo naprednije od “Tipa 001A”, koji ima ugrađenu odskočnu pistu za staromodna kratka poletanja, ali i sistem koji ograničava brzinu lansiranja i veličinu oružja koje nose borbeni avioni.

https://youtu.be/6aq9AGJXHMY

Zahvaljujući “Tipu 002”, kineska armija će moći da prenese veći broj različitih letelica i da ih brže razmesti. Ako kineski super nosač bude radio kako je planirano, to bi njihovu vojsku načinilo jednom od najmoćnijih u svetu. A to je izgleda samo početak. Kako je naveo portal Taskandpurpose.com, Kina ima velike ambicije za svoju mornaricu, te čak gradi svoj četvrti nosač aviona, koji će biti nuklearno osposobljen i možda odgovarati specifikacijama nosača klase Nimic, kojima američka mornarica operiše već pola veka.

Izvor: www.blic.rs

Trenutno, bez obzira što grade ''super nosače'' Kineska mornarica, kaska za USA mornaricom. Trebaće još mnogo godina da se izjednači sa njom.

Pitanje, kako će USA odgovoriti na ekspanziju kineske RM. No, u svakom slučaju raduje me što sada više nije samo jedan moćnik na ovoj kugli. Bude se i drugi moćnici, koji će onog nadobudnog dovesti barem malo u red, i staviti mu do znanja, da je ova kugla i naša, a ne samo njegova!

Pa već odgovara, nosači aviona klase Gerald R. Ford su uveliko u proizvodnji. Prvi je već predan mornarici SAD a drugi će biti 2020. godine i tako dalje. Pri tome SAD trenutno ima 20 nosača aviona a za 15 godina planiraju da imaju 25.

USN trenutno ima 10 nosača aviona u operativi i jedan u fazi ispitivanja. Za 15 godina će ih imati približno isti broj jer brodovi klase Gerald R.Ford treba da zamene brodove klase Nimitz. Tako je za sada planirano:

Ime	Broj	U službi od	menja
Gerald R. Ford	CVN-78	22.07.2017.	Enterprise CVN-65
John F. Kennedy	CVN-79	2024	Nimitz CVN-68
Enterprise	CVN-80	2027	Dwight D. Eisenhower CVN-69
?	CVN-81	2030	Carl Vinson CVN-70
?	CVN-82	2034	Theodore Roosevelt CVN-71

A što se kineza tiče oni polako, ali sigurno, grade svoju flotu. Neće oni imati deset nosača jer im nije potreban taj broj, ali će ih imati još tri ili četiri, pored postojećih, kako bi u svakom trenutku mogli da oforme dve do tru UGNA.

Pa imaju i 10 amfibijskih brodova ili kako ih neki zovu nosača helikoptera. Sa njega mogu da dejstvuju avioni sa vertikalnim uzletanjem kao što je na primer F-35B. Vidim da i tu štancuju nove brodove klase amerika dakle i tu stiže još modernija varijanta brodova. Da su Ruski oni bi ih krstili kao flotne nosače :)

Koliko sam gledao Nimic klasa ima rok trajanja 50 godina, i prvi bi trebalo da ide u penziju 2025. ali ja nigde nisam naišao na bilo kakav info o tome. Takve stvari se obično najavljuju dosta unapred. Tako da ja nisam baš najsigurniji da će oni žuriti da ih penzionišu, pogotovo ako Tramp dobije još jedan mandat i nastavi da povećava vojni budžet.

Jeste, imaju 8 NHA klase Wasp i 1 klase America, ali su to prvenstveno brodovi za prevoz trupa. Maksimalan broj letelica koje Wasp/America može da ukrca je 20 aviona AV-8B ili F-35B, ali ti brodovi nemaju mogućnost da ih opslužuju duže vreme.

Oba kineska nosaca.

[attachment=1]

[attachment=2]

Slika buduceg kineskog nosaca sa kataputima

[attachment=3]

Liaoning u remontu?

Američki LHD su višenamenski brodovi koji se mogu smatrati čak i nekom vrstom nosača aviona, a glavna funkcija im je desantna. U tom smislu to su za Amerikance veoma važni brodovi za "projektovanje vojne sile širom sveta".

Možda dokovanje, koje se može vršiti i jednom godišnje radi pregleda i čišćenja trupa. Ne zaboravimo da je Liaoning faktički brod star skoro 30 godina i traži kompleksno održavanje.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Ako je na slikama 002, da li se najzad zna kako se zove?

Valjda ??  ???

Prema izveštajima iz Japana, od 11 juna tekuće godine, Kina je najzad sposobna da na otvoreno more pošalje pravu UGNA sastava 1 nosač aviona, 2 razarača ( 1 Type 051C i 1 Type 052D), 2 fregate Type 054A i dva broda za popunu Type 901.


Izvor: www.theepochtimes.com

Liaoning je potpuno operativan već nekoliko godina, a ovo nije bivši Varjag - Liaoning, već potpuno novi brod, građen u Kini.

001.

[attachment=1]

Satelitski snimci otkrivaju: Kina još gradi ogromnu fabriku, a ona već radi


Satelitski snimci visoke rezolucije pokazuju da gradnja prvog kineskog nosača aviona pune veličine i brodogradilišta napreduje, objavio je Rojters.

Kako tvrde analitičari sa kojima je agencija razgovarala, taj brod biće prvi od nekoliko velikih plovila koja će biti proizvedena na tom mestu.

Snimci brodogradilišta Đangnan izvan Šangaja napravljeni su prošlog meseca i Rojters ih je dobio od Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS).

Analitičari CSIS-a ukazuju na prefabrikovane delove, vodonepropusne pregrade i druge komponente lagerovane u blizini, prema kojima procenjuju da bi trup trebalo da bude završen u roku od 12 meseci, nakon čega će verovatno biti prebačen u novonapravljenu luku gde će biti uz dok dok ne bude gotov.


[attachment=1]


Ogromna nova luka na ušću Jancekjanga, sa dokom dugim skoro kilometar i velikim fabrikama za proizvodnju brodskih delova, skoro je kompletno završena. Veličinom daleko nadmašuje postojeću luku u blizini u kojoj su građeni razarači i drugi bojni brodovi.

„Vidimo spor, ali stalan napredak u gradnji trupa, međutim, ono što mislim da je zaista iznenađujuće je istovremeni ubrzani rad na okolnoj infrastrukturi“, kazao je analitičar CSIS-a Metju Faniol, i dodao da je teško i zamisliti da se sve to gradi samo zbog jednog broda.

Vojni analitičar iz Singapura Kolin Koh kaže da moderna, namenski napravljena fabrika na slabo naseljenom ostrvu Jangce može biti bezbednija nego brodogradilišta Dalian na severu Kine. Takođe bi mogla saradnji između komercijalnih i vojnih brodograditelja.

Kineska vojska nedavno je porinula četiri velike krstarice tipa 055 i prvi veliki nosač helikoptera, poznat kao tip 075.

Očekuje se da će brod koji se gradi biti prvi kineski nosač aviona sa ravnom palubom i sistemom za lansiranje aviona katapultom, što će mu omogućiti da koristi širi dijapazon aviona i teško naoružane borbene letelice.

Prva dva kineska nosača aviona, nazvana tip 001, relativno su mala i mogu da prime do 25 letelica koje se lasiraju sa rampi ugrađenih u plaube. Američki nosači uglavnom nose skoro četiri puta veći broj aviona.

