PALUBA

   Posle rasprave ne topicu o zenama u vojsci,podsetio sam se malo neke price koju sam imao sa kolegama u vezi sanitetske opreme vojske Srbije. Nekada davno sam i sam zavrsio medicinsku skolu,te imam nekog manjeg predznanja o prvoj pomoci ,opasno sam se razocarao kad sam video da je set prve pomoci torba puna zavoja. Nema osnovnih hirurskih instrumenata,nema infuzija,krvne plazme,lekova ...Jednom reciju nista od onog sto bi trebalo da bude. Posmatrajuci "projektovano" stanje u nasim buducim angazovanjima to ce biti asimetricni ratovi protiv manjih i lako naoruzanih jedinica,gde nam avioni ,brodovi i slicna tehnika nece mnogo znaciti,ali moderan sanitet bi bila stvar koja bi zaista znacila zivot ili smrt. Cak je i Che u Boliviji vodio sa sobom hirurga sa sve opremom i potrepstinama, (Pisma iz Bolivije, ratni dnevnik El Comandante) a to je bilo pre vise od 40 godina. dali neko ima informacija da VS planira modernizaciju tog roda vojske ,i visu profesionalizaciju kadra?

@tihi, hajde da razgraničimo neke stvari, da ne kažem babe i žabe.

Prva pomoć podrazumeva pomoć povređenom/unesrećenom licu na mestu gde se povreda desila. Zbog toga svaki automobil mora da ima komplet za prvu pomoć. U principu, prvu pomoć ukazuje svako lice koje se nađe na mestu udesa a prošlo je osnovnu obuku za to (a svaki vozač motornog vozila jeste!), a ne stručna medicinska lica.

Osnovni hiruški instrumenti i ostalo što navodiš deo su opreme nekih drugih kompleta, koji se označavaju sa "SnK" - sanitetski komplet. Prošlo je mnogo vremena pa ne mogu sa sigurnošću da se setim kojim brojevima su označeni ti kompleti, ali svakako iznad cifre 15 - dakle SnK-16 ili neka još veća cifra, 20 ili 21 na primer.

Ako si završio Medicinsku školu, da se podsetimo zajedno: krvna plazma koju ti pominješ kao nedostatak za komplet za prvu pomoć, mora da se čuva u frižideru. Osim toga, infuziju, plazmu i lekove može unesrećenom da da samo stručno lice, nikako laik.

Dakle, umesto zaključka, komplet prve pomoći koji si video verovatno je neki SnK-1 ili 2, i treba da ima tačno to što si u njemu video. Naše sanitetske ekipe koje se upućuju u misije UN opremljene su baš onako kako treba, i u stručnom i u materijalnom smislu, ne sekiraj se. Da je to tačno, govore izveštaji UN koji imaju samo reči pohvale za naše sanitetske ekipe po svetu.

 Ono sto sam video je komplet naseg cetnog bolnicara. Da neka od tih torbi...Boro,pokusavam da se setim ali mislim da se krvna plazma ne cuva u friziderima.To je 90% vode sa jos nekim elementima , zasigurno se cuva u friziderima na duze staze ,nisam siguran koliko moze izdrzati na sobnoj temperaturi,a za razliku od krvi nema grupa,ni RH faktora pa jedna plazma ide za sve.  No OK ,evo radi poredjenja oprema US combat medic.
 http://en.wikipedia.org/wiki/Equipment_of_a_combat_medic (http://en.wikipedia.org/wiki/Equipment_of_a_combat_medic)

  Kada se uporedi sa onom torbom zavoja koja vuklja nasa bolnicarka zaista je ogromna razlika. Ne sporim da negde u pozadini postoje strucna lica koja bi mogla da pomognu vise, ali koriscenje osnovnih hirurskih instrumenata,infuzija, i slicnih stvari moze da uradi bilo koj medicinski tehnicar,a da ne govorim za davanje lekova. Infuzije su najbolji nacin da se nekom ko je mnogo iskrvario stabilise pritisak ,i samim tim spasi zivot. Intubacija kod gusenja je jedini nacin da se osoba spasi a sve sto treba je mali znanja,skalpel i tuba. Da ne govorim za trauna gde dolazi do amputacije,koliko bi znacilo dobro opremljeno osoblje na terenu.

  I da zakljucimo,nase ekipe koje se upucuju u UN su u pozadini, a ne na liniji. Mene ovo drugo vise zanima.

Tihi, supruga mi je medicinska sestra sa 34,5 godina staža, proverio sam, plazma se čuva u frižideru.

Američki komplet jeste bogatiji - ali i Amerika je bogatija.

Ne bih da ulazim u teme struke koju ne poznajem, ali pamtim sa raznih kurseva i vežbi u kojima sam učestvovao kao PKLo na nivou brigada (taj posao sam radio skoro 8 godina u tri jedinice ranga brigade), prema našim "šemama", na liniji gde dolazi do ranjavanja ukazuje se ranjenom/povređenom samo prva pomoć. Povratnim transportom se upućuje u četno sanitetsko prihvatilište, koje je vrlo blizu linije, pa dalje u pozadinu, zavisno od vrste i težine rane/povrede i opasnosti po život. Prvi doktor/lekar je na nivou bataljona. Ako Ameri imaju lekara na nivou voda, svaka čast, mada nisam siguran da se tu ipak ne radi o bolničaru, kao kod nas. Mnogo bi im lekara trebalo za sistem - za svaki vod po jedan.

Iskreno, bio sam u tim situacijama, u slučaju ranjavanja radije bih čekao da mi infuziju, plazmu ili nešto drugo da lekar za sat ili dva, nego bolničar na prvoj liniji. Bojim se da bi me bolničar ubio efikasnije od neprijatelja. Kao primer: imao sam priliku da ponovo previjam ranjenika kojeg je previo bolničar kod ukazivanja prve pomoći, na liniji. Jadan čovek, i ruke mu je vezao kao da je zarobljenik a ne ranjenik!? Potpuno zaustavio cirkulaciju krvi u rukama...

Sve u svemu, sadržaj pojedinih SnK i taktiku upotrebe pripadnika i jedinica SnSl ostavio bih stručnjacima Sanitetske službe Vojske. Ne zaboravi da je na žalost VMA institucija koja ima ogromno iskustvo u zbrinjavanju ranjenih i povređenih...

Ovako Tihi. Ti si znaci zakljucio da kompleti koje imaju bolnicari u VS nisu adekvatni?

Da li si imao priliku da koristis takav komplet? Da li je neko koristio takav komplet na tebi u realnoj situaciji?

Pa recicu ti ovako. Za malo vise od mesec dana ce biti punih 10 godina kako je taj koplet koriscen na meni. I recicu ti da je bolnicar koji je nosio taj komplet jedva uspeo da otvori obican zavoj kako bi mi ukazao pomoc sto potvrdjuje Borine reci o tome koliko su ti cetni bolnicari strucni za ukazivanje pomoci ranjeniku. I recicu jos da sam zahvaljujuci jednom potporucniku i jednom porucniku koji nikada nisu imali priliku da ukazuju prvu pomoc ranjenom adekvatno zbrinut na samom mestu ranjavanja i da nisam izgubio ni kap krv za sve vreme transporta do isturene hirurske ekipe koja se nalazila 10-ak km od mesta ranjavanja.

Tako da je dzaba tom bolnicaru i da ima na raspolaganju svu medicinu ovoga sveta ako on ne zna da ukaze pomoc ili ako pocen da panici kada vidi ranjenika.

  Naravno da je pored opreme bitna i obucenost bolnicara,pa stoji u topicu. Evo dacu primer,do pre neki mesec,bolnicar u pesadijskoj ceti u mom bataljonu je bio neki....nesto...masin bravar ili slicno. Ocigledno da je tu ili napravljen previd,ili je covek uz vezu ubacen. Taj ne zna ni zavoj da zavije. Sa druge strane osobe sa zavrsenom medicinskom,se trpaju na druga mesta. Nema potrebe biti lekar da bi nekom dao ringerov ili NaCl rastvor,o radi svaka sestra po bolnicama. Isturena hirurska ekipa je na 10km iza polozaja,(citiram te) ,eto meni treba 15 min da stignem po savrseno dobrom putu kolima 10km,u borbenim uslovima je to makar duplo,da ne pominjem situacije gde mozes biti odsecen ,ili komunikacija do pozadine prekinuta,znaci minimum 30 min za koje ti mozes da iskrvaris do smrti.

  Kuzma@ svaka cast za te momke koji su ti pomogli,ali jedini razlog zasto ti ovde kuckas je taj sto ti nije bio povredjen neki veci krvni sud. Pri cepanju npr, femuralne (butne) arterije krvarenje se tesko zaustavlja. da ne kazem ako je u pitanju torpedna rana (rane vece povrsine,nastale uglavnom eksplozijama) gde se previjanje cak ni ne moze adekvatno odraditi.

  Boro, za plazmu nisam siguran,rekoh vec,citao sam Cheove memoare iz bolivije gde su koristili krvnu plazmu na ranjenima,a tesko da su imali frizider u dzungli.

Pa vidis da napamet pricas, meni je druze bilo otkinuto celo stopalo ( Vulnus explosivum pedis dex.)

Taj bolnicar je za razliku od onoga u tvom bataljonu je skolovani medicinski tehnicar. Ali dzaba sto je skolovan kada se prepao pred izgledom same rane. Tu ne pomaze nista.

Dodao bih jedan primer . Tokom sukoba po clanu 11 pravilnika dogodio se i zabelezen je u medijima jedan slucaj koji mize da udje u sve knjige namenjene prvoj pomoci u ratu. Vojniku je od eksplozije bio raznesen deo grudnog kosa, videla su se rebra, srce i ostali unutrasnji organi. Vojnik u blizini je priskocio u pomoc, ranjeniku je srce sve slabije i slabije kucalo, shvativsi da je to jedini nacin ovaj drugi vojnik skuplja hrabrost i vrsi direktnu masazu srca (bukvalno je rukom uhvatio srce i poceo da ga masira). To je ovome spaslo zivot i dalo mu  sansu da stigne do medicinske ustanove gde je dalje zbrinut i preziveo je sto je najvaznije. Tu nije pomogao ni SnK-1 ni bilo koji drugi SnK vec samo hrabrost ( a sta je drugo nego hrabrost uhvatiti nekoga za srce i masirati ga) i stalozenost ovoga koji je ukazivao prvu pomoc.

Da ne duzimo vise, evo sta se nalazi u sastavu VS za tako nesto.

Poljska bolnica kapaciteta 47 pacijenata, opsluzuje je 9 lekara plus ostalo pomocnoo osoblje, psotavlja se za 4 sata u svim vremenskim uslovima i odmah po postavljanju je moguca operacija pacijenata.

https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=14118.msg123924#msg123924

  Zao mi je kuzma ako sam negde malo "preterao" u iznosenju mojih teza ,medjutim niste me uverili da nisam u pravu. To,sto tebe bolnicar nije znao da previje je samo odraz obuke koju je prosao,kao uostalom i vecina nas. Vojska (redovna vojska) je vise paznje pridavala uredjivanju kruga,i odrzavajnu kasarni nego kvalitetnoj obuci .

Tihi, još nešto: ni u jednoj našoj bolnici (još manje na terenu), ni jedna medicinska sestra/tehničar neće ni slučajno dati pacijentu nikakav lek, a kamoli infuziju ili plazmu bez naloga lekara. Pet puta sam operisan pa sam imao dovoljno prilika da sam to uočim, a i to sam za svaki slučaj proverio kod vrlo kvalifikovane osobe. Dakle, nema smisla imati u SnK stvari koje medicinski tehničar NE MOŽE sam da upotrebi, zar ne? A da ne govorimo o hirurškim instrumentima i slično. Hajde da budemo malo ozbiljni.

Predlažem ti da i ti proveriš ono što pišeš, ovo je ozbiljan forum.

Ово о чему причамо је предмет медицинске доктрине, како кажу лекари. Нисам стручњак, али колико памтим према доктрини која је важила у ЈНА болничар (лице које најчешће није завршило медицинску школу већ је оспособљен за пружање прве помоћи током специјалистичке војне обуке) је био у свакој чети (по ратној формацији,а у неким јединицама и у миру). У рату - борби уз тог болничара командири чете би требао да одреди и 2-4 носилаца рањеника од осталих војника. Они су били задужени да пруже прву помоћ и помогну у евакуацији рањених, повређених и болесних. На нивоу батаљона је био медицински техничар - подофицир (дакле, школовано лице медицинске струке),са неколико болничара (мислим 5-6) који је развијао санитетску станицу, обично негде у нивоу позадине батаљона. Они би предузимале неке додатне мера на пружању прве помоћи (мислим да то укључује и инфузије), вршили су тријаж и одређивали степен хитности у евакуацији ка пуковској станици. На нивоу пука је била први ниво  збрињавања са лекарем (не знам колико их је требало бити, вероватно 1-2, од којих је један требао бити хирург). Они су развијали пуковску санитетску станицу где су се санирале односно збрињавале теже повреде, након указане прве помоћи и такође су вршили тријаж и упућивање рањених и повређених у дивизијску медицинску станицу (мислим да се већ радило о болници). Дивизијски санитет је већ имао мултидисциплинарни тим (више лекара различитих специјалности). Постојао је и армијски санитет који се ослањао на већ постојеће мирнодопске болнице (војне и цивилне)или би развијао пољске истурене болнице (на тежишту дејства) које би на терену санирале повређене.

Треба знати да војска (ЈНА) у миру није имала довољно војних лекара, болничара, медицинских техничара, већ су они "прибављани" мобилизацијом из цивилних здравствених установа и од резервиста болничара (који су то били у војсци).

Ратна дешавања током 90-тих су покренули питање слично овоме које помиње Тихи. На основу искустава и захтева трупе, поставио питање да ли тада важећа доктрина била добра и да ли нешто треба мењати. Сматрало се да стручну помоћ, посебно лекара и хирурга треба "спустити" до нивоа батаљона. Мишљења стручњака (лекара) је било слично, али се постављало питање имамо ли могућности за то. Треба водити рачуна да цивилно здравство преузима део ратних збрињавања, али са друге стране наставља да редовно збињава цивилно становништво. Такође, треба имати у виду могућност да то цивилно становништво  буде погођено ратом па неће бити могуће одвојити потребан број лекара за војне (ратне) јединице.

Не знам како сада стоје ствари али је веће пре 13-14 година нешто и урађено. Неки батаљони "А" класификације (у специјалним јединицама) су по формацији добили лекаре. Такође, у тим јединицама је дефинисано да у четама, као и батаљону болничари буду медицински техничари. Захваљујући томе губици, посебно тзв. неповратни су смањени.

Исто тако предузете су мере , бар у војној полицији, да међу резервним саставом санитета батаљона буде лекар. Није морао бити официр. Како нису сви лекари завршили ШРО, већ су били обични војници, то је бар у већини јединица било могуће. То исто је важило и за болничаре, односно да већи број буду медицински техничари. Познато ми је из дешавања 1999.године да је то у највећем броју батаљона и урађено.

Постојање лекара на нивоу батаљона је битно утицало на морал припадника јединице. Наравно у позитивном смислу.

Džumba piše: Како нису сви лекари завршили ШРО, већ су били обични војници (...).
Kako to, ako su, barem po broju godina školovanja, bili najškolovaniji dio regrutnog kontigenta?

Pa ne mora da znaci da su zavrsili sa skolovanjem kada su sluzili vojni rok. Vecina rocnih vojnika u JNA kao i vojnika koji su sluzili u SRO su bili zavrseni srednjoskolci, moguce je da su neki od njih kasnije zavrsili medicinski fakultet iako nisu pre toga bili u srednjoj medicinskoj skoli, a bilo je i obratnih primera, zavrsili su srednju medicinsku skolu, a posle su zavrsili neki drugi fakultet.

Znam najmanje trojicu koji su apsolvirali ili završili medicinu a nisu bili na medicinskim poslovima. Nije li bilo logično da svatko tko je završio i srednju medicinsku (ili veterinarsku) dobije sanitetski raspored, a ne klasični ćatinski? (Uostalom, bilo je dovoljno pismenih i školovanih ljudi za administrativne poslove. Koliko mi je poznato, negdje od kraja pedesetih godina 20. stoljeća više nema potrebe da se u JNA više održavaju analfabetski, opismenjivački tečajevi.) 

 U 63-oj Padobranskoj je postojao sanitet. Čak je lekar skakao i bio jedan od istaknutijih sportskih i vojnih padobranaca. U Oktobarskoj klasi 1983. godine je na služenje redovnog vojnog roka došao Lekar iz Šapca koji je posle završene osnovna obuke prešao da radi u stacionar. Ne vidim šta je tu čudno.

Ako se Kilezrovo pitanje odnosi na mene: ja pitam zašto svi medicinari (i srednja škola) nisu automatski nakon obuke bili raspoređeni na mjesta za koja su najkompetentniji.

Admirale, prvo - ko kaže da nisu?
Drugo, šta ako nije bilo mesta/potrebe, pa su morali na druge dužnosti?
Ne može se baš svako pravilo uvek i do kraja primenjivati.