Vojni analitičari veruju da su nosači tipa 001 igrađeni kao platforme za obuku za flotu od šest noača pune veličine koaj će biti izgrađena do 2030. godine.

Oni ukazuju na to da se usvajanje tehnologije gradnje i upotrebe nosača aviona smatra veoma teškim, a ključni problem je zaštita tako velikog i važnog površinskog cilja upotrebom plovila u pratnji, podmornica i aviona.

izvor (https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=10&dd=17&nav_id=1604743)

Satelitski snimci su otkrili lokaciju novog kineskog nosača aviona.


Izvor: www.defencenews.com

Prvi nosač aviona domaće proizvodnje pušten u upotrebu
Tanjug 17.12.2019.

Prvi kineski nosač aviona domaće proizvodnje svečano je danas predat armiji i pušten u aktivnu službu. Nosač aviona nazvan je "Šandong" po istoimenoj provinciji na istoku Kine, javila je Sinhua.

[attachment=1]

Ceremoniji predaje broda u upotrebu, održanoj u mornaričkoj bazi na ostrvu južne provincije Hajnan, prisustvovao je i kineski predsednik Si Ðinping. Nakon zvaničnog dela ceremonije, usledilo je fotografisanje, a Si se potom ukrcao na nosač aviona i izvršio smotru počasne straže. Vlasti su saopštile da je dizajn zasnovan na prvom nosaču aviona ove zemlje "Lijaoningu", koji je kupljen kao polovan od Ukrajine 1998. godine i prilagoden potrebama Kine.

[attachment=2]

Kako su ranije pisali mediji poslednje testiranje, obavljano od 27. februara do 5. marta. Brod, koji je nadogradena verzija "Liaoninga" – jedinog kineskog operativnog nosača – prošao je kroz sve testove i pokazao svoj komandni sistem i borbene mogućnosti, preneli su kineski mediji u aprilu, kada je nosač prikazan i na kineskoj državnoj televiziji.

https://youtu.be/p6fXuvo2TAA

Brod ima radar integrisan sa jarbolom i oružani sistem postavljen na palubi. Opremljen je pistom koja ima dovoljno prostora za 32 borbena aviona J-15, šest više od svog prethodnika, pisala je tada je Raša tudej. Nosač tipa 001A može razviti brzinu od 31 čvora ili 57 kilometara na sat i kako je najavljeno do 2035. biće ih napravljeno još šest, od čega cetiri na nuklearni pogon.

Izvor: www.blic.rs

https://youtu.be/zokS_RUvO_o

Dve fotke nosača CV-17 Šandong.

[attachment=1]

[attachment=2]

https://youtu.be/UHsp1Zsg5XM

Mož` da bidne, al` ne mora da znači. ;)

https://youtu.be/qZ60t-uoUWU

Novi nosač aviona Type-003 "nestao" iz doka ...


[attachment=1]

Jedno poletanje.

[attachment=1]

https://youtu.be/lT9oTLmxfSQ

Prvi nosač aviona napravljen u Kini obavlja završna testiranja
Novosti online 28. 10. 2020.

PRVI nosač aviona napravljen u Kini „Šandung“ prošao je sva testiranja i trening misije i biće spreman za borbu do kraja godine.

https://youtu.be/Ac1ye_-0g-w

Nosač i njegova posada testirani su i prošli obuku sa fokusom na realne borbene situacije tokom 10 meseci, prenela je Centralna kineska televizija (CCTV), piše kineski „Global tajms“. Tokom testiranja i treninga isprobavani su podrška iz vazduha, kontrola štete i hitna reakcija, izjavio je admiral Lai Jijun, kapetan broda. On je dodao kako su efikasno testirali i naoružanje broda, te da su performanse nosača unapređene.

Budući da je „Šandung“ u kineskoj mornarici kraće od godinu dana, i dalje su u toku ispitivanja njegovih performansi i mogućnosti unapređenja, kazao je Žang Junše iz Instituta za mornaričke studije kineske vojske. „Global tajms“ navodi da će brod biti spreman za borbenu upotrebu do kraja 2020. „Šandungu“ sledi još vežbi, ovaj put združenih sa drugim brodovima, avionima, kao i sa drugim udarnim grupama, kaže Žang.

Ovaj brod je drugi nosač aviona koji Kina ima, a prvi proizveden u samoj zemlji. Porinut je 17. decembra prošle godine. Prva misija mu je bila kada je plovio kroz Tajvanski moreuz samo sedam dana posle porinuća. Poslednja velika aktivnost bila je vojna vežba koja je počela 1. septembra i trajala je 22 dana u Bohajskom moru, kada je ovaj nosač sadejstvovao sa novim kineskim avionima J-15 koji su specijalno dizajnirani za njega.

Izvor: www.novosti.rs

https://youtu.be/pTsg6Mm-lJM

https://youtu.be/AGyz7SqIIwE

https://youtu.be/T3xizDalt_g

Ruski vojni stručnjak objasnio kako je sila u usponu od parobroda stigla do razarača
Novosti online 21. 02. 2021.

KINA je stvorila moćnu flotu čija su slaba tačka i dalje nosači aviona. Međutim, situacija bi mogla da se promeni već u ovoj deceniji – i Sjedinjene Američke Države će izgubiti jedan od svojih aduta. U najmanju ruku, kod kineskih obala.

Pentagon je još u septembru 2020. godine objavio izveštaj u kome se navodi da Peking ne samo da je postigao značajan uspeh u pogledu razvoja Ratne mornarice, nego je i prestigao ostale zemlje. Ruski portal „Novie izvestija“ je pre neki dan objavio članak sa naslovom „Kina je stvorila najveću vojnu flotu na svetu. Zašto?“. U članku se s pravom primećuje da je to, u pogledu brojnosti, zaista tako – Kina je lider po broju brodova, ali ne i po njihovom kvalitetu, kao ni po kvalitetu oružja kojima su opremljeni. Posebno su „zakazali“ nosači aviona. Ali, kako se čini, to neće dugo potrajati.

Predobar za plutajuću kockarnicu

Trećeg marta 2002. godine u kinesku luku Daljan uplovio je nedovršeni sovjetski nosač aviona „Varjag“ (projekta 1143.6). Brod je porinut u decembru 1985. godine na Crnom moru i prvobitno se zvao „Riga“. Trebalo je da bude najveći sovjetski nosač aviona sa 27 spratova, 3.857 prostorija, šest kilometara hodnika, 138.000 kilometara električnih kablova različitih vrsta. Površina letačke palube je bila 14.700 kvadratnih metara. Prilikom gradnje broda bilo je uzeto u obzir iskustvo stečeno prilikom pravljenja krstarice-nosača aviona „Admiral flote Sovjetskog Saveza Kuznjecov“, koja je ranije izgrađena i koja je predstavljala glavni brod projekta. Pritom, na „Varjagu“ je trebalo da bude instalirana savremenija oprema i radari. Kako je procenjivano, borbene mogućnosti „Varjaga“ trebalo je da budu oko 20 odsto veće nego kod prvog broda iz tog projekta. Međutim, na kraju je Sovjetski Savez prestao da postoji. Brod koji je trebalo da postane nosač aviona sačuvan je na teritoriji brodogradilišta Nikolaev u Ukrajini i 1998. godine je prodato kompaniji iz Makaoa kako bi se pretvorio u plutajući kazino.

Brod ih je koštao oko 30 miliona američkih dolara – 25 miliona je uplaćeno vladi Ukrajine, a pet miliona dolara je koštala usluga posrednika za vuču. Po dolasku u Kinu, brod je usidren i sprovedena je ekspertiza uz učešće ukrajinskih stručnjaka. Prilikom pregleda je postalo jasno da je trup broda u dobrom stanju i tada je doneta odluka da se nosač aviona završi. Ideja o kazinu je zaboravljena (a možda je samo bila izgovor za kupovinu).

Nosač aviona sa moćnim avio-krilom

Na brodogradilištu u Daljanu počeli su radovi 2005. godine. Na brodu je ugrađena radio-tehnička oprema i kinesko oružje. Glavno naoružanje sovjetskog projekta – protivbrodski raketni sistem „Granit“ demontiran je nakon raspada SSSR još u Ukrajini, tako da su Kinezi koristili prostorije u kojima je bio raketni sistem za skladištenje vazduhoplovne municije. Tako je kineska verzija broda postala klasični nosač aviona, za razliku od sovjetske verzije koja je uz moćno protivbrodsko raketno naoružanje bila „teška krstarica – nosač aviona“.

U junu 2011. godine je saopšteno da Kina planira da uključi brod u izgradnji u sastav vojnih pomorskih snaga kao prvi nosač aviona. Brodu je dodeljena uloga eksperimentalne i platforme za obuku buduće kineske flote nosača aviona. Novi brod je dobio naziv „Laoning“. Desetog avgusta 2011. godine brod je prvi put isplovio na more u okviru ispitivanja i već u septembru 2012. godine brod je uvršten u sastav kineske flote u Daljanu.

​„Laoning“ je odmah dobio svoju vazduhoplovnu grupu koju je činilo 26 multifunkcionalnih lovaca J-15 (prototip aviona je bio Su-33), nekoliko helikoptera Z-18, protivpodmornički helikopteri Z-18F i Z-9C namenjeni za potragu i spasavanje. Kina je aktivno započela obuku pilota i uvežbavanje primene avijacije locirane na nosaču aviona. Kina je 31. maja 2018. godine saopštila da je prva kineska grupa brodska grupa koju predvodi nosač aviona „Laoning“ dostigla početni stepen borbene gotovosti i da predstavlja punopravnu borbenu formaciju različitih brodova, podmornica i avijacije

Prva borbena jedinica

Na brodogradilištu u Daljanu 2013. godine je započeta gradnja prvog isključivo kineskog nosača aviona „Šandung“. Pa – i ne baš potpuno kineskog. Projekat „tip 002“ je bio napravljen na osnovu tog istog sovjetskog projekta 1143.6, ali uzimajući u obzir kinesku proizvodnju, opremu i naoružanje.   U poređenju sa nosačem aviona „Laoning“, novi brod je dobio modernizovanu radarsku opremu i naoružanje, poboljšana je ergonomija unutrašnjosti broda, a dizajn je u nekoj meri izmenjen. Pogonski sistem broda je ostao skoro nepromenjen – kao i na „Laoningu“, i na novom brodu se koriste kotlovi i parne turbine čije su tehnologije dobijene iz Ukrajine. Novi brod nije građen kao nosač aviona za obuku, nego kao punopravna borbena jedinica za naoružavanje druge grupe nosača aviona kineske Ratne mornarice. Brod je porinut 26. aprila 2017. godine, a već 13. maja 2018. godine nosač aviona „Šandung“ je napustio brodogradilište i prvi put isplovio na more. U decembru 2019. godine u luci grada Sania, na jugu ostrva Hainan, nosač aviona je predan pomorskim snagama Kine.

Skakaonica je dobra, a parni katapult još bolji

Godinu dana nakon početka izgradnje broda „Šandung“ pojavila se informacija da će Kina napraviti još nekoliko nosača aviona. Kako smo već naveli, i „Laoning“ i „Šandun“ su direktni „naslednici“ sovjetske koncepcije brodova-nosača aviona projekta 1143.6. Sa takvih brodova aviona poleću uz pomoć skakaonice sa pramca broda. U Sovjetskom Savezu je bilo planirano da se odustane od tog pristupa prilikom izgradnje prvog nuklearnog nosača aviona projekta 1143.7 „Uljanovsk“, čija je izgradnja započeta pre raspada SSSR, ali nije završena. ​Na brodu „Uljanovsk“ je trebalo da se, umesto skakaonice, postave prvi sovjetski parni katapulti.

Ovde treba istaći da je korišćenje skakaonice bilo potpuno opravdano, jer je SSSR imao avione sa visokim odnosom potiska i mase kao što su MiG-29 i Su-27. Međutim, sa skakaonice može poleteti samo avion sa relativno velikom snagom motora, dok uz pomoć katapulta sa nosača aviona može poleteti praktično svaki avion, koji po dimenzijama odgovara brodu. Eliminisanje takvog ograničenja omogućava da sa nosača aviona poleću transportni i patrolni avione, kao i za specijalne letelice dugog dometa.

Postoji veoma malo zvaničnih informacija o kineskom programu izgradnje brodova, a nakon izgradnje dva prva nosača aviona stepen tajnosti oko izgradnje nosača aviona u Kini se samo povećao. Oko brodogradilišta je postavljena ograda, a specijalne službe sprovode sistematičan rad kako ne bi na internet procurele fotografije i snimci. Ali pošto ograde „ne rade“ protiv veštačkih Zemljinih satelita, eksperti (i ne samo oni) mogu proceniti rad Kineza na osnovu svemirskih snimaka.

Fotografije iz svemira pokazuju da se u Kini nastavlja izgradnja nosača aviona. Sledeći kineski brod se gradi prema projektu koji se uslovno naziva „tip 003“. Očekuje se da će već 2022. godine taj brod stupiti na službu. To će biti klasični nosač aviona bez skakaonice, ali sa dva ili tri parna katapulta. Po dimenzijama će sigurno premašiti francuski nosač aviona „Šarl de Gol“, ali će biti manji od američkih giganata od 100.000 tona. Očekuje se da će ovaj brod nositi i nove kineske avione pete generacije predviđene za nosače aviona, ali i avione dugog dometa.

Kinezi „imitiraju“ Amerikance

Sledeći korak će biti izgradnja prvog kineskog nuklearnog nosača aviona „tip 004“, koji bi trebalo da bude kruna kineskog programa brodogradnje 2020-ih. Radi njegove izgradnje brodogradilište u Daljanu je dobilo nove moćne dizalice nosivosti 1.600 tona. Prema pisanju australijskih medija, rezanje metala za novi brod je započeto u decembru 2018. godine.

Postoji veoma malo informacija o novom projektu, ali je poznato da bi nosač aviona mogao dobiti elektromagnetne katapulte, koji bi bili efikasniji od parnih, a sigurno će biti naoružan najsavremenijim avionima pete generacije i to čak nekoliko vrsta. Taj brod će imati malu superstrukturu, tradicionalnu za nosače aviona sa velikim deplasmanom, i generalno će spolja biti veoma sličan svojim prekookeanskim „kolegama“. Deplasman nosača aviona „tip 004“ biće 100.000 tona. Kineska flota će najverovatnije dobiti četiri takva broda do kraja ove decenije.

Ako ne dominacija, onda bar paritet

Čime može rezultirati realizacija kineskog programa nosača aviona?