Poštovani kolega Boro,
Prvo: kao što napisah, meni su poznata najmanje tri liječnika koji nisu bili angažirani u sanitetu. (Izvor ne mogu navesti jer nije zapisan.)
Drugo: meni je izvan svake logike da nema mjesta/potrebe za takav kadar. Pa staviti doktora medicine (ili veterine i stomatologije), ili stednji i viši zdravstveni kadar na nesanitetsko mjesto jednostavno je izvan zdrave pameti. Među ostalim, i s ekonomskog stajališta: medicinari su među najskupljim kadrovima, njihova naobrazba najviše košta državu. Kad bi se dogodilo da, eto, u jednom kontingentu ima tisuću medicinara (svih struka i razina škole), postupno bi se došlo do toga da, opet karikiram, svako odjeljenje ima doktora i bolničara - a to bi bitno povećalo gotovost i učinkovitost vojnika.       
Pojednostavljeno: liječnika i ostalih zdravstvenih radnika dosta, pa i u vojsci (kojoj zdravstvena prosvjećenost, kao i nošenje šljema, svakako povećava šanse za preživljavanje). Ratovodstvo/obrana je presloženo pitanje da bi se gledalo samo s vojnog aspekta - ako taj aspekt nije kompleksan. što znači uključivanje, među ostalim, i psihologe, da ne spominjem ostale stručnjake.
Imam  o tome nešto dokumentacije, pa i o srbijanskim ratnim iskustvima, ali sad nije pri meni. Inače, ima na Internetu da je uoči balkanskih ratova u Kraljevini Srbiji bilo samo 370 lekara, od kojih je ratnim rasporedom angažirano 296.
Kada je počeo Prvi svjetski rat, u Srbiji je bilo 445 domaćih liječnika, od toga 89 aktivnih sanitetskih oficira. "Stravična epidemija pegavog tifusa, koja je izbila u Srbiji posle Bitke na Kolubari i trajala nekoliko meseci, odnela je, osim ogromnih vojnih i građanskih žrtava, i 124 lekarska života"

Nismo se razumeli: ako u regrutnom kontingentu ima 17 lekara, a samo 7 mesta na koja mogu da budu raspoređeni kao vojnici - kako postaviti 10 lekara viška na mesta lekara?

Potrebu za tim kadrom definiše formacija - broj predviđenih mesta po mirnodopskoj formaciji je jedna cifra koja se ne može ni po čijoj volji, ni lako ni brzo, menjati. Tako može doći do situacije da ima više regruta-lekara nego što ih je potrebno u toj generacija. Sa druge strane, ne može se lekaru odgađati služenje vojnog roka jer je već na granici ili je čak prekoračio dobnu granicu za služenje vojske.

U celoj prici postoji jos jedan detalj na koji treba voditi racuna. Ni JNA ni VJ (VSCG..) nisu odredjivale na koju ce duznost (VES) koji regrut biti rasporedjen vec je to prvenstveno odlucivao vojni odsek koji salje regruta a u skladu sa potrebama popunjavanja rezervnih (ratnih) jedinica na teritoriji doticnog vojnog odseka. Od tih potreba je prakticno zavisila popuna jedinica regrutima. Tako npr. ako Vojni odsek Nis nema potrebu za mornarickim VES-om oni nece nikoga ni regrutovati u jedinice RM. Ipak i tu podstoje odredjena odstupanja od pravila ukoliko postoji veci broj regruta za slanje od broja regruta koji su vojsci u tom trenutku potrebni. Pa u tom slucaju neko moze biti rasporedjen i u RM (iako nema mornaricke jedinice na teritoriji odredjenog vojnog odseka) ali ce takav biti po odsluzenju vojnog roka biti rasporedjen u opstu popunu (nece dobiti ratni raspored vec ce se u slucaju potrebe slati tamo gde treba).

Problem je u planerima - ne samo vojnima, odnosno ne samo formiračima formacijskih mjesta i uopće zaduženima za raspolaganja kadrovskim resursima. Mirnodopska formacija je valjda u funkciji ratne i druge djelujuće (npr. prirodne katastrofe). Strateški menadžment (moja omiljena disciplina) u miru mora imati što više solucija za što više mogućnosti, smanjujući marginu nepredviđenosti, pa i nepredvidivosti. Pojednostavljeno odnosno modelski, mora doktrinarno, strategijski, operativno i taktički računati i na situacije da ima toliko liječnika da bi svaki vod mogao imati svojega (plus stomatolog na dva voda), ali i za situaciju da, recimo, izgine, emigrira i sl. većina liječnika pa bolničar mora biti na čelu pukovskog saniteta.    

Kolegi Bori sam odgovarao kad se pojavio kolega Kuzma(r), koji, čini mi se, kao da potvrđuje ono što sam pisao dok je on slao svoj intervent. Ukratko: pa valjda netko koordinira Vojsku i Vojni odsjek? 

Postoji mnogo uzroka za tako nesto pocev od nasledjenog: ``ima ko je placen da o tome razmislja``, preko hiperprodukcije pojedinog kadra (ekonomija u Srbiji koliko cenim i ne postoji ali zato svake godine dobijamo xxxx ekonomista), pa zatim nepostojanja odgovarajucih formacijskih mesta, nezainteresovanost da se skolska sprema regruta uskladi sa formacijskim potrebama vojske itd.

Meni se kao inzinjercu jos nije desilo da dobijem regruta koji je zavrsio neku skolu (gradjevinsku npr) gde je mogao biti obucen za rad na nekoj masini kao sto je dozer, ULT i sl. Uvek su dolazili oni koji ni traktor nisu vozili. Niti sam ikada dobio vojnika koji je iz civilstva znao da upravlja camcem sa vanbrodskim motorom.

Pored toga, tu su bili problem i razne veze i vezice, za vojnike koje su hteli da budu blize kucama, pa su upucivani u jedinice u kojima nije bilo potrebe za tim kadrom.

   Boro ja znam sta pricam,nije u redu da iznosis takve tvrdnje. Od mojih prijatelja iz med. skole kolio ja znam,niko nije sluzio u sanitetu. Sa obzirom da sam ja isao za fizioterapeutkog tehnicara,procenat muskaraca je bio visok,a gledajuci u opstoj populaciji regruta krajnje nizak. E sad ono sto ja znam je da su samo vezare dobijale "dobre" VESove dok smo mi obicni smrtnici dobijali daj sta das (ja sam bio strelac) . Meni je sasvim jasno da neko ko nema elementarno znanje  o anatomiji i fiziologiji ne moze da bude bolnicar. Da ne pominjem ostalo. Ja ne verujem da su Combat Medic u US vojsci svi doktori. To da nijedn tehnicar nece da da infuzijuili lek bez naloga lekara nije zato sto ne znaju, nego zato sto im tako zakon nalaze. Cisto sumnjam da u situaciji gde je coveku zivot o koncu bi se razmisljalo o takvim stvarima. Neke stvari su jednostavno lake. Ne vidim cemu toliki otpor. Pa filozofija bolnicara se na ovim prostorijama nije menjala decenijama,dok je na zapadu to sasvim normalno. Ono sto mi sada imamo je US vojska koristila u WW2. Trenutno u mom bataljonu na 250 ljudi , pesadijska ceta i ceta za podrsku ima samo jedna bolnicarka.

Dodao bih ovde jos nesto sto bi moglo ukazati zasto je to tako. Radi se o sistemu regrutacije koji je predvidjao da se u vojnu evidenciju upisuje osoba muskog pola u godini u kojoj navrsava 18 godina. To prakticno znaci da se u vojnu evidenciju upisuju i oni koji nisu jos zavrsili cetvorogodisnje skolovanje. To povlaci sa sobom i pitanje da li ce taj zavrsiti tu skolu i biti osposobljen za tog medicinskog tehnicara. Na koji nacin iskoristiti to sto se doticni skoluje u struci koja bi i u vojsci mogla da se iskoristi  ako je naprimer jos u trecoj godini skolovanja? Druga je prica kod zanimanja cije skolovanje traje 3 godine. A tek posebna prica za one koji nastavljaju fakultet koji zavrse 5-6-7 godina posle regrutacijea pre slanja na odsluzenje vojnog roka se samo proverava da li odlazak odlaze zbog skolovanja ili necega drugog. Ocigledno da i tu nije postojala koordinacija raznih nadleznih organa.

Ovo što je Kuzma(r) napisao velikim dijelom potvrđuje moje navode, ali nije moj plaćenik ;D
"

Pa i svatko od nas tko je napisao 123 posta na Palubi, "otkrio se". Ništa nije problem, osobito sad kad postoje kompjutori. Čak sam  i ja kao regrut, kasnih sedamdesetih, bio "praćen", u tom smislu da se znalo koje sam fakultete poslije upisao. Inače, valjda zbog toga što sam bio za ŠRO, samo što nije bilo pitanja o frekvenciji čačkanja nosa u tri dana. Poslije, u splitskom regrutnom centru (u sklopu bivšu Vojne bolnice), riješavali smo i i neke baterije iz testa inteligencije i nešto poput Minnesota Multiphasic Personality Inventory (MMPI), ali trebao bih provjeravati jeli to bila baš Minnesota. Bilježilo se da sam sportaš i ostale aktivnosti.    

 Odosmo u OFF!
 Ali, ja sam kao brodomonter regrutovan u Pomorstvo i RM i nimalo mi nije pomoglo što sam bio sportski padobranac. Da nisam potegao vezu otišao bi tamo a ne u 63.

  Pa koliko je u off...Generalno zakljucak je da (iz raznih razloga) bolnicari nisu adekvatno obuceni i nemaju adekvatnu opremu. Sem obuke koja bi bila obimna i duga (sto nije veliki poblem,ugovor za PRV je 3 god.) ,potrebno bi bilo da se ulozi i novac u samu opremu,koja kad pogledamo benefite nije cak ni skupa. Razni modaliteti obuke bi bili moguci (sad govorim hipoteticki) ,mozda bi bilo najbolje da se bolnicari salju u hitnu pomoc da pomazu iskusnom osoblju na terenu kada su u pitanju povrede kakve bi mogle da se sretnu na ratistu. Trenutno bolnicarka u mom bataljonu je kafe kuvarica. Ne radi nista od obuke. DOduse devojka ima odredjeno znanje jer ima zavrsenu medicinsku skolu. Bolnicko pojacanje utice i na smanjenje gubitaka i uzdizanje morala ljudstva.

Ne znam na koje moje tvrdnje misliš i šta nije u redu u njima. Ako budeš precizniji, rado ću pokušati da svoje tvrdnje potkrepim po kojim dokazom.

Mislim da je diskusija, uz odavanje tri kiloponda državnih tajni, ;D na pravcu rasprave o tome kako školovani ljudi - medicinari, a i drugi - u vojskama (prečesto) ne dolaze na mjesta za koja su najspremniji, a što bi i za društva (države) bilo najjeftije.

   O ovome sam mislio. Naravno da je ozbiljan forum,i ovo o cemu pisem su ozbiljne stvari,koje vec postoje u drugim vojskama sveta,i ja tu nista nisam izmislio. Odgovori u maniru Radoja Domanovica "To kod nas ne moze da bude" sa konstantacijom da je ovo sto ima dovoljno dobro ,i opaska da pisem neozbiljne stvari. Izvinjavam se za off necu vise.

Stvarno se nas dva ne razumemo Tihi. Misliš da u Vojsci Srbije treba da bude lekar u svakom vodu, hirurški instrumenti u SnK-1, krvna plazma i infuzija takođe i kažeš da je to ozbiljno? Da krvnu plazmu daju bolničari na prvoj liniji, vrše valda i hirurške intervencije tim instrumentima na licu mesta na ranjenicima? I tvrdiš da se tako radi u bogatijim vojskama i zemljama?

OK, izvini ako sam te uvredio pozivanjem na ozbiljnost. Možda sam ja previše ozbiljan, ne razumem tu vrstu humora. ???

Neću ti ja više smetati Tihi, samo piši.

Да ја мало додам одавању државних тајни. Као прво, ни сви школовани и свршени инжењери (правници, економисти и др.) нису упућивани у Школу резервних официра. У Школу(е) резервних официра није морао да иде сваки школовани лекар (инжењер, правник и сл). Ако то није хтео није ни морао, бар од 70-тих година прошлог века. Неки једноставно нису желели да буду официр, друге неко грешком није предложио а они сами нису ни знали да могу бити резервни официр. Друго, неки нису војне власти хтеле послати због "морално-политичке подобности" (ипак врло ретко). Они који су пре упућивања у ЈНА били лекари (а нису ишли у ШРО) обично су упућивани у санитетски центра за обуку војника па су били болничари по ВЕС-у али су пракси, у миру, у војним амбулантама радили као лекари (јер су то и били). Треће, неки студенти медицине нису на време завршили факултет па су упућени на одслужење војног рока (у години када су пунили 27) а да нису постали лекари. То су постали после војске. Једно време је била "мода" да у ШРО иду и лица са радничким занимањима (школа за КВ раднике) због "класног карактера Армије", па се број места за "школоване" смањио за око 20-30%. Када се почетком 80-тих прешло на модел упућивања на одслужење војног рока одмах после завршене средње школе, неки су завршили факултет после одлсужења војног рока. Тада је и настао проблем са Школом санитетских официра па је донета одлука да они који упишу медицину на одслужење војног рока иду након завршеног факултета, али пре него напуне 27 година. Ни тада неки нису завршавали на време па су били војници. Дешавало се да чак нема места ни у санитету (болничари) јер су све "рокове" одласка у војску изгубили. Не знам тачне податке, али ипак, 60-70% лекара су ипак завршили Школу резервних санитетских официра (популарно звани СОШ - Санитетска официрска школа). Ова школа је увек била при ВМА.

У активне официре санитетске службе примани су свршени студенти медицинских факултета с тим да су обавезно упућивани на одслужење војног рака у СОШ,а по одлсужењу војног рока примани у активну службу као официри - поручници (раније потпоручници).

Неко је помињао падобранску бригада у смислу да је имала лекара. Већина "А" бригада је имала више лекара (2-3 па и више) који су миру радили у гарнизоним или трупним амбулантама, тако да то није неки изузетак. Овде је питање да ли у борбеним јединицама, у реалној ситуацији стручну (лекарску) медицинску помоћ треба "спустити" ниже, на ниво батаљона, па чак можда и чете. Такође, питање је и стручне оспособљености болничара, као и комплета који носи четни и батаљонски болничари.

Не знам да ли је многима овде познато,  али у хитној медицинској помоћи многих земаља на "дивном на Западу" уопште нема лекара већ они (хитна помоћ), као и у војсци пружају буквално прву помоћ у хитним случајевима на улици, у кући  и транспортују лица до болница и амбуланти, где су лекари. Лица која то раде оспособљена су за то на посебном курсу. Лекар је скуп и потребан другде. На амбулантним колима те хитне помоћи нема "црвеног крста", јер је то међународни знак који указује на бесплатну медицинску помоћ. Како медицинска помоћ најчешће није бесплатна (осим углавном у војсци) ни други цивилни санитети то не би требало да носе.

Тихи, кажеш да то постоји у другим војскама света. Ако мислиш да је лекар у чети, ти наведи бар једну где јесте. Ако мислиш да је у сваком батаљону, ти наведи где јесте. Ја  кажем да у војсци САД није. Раде као и код нас, када буде стани пани, упућивање, деташовање, санитетских органа "више команде" у нижу. Формира се тзв. пољска болница са комплетом специјалистичком службом (хирургија, психијатрија, интернисти) која опслужује бригаду.

Из праксе ти могу рећи да многи зависи од искуства лекара и болничара и личног психолошког и стручног профила. Није свако за реалну ситуацију. Уосталом познато је да лекари слабо занају практичне радње пружања прве помоћи. Војни лекари то науче у СОШ-у.

У миру болничар треба да је у амбуланти. Тако је било у ЈНА. Са јединицом иде само када су вежбе и гађања, евентулано нека тежа (опаснија) обука. У амбуланти се стиче пракса, макар на пензионерима.

Такође, могу ти рећи да је санитет ВЈ одрадио "лавовски" део посла на терену и у војним болницама и наравно ВМА. Ни један рањеник није умро од гасне гангрене што је својевремено била један од честих узрока смрти повређених. Хируршка помоћ је пружана врло близу бојишнице, често и коришћењем цивилних здравствених капацитета уз допуну војним санитетом. Не могу рећи да треба у СнК увести ово или оно, не разумем се у то. Гледао сам 1999. године санитет 3.бВП ВЈ. Имали су  све што је трбало од опреме укључујући и лекара и медицинске техничаре. Вероватно им је можда фалио понеки лек и сл. ,али су били спремни за збрињавње повређених на најбољи начин. није то само да имаш раствор. Много је важније организовати транспорт, обезбедити возила, имати добре возаче, наћи место где возиш рањеника и сл. Поуздано знам да је санитет 72.спбр 1999. функционисао веома добро, посебно у противтерористичком батаљону и да су пружали помоћ не само својим повређенима него и другим јединицама, па и цивилима кад је требало. Њихов лекар (лекар ПТ батаљона,сада специјалиста на ВМА) и болничари, су спасили бар 70-80 људи из других јединица захваљујући томе што су се спремили за оно што их чека. Вероватно им је нешто и зафалило, али то се дешава свугде.