Kineska flota može osigurati zaštitu iz vazduha za priobalna mora i, verovatno, susedne delove Tihog okeana i postaće realna dominantna sila u tom delu Tihog okeana.
U slučaju potrebe, Kina može staviti tačku u rešavanju „tajvanskog pitanja“. Pomorske granice bezbednosne zone na istoku Kine mogu biti toliko pomerene, da za kopneni deo neće predstavljati pretnju američki nosači aviona i njihova avijacija. Čini se da je poslednja tačka i najvažnija za Kinu. Upravo za to je i namenjen aktuelni kineski program brodogradnje, kao i pojedini raketni programi za pravljenje protivbrodskih balističkih raketa srednjeg dometa.

Budući kineski nosači aviona su izuzetno ozbiljna sila, koja će moći da rešava strateške zadatke. Naravno, američka flota nosača aviona je i dalje zastrašujuća, ali su američki nosači raspoređeni širom sveta, a Kina, sudeći po svemu, ne planira da napušta region. Ima sve šanse da kod svojih obala osigura kvantitativnu, a možda čak i kvalitativnu premoć. U najmanju ruku – paritet.

Izvor: www.novosti.rs

Kina je izgradila ogromnu flotu, a evo šta je njen prvi cilj
Index.hr 07.03.2021.

Kad se kineski predsednik Si Đinping 2018. u vojnoj uniformi ukrcao se na razarač Narodnooslobodilačke vojske u Južnokineskom moru, posmatrajući najveću flotu koju je Kina ikad istovremeno pustila na more - 48 brodova, desetine borbenih lovaca i preko 10.000 vojnog osoblja – Kina je već bila usred projekta brodogradnje kakvog svet dotad nije video.

Si je 2015. pokrenuo projekt pretvaranja kineske vojske u borbenu silu svetskih razmera, koja bi bila ravnopravna američkoj. I uspelo je. U nekom trenutku, od 2015. do danas, Kina je postala najveća svetske pomorska sila, a sada već radi na tome da bude moćna i dalje od svojih obala, prenosi Index.hr. Kineska mornarica je 2015. imala 255 ratnih brodova u svojoj floti, a krajem 2020. ta brojka je narasla na 360, odnosno 60 više nego američka ratna mornarica. Za četiri godine Kina će imati 400 ratnih brodova, procenjuju američki obaveštajci.

Ravnoteža snaga

Neki od tih kineskih brodova biće jednaki ili bolji od svega što Sjedinjene Države ili druge pomorske sile mogu da pošalju u akciju, navodi CNN, a prenosi Index.hr. Dok se očekuje da će Kina do 2025. imati oko 400 ratnih brodova, plan je američke mornarice, iako bez određenog roka, da okupi flotu of 355 brodova. To ne znači da američka mornarica više nije najveća svetska pomorska snaga. Računajući broj vojnika i je dalje veća, jer ima 330.000 aktivnih pripadnika spram kineskih 250.000. Analitičari ukazuju i da američka ratna mornarica ima veću tonažu, veće i teže naoružane brodove, poput razarača i krstarica s navođenim projektilima, koji joj daju prednost u lansiranju krstarećih raketa.

Kineska ratna mornarica ima i dva aktivna nosača aviona, ali u planu i izgradnji je više njih. Dva postojeća imaju konvencionalni pogon, temelje se na starom sovjetskom dizajnu i nisu plovili dalje od zapadnog Pacifika. Ukratko, ne mogu se nositi s 11 američkih nosača aviona. Američka podmornička flota ima i 50 plovila na nuklearni pogon, što joj daje značajnu prednost u odnosu na kinesku flotu koja ih u floti od 62 podmornice ima samo sedam. Kad je reč o obalnim plovilima, Kina je ipak u prednosti.

- Velika je prednost kineske mornarice u patrolnim i obalnim brodovima poput korveta i manjih - objašnjava Nik Čajlds, analitičar Međunarodnog instituta za strateške studije.

Tu su i kineska obalna straža i pomorska milicija, koje imaju dovoljno plovila da gotovo udvostruče ukupnu snagu kineske ratne mornarice. To su zabrinjavajući znakovi za SAD koje se muče s budžetom i pandemijom više nego Kina. Analitičari su zabrinuti jer je Kina u petak najavila da će povećati svoj godišnji vojni budžet za 6,8 odsto.

Najveći komercijalni brodograditelj

Kina je postala najveći svetski komercijalni brodograditelj – još 2018. godine držala je 40 odsto svetske brodogradnje u bruto tonaži, a sledeća na toj listi je Južna Koreja s 25%. Iz istorijskog ugla, Kina je 2019. izgradila više brodova 2019. nego SAD od 1941-1954. Kineske državne kompanije koje rade na komercijalnim brodovima mogu se brzo prebaciti na ratne brodove, navodi Index.hr. Šugart je za CNN rekao da je Kina od 2014-2018. proizvela više podmornica, ratnih brodova, amfibijskih plovila i pomoćnih brodova nego što trenutno imaju ratne mornarice Nemačke, Španije, Indije i Velike Britanije.

- Prema stopi kojom Kina gradi ratne brodove i mogućnostima koje ti brodovi imaju, rekao bih da je napredovala od obalne i obrambene mornarice do verojatno najmoćnije mornarice u regionu, sa određenim globalnim dosegom, i na putu je da stvori ratnu mornaricu svetske klase ako bude rasla istim tempom – dodao je on.

Više od brodova

Američki vojni lideri takođe su svesni da 2021. kineska ratna mornarica znači mnogo više od samih brodova.

- Pogledajte u šta Kina stvarno ulaže. Činjenica je da grade više brodova, ali ulažu velika sredstva i u protivbrodske rakete, kao i satelitske sisteme koju mogu ciljati brodove - rekao je nedavno američki admiral Majk Gildej. Azijski džin tvrdi, međutim, da je njegova vojska isključivo obrambena. Zašto onda kineska ratna mornarica gradi nosače aviona, amfibijska jurišna plovila, snaže razarače i krstarice pogodne za operacije daleko od Kine?

Kineska masovna gradnja brodova podudara se s njenim pretenzijama na 3,3 miliona kvadratnih kilometara teritorije u Južnokineskom moru. Kina gradi malene grebene i peščane sprudove oko veštačkih ostrva, utvrđenih projektilima, aerodromskim pistama i borbenim sistemima.

- Kina do 2049. namerava da ima globalnu vojsku koja je sposobna da se bori i pobeđuje u ratovima i predstavlja globalnu silu - kaže Meja Nouvens, analitičarka Međunarodnog instituta za strateške studije.

Tajvan u fokusu

Dok Kina kuje dugoročne planove, u središtu kratkoročne pažnje je ostrvo za koje tvrdi da je deo njene teritorije - Tajvan. U januaru je portparol kineskog Ministarstva odbrane jasno rekao da je Tajvan neotuđivi deo Kine. Mnogi planovi kineske ratne mornarice tiču se upravo Tajvana. Koncentracija manjih brodova poput korveta i obalnih patrolnih plovila prikladna je za borbu blizu obale, a između Tajvana i kopnene Kine ima svega 130 kilometara relativno plitkih voda, idealnih za takva plovila.

S perspektivom Tajvana treba gledati i izgradnju kineskih brodova. Krajem 2020. u probnu plovidbu krenuo je nosač helikoptera tipa 075, koji može primiti 900 vojnika. Ako Kina namerava da napadne Tajvan, trebaće joj više od toga.