И мени и теби је овде лако дискутовати. Немамо никакву обавезу а још мање одговорност за оно што чинимо. Ја теби предлажем да сачиниш предлог, онако аналитички и аргументовано како не би изгледало саркастично, потпишеш га и пошаљеш надлежнима. Поведи рачуна да кад нешто предлажеш то има упориште у реалности. Не само оно, "ја мислим", "трбало би", "чуо сам", него направи компарацију санитета у војсци САД, Русије, и на приме Бугарске, Мађарске и на бази тога направи пројекцију санитета на нивоу чете и батаљона, имајући и виду о оне "горе" (мислим на више санитетске јединице и њихове потребе за лекарима, медицинским техничарима, опремом). Наравно, преточи то у паре за опрему о обуку и кондицирање људских ресусра. Онда узми у обзир да војсци, осим санитета треба, храна, џебана, понеки тенк, топ и сл. Оцени приоритети и закључи "оптимално решење санитета у војсци, на нивоу чете и батаљона је:...".

То ти је поједностављено речено  стратегијско (имамо ли и где ресурсе, укључујући људе и паре) и оперативно пројектовање(како то преточити у праксу), како рече Адмирал.

Svaka čast Džumba! :klap :klap

Razvijanje poljske bolnice na terenu je možda najviša razina zdravstvenog zbrinjavanja u ratnim  i izvanrednim uvjetima. Pođimo od temeljne pretpostavke da ranjenom i ozlijeđenom pružaju prvu pomoć njegovi najbliži. Slijedeće je zbrinjavanje u sanitetskoj desetini i zavisno od težine ozljede upućivanje u najbližu bolnicu. Kad je veći broj ranjenih-ozlijeđenih radi se trijaža i zbrinjavaju hitni slučajevi. To su neka moja iskustva. Zdravstvene ekipe-desetine raspoređene su po težišnim pravcima. O tome vodi brigu načelnik zdravstvene struke određene postrojbe. Ekipa se sastoji od vozača, medicinskih tehničara i liječnika.
Nisam stručnjak za zdravstvenu struku, ali iz iskustva znam kako je to nekad funkcioniralo. Kod gađanja i razminiranja obvezno je uključena zdravstvena ekipa. Sad što oni imaju od pribora, koje komplete nose, to bi najbolje znao netko kojem je to struka.

 TO je upravo ono sto ja potenciram. Boro,pod osnovnim hiruskim instrumentima nisam navodio da se vrse operacije na terenu. Npr,skalpel i tubica su potrebni da se izvrsi intubacio pri opstipaciji disajnih puteva,sto spada pod laksu hirursku intervenciju. Peanom se moze zatvoriti veci krvni sud ukoliko je isti dostupan usled prirode povrede. Infuzije glukoze i NaCl se daju bez ikakvih bojazni od nuspojava. Postovao sam sta ima americki bolnicar.Evo prepisacu:

1 Tecnosti i cevcice.Kolicina zavisi od duzine misije. Normalno se nosi NaCl rastvor,Ringerov rastvor, Hetastarch/Hextend (ovo ne znam sta je) i cevcice za davanje infuzije.
2.FAST 1 intra-osseous fluid administration kit. The FAST 1 is a quick way to administer fluids when peripheral and external jugular venous access is unavailable due to massive blood loss, burns, or loss of limbs. Ne znam sta je tacno,ali izgleda da je u pitanju kit za infuziju u slucajevima kada se vene ne poznaju na telu usled razlicitih trauma.
3.Sredstva za zaustavljanje krvarenja za koja ni ne znam sta su. zvu se CAT ,SOFT-T, i TOrniquets. Zavoji gaze i hemostaticki agensi (sredstva za zaustavljanje krvarenja-lekovi).
4.Sredstva za disajne puteve: Kateteri za intubaciju i dekompresiju grudnog kosa, i sredstva za "zatvaranje" grudnog kosa u slucaju rane gde je povredjeno pplucno krilo i vazduh izlazi kroz ranu. Ima ih nekoliko.
5. Nasopharyngeal Airway (NPA)w/surgilube or "nasal trumpet. U prevodu cevcice za protok vazduha kroz nos kada povredjeni ima frakture lobanje.
6.Oropharyngeal Airway, a hard "J" shaped plastic device that secures an oral airway u prevodu cev za odrzavanje usnih disajnih puteva otvorenih.
7. King LTD, a simple tube airway with an inflatable cuff to create a sealed airway. Ovo ne razumem potpuno.Mozda mi neko pojasni sta je.
8.Combitube, like a King LTD, but designed to be able to function almost no matter how the tube is placed due to the dual lumen tube design. takodje kao prethodno.
9.Surgical Cricothyrotomy kit. instrumenti za otvaranje disajnih puteva odmah ispod grkljana. Makar skalpel je potreban.
10.Nitrile gloves

Alcohol or Providine/Iodine swabs

Cravats (muslin bandages)

Assorted gauze bandages

Band-Aids

Assorted sizes of tape

Coban, a stretchy, self clinging wrap

Ace Bandages

Assorted hypodermic needles and syringes

Combat Casualty Card

SAM Splint, a flexible, reusable splint with a metal core covered in closed cell foam.

Water Jel burn dressing

Small sharps shuttle

Trauma Shears

Safety pins

 raznorazne potrebstine.

Lekovi:
Morfijum,Ketametin (anestetici) ,antibiotice,lekovi za ponistavanje dejstva anestetike (npr narcan koj deluje kao antagonista usporenog disanja kod morfijuma), EPI-PEn, protiv ozbiljnih alergijskih reakcija,zahteva se da nosi lekove za vojnike ako boluju od nekog akutnog ili hronicnog stanja, antipiretike,antihistamine, protiv upalnih procesa,protiv dehidracije, proliva,za regulisanje stolice....

na kraju: A Combat Medic may also carry other supplies as the mission dictates. A stethoscope, blood pressure cuff, pulse oximeter, otoscope, ophthalmoscope, and thermometer may help the medic treat his/her soldiers or civilians on the battlefield (COBs) while on an extended mission, as space dictates. sav alat potreban da bi se coveku pruzila pomoc.

  To US vojnik ima na prvoj liniji fronta.To nisu lekari,to su bolnicari.

 Dzumba ,ne lekari,bolnicari. Ja verujem da je lekar sposoban ,ali ne verujem da su bolnicari obuceni i opremljeni . Evo ubedite me. Opisite kako se zbrinjava povredjen na prvoj liniji do dolaska do doktora,sa sve vremenima potrebnim za to. SLobodno konsultuj neko strucno lice sto se tice prirode trauma.

  P.S. U VS ne smes talasati,ne smes se praviti pametan. Forumi su za to,da se diskutuje i prica o svemu, ali jedan razvodnik da posalje "kako bi trebao da bude nas sanitet" je ravno tome da stavim potpis na raskid ugovora. Budimo ozbiljni.

Ни у једној се струци и институцији не смеш се правити "паметан".  Али ако си паметан и стручан и ако умеш то ваљано  презентирати  добићеш похвалу или стећи име стручњака.

Не знам садржај СнК у чети, батаљону и тд. Не знам шта је било било у тим комплетима 1999. али знам да је санитетско  збрињавање повређених и рањених задовољавајуће функционисало. Не заборави, американцима са све тим комплетом понеки рањеник умре од гасне гангрене. Није суштина у томе. Та додатна (боља) опрема добром болничару помаже. Лошем, неће помоћи ни хируршка амбуланта поред њега. Може ли боље, ти предложи као што сам ти и препоручио. А увек може и боље. Предлог упути стручним лицима, дакле санитетским официрима. Уосталом и сам кажеш да си медицинар, дакле квалификован за то. Ако је то разумно, стручно и сл. Не знам зашто би то било коме сметало.

Форум јесте да искажеш своје мишљење, али и да други нешто науче. Треба бити критичан и самокритичан. Међутим, није довољно рећи не ваља, него зашто и како не ваља и зашто баш то или тако ваља. Кад кажеш да треба у СнК на новоу чете додати неки раствор, лек, препарат.. докажи да треба. На пример, највећи број повреда је таквог и таквог типа. Ако се то да рањенику помоћи ће у му у... томе и томе, повећава проценат преживљавања.... толико и толико. Могао би ти се аргументима супроставити само неки познавалац. Овако и ја пешадинац могу да се расправљам са тобом. Онако би ја нешто научио од тебе. Немој мислити да не подржавам предлог побољшања комплета. На почетку дискусије сам поменуо да се о томе разговарало и сигуран сам да има потребе да се нешто промени. Али то мало анализирај, прилагоди искуствима и очекиваним ратним-борбеним дејствима ("мисијама") и препоручи комплет. Немој да то буде баш copy, paste, US Army.

Ја сам прошао пут од питомца ВА без чина, па добио (зарадио учењем, знањем и вештином) чин разводника, десетара, водника..., потпоручника и тд.. и увек сам,  имао и рекао своје мишљење, став и предлог. И направио каријеру у војсци. Старији су ми замерали да сам тврдоглав, помало бандоглав, да претерујем, да сам ударен "мокром чарапом по глави" (то су мислили и потчињени, касније) и сл, што ја све вероватно помало и јесам,  али нико није спорио моју стручност, чак и када се нису слагали, чак и када су их моји предлози нервирали. Али, моји предлози су били аргументовани, са резоном и неком визијом и корисном сврхом. Шта више, касније су ме стрији често питали за мишљење, па га и уважавали. Ја никад нисам ценио људе без става и мишљења. Средина је најгора. Од најбољих и најгорих знаш шта можеш да очекујеш. Од средњака не знаш, па их се бој. 

На крају, ако то није препоручљиво у ВС (таласати, правити се паметан), као што кажеш, не знам шта ћеш тамо. Одмах се спакуј и иди где је боље. Ако не одеш, то ти је грех према себи и породици. Мислим да је то рекао Наполеон: сваком каплару вири из војничког ранца маршалска палица. Ако са тим резоном ниси дошао у војску нећеш никад постати, (ни ти ни остали)  професионалац.

Po rasplamsaloj raspravi moglo bi se reći da je kolega Tihi dobro napravio pokretanjem ovoga topica, pri čemu smo ja i još nekoliko kolega bili nešto kao Prle.  ;D (Što nikako ne znači da mislim da su drugačijemisleći ondašnja Specijalna policija Uprave grada Beograda ili Nijemci).  :jok
Razumijem i visokopoštovanog Boru koji ukazuje na realije, kao i poštovani Džumba. Ja sam se pozabavio nekim aspektima kadroviranja (HR – Human Resources), a u vezi s tim Džumba među ostalim piše:
У Школу(е) резервних официра није морао да иде сваки школовани лекар (инжењер, правник и сл). Ако то није хтео није ни морао, бар од 70-тих година прошлог века. Неки једноставно нису желели да буду официр, друге неко грешком није предложио а они сами нису ни знали да могу бити резервни официр. Друго, неки нису војне власти хтеле послати због "морално-политичке подобности" (ипак врло ретко).  Iz nekih dosadašnjih priloga reklo bi se kako je bilo dosta toga da друге неко грешком није предложио a meni je simpatičan argument da они сами нису ни знали да могу бити резервни официрi.  Pa čemu služi Vojni odsjek i druge službe?
Da ne ulazim sad u širu razmjenu mišljenja s poštovanim Džumbom, samo da kažem kako u drugom interventu navodi i primjer liječnika protuterorističkog bataljona, a on (liječnik) и болничари, су спасили бар 70-80 људи из других јединица захваљујући томе што су се спремили за оно што их чека. Ne znam konkretnu situaciju, ali to se može čitati i kao porazna činjenica. Naime, riječ je o elitnom dijelu elitne jedinice; a druge nisu bili spremni, možda i zato što nisu imali (osposobljenog) liječnika.

Mislim da je Džumba sarkastičan kad piše Tihom:


Zanimljivo da jedan od najistaknutijih članova Palube (u činu/zvanju stručnog suradnika) traži od pripadnika Palube u početnom, mornarskom rangu da se ponaša kao da je on (mornar) vlast ili tzv. prioritetni predlagač, dakle onaj koji na temelju profesionalnih saznanja plaćen da sudjeluje u projektiranju sustava. Valjda se Tihi, Prle i ostali forumaši mogu malo izjadati, praviti se pametni, pa i prvaci u ispijanju bevande, dobro (u)vidjeti što nije dobro, pokušati pronaći rješenja (sve s troškovima), pa će onda postupno krenuti u neku akciju. Za svaki slučaj – s bolničarem/bolničarkom  :angel:

MIslim da nije problem u "Brainstormingu", to je uvek dobrodošlo, nego je problem u generaliziranju, da tu nešto ne valja.

Sa korektnim utemeljenjem problema i osobnim videnjem kako bi se moglo rešiti a i zašto, svaka kritika prestane biti kritika i postane konstruktivni predlog.

LPB

Tako je, poštovani Božo13! Samo nije li najbolje - poetski rečeno - da pustimo da se pupoljak kritike (koja nije vulgarna i sl.) postupno razvije do cvijeta prijedloga? ;)

Potpuno se slažem sa time, ali ako želiš ljude da aktiviraš, postoje dotični prijemi, kako da se to najlakše napravi.

NIšta nije samo dobro ili samo loše. U svakoj stvari dobro je za početak napisati šta valja, i šta bi se dalo poboljšati. (bar su me tako učili "kapitalisti" (na poslu) da se izvadi najbolje iz ljudi za koje si zadužen) ;)

LPB

((Paradigma je Ok, no nismo mi forumaši kapitalisti. Svatko (pristojno) napiše što misli (osjeća, želi, smatra...), pa će u razmjeni valjda doći do nekih kvaliteta. Npr. nakon 123 posta na nekom topicu.))

Kapitalisti su mišljeni Austrijanci, koji su me poslali na par takvih tečajeva, sa ljepim imenima "Kako učinkovito iskoristiti vreme, kako rešavati konflikte i slično". Nauče i pokoju koristnu stvar, mada je bistvo to, kako podignuti efikastnost rada.

Vratimo se mi natrag na temu.

Mislim da je veči problem od toga, šta je u bolničarskom kompletu to, šta ima bolničar "u glavi" ili drugačije rečeno, šta je naučio.

Ako se ne varam, bolničari, koji su bili u bateriji, bili su više zaduženi za sva ostala pitanja nego za njihovo osnovno.

Moj predlog bi bio (pod predpostavkom, da vojni rok traje 6 meseci), da se recimo bolničar, posle osnovne obuke za pešadinca, pošalje na "specializaciju", mesec dana na teorijsku, pa onda recimo mesec dana na terensku, kao dodatan član kola hitne službe, tek toliko, da se nauči na stres i na reagovanje pod njim. Znam da recimo prometna nesreča nije slična ranjavanju, ali je princip isti, pod stresom sa stabilizuje i onda odvede dalje kod lekara. Zadnji mesec bi taj bolničar preživeo u jedinici, tek da se opet uklopi u kolektiv.

I obuka ostalih "specialista" nije baš u tjedan dana.

Ali ovaj moj koncept pada u vodu sa uvođenjem profesionalne vojske.

LPB

Tvoje je stajajalište OK. Koliko mi je poznato, uopće je  bio problem iskorištenosti vremena vojnika, ali starješina. Kad sam trebao ići u vojsku (u koju nisam išao) otac (profesionalni vojnik) mi je govorio da tih godinu dana moram oguliti, pa da se potrudim makar nešto naučiti. Valjda je cilj obuke da spremi čovjeka za izvanredna stanja, koje ga mogu očekivati u ratu i sličnim situacijama.
Sjećam se da sam, dok sam bio student, doživio prometnu nesreću. U naš autobus udario auto. Još smo svi, uključujući vozača i konduktera, bili u šoku, stažo je preuzeo kormilo kao da je samo očekivao taj sudar! Orlovski je provjerio jesmo li svi OK, te izletio da pomogne onima u automobilu, pritom pozvavši konduktera i mene. Provjerio je ima li opasnosti (požar, struja, štatigajaznam) i, sve smirenim glasom, izvukao vozača i suvozačicu (lakše ranjenu). Kud on glasom i okom - tu kondukter i ja skokom. U busu nije bilo medicinara i sam je, samnom kao šegrtom, pružio prvu pomoć. Poslije sam toga stažistu ( kojemu se, na žalost više ne sjećam imena) pitao i kako to da nema medicinske oznake. Samo je rekao u stilu:  "Ja sam budući rezervni oficir i sve trebam znati". (E, ova će pričica Bori i Džumbi dopasti  ;D) 

  Ne vidim zasto koncept pada u vodu sa profesionalnom vojskom. Pa meni je ugovor 3 godine,i svakodnevno izvodimo obuku,cak i po ovom vremenu,znaci meni se radni dan sastoji od obuke ,dezurstva ili nekih obezbedjenja,straza itd,tako da PrV ima vise vremena i prostora da se usavrsi na svom zaduzenju,valjda je to cela ideja PrV.
  Sam elaborat koj vi ovde pominjete zahteva ozbiljnu studiju i statistiku ,posmatran sa medicinskog,vojnog i ekonomskog aspekta. Ja nisam toliko strucan da sve to objedinim. Mozda i jesam ko zna,ako budem imao malo vise vremena mozda bih mogao da probam da duboko zagrebem ,ali to sada nije slucaj.

Хвала Адмирале на критици и похвали и праћењу "мог лика и дела" на Палуби. Ипак, мислим да сам ја задњи који овде спречава дискусију, а још мање критику. Али, ако смо озбиљни, а јесмо, укључујем у такве и Тихог, који очигледно има знања, али нема искуства, па можда и мало петље, хајд да будемо мало креативнији. Ја га само охрабрујем да буде аргументован, реалан, аналитичан. И да у војсци не буде "ћутолог" већ креативац, јер на основу сопственог искуства ценим да се све то, на дуже стазе исплати.

Ја не мислим да је форум место где ће детаљно изложити своје аргументе, али у назнакама сигурно да. Само не типа "то не ваља", него зашто не ваља и како и због чега треба. Он је нешто започео па стао. На пример, тврдњом да СнК на нивоу чета има превише завоја,а фали друге опреме. Уреду, треба друга. Која и зашто? Може уложити мало труда, овде на Палуби па то кратко изложити а не само приказати на енглеском садржаја санитетског комплета америчког болничара. Моје је да то критикујем и провоцирам предлог и да га подстакнем да брани став.

Иначе, ПТ батаљон сам навео као пример јер је имао у формацији лекара (што је између осталих издејствовала и моја маленкост јер сам схавтио критике из трупе на основу искустава) и знатно више болничара (скоро сви медицински техничари) у односу на друге јединице истог бројног стања и ранга. Помагали су другима јер њима није требало. Такође, изнео сам тврдњу да је санитет у ВЈ генерално, одлично функционисао. Увек може боље. Ја се слажем да су уочени проблеми војног санитета, посебно борбеног на нивоу чета-батаљон. Оно изнад проверено добро функционише. Бар је било.

Још један проблем који мало ко хоће да призна, посебно у "професионалним" војскама. Тихи и остали то посредно помињу.То је тај "професионални" војник. Он је генерално у војску дошао јер ту види решење егзистенције, али само привремено (најмање 50-60%). Док не нађе нешто друго. Ако ти посао који радиш не доживљаваш као трајну професију нема ту професионализма. Он има скромна претходна стручна и специјалистичка знања. Он рукује све сложенијом техником и од њега се траже и очекују доста сложена знања,а он им није дорастао. зато он често "каври2 технику јер јој није дорастао. Обука по западном моделу је парцијална (због економичности). Учи те на више кратких курсева некој конкретној радњи или средству. Нема "обухвата проблема", што би рекли методолози. Са друге стране, они који бирају "професионалце" и пројектују "захтева радног места", суочени су, чак и код велике навале као сада у Србији, са скромнијим потенцијалима људи од оних који су објективно потребни и пожељни. Па и они кажу, дај шта даш. И онда имаш проблем. Није то само наш балкански проблем. Тај проблем је и у војсци САД. Шта више тамо је још израженији јер се у војску можеш пријавити са 17 година. Многи војници једва да су функционално писмени а дајеш им СнК, какав приказује Тихи и онда ти рањеник умре од гасне гангрене.

На крају хајде да апсолвирамо досадашњу причу:

- имамо проблем садржаја санитетског комплета, али нисмо приказало неки оптимални комплет;
- имамо проблем стручности болничара и посебно њиховог кондицирања, односно стицања трауматолошке праксе - предлог је да би они кондицирање и стручну праксу могли да спроводе у мирнодопским амбулантама и повремено у хитној помоћи цивилних медицинских центара;
- имамо проблем времена од пружања прве помоћи до пристизања рањеника лекару; можда се може решити приближавањем лекара рањенику, односно увођењем лекара у формацију батаљона, што је ограничено бројем расположивих лекара, али је могуће у неким саставима (одређеним за мисије, специјалне јединице и сл.)

Velepoštovani kolega Džumba/Džumbo (vokativ?), sigurno da je „praćenje“ vašeg djelovanja obvezan dio djelovanja nas mlađih Palubara, kako po činu, tako i po godinama (mladi su kategorija od 7 do 53 godine  ;)). Da na Palubi nema kritične mase leadera i opinion makera klase Bore Prodanića ili Vas velika je vjerojatnost da bi se ovaj forum približio nekim neozbiljnim i psovačkim internetskim pistama.
Žao mi je ako ste iz jednoga mojeg interventa zaključili da mislim kako Vi sprječavate raspravu. Zasigurno sam i sam neželjenom zaključku pridonio stilizacijom mojeg interventa u vezi s Vašim obraćanjem kolegi Tihom da se obrati nadležnima.

No, dakle, obratimo pozornost na Džumbinu inspirativnu strategijsku smjernicu:
На крају хајде да апсолвирамо досадашњу причу:
- имамо проблем садржаја санитетског комплета, али нисмо приказалi неки оптимални комплет;
- имамо проблем стручности болничара и посебно њиховог кондицирања, односно стицања трауматолошке праксе - предлог је да би они кондицирање и стручну праксу могли да спроводе у мирнодопским амбулантама и повремено у хитној помоћи цивилних медицинских центара;
- имамо проблем времена од пружања прве помоћи до пристизања рањеника лекару; можда се може решити приближавањем лекара рањенику, односно увођењем лекара у формацију батаљона, што је ограничено бројем расположивих лекара, али је могуће у неким саставима (одређеним за мисије, специјалне јединице и сл.)
Možda bi bilo dobro da se prvo držimo ove troroge sheme. Pokušat ću pridonijeti raspravi u vezi s drugom točkom.

mali off :( kada sam ja kao potčinjeni predložio bolje rešenje odgovoreno mi je :Ima ko je plaćen da razmišlja,vi ste plaćeni da izvršavate ! To mišljenje nije izuzetak.Kada bih pisao sve na tu temu,bolje bi bilo da pokrenem novu :(

Ali, na Palubi se - kako ovdje vidimo i po intervencijama Džumbe, Bore Prodanića, Bože13 i drugih "s vrha" - baš pokušavaju pronaći/otkriti rješenja!  :pirat

Upravo tako admirale, treba biti konstruktivan u kritici - znači ne sam kritikovati već uz to dati i predlog boljeg. Pri tome ne može da bude prihvatljivo kako Džumba kaže, copy-paste rešenje neuporedivo bogatije i jače vojske, nego nešto prilagođeno situaciji, okolnostima, ljudima i finansijskim mogućnostima. Ako ne može tako, pa, ko je ikoga prozivao da daje neka rešenja? Ako ne zna ili ne može, neka ostavi to onima koji znaju i mogu. Napominjem da svako može i zna da kaže da nešto ne valja, za to i ne treba biti poseban stručnjak.


U pravu si admirale, svidela mi se ova pričica. Na žalost, imao sam dosta prilika u životu da budem taj stažo, ponekad neke ponovo proživim u snovima što me uopšte ne raduje.

Prosto: jedan deo ljudi odreaguje u stresnoj situacija tako kao stažo iz priče, drugi deo odreaguje potpunom blokadom motornih i mentalnih funkcija a većina negde između te dve krajnosti. Kako će ko odreagovati u kojoj situaciji najviše zavisi od karaktera, obuke, prakse i još nekoliko faktora. Problem postaje veliki kada od reakcije jednog čoveka zavisi život drugog/drugih ljudi.... E, o tome treba da pričamo, osim o sastavu SnK, kao što već rekoše poštovane kolege Džumba i Admiral.

Pozdrav kolege forumasi!
Vidim da se mnogo otislo daleko od teme, a ovo ce biti moj prvi post pa ne zamerite ako nije sve sjajno!
Mnogo ste pisali, pa nesto i nisam citao, ali sam shvatio problematiku i oko cega se vodi najveca polemika!

Sa obzirom, da je izvrsena reorganizacija VS, da su jedinice izmestene, predpostavljam da smem da iznesem cinjenice i licna iskustva. Vojsku sam zavrsio kao mladji vodnik sanitetske sluzbe (po zavrsetku su nam saopstili da cemo se u rezervi voditi kao vodnici...)

Centar za obuku sanitetske sluzbe nalazio se u Novom Sadu u kasarni Dr Arcibald Rajs, a naziv mu je bio 512. Sanitetski nastavni centar ili 512.SnNC. Iz ovog centra nakon zavrsene osovne vojne (pesadijske) obuke i sanitetske obuke izlazila su dva ves-a Bolnicar i Medicinski tehnicar (ovo u prethodnim pisanjima nije uzeto u obzir i otuda i bezveze polemika), koji su odlazili na prekomandu u jedinice u kojima se osecala potreba za njima.

Da pocnem od pocetka, od dolaska i same obuke

Ja sam takodje zavrsio za fizioterapeuta kao kolega, i na regrutaciji sam dobio sanitetsku sluzbu, kad se pojavila potreba da moj VO posalje po brojnom stanju sanitet, ja sam poslat na odsluzenje vojnog roka, na koje sam se sam prijavio.

Po dolasku u kasarnu nakon prikupljanja nas regruta sa svih strana, vise sati cekanja po grupama smo odlazili na razgovor kod podoficira (zastavnik i jos nesto) zaduzenog za personalne poslove (ili nesto slicno), gde nas je razvrstavao. Svi koji su zavrsili srednju medicinsku skolu bilo kojeg smera ili medicinski/stomatoloski fakultet isli su u elitnu prvu cetu-ves med. tehnicar, a ostali koji nisu imali dodira sa strukom u drugu cetu za ves Bolnicar (pa otuda i onaj masin bravar iz prethodnih prica)

Razlika izmedju 1. i 2. cete je bila u tome sto smo mi u prvoj imali mnogo jacu i cescu fizicku obuku, imali vise zaduzenja, a oni su krivinarili (zargonski receno). Ovo nije samo moje licno misljenje vec je to cinjuenica!

U svakom slucaju uz svu pesadijsku obuku koja je ista za sve imali smo i usko strucnu obuku, tako da se tu ucilo pronalazenje i izvlacenje povredjenih i obolelih (p/o), pruzanje prve pomoci p/o, transport p/o, stvaranje i organizacija Stanice za prikupljanje i transport p/o (StSnTr), Bataljonske sanitetske stanice (BSnSt) sa lekarom i bez lekara, dekontaminacija p/o, trupna sanitarna zastita sa kompletnom organizacijom logora, sterilisanje i pregled vode i hrane, instrumenata odece...

U prekomandu su iz prve cete isli kao razvodnici, a iz druge cete kao obicni vojnici. Ko je u civilstvu zavrsio kao lekar, taj je u prekomandi dobijao mesto lekara (tako da sam razresio jos jednu misteriju), a on je kasnije u koliko bi se aktivirao i dobijao cin potporucnika.

ORGANIZOVANJE SLUZBE

E sad sto se tice ratne hijararhije postojao je vodni bolnicar, kome su u dodata po dva vojnika iz voda kao pomocnici, odnosno nosioci nosila, Cetni bolnicar, BSnSt....
Uloga bolnicara je bila da ih ukratko obuci u osnovnom pruzanju prve pomoci.
Bolnicar je imao sa sobom SnK1, jedan od pomocnika je takodje imao SnK1 i uprtacu, a drugi samo uprtacu.

Uprtaca je mnogo dobra stvar, jaka je (slikacu pa cu naknadno postaviti slike) i postavlja se u obliku osmice oko gornje dela tela nosioca, a u krajnje desnu i levu rupu obacuje se nosilo, kao pomoc da ne bi iskilavili ruke!
Uprtaca je takodje sluzila za izvlacenje p/o!

vodni bolnicari su bili ovi iz druge cete, i oni su bili na direktnoj liniji vatrenih dejstava (zato su iz druge cete  :super), u slucaju ranjavanja vojnik bi vikao ,,BOLNICAR!!!!, i zatim bi on dotrcavao, dopuzavao ili kako vec prilazio p/o, izvrsio pregled i probao da sanira ranu na licu mesta, potom ako mu treba pomoc nosioca, on ih zove i oni takodje dolaze i spremaju ga za transport ili ga izvlace pomocu uprtace, satorskog krila, vucenjem za kragnu, uprtace...

(nastavicu, posto mi vreme ne dozvoljeva sada...)

Mixon među ostalim reče:
"Iz ovog centra nakon zavrsene osovne vojne (pesadijske) obuke i sanitetske obuke izlazila su dva ves-a Bolnicar i Medicinski tehnicar (ovo u prethodnim pisanjima nije uzeto u obzir i otuda i bezveze polemika), ((...))
A možda dosadašnja polemika nije bila "bezveze", nego je bila taktički manevar u vezi s operativnim planom da stupimo u vezu s onima s "vezom" (a to bi bili oni koji razlikuju bolničara od medicinskog tehničara), a sve u vezi s strateškim ciljem da povežemo sve koji bi mogli biti u nekakvoj vezi?  ;)

Ajde da malo temu zacinimo slikama sanitetskih kompleta, koji su dostupni na net-u.
Ja se, na zalost ili na srecu, nisam susretao sa ovim kompletima, osim sa onim standardnim vojnickim komletom, ali ne znam koja mu je bila oznaka. Ostali koji su imali mogucnost da se sretnu sa odredjenim sanitetskim kompletom, mogli bi da nam kazu na kojem nivou su se upotrebljavali ovi kompleti na slikama.
Znaci, za pocetak, SnK-19
[attachment=1]
[attachment=2]
Onda ide malo veci SnK-16
[attachment=3]
[attachment=4]
Imamo i sliku sanitetskog kompleta za kojeg ne znam oznaku.
[attachment=5]

Jedno moje laičko razmišljanje iz iskustva.Jeftinije je da se obuče vojnici za prvu pomoć nego da svaki vod ima bolničare-lekare ( u miru ).Bio sam na karauli prema Albaniji,jedan vojnik se povredio,previli smo ga kako smo znali i umeli,morali smo da čekamo da dođe vozilo sa druge karaule i odveze ga do kasarne daleko 30 km.Svaki vojnik je nosio serum za ujede zmija i jedan zavoj kada krene u patrolu.Nismo imali obuku iz prve pomoći,a udaljenost od lekara i  težak teren su tražili da bar neko nešto zna o pružanju prve pomoći.Sva sreća pa nas je bog čuvao od težih povreda.

Sada da vidimo neka malo modernija resenja.
Recimo sanitetski dzeb koji bi trebalo da ide na borbenom prsluku svakog vojnika.
[attachment=1]
[attachment=2]
Imamo tu i nekoliko modela sanitetskih torbi.
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Ona velika torba za koju nisam znao oznaku je izgleda SnK-3
Evo jos koja fotkica ove torbe, sa spiskom sadrzaja.
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

  Da krenem od pocetka...Prvo, sto se tice toga da je proaktivnost i zalaganje dobro u vojsci,evo danasnji primer gde sam ceo dan kucao neke tabele i liste i na kraju sam dobio ribanje jer sam sacuvao fajl na cirilici pa se nije mogao otvoriti,sto je obican rename fajla na latinicu resilo. Za to vreme moje su lolege krivinarile. Sve vise gubim neko poverenje da radom u VS mozes nesto zasluziti. Napominjem da je ovo moje subjektivno misljenje,i zamolio bih oficire i bivse oficire da ne daju svoje primere,jer mi jednostavno nismo ista klasa. Drugo,mi nemamo bolnicara na nivou voda u mirnodopskom stanju,cak ni na nivou cete. Nas bataljon ima jednog bolnicara i to je to. Lekara nemamo.

Cemu ova molba?

  Nista licno,nista sarkasticno. Cinjenicno stanje. Oficir mozda i moze da napreduje svojim radom, a vojnik samo sebi navlaci jos poslova na ledja bez ikakvih izgleda da dobije nagradu za svoje zalaganje.

Jel' se to zaratilo pa ti trebaju hirurzi, anesteziolozi itd u odeljenju?

Malo offa koji nije offffff:
Hm, moje je subjektivno mišljenje (a nisam ni bivši ni aktivni oficir, pa ni podoficir) da je duboko kontraproduktivno gubiti povjerenje u to kako se radom može nešto zaslužiti, tj. postići. Inače, za 50. rođendan dobio sam otkaz, i već sam treću godinu bez posla. Ali, kao što bi rekao Mao: Iz poraza u poraz do konačne pobjede. :angel:  

Не да ми се са посла послати одговор. Напишем, пошаљем "кад ја тамо,а оно међутим". Ајд, поново. Дакле овако:

Колега Адмирале. Нема разлога да се персирамо, нити је то предвиђено правилником. Ја прихватам, шта више и сам користим, понекад, шаљиви тон (у најпозитивнијем смислу) у обраћању.Отуда оно о изучавању мога "лика и дела".

Да се ми вратимо теми.

Видим слику СнК-19. То је индивидуални комплет који је пројектован у време ЈНА, бар колико сам упознат, за пилоте и посаде борбених возила. Виђао сам га код припадника диверзантских јединица ЈНА. Била је и идеја да то буде основни санитетски комплет сваког војника, уместо првог завоја. Након распада државе могао се врло ретко наћи. Нисам сигуран да је било решено питање његове даље производње. Дакле, чини ми се да на бази овог средства треба тражити решење индивидуалног комплета за самопомоћ. Наравно, војника треба припремити за његово коришћење.