- Bilo bi pametno pretpostaviti da će Kina iskoristiti sve svoje alate pomorske moći kako bi obezbedila uspeh u invaziji na Tajvan - rekao je Šugart, ukazujući na bekstvo britanskih snaga iz Francuske na početku Drugog svetskog rata - U nekom obrnutom obliku Bitke za Denkerk, trebalio bi da umesto desetak sivo obojenih amfibijskih plovila kineske ratne mornarice u Tajvanskom moreuzu očekujemo stotine malih ribarskih brodova, trgovačkih brodova, te plovila obalne straže - zaključio je Šugart.

Izvor: www.blic.rs

Novi Kineski nosač aviona će biti malo manji od nosača aviona klase Džerald Ford.

[attachment=1]

https://youtu.be/O9KlCK1X4iU

003 napreduje polako, ali sigurno.

[attachment=1]

https://youtu.be/VMEr_58gd1U

https://youtu.be/3icgoiHhl8g

https://youtu.be/h_m5ZvnqZEE

https://youtu.be/VMEr_58gd1U

Korak ka kineskoj dominaciji morima


Analiza satelitskih snimaka koju je sproveo CSIS ukazuje na to da bi novi kineski nosač aviona mogao da bude porinut već u februaru sledeće godine.

Na snimcima iz 23. oktobra može se videti kako se u brodogradilištu Jiangnan u Šangaju bliži kraj gradnji nosača aviona, poznatog kao Model 003, sa novom, naprednom tehnologijom.


[attachment=1]


CSIS navodi kako izgleda da je skoro završena ugradnja spoljnih i unutarašnjih komponenti, uključujući i sistem za lansiranje aviona te da još samo nedostaju neki delovi poput radara i sistema naoružanja.

"Na temelju dostupnih informacija, procenjujemo da bi Model 003 mogao biti porinut za tri do šest meseci", smatra CSIS, a prenosi CNN.

Nakon završetka, ovo će biti treći kineski nosač aviona i drugi koji je proizveden u toj zemlji.

No, za razliku od druga dva nosača, Liaoning i Shandong, stručnjaci smatraju da Model 003 ima napredniju tehnologiju lansiranja aviona, u skladu sa sistemom koji se već koristi na američkim nosačima zrakoplova.

Metju Funaole, viši saradnik u CSIS-u, smatra da je Model 003 biti "prvi moderni nosač aviona kineske vojske".

"Ovo je prilično značajan korak napred. Oni su se stvarno posvetili izgradnji nosača te pomiču granice svojih mogućnosti", rekao je Funaiole.


Trka u naoružanju

Kina ima najveću pomorsku silu na svetu, s time da su nosači aviona od velike važnosti za flotu bilo koje velike sile.

Ovi masivni brodovi su u suštini mobilna vazdušna baza, koja omogućava brzo i dugoročno raspoređivanje aviona i oružja.

No, iako su dva prva kineska nosača aviona ojačala pomorsku moć te zemlje, Kina još uvek kaska za SAD-om koji ih ima 11. Osim toga, i Liaoning i Šandong temelje se na zastareloj sovjetskoj tehnologiji lansirnog sistema.

Izgleda da Model 003 ima isti lansirni sistem kao i SAD, rekao je Funaiole, odnosno možda i napredniji zbog korištenja elektromagnetskih lasera.

No uprkos naprednom sistemu lansiranja, Funaiole smatra da kineski nosač aviona ipak zaostaje za onima iz SAD-a, koji imaju više lansirnih jedinica, više prostora i više dizala što omogućuje brže polijetanje aviona.


Potrebna dodatna testiranja

Nakon porinuća Modela 003, kineske vlasti će morati da sprovedu i testiranja na terenu i ugradnju dodatne opreme pre nego što nosač aviona bude u potpunosti funkcionalan, odnosno pre nego službeno postane deo kineske flote.

Ministarstvo odbrane SAD-a prvo je procenilo da će Model 003 biti u potpunosti spreman do 2023., ali je sada taj datum pomeren na 2024. godinu.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2021&mm=11&dd=10&nav_category=78&nav_id=2054432)

Ratni brod nove generacije, katapultiraće avione kao amerikanci
Tanjug 09. 11. 2021.

NOVI kineski nosač aviona sa tehnologijom koja je skoro jednaka onoj koju poseduju američki nosači najnovije generacije, mogao bi da bude završen i porinut u reku Jangce već u februaru sledeće godine, navodi se u današnjoj analizi američkog istraživačkog centra napravljenoj na osnovu satelitskih snimaka.

Na snimcima brodogradilišta Ðiangnan u Šangaju koje je analizirao Centar za strateške i međunarodne studije iz Vašingtona (CSIS) može se videti skoro završen kineski nosač aviona poznat samo kao Tip 003, prenosi CNN. U analizi se navodi da je, sudeći po satelitskim snimcima, instalacija glavnih spoljnih i unutrašnjih komponenti, uključujući i pogonsko odeljenje i sisteme za lansiranje aviona ili završena ili na skoro pri kraju. Pre nego što brod bude porinut u reku Jangce preostalo je da se instaliraju još samo neki elementi kao što su radarski i sistemi naoružanja, tvrde američki analitičari.

- Na osnovu dostupnih informacija i uočenog napretka u brodogradilištu Điangnan, procenjuje se da će Tip 003 biti porinut za otprilike tri do šest meseci. Kada bude spreman, ovaj brod će biti treći kineski nosač aviona i drugi koji je proizveden u toj zemlji - navodi se u današnjem komentaru CSIS.

Vojni eksperti kažu da će Tip 003 za razliku od svojih sestrinskih brodova Liaoning i Šandonga, imati napredniju tehnologiju lansiranja aviona tzv. sistem katapulta koji koriste i američki nosači aviona.

Izvor: www.novosti.rs

https://youtu.be/swbrQKwao6k

https://youtu.be/R1mcy8bZU38

O novom lovcu J-35:

https://youtu.be/nqyz7kBWSuY

https://youtu.be/BWMpAQp-_xw

Kina planira izgradnju šest nosača aviona do 2035?
20/12/2021

Kina napreduje u izgradnji svog trećeg nosača aviona za manje od jedne decenije. Nesumljivo je da Kina želi da parira Sjedinjenim Državama kao supersila nosača aviona.

Trenutno uspešno napreduju u izgradnji svog trećeg nosača aviona i to za period kraći od jedne decenije. Sam taj podatak dokazuje razmere pomorskih ambicija Pekinga. Serija satelitskih snimaka iz brodogradilišta Jiangnan, koje je objavio Američki istraživački centar fokusiran na Kinu 2020. godine, baca jasan pogled na tekuću izgradnju kineskog nosača Tip 002. Slike otkrivaju tipično gradilište vojnih brodova, prepuno bazena. Dok zamagljenost fotografija otežava razaznavanje dimenzija nosača, čini se da je trup 40 metara u širini i 48 metara u dužini. Ako su prethodni izveštaji tačni, Tip 002 će biti veći i mnogo teži od svojih prethodnika sa deplasmanom do 85.000 tona u odnosu na 60-70 hiljada tona predhodnika. Očekuje se da će nosač imati konvencionalni pogonski sistem, iako ostali tehnički detalji ostaju nedostupni.