Evo spisak svih sanitetskih kompleta sa kojima sam se susreo (dobro nisam bas sa svima...)
Kod nekih ima SnK u zagradi, to znaci da se i ti kompleti nalaze u doticnom SnK

SnK 1 – Torba bolnicara
SnK 3 – Torba tehnicara (ranac)
SnK 4 – Torba lekara
SnK 8 – Potrosni komplet za dekontaminaciju uz komplet SnK 14
SnK 9 – Zavoji za opekotine
SnK 10 – Plazma, suva ljudska – na Sn transportnom brodu, vazduhoplovnim bazama, po proracunima za svakog p/o obezbedjuje se po 250ml krvi
SnK 11 – Zavojni materijal sterilni
SnK 12 – Lekovi za OMP (Opstu medicinsku pomoc), komplet obezbedjuje pomoc za do 200 p/o
SnK 13 – Torba indikatora za ispitivanje BoT
SnK 14- Pribor za dekontaminaciju (Kao i SnK 13)
SnK 17 – Instrumenti i pribor za OMP (kao SnK 12)
SnK 21- Oprema za dezimfektora higijenicara (kao i SnK13)
SnK 23 -  Rastvor za infuziju (Pripada svim Sn jedinicama koje su opremljene sa SnK 10 i 12 i odredu lekara specijalista na 1 p/o predvidja se prema proracunima 400ml rastvora)
SnK 25 – Udlage  i SnK 9 i 11. (Na etapi gde se zamenjuju gipsom skidaju se, i vracaju ponovo na upotrebu)
SnK 27 – Sredstva za popravku vode (kao i SnK 13)
SnK 28 – Pribor za uzimanje uzoraka za analizu (kao SnK13)
SnK 30 – dokumentacija, medicinska, ratna (pripada svim jedinicama sa 1 ili vise lekara sve do VMA)
SnK 33 – Ovo je zamena za Snk 12,17 i 30 – nosi se na signal mobilizacijska uzbuna
SnK 49 – Pribor za negu p/o (kao SnK 9 i 11), jedan komplet ide na 20-30 p/o

Rezerve sanitetskih materijanih sredstava (RSnMS), nalaze se u jedinicama i ustanovama za snabdevanje:
SnK 111 – osnovna norma rezervi SnMS
SnK 102 – Dopunska mera rezervi SnMS  za 3000 p/ 1500 o
SnK 103 – Norma rezervi (namenjena je za popunu ratne sanitetske opreme RsnO nastalih usled borbenih dejstava za sve Sn jedinice i ustanove vojske, kao i za popunu novoformiranih Sn jedinica i zamenu neispravne opreme.

Aj sad da pretresemo i resimo misteriju sta bolnicari i tehnicari imaju u svojim torbama,

SnK 1 – TORBA BOLNICRA, podmiruje 10 p/o

1. MEDICINSKI INSTRUMENTI I PRIBOR
- Igla sigurnica, celicna 20 kom (Zihernadla)
- Makaze za zavoj sa sirokim secivom 1 kom
- Noz za paranje odela prilikom ranjavanja 1 kom
- Autoinjektor 1 kom

2. ZAVOJNI MATERIJAL
- Leukoplast 5m X 2 cm
- Hanzaplast 10 cm X 4 cm  10 kom
- Trouglasta marama 100X100X140 presavijena 2kom  4 kom, ukupno 8kom
- Vata, cista presovana, sterilan paket 50g 1 kom
- Zavoj kaliko 5m X 7cm presovan, sterilan 4kom
- Zavoj kaliko 10m X 15cm preovan, nesterilan 3kom
- Prvi abdominalan zavoj 2 kom
- Prvi individualni zavoj 6 kom
- Zavoj prvi za opekotine 600X800mm 1 kom
- Zavoj prvi za opekotine 400X600mm 1 kom

3. SANITETSKI MATERIJAL OD GUME I PLASTICNE MASE
-  Tubus za vestacko disanje po metodi usta- na usta
- Gumena poveska (zamena za esmarhovu)

4. OSTALA SREDSTVA
- Blok za pisanje 12X8 cm od 50 listova 1kom
- Obicna olovka
- Oznaka za postavljeni esmarh 4 kom
- Sapun za umivanje 0,1 Kg

5. GOTOVI LEKOVI I PREPARATI
- Atropini Sulfati sirete 2mg, 10 kom
- Pan 2 Atropin Sulfat sirete 2mg, 5 kom
- Codeini Phospas tablete 0,03g 20 kom
- Dimerkaptopropanol mast, tuba 30g 2 kom
- Kofan tablete 0,5g 20 kom
- Morphini Hidrochloridum sirete 0,02g 5 kom
- Natrii Chloridium 3g 10kom
- Natrii Hidrocarbonate 1,5g tablete
- Natrii Hidrocarbonas tablete 16kom

SnK 3 – TORBA TEHNICARA
Ranac medicinskog tehnicara je od nepromocivog materijala i nosi se na ledjima. Tezine je 8 Kg, i zbrinjava 20 p/o

1. MEDICINSKI INSTRUMENTI I PRIBOR
- Igla sigurnica, celicna 20 kom (Zihernadla)
- Hvatalica krvnog suda – pean 2/1
- Makaze za zavoj sa sirokim secivom 1 kom
- Noz za paranje odela prilikom ranjavanja 1 kom
- Anatomska pinceta 1 kom
- Hirurska pinceta 1 kom
- Autoinjektor 2 kom
- Spric 5ml ,,Rekord,, stakleni 1kom
- Spric 2ml stakleni 1 kom
- Toplomer 1 kom
- Intravenozne igle 12 kom
- Injekcione igle 12 kom
- Sterilizator instrumenata sa postoljem, metodom kuvanja

2. ZAVOJNI MATERIJAL
- Leukoplast 4X10 10 kom
- Hanzaplast 10 cm X 4 cm  10 kom
- Kompresa od gaze sterilna 14X16 (5kom u omotu) 10 omota
- Trouglasta marama 100X100X140 presavijena 4kom X 2, ukupno 8kom
- Trouglasta marama 100X100X140 2kom X 2, ukupno 8 kom
- Vata, cista presovana, sterilan paket 25g 2 kom
- Poveska platnena za zaustavljanje krvarenja 2kom
- Zavoj kaliko 5m X 7cm presovan, sterilan (5 kom u pakovanju) 2 pakovanja
- Zavoj kaliko 10m X 15cm presovan, nesterilan 5kom
- Prvi abdominalan zavoj 2 kom
- Prvi individualni zavoj 8 kom
- Zavoj prvi za opekotine 600X800mm 3 kom
- Zavoj prvi za opekotine 400X600mm 3 kom

3. SANITETSKI MATERIJAL OD GUME I PLASTICNE MASE
-  Tubus za vestacko disanje po metodi usta- na usta 2 kom
- Tubus za drenazu 6X10 1kom
- Gumena poveska (zamena za esmarhovu)

4. OSTALA SREDSTVA- POMOCNI MATERIJAL
A) – Pantocit tabl 0,15g 50 kom
    - Meta gorivo 1g 100 plocica
    - Kalijum permanganat 10g 1 kom u bocici
    - Spiritus etanol 60g 1 kom
    - Loziste za meta gorivo 1 kom
B) - Blok za pisanje 12X8 cm od 50 listova 1kom
     - Obicna olovka
     - Oznaka za postavljeni esmarh 5 kom
     - Oznaka za dat morfin 5kom
     - Sapun 100g 1 kom
     - Knjizica 1 kom
     - Futrola za sterilizator i opremu smestena u rancu 180X50X50 mm

5. GOTOVI LEKOVI I PREPARATI
- Atropini Sulfati sirete 2mg, 10 kom
- Pan 2 Atropin Sulfat sirete 2mg, 10 kom
- Codeini Phospat tablete 0,03g 20 kom
- Dimerkaptopropanol mast, tuba 30g 2 kom
- Kofan tablete 0,5g 40 kom
- Morphini Hidrochloridum sirete 0,02g 5 kom
- Natrii Chloridium 3g 10kom
- Natrii Hidrocarbonate 1,5g tablete 20kom
- Natrii Hidrocarbonas tablete 16kom 10 kom
- Noskapin drazeje 30mg, 20 kom

@Mixon
Ako bi još imao i slike pakovanja, bio bih ti vrlo zahvalan.

Nazalost nemam, nije smelo da se slika nista tada.
Inace, vecina ovih kompleta je spakovana u neke sanduke, manje u torbice...

SNAGE I SREDSTVA SnSl U CETI
Kao sto sam gore napomenuo na nivou cete postojali su vodni bolnicari,pomocnici ili patrole nosilaca i cetni bolnicar.

1. cetni bolnicar 1
2. vodni bolnicar 3
3. patrola nosioca 3(po dva vojnika) ukupno 6

OPREMA Sn oORGANA U CETI
1. Vodni bolnicar:
- SnK1
- Uprtaca koju nosi u torbici
- Znak crvenog krsta

2. Stariji nosilac u patroli:
- SnK1
- Uprtaca koju nosi u vidu osmice
- Znak crvenog krsta

3. Mladji nosilac u patroli:
- Uprtaca koju nosi u vidu osmice
- Znak crvenog krsta
- Nosila

4. Cetni bolnicar
- SnK 1
- Uprtaca
- Znak crvenog krsta
- Tabla sa natpisom StSnTr
- Nosila

Uloga:
Vodni bolnicari su imali ulogu da pronadju, pruze prvu pomoc, i izvuku p/o sami ili uz pomoc patrole nosilaca.
Patrola nosilaca je imala zadatak da p/o prenesu do Stanice sanitetskog transporta StSnTr,
a cetni bolnicar je imao zadatak da razvije StSnTr, i vrsi trijazu p/o da bi se po redu hitnosti evakuisali do Bataljonske sanitetske stanice BtSnSt

STANICA SANITETSKOG TRANSPORTA StSnTr
Ovo je mesto na kome se prikupljaju p/o iz raznih pravaca u reonu cete i na kome se upucuju sanitetska transportna sredstva.
Mesto mora biti zaklonjeno i maskirano, a na ovom mestu radi cetni bolnicar.
Udaljenost od bojista je 300-500 m u napadu i 500-700 u odbrani.

BATALJONSKA SANITETSKA STANICA BSnSt
U toku ratnih dejstava Sn odelenje bataljona razvija BSnSt u koju se evakuisu svi p/o iz jedinica bataljona u kojoj se pruzaju odredjene mere opste medicinske pomoci OMP i dopuna prve pomoci PP.

Reon rasporeda BSnSt odredjuje nacelno komandant bataljona na predlog referenta SnSl bataljona, koji ujedno njome rukovodi i radi. Referent SnSl bataljona je medicinski tehnicar ili lekar.
BSnSt  razvija se i radi na pravcu gde se ocekuje da ce biti najveci gubici, ali i postavljena tako da p/o iz svih delova bataljona mogu sto pre da stignu do nje.

Uslovi koji moraju biti zadovoljeni pri razvoju BSnSt su:
1. Zaklonjenost od direktne vatre
2. Blizina komunikacije
3. Udaljenost od prve borbene linije, i to na udaljenosti 1000-1500m u napadu ili 1500-2000m u odbrani.
Premestanje BSnSt se vrsi u skokovima od oko 2Km

SNAGE BSnSt I SREDSTVA
Moze biti BSnSt sa lekarom i bez lekara.

BEZ LEKARA
1) Snage broje 15 ljudi
- Referent, medicinski tehnicar 1
- Bolnicar desetar 1
- Bolnicar 4
- Patrola nosilaca p/o 8
- Vozac 1
2) Sredstva
- SnK 1  9 kom
- SnK 3  1 kom
- deo SnK 9,11 i 25
- Nosila formacijska 8 kom
- Uprtaca 13 kom
- Znak crvenog krsta 14 kom (nose ga svi sem vozaca)
- Vozilo sanitetsko S-2

SA LEKAROM
1) Snage broje 18 ljudi
- Referent lekar 1
- Medicinski tehnicar 2
- Bolnicar 4
- Patrola nosilaca p/o 8
- Radiofonista 1
- Vozac 2

2) Sredstva
- SnK 1  8 kom
- SnK 3  2 kom
- SnK 4  1 kom
- SnK 8  1 kom
- SnK 9  1 kom
- SnK 11 1 kom
- SnK 12 1 kom
- SnK 14 1 kom
- SnK 17 1 kom
- SnK 23 1 kom
- SnK 25 1 kom
- SnK 30 1 kom
- SnK 49 1 kom
- Aparat za davanje kiseonika  1 kom
- Nosila formacijska 8 kom
- Uprtaca 12 kom
- Znak crvenog krsta 15 kom (nose ga svi sem vozaca i radiofoniste)
- Nogare sklapajuce za nosila 1 kom
- Zastava crvenog krsta 1 kom
- Sator sanitetski 1 kom
- Vozilo sanitetsko S-2
- Vozilo sanitetsko S-4

 Kad se razvije BSnSt sadrzi:
1.Mesto za trijazu p/o
2.Mesto pruzanja medicinske pomoci
3.Mesto za evakuaciju
4.Mesto za kontaminirane
5.Mesto za zarazne
6.Mesto za neuropsihijatrijske bolesnike

p/o bivaju dopremljeni do sanitetskog satora na mesto za trijazu odakle se direktno u sator salju p/o kojima se pruza medicinska pomoc, a zatim se premestaju u drugi deo satora i cekaju evakuaciju.
Kontaminirani, zarazni i neuropsihijatrijski bolesnici se sa trijaznog mesta upucuju na zasebne tacke-mesta odvojene i udaljene od satora, gde se adekvatno postupa sa njima.

Zar nije postojao i SnK-2, za pripadnike specijalnih jedinica?

SANITETSKA SLUZBA PUKA SnSlP

Cini je Sn vod, koji broji 48 ljudi, i to:
- Komanda 7 ljudi
- Odelenje za pruzanje OMP-a 10 ljudi
- Evako-transportno odelenje 26 ljudi
- Preventivno odelenje 5 ljudi

Razvija se na 4-7 Km, za sat vremena, a skace 7 Km. Nacelnik SnSl puka je lekar.

Sastav:
- Lekar opste prakse   2
- Medicinski tehnicar  3
- Farmaceutski tehnicar 1
- Desetar bolnicar  4
- Vojnik bolnicar   9
- Patrola nosilaca 9X2 18
- Vozac   8
- Radiofonista 1
- Kuvar 2

Sredstva:
Sanitetski kompleti (SnK) 1,3,4,8,9,11,12,13,14,15,17,18,21,23,25,26,27,28,30,49, 115, aparat za kiseonik, nosila, uprtace, znak crvenog krsta, sator sanitetski i rezervni Sn materijal.

FORMACIJSKA SREDSTVA ZA EVAKUACIJU
Mogu se koristiti formacijska sredstva kojima raspolaze osnovna jedinica ili visa etapa ili u oskudaciji predhodnih ili povecanom broju gubitaka mogu koristiti vozila opste transportne namene.
Od sanitetskih vozila najvise se koriste:
- S2 kamion pinc
- S4 kamion TAM 4500
- Sn voz
- Sn autobus
- Helikopter

Kapacitet vozila S2 je 2 lezeca 3-4 sedeca, a S4 4 lezeca 3-4 sedeca / 2 lezeca 4-5 sedeca/ 8-9 sedecih

@ Rade
Pa predpostavljam da jeste, ali ja ga nisam video niti su nam ga spominjali, tako da ga nisam ni stavio na spisak  ;D

U vezi s rasporedom sanitetskih kadrova, koji je dao Mixon, možda je zanimljiva usporedba sa sanitetom u partizanskim jedinicama, konkretno Drugoj dalmatinskoj. U toj je brigadi na početku odnos sanitetskog osoblja (bez nosača nosila) prema ostalom sastavu bio 1 prema 14. Vidjeti: http://www.znaci.net/00001/33_16.pdf

 Војник је оспособљен за пружање самопомоћи (бар би требало) и има први завој. Партизани нису имали ништа, па су се ослањали углавном на болничара. Подсетио бих на једно неписано правило код партизана - рањеници се не остављају, спашавају се чак и када је то погибељно. Ова чињеница је јако важан мотивациони фактор у борби. И нека искуства ВЈ указују на то да је добар, стручан и опремљен болничар у воду-чети, као и лекар у батаљону битан морални (психолошки) чинилац. Уверење да ће ти неко сигурно помоћи кад затреба, да ће те збринути по сваку цену, битно утиче на ефикасност јединице.

Rade, okacio sam dve stranice unazad sliku (http://www.Paluba.info/smf/index.php?topic=14287.msg127758#msg127758) (kako sam sada shvatio) dela SnK-3, valjda onaj u kojim se prenosi zavojni materijal.



Postojao je i SnK-2, kao i SnK-16 i SnK-19 cije sam slike isto tako okacio dve stranice unazad (http://www.Paluba.info/smf/index.php?topic=14287.msg127753#msg127753), ali izgleda da nam se clan @Mixon nije susretao sa njima.
Negde na net-u sam pronasao spisak sta je sve safrzio SnK-2, pa ako ga opet nadjem, postavicu ga ovde.

Na zalost nisam nasao sada za sada spisak, ali sam saznao da je SnK-19 komplet za letace i osoblje borbenih vozila.
[attachment=4]
Inace evo kako je izgledao sanitetski noz za secenje uniforme u ovim kompletima.
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
Fotografije pozajmljene sa sajta www.kolkcionari.com

EDIT
Kao dopunu, nasao sam i sledece

Preturao sam neke moje slike, koje sam napravio u raznim obilascima  :klap, pa sam pronasao zanimljive stvari vezane za ovu temu:

SnK-1 u tenku za izvlacenje M-84 ABI, ovo je otvor za evakuaciju p/o
[attachment=1]

Sanitetsko vozilo S-2 ispred ambulante garde  :pirat
[attachment=2]

Sanitetski ranac - Snimljen u gardi. Na moje pitanje koji je SnK, odgovorili su mi Nijedan! Sami smo ga skockali! :klap Po stvarima u njemu najvise mi lici na opremu iz SnK1
[attachment=3]

Sanitetski ranac, takodje iz garde, ista prica, ali po sadrzaju najblizi SnK-3
[attachment=4]

Gumena poveska o kojoj sam pisao kao sastavni deo SnK za prvu pomoc kod zaustavljanja krvarenja (amputacija), koja je zamenila esmarhovu povesku nalazi se na prvom rancu pored znaka crvenog krsta!