Možda najupečatljiviji aspekt razvoja Tipa 002 je vrtoglava brzina kojom se proizvodi zahvaljujući naporima mornarice Narodne oslobodilačke armije (PLAN). Puštanje u rad očekuje se 2022. godine. Prethodnik Tipa 002, Tip 001A, je predstavljen 2013. godine i još uvek prolazi kroz pomorska ispitivanja. Čak i najstariji kineski nosač aviona, Tip 001 Liaoning, proglašen je spremnim za borbu tek 2016. godine, nakon dugotrajnog procesa nabavke i rekonstrukcije. Štaviše, kineska mornarica navodno već pravi planove za naslednika Tipa 002: Nuklearni Tip 003. Kako je vojni komentator Song Zhongping rekao za South China Morning Post, Tip 002 bi mogao biti poslednji te vrste: „Tip 002 — nosač na konvencionalni pogon sa sistemom sličnim EMALS-u — može postati jedini takve vrste nosača aviona, jer će Kina sledeće preći na izgradnju nosača aviona na nuklearni pogon. Sasvim razumno, pitanje je zašto Kina nastavlja sa razvojem Tipa 002 dok prethodno ne sačeka logističko i inženjersko iskustvo kada Tip 001A bude završen.

U igri je nekoliko faktora. Kao prvo, tip 002 opremljen CATOBAR-om (Katapultom potpomognuto uzletanje zaustavljeno vraćanje barijere pri uzletanju) se konstruiše na potpuno drugačijoj tehničkoj platformi od jeftinijih i manje sofisticiranih tipova 001 i 001A kompatibilnih sa STOBAR-om. Razvoj tipa 002 je toliko jedinstven izazov za kinesku odbrambenu industriju da verovatno možda nisu smatrali da postoji dovoljno relevantnih tehničkih preklapanja između dva projekta da bi se opravdalo odlaganje tipa 002. Kako je rekao vojni ekspert sa sedištem u Pekingu, „kineska nastoji da ima: jednu generaciju u službi, novu u razvoju i sledeću generaciju koja se proučava. U stvari, Vazduhoplovstvo Narodne oslobodilačke armije trenutno sprovodi skoro identičan proizvodni ciklus; dok se prašina tek slegla sa njihovim lovcima pete generacije stelt – jednosedima J-20, već razvijaju stelt lovac šeste generacije i čak istražuju sledeću generaciju nakon toga.

Kineska žurba da se takmiči sa Sjedinjenim Državama kao kompetentna supersila nosača aviona odražava uverenje Pekinga, pogotovo nakon Treće tajvanske krize, da užurbano idu ka modernizaciji flote svojih nosača; konkretno, njih šest do 2035.

Izvor: www.oruzjeonline.com

https://youtu.be/nFwbJAN8Zm4

https://youtu.be/tdSam7vdZQY





https://youtu.be/4VkB8RlHu9k

Novi kineski nosač aviona imaće do sada neviđene sposobnosti!


Čini se da Kina uskoro planira da predstavi svoj treći nosač aviona, za koji se očekuje da će biti opremljen najsavremenijom tehnologijom, verovatno uključujući elektromagnetni sistem za lansiranje aviona.

Iako je malo verovatno da će odmah biti pušten u upotrebu, Kina je sve bliža tome da ima tri nosača aviona u funkciji, što je dovoljno da Peking uvek ima raspoređenu udarnu grupu nosača, prenosi Džepen Njuz.

Prošlog meseca kineska mornarica objavila je promotivni video koji prikazuje njihova prva dva nosača aviona, Liaoning i Šandong. Video se završava tako što mornarički oficir najavljuje da je lansiranje trećeg nosača neizbežno. Spekulacije o lansiranju nosača početkom prošlog juna pojavile su se na veb lokacijama povezanim sa kineskom vojskom.

U međuvremenu, udarne grupe nosača aviona američke mornarice, koje se sastoje od nosača aviona i drugih plovila, raspoređene su u rotaciji, izvode operacije, obuku ili su u procesu popravke.

Kada novi kineski nosač aviona bude pušten u rad, Kina će takođe moći da raspolaže udarnom grupom nosača u bilo kom trenutku.

Novi nosač, koji se gradi u šangajskom brodogradilištu, proći će probna ispitivanja nakon porinuća, a očekuje se da će biti pušten u rad najranije u drugoj polovini sledeće godine.

Satelitski snimci napravljeni 19. aprila sugerišu da su liftovi koji su korišćeni za pomeranje letelice već instalirani, ali je katapult na palubi bio prekriven i izgleda da još nije završen, navodi specijalizovani australijski vojni časopis.

Novi nosač će verovatno sadržati elektromagnetni sistem za lansiranje aviona, navodi se u članku koji je objavila kineska državna medijska kuća Global Tajms.

Liaoning i Shandong imaju sistem za poletanje koji prati šablon za skijaške skokove, sa rampom zakrivljenom nagore na pramcu broda, ali težina aviona je faktor u određivanju da li se sistem za lansiranje može koristiti, što utiče na količinu oružja koje avion može da nosi.

Iako sistem katapulta omogućava lansiranje težih aviona, što dovodi do poboljšane jačine udara, elektromagnetni sistem katapulta zahtevao bi veliku količinu električne energije.

„Sumnjivo je da li mogu da obezbede dovoljno struje za sistem elektromagnetnog katapulta“, rekao je diplomatski izvor u Pekingu.

Zvaničnik povezan sa kineskom vojskom rekao je Jomiuri Šimbunu da Kina još nema tehnologiju za pokretanje nosača aviona nuklearnom energijom.

Međutim, od 11 nosača aviona američke mornarice u aktivnoj službi, samo je USS Džerald R. Ford na nuklearni pogon i ima elektromagnetni katapultni sistem.

Administracija kineskog predsednika Si Đinpinga planira najmanje četiri udarne grupe nosača aviona do 2030. godine, navodi hongkonški list Saut Čajna Morning Post.

Satelitski snimci napravljeni u martu u obuci u provinciji Liaoning pokazuju dva aviona FC-31, jedan stelt lovac koji je trenutno u razvoju i avion J-15 bez stelt tehnologije, što je podstaklo spekulacije da će stelt lovci biti raspoređeni na trećem kineskom nosaču aviona.

Međutim, izvor citiran u članku SCMP rekao je da će avion J-15 biti raspoređen na novom nosaču.

izvor (https://www.kurir.rs/planeta/3936033/otvara-li-se-zariste-u-judoistocnoj-aziji-novi-kineski-nosac-aviona-imace-do-sada-nevidjene-sposobnosti-video)





https://youtu.be/cjPoBfJLSL4

Satelitski snimci pokazuju da je Kina korak bliže porinuću svog najvećeg i najnaprednijeg nosača aviona.



[attachment=1]


https://www.csis.org/analysis/china-gears-launch-its-third-aircraft-carrier

Mediji u Istočnoj Aziji najavljuju porinuće novog kineskog nosača aviona


Mediji u Istočnoj Aziji najavljuju da će novi kineski nosač aviona, treći po redu i najveći do sada, verovatno biti položen u vodu u toku ovog meseca.

Mada to još uvek ne znači uvođene u operativnu upotrebu, jasno je da predstojeće formiranje mornaričke borbene grupe oko tog nosača može biti od vitalnog značaja u slučaju eventualnog oružanog sukoba oko Tajvana.

Mediji u istočnoj Aziji najavljuju da bi već u toku ovog meseca mogao da bude porinut novi kineski nosač aviona, treći brod te vrste u sastavu oružanih snaga Narodne Republike Kine.