Neka zastarelija verzija torbe SnK-1!  :super

Po slici sadrzaja SnK-19 rekao bih da sadrzi:
Prvi zavoj - individualni, zavoj za opekotine, tablete za hlorisanje vode i predpostavljam neke tablete protiv bolova! Tacno sve sto je potrebno u slucaju pogodka, jer su potrebe i povrede raznovrsnije (cesce) za njih!

SnK-16, po sadrzaju sa slike dosta podseca na materijal iz SnK-1

  Gledam ovaj "custom" ranac ljudi su napakovali dosta stvari. Vide se plasticne bocice sa nekom tecnoscu,pretpostavljam medicinski hidrogen ili alkohol. Ona tamna tecnost u flasici nize levo je jod. Vide se i neke ampulice inekcije. Moguce antibiotici ili analgetici. Ne vidim sta je ona purpurna kesica.Stoji Grip. Moguce neka gaza,ne vidim celo. Vidi se i guma za zatezanje ruke pri davanju vakcine,infuzija itd,a mislim da su ono pored spricevi.Na drugoj slici se jasno vidi toplomer. U pozadini se vidi kutija lekova sa zutim trouglom,koja se zavrsava na "m" od 2 mg. Poprilicno sam siguran da je u pitanju bromozepam,za smirenje.Pored ranca je "kesa" za davanje vestackog disanja.Ona kozna torbica u daljem delu ranca je moguce aparat za merenje pritiska. Imam isti takav kuci.Vidi se jos kutija lekova ali ne razaznajem sta je. Ranac nije detaljno slikan,ali po onome sto ima,to je mnogo bolje nego sto ima u cetnom SnK.

Тај санитетску ранац у Гарди је ипак неки формацијски ранац. По преградама се види се да је прављен за санитет.

Kaže se da samo bolesni ne misle na zdravlje, ili već tako nešto...
Evo jedne sanitetske iz 1916. godine: solunsko pelcovanje protiv tifusa i kolere.
(http://scr.digital.nb.rs/document/RG-1159-036)

Боро,
већ дужи број година се не врши обука за прву помоћ, као ни теоретска обука, током обуке возача моторних возила.
По неким најавама би по новом закону то требало да се врати. За сад је прва помоћ заступљена само са мањим бројем питања на тестовима.
Парадоксално је да су по новом закону увели нову прву помоћ, а да се и даље не врши обука.

Sanitetski diverzantski komplet SnK-2

[attachment=1]

Komplet se sastoji od torbice podeljene na 3 dela.

[attachment=2]

U prvom delu se nalazi uputstvo za upotrebu.

U drugom delu se nalaze lekovi:
-tablete protiv bolova (1-2 na dan a max. dnevno 5)
-tablete protiv kaslja (1 a maximalno 3 na dan)
-tablete protiv sna (1 ujutru i 1 poslepodne)
-pantocid tablete za dezinfekciju vode
-kapi za nos protiv kijavice
-kapsule protiv infekcije
-injekcija protiv jakih bolova
-injekcija protiv nervnih bojnih otrova

U trecem delu se nalaze
-prvi zavoji
-flasteri

Hetastarch je koloidni rastvor koji sadrži rastopljen skrob. Tečnost kao takva ne gubi se kroz kapilare, i koristi se da održava zapreminu krvi, korisna stvarčica. Ne kvari se, lepo podnosi varijacije u temperaturi, izotonična je = odlična zamena za suvu plazmu u borbenim uslovima.


Dobro si opisao, ja ću da dopunim. FAST je posebna igla sa kojom se probija kost, i s tim se omogućava infuzija direktno kroz kost. Normalno se koristi na potkolenici (facies medialis tibiae, pars superior), a sastoji se od sivog, plastičnog kućišta i igle. Kad se pritisne aparat na potkolenicu, igla opali, probije kožu i udje u kost. Na to priključite infuziju, i to je to.


CAT, SOFT-T i Tourniquet su manžete koje služe za kompresiju uda. U principu, ko Esmarh, ali značajno manje brutalno - pri Esmarchu vrlo često dodje do nekroze tkiva pod mestom podveza, i zbog toga je potrebno "doamputirati" ud...


Ove stvari za zatvaranje rana kod pneumotoraksa su takve, najlonske maramice, koje se zalepe na tri strane = omogućavaju izlaz vazduha iz rane. U slučaju da se prostrelna rana pluća totalno zatvori = imate mrtvog vojnika, jer mu se nakupi vazduh medju plućima i pleuro. Dekompresija grudnog koša se vrši u 2. interkostalnom prostoru na medioklavikularnoj liniji - što bi značilo, zabijate trohar (igla sa većim prečnikom) sa nepovratnim ventilom u prostor izmedju 2. i 3. rebra, u liniji koja povezuje sredinu ključne kosti i mesto uboda. Ključno je isto i da bodete tek nad gornjom ivicom 3. rebra, jer ispod donje ivice rebara protiče vena, arterija i živac.

NPA i OPA su, više manje, iste stvari, služe da dignu jezik i otvore disajnu put - jedna ide kroz nos (krajnje nezgodno postavljanje), druga kroz usta, a postavlja se izuzetno jednostavno. Otvoriš pacijentu usta, postavljaš taj plastični "J" sa vrhom prema nepcu, kad stigneš do pola, zarotiraš za 180 stepeni, et voila! Drži jezik stabilnim i drži usta otvorenim.


Ove dve stvarčice su plastične cevčice, koje sadrže malu plastičnu manžetu. Kad ih sprovedete u grkljan, tu manžetu naduvate, i imate ekskluzivan put do ranjenikovih pluća. U slučaju da pacijentu dajete veštačko disanje (sa balonom ili klasično) bez ove sprave, polovina vazduha bi mu ulazila i u stomak. To je opasno, naime, naduven želudac će da izazove povraćanje čak iako je pacijent u nesvesti. A to je problem samo za sebe, zna se desiti da se pacijent uguši u sopstvenoj povraćci, čak i ako se spase, ne gine mu teža plućna infekcija. Tako da, ove stvarčice su krajnje jeftine, jednostavne za upotrebu, a spasile bi život nekome. :)


Skalpel se nosi, ali u ovom slučaju nije potreban. Ovo je samo igla sa većim prečnikom (kao trohar), koja se zabode ispod krikoidne hrskavice u grkljanu (malo ispod adamove jabučice). Omogućava pacijentu da diše u slučaju veće facijalne traume ili alergijskog napada. Jednostavna upotreba, mada ne morate baš da priheftate pacijentu grkljan za kičmu  ;D


CCC je kartica na kojoj se opiše stanje pacijenta - u slučaju da ima vremena za to pred medevacom. Neki osnovni minimum je da se pacijentu napiše na čelu oznaka M ako je primio morfij - dosta bolje od sistema kartica. Isto, standard je da vojnici imaju na prsluku il' gde drugde zapisanu krvnu grupu. Takve male stvari spašavaju živote.



Ovo je zanimljivo, to je fleksibilna udlaga u vidu široke trake koja može da se oblikuje u oblik koji je potreban. Istovremeno je i izuzetno kompaktna, jer može da se smota u "sarmu" veličine konzerve kokakole, kad se ne koristi.


Ovo je gel za hladjenje opekotina, jako sličan sastavu običnom vodenom lubrikantu.


Potpuno se slažem sa tvojim mišljenjem. Ovakav komplet je jeftin, sve ove stvari može i domaća industrija da radi (osim možda SAM udlaga i FASTa, one i izgledaju malo zajebanije), ovo sve ostalo je potrošna plastika. A obuka sanitetlije za rad sa ovim bi trajala manje od nedelju dana. Najiskrenije. Mislim da bi bilo i vreme da se malo "apdejtuju" domaći sanitetski kompletići. Nije zato što su loši, jednostavno bi bilo fino da se iskoristi tehnološki napredak u cilju spašavanja života. Naš komplet je na nivou onoga kakav su Amerikanci koristili u Vijetnamu. U Vijetnamu je 27 posto ranjenika umiralo pre bolnice. Danas, umire tek 8 posto ranjenika pre bolnice. Da li se isplati? Ja bi rekao da da.

Lep pozdrav :)

(ah da, da razjasnimo... nisam američki sanitetlija, ali sam student medicine  ;D ove se stvari uče kod predmeta Prva Pomoć, a zaista stojim iza svoje reči da obuka sa ovim bi trajala 7 dana maksimum. :) )

Svaka čast Hrčak, bravo i hvala!  :klap :klap

Nema na čemu Boro, drago mi je da mogu da doprinesem kvalitetnim diskusijama :)

Надам се да ово гледају одговорни из санитетских управа. Браво ХрцАк47!

 

   Takodje, moje medicinsko znanje je skromno,samim tim sto nemam vise od srednje skole , a i ne bavim se tom profesijom u zivotu...no pokusao sam koliko sam mogao da iskopam. Toliko sam se zainatio da sam zaista imao nameru da obavim jednu siroku studiju samoinicijativno, potkrepljenu statistikom,mada me brine kako bih do tih podataka u VS dosao,i dali ih ima uopste. Hvala jos jednom Hrcak  :klap

Opet sjajni Dzumba...... i par vas ostalih HrcaAk47 i Mixon uz postovanje ostalima.

Ne zelim da obrazlazem da ne ulazim dublje u struku i izjasnajvam se za:

1. Intenzivnu praktičnu i teorijsku obuku bolničara i medicinskih tehničara: trijaža P/O, postavljanje prvog zavoja, zaustavljanje krvarenja,postavljanje imobilizacije, obezbeđenje disajnih puteva uz rešavanje otvorenog-zatvorenog pneumotoraksa, postupak KP reanimacije (veštako disanje,masaža srca), mere prve pomoći u borbi protiv šoka (upotreba sedativa i analgetika, utopljavanje ili rashlađivanje itd.), izvlačenje i dalja evakuacija p/o.Čini mi se da osim dobre obuke i srca u junaka osim postojećih SnK kompleta nisu potrebna nikakva dodatna SnMs. Infuzije,antibiotike i slično tome ostavite lekarima u BtSnS.
2. Spuštanje lekara (obavezno školovanog sanitetskog oficira) efektivno na rang čete "bataljona" kako je to zalaganjem Dzumbe učinjeno u već pomenutoj 72-goj brigadi.
3. Intenzivnu praktičnu i teorijsku obuku lekara (nezavisno od specijalnosti) u: primarnoj obradi ratne rane, asepsa/sepsa, borba protiv (infekcije,šoka,iskrvarenja), održavanje kardio-pulmonalne stabilnosti.
4. Delimično preoblikovanje postojećih SnK kompleta shodno praktičnim iskustvima iz ranijih perioda možda i sa nekim od SnMs koja je spomenuo HrcAk47.
5. Obezbediti tehničke uslove i borbenu podršku za doktrinu evakuacije p/o 1-vog reda hitnosti od sebe (kad god je to moguće) na konačno zbrinjavanje u brigadnim bolnicama ili stacionarnim ustanovama vojnog ili civilnog zdravstva najkasnije do 6 sati od momenta povređivanja.
(Sve pomenuto u tačkama 1 i 3 je inače u programu osposobljavanja vojnog sanitetskog osoblja bilo i ranije prisutno ali ne dovoljno intenzivno i praktično)

U slijedećim postovima par riječi i slika vezanih za sanitet u Oružanim snagama Republike Hrvatske.

Osposobljavanje pripadnika Oružanih snaga Republike Hrvatske za obnašanje dužnosti u postrojbama zdravstvene potpore provodi se u Središtu za obuku i doktrinu logistike (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,7146.0.html) Zapovjedništva za potporu u Požegi.

Zdravstvena služba Središta provodi slijedeću obuku:

Obuka za borbenog spasioca (CLS)
Trajanje obuke: 70 sati/10 dana
Cilj i zadaća obuke je putem predavanja i praktičnog rada na modelima (lutkama) obučiti polaznike za samostalnu primjenu stečenih znanja i vještina u stvarnim situacijama.
Borbeni spasilac je vojnik koji ima dodatnu sposobnost, vještinu i znanje da u borbenim uvjetima u mirovnim operacijama može provesti osnovnu trijažu ranjenih/ozlijeđenih vojnika, zna osigurati prohodnost dišnih putova, sposoban je procijeniti vitalne funkcije ozlijeđenog, zaustaviti krvarenje, otvoriti venski put i provesti nadoknadu tekućine te poslati zahtjev za medicinsku evakuaciju i pripremiti ranjenog/ozlijeđenog za transport.

Obuka osvježenja za borbenog spasioca
Trajanje obuke: 35 sati/5 dana
Zadaća obuke je osvježiti stečena znanja i vještine za borbenog spasioca kako bi se licenca za rad produžila za godinu dana te upoznavanje s možebitnim novinama u algoritmima zbrinjavanja ozlijeđenih na bojišnici.

Obuka osvježenja medicinskih vještina za medicinsko osoblje
Trajanje obuke: 35 sati/5 dana
Tečaj je namijenjen djelatnicima medicinske struke koji već posjeduju opća medicinska znanja i vještine, a na ovom tečaju su ih osvježili da bi u svojim postrojbama kvalitetno provodili obuku prve pomoći. Prva pomoć pruža se prije prve medicinske pomoći te može svakome, laiku, poluprofesionalcu i zdravstvenom djelatniku dati osnovna, optimalna i nužna rješenja za one situacije koje neopremljeni i usamljeni spasilac treba razriješiti brzo i učinkovito imajući na raspolaganju samo svoju sposobnost, znanje i iskustvo bez specifične medicinske opreme i sredstava.

Obuka „Zbrinjavanje hitnih stanja u primarnoj zdravstvenoj zaštiti“
Trajanje obuke: 30 sati/4 dana
Cilj i zadaća tečaja je održavanje medicinskih vještina, stjecanje dodatnih vještina u pružanju zdravstvene zaštite pripadnicima OS RH, te razvoj naprednih tečajeva.
Ovaj tečaj je u razini tečaja temeljnog održavanja života te ga boduje liječnička i sestrinska komora. Tečaj se sastoji od teoretskog i praktičnog dijela. Na pratičnom dijelu polaznici vježbaju na simulatoru, odnosno na lutkama koje su spojene na računalo koje bilježi poduzete postupke i objektivno procjenjuje je li sve poduzeto na vrijeme i na pravilan način. Svi polaznici osposobljeni su za pružanje temeljnih i naprednih metoda održavanja života u prehospitim uvjetima.

Temeljna obuka iz prve pomoći, zbrinjavanja hitnih stanja u borbenoj situaciji i osnova higijene cjelokupnog vojnog osoblja (HRVN STANAG 2122)
Trajanje obuke: 40 sati/5 dana
Cilj obuke je osposobiti sve pripadnike Oružanih snaga RH za samostalno pružanje prve pomoći i osnovnih mjera zbrinjavanja svih ranjenih, ozlijeđenih osoba sa svrhom spašavanja života i sprječavanje daljnjeg pogoršavanja zdravlja bilo u civilnom ili borbenom okruženju. Obučiti pripadnike o osnovama higijenskih postupaka kako u vojarni tako i na terenu te njihovom provođenju u svrhu unaprjeđenja osobnog zdravlja.

Kako obuka izgleda u praksi vidimo na slijedećim slikama. Sve slike su sa osrh.hr (http://www.osrh.hr/).

Temeljna obuka iz prve pomoći, zbrinjavanja hitnih stanja u borbenoj situaciji i osnova higijene cjelokupnog vojnog osoblja (HRVN STANAG 2122)

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Obuka borbenog spasioca.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Na ovim slikama se vide i pripadnici VCG.

Некада се санитетска обука одвијала у свакој основној јединици, а сада се, изгледа, мора ићи у иностранство да се научи заустављање крварења, имобилизација, стављање првог завоја...

Nije li im malo uzak ovaj prostor za vježbu ,znam da je lakše vući vojnika po laminatu nego po asfaltnoj podlozi ili u prirodi al opet ,onaj sa puškom samo šta se ne nasadi na stol koji mu se nalazi iza leđa ,šta se tiče pripadnika VCG ovo možda sve spada pod obuku za Afganistan ?

I još malom slika sa raznih obuka i tečajeva...

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]


Točno, bili su na obuci za borbenog spasioca (CLS) u okviru priprema za ISAF.



Obuka, točnije završna vježba se provodi i na otvorenom, pa i po snijegu, bilo je i takvih primjera.

I malo slika sa morh.hr (http://www.morh.hr) - Zbrinjavanje hitnih stanja u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Ma naravno al eto kakva dvorana bi bila primjerenija od uske učionice al nećemo cjepidaličiti ,ovakve i slične obuke su neophodne jer ipak glavni im je cilj spašavanje života.

Središte za obuku i doktrinu logistike (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=7146.0) Zapovjedništva za potporu u Požegi osim već spomenutih (redovitih):

- Obuka za borbenog spasioca (CLS),
- Obuka osvježenja za borbenog spasioca,
- Obuka osvježenja medicinskih vještina za medicinsko osoblje,
- Obuka „Zbrinjavanje hitnih stanja u primarnoj zdravstvenoj zaštiti“ i
- Temeljna obuka iz prve pomoći, zbrinjavanja hitnih stanja u borbenoj situaciji i osnova higijene cjelokupnog vojnog osoblja (HRVN STANAG 2122),

povremeno organizira i druge obuke i tečajeve namijenjene medicinskom osoblju:

Izvanbolničkog zbrinjavanja ozlijeđenih
Trajanje: 5 dana
Obuka Izvanbolničkog zbrinjavanja ozlijeđenih namijenjena je medicinskim timovima iz sastava Oružanih snaga RH. Temelji se na smjernicama „Međunarodnog sustava zbrinjavanja ozlijeđenih“ (International Trauma Life Support – ITLS) globalnom standardu za osobe koje pružaju medicinsku pomoć ozlijeđenima. Učinkovito zbrinjavanje žrtava traume u izvanbolničkim uvjetima ovisi o identifikaciji ozljeda i/ili potencijalnih ozljeda te primjerenom i žurnom zbrinjavanju. Neopažene ili nepredviđene ozljede mogu završiti teškim posljedicama, posebice ako se dijagnosticiraju tek kada kompenzatorni mehanizmi budu iscrpljeni. Pristup ozlijeđenoj osobi u izvanbolničkim uvjetima mora biti siguran i brz, a ujedno i sistematičan da bi se prepoznala sva stanja odnosno ozljede koje bi mogle ugroziti čak i život pacijenta. Učinkovitost izvanbolničkog zbrinjavanja ozlijeđenih ovisi o znanju, vještini i uigranosti medicinskog tima te opremi sanitetskog motornog vozila. Zbog toga postoji nužnost stalne nadopune novim znanjima i obnavljanju usvojenih znanja i vještina. Obuka se provodi uz tehničku podršku "Tehnomedike" d.o.o.

[attachment=1]

Pored Središta za obuku i doktrinu logistike ZzP-a i druge ustrojbene cjeline OSRH provode obuku sanitetskog (medicinskog) osoblja.

Zavod za zrakoplovnu medicinu Vojno zdravstvenog središta ZzP-a (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,8045.0.html) u suradnji sa Hrvatskim ratnim zrakoplovstvom i protuzračnom obranom provodi:

Obuka timova za medicinsku evakuaciju (MEDEVAC)
Trajanje obuke: 20 sati/3 dana
MEDEVAC je kratica koja označava postupak zračne medicinske evakuacije, a ovaj način transporta i zbrinjavanja ranjenika prvi put je primijenjen tijekom Korejskog rata. Medicinski timovi koji provode MEDEVAC čine jedan liječnik i dva medicinska tehničara. Pravodobno pružanje prve pomoći ranjeniku te njegovo brzo transportiranje do mjesta gdje će biti kirurški zbrinut rezultira višom stopom preživljavanja i manjim brojem naknadnih medicinskih komplikacija. U skladu sa suvremenim doktrinama medicinskog zbrinjavanja ranjenika, protokol postupanja u situacijama ranjavanja temelji se na "Pravilu 10-1-2". To znači da tijekom prvih deset minuta od ranjavanja ozlijeđenom treba pružiti neodgodivu prvu pomoć, unutar jednog sata od ranjavanja potrebno je obaviti MEDEVAC transport dok je unutar dva sata od ranjavanja potrebno provesti kirurško zbrinjavanje.
Uz mjere sigurnosti u prilaženju helikopteru te prilikom kretanja i rada u njemu, polaznici se tijekom 20 sati obuke upoznaju i sa specifičnim medicinskim postupanjima u promijenjenim uvjetima do kojih dolazi za vrijeme leta, načinima provedbe postupaka pregleda i praćenja stanja ranjenika u takvim situacijama, mjerama i postupcima u pripremi bolesnika za transport, načinima rukovanja MEDEVAC opremom i sl.

[attachment=1]

Vojno zdravstveno središte (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,8045.0.html) Zapovjedništva za potporu OSRH, kroz svoje dvije najistaknutije ustrojbene cjeline - Zavod za zrakoplovnu medicinu u Zagrebu i Zavod za pomorsku medicinu u Splitu - organizira i druge oblike obuke i usavršavanja medicinskog osoblja kroz stručne skupove i predavanja, primjerice na temu Psihološka prva pomoć u borbenim i drugim kriznim situacijama.

Jako korisna obuka, kako za primenu u vojnim (borbenim) uslovima, tako i za sve vanredne situacije gde su ljudi ugroženi.

Naravno. Kad su u pitanju borbeni spasioci, preporuka je da svaka manja postrojba/tim/posada u svom sastavu ima najmanje jednog borbenog spasioca. Licenca za borbenog spasioca traje godinu dana - nakon što jednom polože temeljnu obuku, svako godinu dana prolaze obuku osvježenja.

Prošli tjedan je završila obuka za borbenog spasioca za 19 pripadnika OSRH. Evo par slika sa završne vježbe na CV Glavica, tijekom koje su polaznici u simuliranoj taktičkoj situaciji morali uspješno zbrinuti ozlijeđene i pripremiti za evakuaciju. Slike su sa osrh.hr (http://www.osrh.hr/).

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Dok je predviđeno da obuku za borbenog spasioca (CLS) prođe najmanje po jedan pripadnik iz svake manje postrojbe/tima/posade OSRH, dotle je Temeljna obuka iz prve pomoći, zbrinjavanja hitnih stanja u borbenoj situaciji i osnova higijene cjelokupnog vojnog osoblja prema hrvatskoj vojnoj normi HRVN STANAG 2122 namijenjena svim pripadnicima OSRH.

Osim Središta za obuku i doktrinu logistike u Požegi ovaj Tečaj organizira i Središte za obuku HRM u Splitu, prvenstveno za pripadnike Hrvatske ratne mornarice. Tečaj provodi medicinsko osoblje (lječnici i medicinski tehničari) Sanitetske ambulante Pomorske baze Split uz gostujuće predavače sa Zavoda za pomorsku medicinu iz sastava Vojno zdravstvenog središta Zapovjedništva za potporu. U nastavku dvije slike sa tečaja (osrh.hr (http://www.osrh.hr/)).

[attachment=1]
[attachment=2]

Ovim postom zasada bih zaključio priču o obuci sanitetskog osoblja OSRH, a u narednim postovima ću dati par slika sanitetskih vozila OSRH.
Priču o sanitetu u OSRH bih zakružio s Vojnim zdravstvenim središtem ZzP-a, s naglaskom na ROL 1 i ROL 2.

Sanitetska vozila Oružanih snaga RH

Na samom početku rata, u nedostatku namjenskih vozila za prijevoz i osnovno medicinsko zbrinjavanje ranjenika na bojištu korištena su improvizirana vozila, uglavnom nastala prenamjenom i oklapanjem autobusa.

Primjer takvog vozila je i ovaj autobus OSA-102 nastao na osnovi autobusa proizvođača Ikarus i Zemuna. Vozilo je oklopljeno čeličnim pločama debljine 8 milimetara koje su s unutarnje strane pričvršćene za karoseriju. Gume su zaštićene čeličnom mrežom debljine 6 milimetara. Takva ojačanja pružala su uspješnu zaštitu od pješačkog naoružanja i gelera granata. Njegova je glavna namjena bila terenska liječnička ordinacija s dvanaest ležaja smještenih u stražnjem dijelu. Prednji dio autobusa služio je kao operacijska sala. Vozilo je danas u fundusu Vojnog muzeja u Zagrebu, a početkom 2011. je trebalo biti potpuno restaurirano. Prema nekim podacima izrađena su tri ovakva vozila (OSA-100, OSA-101 i OSA-102), a sva tri su donacija zagrebačkog ZET-a.

[attachment=1]Hrvatski vojnik (http://www.hrvatski-vojnik.hr/)

[attachment=2]Autobusi.org (http://www.autobusi.org)

Tvornica autobusa Zagreb (TAZ) napravila je projekt oklopnog sanitetskog autobusa nakon što se u praksi pokazalo da postojeća sanitetska vozila bez oklopa ne mogu zadovoljiti potrebe na ratištu. Nakon izrade prvog primjerka oklopnog autobusa na podvozju FAP4420 Hrvatska je vojska naručila izradu manje serije od 10 sanitetskih oklopnih autobusa. Za osnovu je odabran manji autobus TAZ161 koji je također oklopljen dvoslojnim sendvič oklopom, a omogućavao je prijevoz 18 sanitetskih nosila sa pripadajućim zdravstvenim osobljem. Serija je izrađena u razdoblju 1991. – 1993., a autobusi su nosili ratne maskirne, te kasnije jednobojne sheme bojanja. Jedan je sačuvan u Vojnom muzeju u Zagrebu, a dva u Muzeju u Vukovaru. (Tekst i slike sa WarasdinerArt (http://warasdinerart.wordpress.com/))

[attachment=3]
[attachment=4]

S vremenom u postrojbe HV dolazi sve veći broj namjenskih sanitetskih vozila različitih tipova, posebice vozila nekadašnje JNA poput TAM-110S, Pinzgauer 710, ali i OT M-60. Neka od ovih vozila koriste se i danas, a dio ih je i sačuvan, ponajviše u Vojnom muzeju u Zagrebu i MDR-u u Vukovaru.

Pinzgauer 710 u sanitetskoj verziji. Dio vozila vuče porijeklo iz JNA, a dio je kupljen tijekom rata. Vozilo sa slike je u fundusu Vojnog muzeja.

[attachment=1]Hrvatski vojnik (http://www.hrvatski-vojnik.hr/)

[attachment=2]

TAM-110S je sanitetska verzija terenskog vozila TAM-110 (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,8845.0.html). Prema svemu sudeći dio ovih vozila je i dalje u upotrebi u postrojbama OSRH.

[attachment=3]
[attachment=4]

U poslijeratnom razdoblju za potrebe HV (kasnije OSRH) nabavljaju se i novija sanitetska vozila Volkswagen T4 i Toyota.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
morh.hr (http://www.morh.hr/) i Hrvatski vojnik (http://www.hrvatski-vojnik.hr/)

Postrojbe OSRH s vremenom se opremaju i terenskim vozilima Mercedes G250 u ambulantnoj verziji.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
morh.hr (http://www.morh.hr/) i osrh.hr (http://www.osrh.hr/)

Ugovaranjem nabavke modularnih vozila Patria AMV 8x8 nabavljaju se i vozila u konfiguraciji BOV-Sn, sanitetsko oklopno vozilo.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]
osrh.hr (http://www.osrh.hr/) i Đuro Đaković (http://www.duro-dakovic.com)

Na koncu, u okviru programa Excess Defense Articles (EDA) (Fond kojim je omogućeno partnerskim državama nabaviti raznu vojnu opremu koja predstavlja višak oružanim snagama SAD-a ili je bila korištena u operacijama te im više nije potrebna) OSRH će, među ostalim, nabaviti 20 sanitetskih vozila MRAP RG33 HAGA iz Kalifornije. Nije mi poznato hoće li i među 162 vozila M-ATV iz iste donacije biti i sanitetskih/ambulantnih vozila.

[attachment=1]
[attachment=2]
ArmyRecognition (http://www.armyrecognition.com)

Да ли је до сада испоручена ХВ нека Патриа у санитетској варијанти?

Pretpostavljam da je s obzirom da je još prije 2,5 godine (rujan 2011.), u Središtu za obuku i doktrinu logistike u Požegi, obučeno 5 mehaničara upravo za tu varijantu (BOV-Sn).

Нисам је приметио на сликама са вежби. Иначе мислим да је набавка те варијанте добар потез.

Ima sličica ovdje.

BOV Patria AMV 8x8 u Oružanim snagama RH (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,25392.msg172933.html#msg172933)

poz.

Tu sam video, ali koliko sam shvati radi se o uzorku, nultom primerku koji služi za pokazivanje a ne o vozilo koje je u naoružanju i opremi vojske (stalnoj upotrebi). Moguće je da grešim, ali tako mi izgleda.

Svojevremeno je doktor Milorad imao operacionu salu na točkovima, koja je spasila mnoge živote. U njoj su radili vrhunski hirurzi iz rezerve. Posle su došli čobani i budale i sve razvalili. Nikad više takvog profesionalizma.

Evo jedna malo bolja slika Patrie u verziji BOV-Sn iz kataloga Đuro Đaković Defence.

[attachment=1]

Razvoj oklopljenih transportnih sredstava za sanitet nam samo govori koliko se puštuju konvencije u savremenim ratovima.

Svojevremeno koliko se ja sećam u VJ je postojalo samo jedno vozilo BVP M80 sa sanitetskim oznakama koje je sa VMA bilo detaširano 72-brigadi sa spec. namene a i ono je nakon par godina, 1999 dato nekom drugom sastavu za standardne BVP namene. Jer je na osnovu iskustva zaključeno da nije adekvatno za namenu, da ne kažem suvišno.

Jedva su čekali da ga razduže sa liste zaduženja.

Postoje li neka pravila koliko sanitetskih ide na određeni broj borbenih vozila ?

poz.

U BVP se jednostavno ne može smestiti adekvatna količina sanitetske opreme, i još uz to da bude prostora za više od 1 ranjenika i 1 pratioca. Za takve namene je ipak bolja Patrija, iako sam mišljenja da je BVP neuporedivo bolji kao pešadijski transporter/borbeno vozilo.

Koliko ja shvatam, ideja sanitetskog oklopnog vozila je da služi za evakuaciju u zoni borbenih dejstava, odnosno u onoj zoni gde se puca i padaju granate. To je od čete na položaju do brigadne hirurške stanice.  Zato on treba da ima samo osnovnu sanitetsku opremu. Ne verujem da je ideja da se ovakvim vozilima obavlja kompletna evakuacija ranjenika sa prve borbene linije do vojne bolnice. To ne bi bilo racionalno.

Što se tiče evakuacije, u običan BVP se tako mogu "strpati" dvojica ležećih ili 4-5 sedećih ranjenika.

Ipak sam za to da je potrebno imati malo "komfornija" vozila i za izvlačenje ranjenika i za transport do bolnice - u Patriju bi odokativno strpali bar 4 ležeća + pratilac ili 2, ili sigurno 8-10 sedećih. Stvar je u tome da su Patrije ipak dosta komfornije za rad - da su upola opremljene kao kakav kombi prve pomoći, svakog od ležećih pacijenata bi mogli pripremiti za hirurga već u toku vožnje. A još može stati brdo opreme unutra, danas ima odličnih ultrazvukova veličine laptopa (ima i takvih veličine čuture za vodu, a i razvijaju se i takvi koje samo nakačiš na "smartfon", i dobri su za trijažu i dijagnostiku urgentnih stanja.) Još lepo može u jedan ćošak defibrilator, na svaki zid po set monitora srčane funkcije, onda još u pod boce sa kiseonikom - i eto ultimativnog vozila za izvlačenje.

Poenta je: BVP je zaista premali da bi se na njemu uopšte i radila sanitetska verzija. Da nam je ona zemlja pa da uz dogovor sa inžinjerima i napravimo produženu verziju sa visokim plafonom i rampom, to bi bilo super, ali ovako, greota.
Patrije imaju suprotan problem: preglomazne su za pešadiju, ali su odlične za sanitetska vozila.

Ne postoji pravilo koje poredi procenat sanitetskih transportnih sredstava u odnosu na broj ostalih transportnih sredstava u nekoj jedinici.

Broj transportnih sredstava za sanitet se odredjuje u odnosu na veličinu i rang jedinice koja se sanitetski obezbedjuje a shodno tome se određuje i jačina sanitetskog sastava u istoj.

Dakle ne postoji direktna korelacija izmedju ukupnog broja transportnih sredstava u odnosu na ukupan broj sanitetskih vozila.

Sanitetska vozila OSRH prikazana prije mjesec dana na TT zboru na Jarunu povodom Dana OSRH i Dana HKoV.

[attachment=1]
Sliku postavio Interstellar555 na Militayphotos.net (http://www.militaryphotos.net).

Moja prva pomoć :)

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

U tovrnici Lozovac, u blizini knina, ima jako puno tih sredstava za dekontaminaciju, bačenih... :

[attachment=1]

[attachment=2]

Lozovac je blizu Skradina a od Šibenika 11 km. Do Knina ima 54 km.

Ispričavam se. Ja sam išao iz smjera Knina prema njemu. Da, bliže je Šibenik.

Nadam se da to spada u opremu ;)

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

  Prvo, znam da odgovaram na post star par godina  :komp

  Ali moram da napomenem za one koji citaju a van su ove tematike da po formaciji JNA, i VS za sanitetska vozila u trupi nisu predvidjeni nikakvi monitori,  defibralatori, aspiratori, infuzije, transfuzije, niti bilo sta sto je u civilnom sanitetu neophodno da bi izvrsio svoju ulogu. U vojnim vozilima saniteta, nalaze se nosila (obicno dva nosila) , kramerove udlage (za imobilizaciju) boce sa kiseonikom (za koje nema obucenih bolnicara) i SNK-1 torba koju jedan bolnicar nosi sa sobom. SNK-1 je u poslednjih par godina redukovanog sadrzaja (tako su mi makar rekli kada sam pitao zasto fali pola stvari) i sadrzi nekoliko vrsta zavoja, vatu koju je boza postavio :D , trougla marama i airway crevo. Apsolutno nista nema sto bi zaista bilo potrebno da se povredjeni zbrine, niti je dozvoljeno tako nesto, a bilo bi pametno otvoriti venske puteve dok jos nije iskrvario, pa se vene povuku i tesko ih je naci, nadoknada tecnosti infuzijama, medikacija, noto ima prostora za npr, CPR jer su to uglavnom skucena vozila.