On je zapravo trebalo da već bude položen u vodu ranije ove nedelje, ali je taj događaj odložen zbog, veruje se, problema koje je izazvalo zatvaranje grada Šangaja usled širenja novog koronavirusa.

Pomenuti nosač je važna vest jer se, u kontekstu ukrajinske krize i činjenice da politički establišmenti i mediji u zemljama regiona koje su bliske SAD poslednjih meseci nastoje da (u Pekingu bi rekli: bez osnova) alarmiraju svoju javnost da bi Kina slično Rusiji mogla da se odluči da uskoro vojnim putem reši pitanje svoje odbegle provincije Tajvana, doživljava kao veliko vojno pojačanje koje bi moglo biti presudno u eventualnom budućem sukobu oko tog ostrva sa 23 miliona stanovnika.

Najmnogoljudnija zemlja sveta poslednjih dvadesetak godina sistematski radi na jačanju mornarice i pre dve godine je prestigla Sjedinjene Američke Države po broju plovila u upotrebi, ali još uvek daleko zaostaje za najvećom ekonomijom planete kada je u pitanju snaga i operativna sposobnost mornarice.

Naročito je razlika vidna kada su u pitanju aktivni nosači aktivni, kojih Amerika ima jedanaest.

U brodogradilištu u Šangaju, gde se vrše radovi na suvom na novom nosaču, drugom takvom plovilu koje se proizvodi u Kini, posao se privodi kraju, te se očekuje skoro porinuće.

Ono, naravno, još uvek ne znači uvođenje broda u službu, jer je obično potrebno još godinu i po dana da se obave radovi na postavljanju opreme i izvrše svi potrebni testovi na moru pre nego što gigantsko plovilo počne da obavlja svoje dužnosti, ali jeste značajan događaj koji ubrzava i niz drugih postupaka i procesa, kao što su obuka i rad na formiranju borbene grupe čiji će nosač biti okosnica.


Prilaz "sa leđa"

Novi kineski nosač aviona, na osnovu satelitskih snimaka procenjuju zapadni izvori, biće dug 320 metara i istiskivati blizu 100.000 tona vode.

On će biti opremljen elektromagnetnim katapultom za lansiranje letelica, što znači da će poletno-sletna staza biti kraća, što će pak dati više prostora za smeštaj letelica na palubi.

To će biti najveći nosač u sastavu kineske mornarice i prvi sa katapultom, budući da postojeća plovila tog tipa u naoružanju Narodne Republike, "Liaoning" i Šandong", imaju "odskočnu dasku" - na gore zakrivljenu pistu koja daje veći vazdušni potisak krilima aviona koji uzleću bez pomoći lansirnog uređaja.

Treći nosač aviona, kada uđe u upotrebu, umnogome će doprineti snazi i sposobnosti kineske mornarice, ocenjuju analitičari u istočnoj Aziji, pre svega zbog toga što će joj omogućiti da neprekidno ima bar ima jednu borbenu grupu na dežurstvu na moru.

Naime, zahvaljujući njemu, Kinezi će imati prostora da, dok je jedan nosač na opravci, održavanju i snabdevanju, a drugi, recimo, vrši obuku mornara i pilota, imaju treći na aktivnoj dužnosti, potpuno spreman za borbene operacije.

Još važnije, sa tri borbene grupe oformljene oko nosača kineska mornarica će moći da pokriva šire prostranstvo, odnosno, istovremeno projektuje svoju moć na nekoliko mora.

Prisustvo trećeg nosača naročito bi došlo do izražaja u slučaju okršaja oko Tajvana, jer bi omogućilo opkoljavanje, odnosno, prilaz tom ostrvu i "sa leđa", sa istoka.


Decenijske aspiracije

Kineska država i oružane snage ulažu novčana sredstva i trud još od devadesetih godina prošlog veka kako bi ovladali znanjima potrebnim da se projektuje i izgradi takav divovski brod, koji nosi i po više od pet hiljada članova posade.

Kinezi su, naime, otkupili čak tri islužena i jedan nedovršeni nosač aviona, tri sovjetske proizvodnje i jedan britanske, nabavljen od Australije.

Jedan od sovjetskih, "Varjag", dotegljen je iz Ukrajine, obnovljen i dovršen, te uključen u kinesku flotu pod imenom "Liaoning" 2012. godine.

Na njemu su stacionirani borbeni avioni "Šenjang J-15", kineske proizvodnje, koji su napravljeni po ugledu na ruske mornaričke letelice "Suhoj SU-33", kao i helikopteri za izviđanje, spasavanje i borbu protiv podmornica.

Očekuje se da će Kina do kraja ove decenije u upotrebu uvesti još dva nosača aviona, koji će, za razliku od sadašnjih, verovatno biti na nuklearni pogon.

Honkonški list "Saut Čajna morning post" tako javlja da postoje indicije da je već počela obuka pilota za četvrti kineski nosač.

izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=07&nav_category=78&nav_id=2167691)

Kina porinula treći nosač aviona


Kina je danas porinula treći nosač aviona Fudžijan, ratni brod koji je u potpunosti projektovan i napravljen u zemlji.

Kako prenosi Rojters, to je još jedan korak ka modernizaciji kineske vojske.

Nosač aviona je opremljen elektromagnetnim katapultom za lansiranje letelica, sa poletno-sletnom stazom pune dužine,izvestili su kineski mediji.

Fudžijan je, pored nosača aviona Liaoning i Šandong, treće i najveće takvo plovilo u sastavu kineske mornarice, navodi Rojters.


izvor (https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=06&dd=17&nav_category=78&nav_id=2172153)

Kina svečano porinula svoj treći nosač aviona


Peking je u petak lansirao nosač aviona nove generacije, prvi takav brod koji je projektovan i izgrađen u Kini, u prekretnici u nastojanju da proširi domet i moć svoje mornarice.

Nosač tipa 003 nazvan Fujian napustio je svoj suvi dok u brodogradilištu izvan Šangaja ujutru i vezan na obližnjem pristaništu, javljaju državni mediji.

Državna televizija CCTV prikazala je okupljeno mornaričko osoblje kako stoji ispod masivnog broda dok su mlaznice vode prskale po njegovoj palubi, letele raznobojne trake i puštao se šareni dim.

Opremljen najnovijom tehnologijom naoružanja i lansiranja aviona, smatra se da su sposobnosti broda Tipe 003 konkurentne onima zapadnih nosača, jer Peking nastoji da svoju mornaricu, već najveću na svetu, pretvori u silu sa više nosača.

Satelitski snimci koje je u četvrtak snimio Planet Labs PBC i analizirao Asošiejted pres pokazuju da je nosač u, kako se činilo, potpuno potopljenom suvom doku u brodogradilištu Jiangnan, u blizini Šangaja, spreman za lansiranje. Bio je ogrnut crvenom strnadicom, verovatno u pripremi za ceremoniju lansiranja.

„Ovo je važna prekretnica za kineski vojno-industrijski kompleks“, rekao je Ridžvan Rahmat, analitičar odbrambene obaveštajne kompanije Džejns iz Singapura.

„Ovo pokazuje da su kineski inženjeri sada u stanju da proizvedu kompletan skup površinskih boraca povezanih sa modernim pomorskim ratovanjem, uključujući korvete, fregate, razarače, amfibijske jurišne brodove, a sada i nosač aviona“, rekao je on.

„Ova sposobnost da se iz temelja konstruiše veoma složen ratni brod neizbežno će rezultirati različitim spin-offima i koristima za kinesku industriju brodogradnje.

Prvi kineski nosač bio je prenamenjen sovjetski brod, a njegov drugi je izgrađen u Kini, ali zasnovan na sovjetskom dizajnu. Obe su napravljene da koriste takozvani metod lansiranja aviona „ski-skok“, sa rampom na kraju kratke piste koja pomaže avionima da polete.


https://youtu.be/puwBulKl810


Tip 003 koristi lansiranje katapultom, za koje su stručnjaci rekli da se čini da je sistem elektromagnetnog tipa poput onog koji je prvobitno razvila američka mornarica. Kineska zvanična novinska agencija Sinhua potvrdila je da je Fujian koristio elektromagnetni sistem u izveštaju o lansiranju u petak.

Takav sistem izlaže avion manjem stresu nego stariji sistemi za lansiranje katapultom parnog tipa, a upotreba katapulta znači da će brod moći da lansira veći izbor aviona, što je neophodno da bi Kina mogla da projektuje pomorsko snaga na većem dometu, rekao je Rahmat.

„Ovi katapulti omogućavaju raspoređenim avionima da nose veće opterećenje oružja pored spoljnih rezervoara za gorivo“, rekao je Rahmat.

„Kada bude u potpunosti operativan, treći nosač PLAN-a bi takođe mogao da rasporedi kompletniji paket aviona povezanih sa operacijama udarne grupe nosača, uključujući transport za isporuku na brodu i avione za rano upozoravanje i kontrolu u vazduhu, kao što je KJ-600.

Mornarica kineske narodnooslobodilačke vojske, ili PLAN, modernizovala se više od jedne decenije kako bi postala više sila „plave vode“ – ona koja je sposobna da deluje globalno, a ne da bude ograničena da ostane bliže kineskom kopnu.

U isto vreme, SAD se sve više fokusiraju na region, uključujući Južno kinesko more. Ogroman pomorski region je napet jer šest vlada polaže pravo na sve ili deo strateški vitalnog plovnog puta, kroz koji svake godine putuje oko 5 biliona dolara globalne trgovine i koji sadrži bogate ali brzo opadajuće zalihe ribarstva i značajna podmorska nalazišta nafte i gasa.

Kina je bila daleko najagresivnija u polaganju prava na bukvalno ceo vodni put, njene ostrvske karakteristike i resurse.

Američka mornarica je plovila ratnim brodovima pored veštačkih ostrva koja je Kina izgradila u moru koja su opremljena aerodromskim pistama i drugim vojnim objektima. Kina insistira da se njena teritorija prostire na ta ostrva, dok američka mornarica kaže da tamo sprovodi misije kako bi osigurala slobodan protok međunarodne trgovine.

U svom prošlogodišnjem izveštaju Kongresu SAD o vojnim sposobnostima Kine, Ministarstvo odbrane je reklo da je program razvoja nosača ključan za kontinuirani razvoj kineske mornarice u globalnu silu, „postepeno šireći svoj operativni domet izvan istočne Azije u održivu sposobnost da rade na sve većim dometima.”

Kineski „nosači aviona i planirani prateći nosači, kada budu operativni, proširiće pokrivenost protivvazdušne odbrane izvan dometa obalnih i brodskih raketnih sistema i omogućiće operacije grupa na sve većim dometima“, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

Poslednjih godina Kina je proširila svoje prisustvo na Indijski okean, zapadni Pacifik i šire, postavljajući svoju prvu prekookeansku bazu u poslednjoj deceniji u državi Afričkog roga u Džibutiju, gde SAD, Japan i drugi takođe održavaju vojno prisustvo . Takođe je nedavno potpisao bezbednosni sporazum sa Solomonskim Ostrvima za koji mnogi strahuju da bi mogao da mu obezbedi ispostavu u južnom Pacifiku, i radi sa Kambodžom na proširenju tamošnjeg lučkog objekta koji bi mogao da joj omogući prisustvo u Tajlandskom zalivu.

Sinhua je izvestila da je Fujian, koji nosi trup broj 18, imao punu deplasman od 80.000 tona. U martovskom izveštaju koji je pripremila Istraživačka služba američkog Kongresa, međutim, analitičari su rekli da satelitski snimci sugerišu da je deplasman tipa 003 bio oko 100.000 tona, slično kao kod nosača američke mornarice.

PLAN trenutno ima oko 355 brodova, uključujući podmornice, a SAD procenjuju da će snage porasti na 420 brodova do 2025. i 460 brodova do 2030. Međutim, uprkos tome što brojčano ima najveću svetsku mornaricu, PLAN za sada još uvek nije blizu mogućnosti američke mornarice i ostaje daleko iza u nosačima.

Američka mornarica je svetski lider u nosačima aviona, sa 11 plovila na nuklearni pogon. Takođe ima devet amfibijskih jurišnih brodova koji mogu da nose helikoptere i borbene avione sa vertikalnim poletanjem.

Američki saveznici poput Britanije i Francuske takođe imaju svoje nosače, a Japan ima četiri „helikopterska razarača“, koji tehnički nisu nosači aviona, već nose avione. Dva se pretvaraju da podrže lovce za kratko uzletanje i vertikalno sletanje.

Novi kineski avioprevoznik dobio je ime po provinciji Fujian na jugoistočnoj obali zemlje, po tradiciji nakon što je prva dva avio-prevoznika nazvana po provincijama Liaoning i Šandong.

Njegovom ceremonijom porinuća u brodogradilištu predsedavao je Sju Ćilijang, član Politbiroa vladajuće Komunističke partije i potpredsednik Centralne vojne komisije koju je predvodio predsednik i partijski lider Si Đinping.

Nakon što je Ksu presekao vrpcu za lansiranje, flaša šampanjca je razbijena preko pramca Fudžijana, izvestila je Sinhua. Vrata suvog doka su se tada otvorila i brod je izašao u vodu i privezao se na svom pristaništu.

Kineski razvoj nosača tipa 003 deo je šire modernizacije kineske vojske. Kao i sa svojim svemirskim programom, Kina je napredovala krajnje oprezno u razvoju nosača aviona, nastojeći da primeni samo tehnologije koje su testirane i usavršene.

U ovom trenutku se ne veruje da je Kina razvila avion da bi u potpunosti realizovala potencijal novog nosača, rekao je Rahmat.

Nije poznato koliko je Kina blizu razvoja svog aviona KJ-600 AVACS, koji je počela da testira 2020. godine, kako bi bio spreman za operacije na nosaču, a postoji „malo dokaza“ da je počela rad na transportu na brodu. aviona, rekao je.

Sada kada je lansiran, nosač će morati da se opremi, što bi moglo da potraje dva do šest meseci. Zatim će uslediti ispitivanja prihvatanja u luci i ispitivanja na moru, koja će verovatno potrajati još šest meseci pre nego što inženjeri počnu da lansiraju probna opterećenja pomoću sistema katapulta.

„Prvi avion će biti lansiran sa ovog nosača tek možda krajem 2023. do 2024. godine, a puna operativna sposobnost će verovatno biti objavljena bliže 2025.“, rekao je on.

izvor (https://okvir.net/svet/kina-svecano-porinula-svoj-treci-nosac-aviona/)

https://youtu.be/d_qCldb9eJU