Za transport se SnMs izuzimaju neposredno pred transport iz trupne apoteke.

A sta je onda od opreme imao TAM 150 u sanittetskoj verziji, nije valjda samo nosila i boce sa kiseonikom u onoliki kamion. ??? Ili on nije bio u trupi?

 Ja TAM 150 u sanitetskoj verziji nikada nisam video, ali jesam TAM 110. Ima opremu potpuno istu kao i pinz, ali je pinz mnogo bolji kao sanitet, jer 110-ka nema amortizere vec gibnjeve i jako je neudoban za voznju, a kod saniteta je udobnost ipak bitna stavka da bi se umanjila sansa za naknadne povrede u transportu.

  @oficir
 To je moguce kada se vrsi transport iz garnizona u bolnicu, ali nije kada se vrsi transport sa polozaja, baze, i sl. jer takvih sredstava tamo nema.

Greska, svakako je 110-ka.

Хајде овако да мало економски размишљамо. Да ли треба опремити на пример 50 санитетских возила типа "пинзгауре" или неко друго за употребу на терену са свим тим савременим ређајима које сте већ набројали. Када ће и где та возила користити у миру? Колико ме памћење и искуство сећа користили би се мало у КЗБ, мало на гађањима и то је то. Можда мало и за потребе гарнизонских амбуланти. Дакле, углавном би то стајало негде на "клоцнама". У ратним јединиама готово сигурно, у овим које имају мирнодопско језгро делимично. Та електроничка опрема би била "замрзнута" и не би се користила. Када би затребало било би врло дискутабилно да ли би уопште радила. Дакле, по мојој оцени опремање таквих возила углавном би било бацање пара.

По мени, далеко је боље имати санитетска возила за мирнодопску употребу са том савременом потребном опремом, а ова за ратну, опремити непосредно пре сукоб. Сукоби не настају "колико сутра". Да ће бити сукоба осећа се сигурно месецима раније, што је сасвим довољно времена да се санитетска возила припреме и опреме за ситуацију. Да би све то било могуће требало би развити или дорадити санитетску стратегију и тактику, односно направити план да се тако нешто и уради кад затреба.

Dzumba, ja jako postujem tvoje analize jer su uglavnom na mestu. Medjutim, ovde previdjas neke sitnice. Na primer, plan da se u ratu angazuju vozila sa adekvatnom sanitetskom opremom u principu nije los, ali VS nema obucen kadar za to. Jedino da se vojnim jedinicama pridodaju civilni tehnicari, ali oni uglavnom nemaju ratnu obuku, i samim tim nisu adekvatno resenje, a i bili bi potrebniji u pozadini u poljskim i vojnim bolnicama. Vojsci hvali obucen bolnicar. Druga stvar, vecina te opreme i nije zapravo skupa, i vec je standard u svim razvijenijim vojskama. Nesto skuplji su defibralatori, cenovnog ranga 1000-2000e (koji imaju ugradjen sistem za merenje pulsa, pritiska i saturacije kiseonikom), dok je sve ostalo zapravo sanitetski materijal, infuzije, igle, lekovi. Ova tema je vec prezvakala sta bolnicar u razvijenijim vojskama ima, a sta ima u VS. Komplet za prvu pomoc u automobilima ima vise opreme od SNK.

  Druga stvar, pinzgauer nije adekvatno sanitetsko vozilo. Premalo prostora ne dozvoljava bolnicaru da adekvatno pruzi prvu pomoc, vec bi sve to moralo da se odradi van vozila, pa da se "taxira" do pojlske bolnice sa pinzom. Unimog koji smo dobili od Nemacke je odlican za te namene, i adekvatno opremljen. U civilnom sektoru su "lade karavan" zamenjene sa velikim vozilima, fiatovim, citroenovim, pa bi taj trend i vojska trebala da prati, naravno, uz posebne karakteristike koje vojska zahteva. Mozda bi na FAP mogla da se montira sanitetska jedinica, ili na neko manje vozilo koja bi vojska usvojila. Svaka dobra strategija gleda odnos ekonomicnosti, tj za sto manje para da se postigne sto veci efekat, i to je u redu. Ali mi pricamo o 50 miliona evra za neke avione, dok nam je sanitetska oprema na nivou DSR. I to nije toliko nemanje para, koliko je zanemarivanje. Jos je rimska vojska imala razvijenu vojnu medicinu sa clinicusima, i medicusima.  Shvatali su da je vojnik nejveca vrednost svake vojske i da znacajno utice na moral svojih trupa.

Мислим да ти гледаш и дајеш оцене из ракурса појединаца, војника, а не из ракурса начелника санитета. Чињеница је да је војни санитет, током ратова 90-тих веома добро обавио посао. Наравно да је било проблема и наравно да је могло увек и боље. Али, на пример, у тим добро опремљеним армијама војници (са ратним повредама) су умирали од гасне гангрене. У овом нашем "лоше" опремљеном санитет ни један (податак је проверен). Дакле, није баш све у томе да имаш "фениси-шенси" опрему која углавном стоји и чека да се употреби (и тако пропада или губи вредност). Галвани "штос" је кад дође време да се добро организује и да оно што имаш употребиш максимално ефикасно.

Наравно, не спорим да постојеће санитетске комплете на нивоу чете-батаљона-бригаде не треба допунити, осавременити. Али, то се увек може (том најбољом електроничком опремом), као што сам рекао пар месеци пре сукоба. Негде на почетку сам написао да добро обучен лекар и медицински техничар (не приучени болничар) морају бити већ у батаљону. Само је батаљон за ПТД у Специјалној бригади то имао (током 90-тих). Стицајем околности  и у два бВП су током 1999. године били лекари (као војници служили војску у ВП, а касније завршили медицину; наравно да смо их пребацили у санитетско одељење) и медицински техничари. И показало се добро. Да ли у миру, баш у свакој јединици ранга батаљона требају бити лекари? Вероватно не, али у ратној (борбеној) ситуацији да.

 Ta "fensi-sensi" oprema kako Dzubma kaze  :super nema veze sa pomenutom gasnom gangrenom, niti se gasna gangrena moze leciti ili preventirati u poljskim uslovima, a kad do nje dodje obicno se resava amputacijom. To je ustaljena praksa u miru i danas. Taj podatak samo govori da su lekari u pozadini jako dobro radili svoj deo posla, medjutim nije u njihovoj nadleznosti u kakvom ce stanju doci povredjeni do bolnice, i tu oni ne mogu nista. Mi smo majstori da iz nicega izvucemo maksimum i mislim da je to jedna lepa osobina nasih ljudi, ali ne moslim da trebamo i dalje nastaviti sa tom praksom, tj da bi trebalo da se obezbede savremenija sredstva za spasavanje zivota pre svega. I nema potrebe da bilo koje sredstvo stoji u magacinu. Vojska e jedno vreme imala akciju "lekar na selu" gde su sanitetski timovi isli u ruralne i tesko dostupne predele da pregledaju civilno stanovnistvo. Mozda bi oprema i ljudstvo mogi da se "ustupe" civilnoj hitnoj pomoci" za zadatke gde je neophodno vozilo vece prohodnosti, ili uopste bilo gde, jer je to odlicna obuka za svakog sanitetskog radnika, i u realnim uslovima traumatologija gde bi sanitetski timovi bili samo bolji, a oprema bi se efektivno koristila. Ono sto zasigurno znam je da nije svako za ovaj posao. Bolnicar, tehnicar, koj se onesvesti kada vidi krv nije za taj posao. A nisam siguran da je cekanje rata dobro resenje. 

 Moj bivsi bataljon ima dva tehnicara koji su na postedi od zivota od kad znam za njih. Koliko bi oni bili upotrebljivi?

Па сам си дао одговор на једно од питања. За трупни санитет ангажује постојеће цивилне капацитете. Дакле, њих опремиш (плански) али са обавезом да се ангажују код "стани-пани" за војни санитет. Зашто не би могло наменско, опремљено санитетско возило из дома здравља "НН" места да се мобилише у батаљонски или бригадни санитет? Могло би. Истина, такво возило треба и цивилима, али је увек приоритет онај угроженији.

Иначе, генерално, евакуација рањеника, па и прва помоћ на месту рањавања је генерално била добра током ових ратова. Наравно, могло је и боље. То пре свега зависи од људи,, као што си и сам рекао обучености али и "петље". Кад зуји око тебе, џабе је што имаш "фенши-шенис" опрему и ти се мега-лиценциран за све и свашта, кад се ти плашиш, па си ти озбиљнији "пацијент" (уствари проблем) од рањеника или повређених. Дакле, није довољна само диплома и знање.  Лекари и техничари из ПТ батаљона који су били једни од најхрабријих у батаљону.

 Zato sto civilno vozilo moze da se krece samo po dobrim putevima. Na frontu, putevi obicno nisu dobri :D

Доказано је да се преко 85% путног промета у ратним условима одвија по сасвим добрим путевима, проходним за стандардна цивилна возила. Није то баш препрека. Уосталом, санитет (возило), чак ни војни, не иде баш на линију додира или тамо где нема пута.

  Kada smo vec kod toga, fale nam i sanitetski OT  ;D

Њих никад нисмо ни имали, осим два прототипа. Један је мислим, био у гаражи ВМА :D.

Bilo bi lepo videti statistiku, tj procenat prezivelih vojnika koji su bili ranjeni kod nas za vreme clana 11, onda bi se mogli uporediti sa ozbiljnijim vojskama. Za nasu vojsku taj podatak nisam uspeo da nadjem. Za US army poslednji statisticki podatci su bili da je 92% ranjenih prezivelo u poslednjim kofliktima u Avganistanu i Iraku, dok je u Vijetnamskom ratu taj procenat bio oko 75%. Ja cenim da mi nismo nista bolji od tih 75%, a moglo bi mnogo bolje.

Грешиш, степен преживљавања рањеник војника је био врло висок. Ово се односи на ЈНА и ВЈ.

Ипак, треба имати у виду да статистике "варају". Шта је рањеник и шта је преживљавање. Ма пример, неко погођен (рањен) и после 1-2 сата премине на лицу места (није евакуисан из разних разлога) или премине током евакуације. Већина ће то подвести под погибију, а не рањавање. Ако американци раде као што раде са, на пример, тенковима где се скоро сваки погођени тенк води као "оштећен", а уништен је само онај који је "разбуцан" или олупину нису могли одвући, онда им је статистика и за рањенике спорна. Статистике о рањеницима се највероватније воде од пријема у болницу, па до излечења или смрти. Сви који премину на путу од места рањавања до болнице се подводе највероватније под погибија. Објективно, тешко је то и водити јер трупа нема времена за такве ствари и питање је шта је статистика евидентирала.

Da se razumemo: ja smatram da je 75% prezivelih visok procenat. U studiji koju sam procitao navodi se da je razlog 92% prezivelih u Avganistanu i Iraku u boljoj opremi i obucenosti samih vojnika na bojistu, ali i totalne vazdusne prevlasti kao i dobre komunikacije, koriscenje video linkova, brzog transporta, stvari koje mozda nece biti dostupne u nekom sledecem konfliktu. Medjutim nasao sam na podatak da je u napadu na Irak poginulo 4 424 americka vojnika a ranjeno 31 952 US vojnika, sto je ukupno 36 376 zrtava, kada uzmemo procenat to je 12.16% poginulih medju svim US army zrtvama. Za nasu vojsku nikakav podatak nisam uspeo da nadjem. Jedino sto sam nasao je da je za vreme nato bombardovanja poginulo 1008 od strane vojske i policije, dok se ne navodi broj ranjenih i povredjenih. Jedino se navodi broj povredjenih i poginulih civila koji se ne mogu uzeti kao merodavni reper, a i to je 2500 poginulih i oko 6000 povredjenih. Pokusao sam da nadjem makar podatak za broj zrtava na kosarama, i nasao sam opet samo poginule-108 vojnika, za ranjene podataka nema, tako da sva nasa prica ne vodi nigde. Mi, kao drzava jos uvek nismo ustanovili tacan broj poginulih i povredjenih za vreme agresije sto je za mene licno velika sramota.

Податак за погинуле је скоро извесно 99,99 тачан. Када су у питању рањени, то се није водило на најбољи начин, не зато што неко није хтео, већ тај податак није био "тражен". Верујем да војни санитет има тај податак само је питање где се то налази. Сигурно постоје подаци рањеним и повређеним по јединицама (бригадама и самосталним батаљонима) али то треба сабрати из њихових ратних дневника.

Ја сам добио податак о рањеницима леченим на ВМА за период с почетка 90-тих (1990-1992.) јер ме је занимала дистрибуција погодака на телу, као и од чега су рањени-повређени. Негде сам већ поставио тај податак. Морам га пронаћи у мојим списима.

Odoste predaleko..............

Zaboraviste osnovnu namenu trupnog saniteta a i uzroke i posledice povredjivanja u ratnim dejstvima....
Izvlačenje, trijaža, prva pomoć i transport od sebe..........
Šta će tu defibrilator, monitori, intenzivne nege........
Borba protiv iskrvarenja, šoka i infekcije je primarni cilj uz očuvanje osnovnih životnih funkcija, na terenu dobro obučenom bolničaru/lekaru osim: analgetika, lekova za smirenje, antibiotika, infuzija, adrenalina, erveja, boce sa kiseonikom i osnovnih mera kardiopulmonalne reanimacije (veštačko disanje i masaža srca) ne treba ni više ni manje od toga da izvrši zadatak gore pomenut........
Pričate o defibrilatoru kao da je sve koronarna jedinica pa ne ide u rat gerijatrija nego mladost.
Gasna gangrena se ne leči ali se sprečava u trupi na terenu, terapijom i adekvatnom prvom pomoći........
I zašto spomenuh trijažu.
Pa moribundni (treći red hitnosti) za čije "zbrinjavanje" je potrebna sofisticirana oprema koju navodite nisu primarni cilj zbrinjavanja na bojištu.

  Ok, ima smisla u mnogome sto ste napisali. Ja sam se vodio realnom situacijom koju sam ja doziveo, to je iskustvo u KZB, i tamo nema mnogo mladosti, prosecna starost vojnika je 35+ godina, sa nemalim brojem onih od blizu 50, sto su najbolje godine, ali za infarkt. Sve ovo gore panisano vec postoji u vecini ozbiljnijih vojski sveta, nije to nicija izmisljotina, ali dobro, hajde da kazemo da sklonimo sve "hi tech" stvari iz saniteta, sto bi ustvari jedino i bio defibralator sa monitorima vitalnih funkcija (to je zapravo jedan uredjaj), i svedemo sve na osnovnu opremu koju bi jedan bolnicar trebao da ima sa sobom, tj koju nosi "combat medic" US ARMY:

Medical Equipment[edit]
A combat medic will typically carry a backpack styled bag known as a "Unit One Pack". Aid bags are available from many different manufacturers, in many different styles. Depending on the unit and their standard operating procedures, the medic may have to follow a strict packing list, or may have the liberty of choosing their kit depending on the mission at hand. A typical aid bag will include:

Fluid Resuscitation

IV fluids and tubing. The amount will depend on the length of mission. Normal Saline/Sodium Chloride, Hetastarch/Hextend, and Lactated Ringers(LR) are usually carried.
18, 16, and 14 gauge IV catheters.
FAST 1 intraosseous infusion kit. The FAST 1 is a quick way to administer fluids when peripheral and external jugular venous access is unavailable due to massive blood loss, burns, or loss of limbs.
Hemorrhage (blood loss) Control

CAT, SOFT-T or improvised tourniquets. Tourniquets are used for the care under fire phase of tactical combat casualty care, to stop massive life-threatening hemorrhage.
Emergency Trauma Bandages, a newer version of the first aid pressure dressing.
Kerlix gauze, for stopping hemorrhage, or creating a bulky dressing.
Hemostatic agents, such as Celox, Hemcon bandages, and others. Some hemostatic agents are controversial due to their thermodynamic nature, which causes collateral damage if the user is not properly trained. These have been mostly phased out with newer versions which do not cause burns.
Airway Management

14 gauge catheter, at least 3.25 inches long, for needle chest decompression.
Asherman chest seal, Bolin chest seal or Hyfin chest seal, as an occlusive dressing for sucking chest wounds.
Nasopharyngeal Airway (NPA)w/surgilube or "nasal trumpet." This flexible tube secures a nasal airway when the casualty does not have, or may lose their ability to keep their own airway open. Contraindicated by signs of skull fracture.
Oropharyngeal Airway, a hard "J" shaped plastic device that secures an oral airway, and can also be used to keep the teeth open for a more permanent airway device.
King LTD, a simple tube airway with an inflatable cuff to create a sealed airway.
Combitube, like a King LTD, but designed to be able to function almost no matter how the tube is placed due to the dual lumen tube design.
Surgical Cricothyrotomy kit. Many different styles and kits exist, the choice is up to the individual medic's supply or preference. The most simple is a scalpel to open an airway, and to use an NPA to keep the airway patent.
Assorted Equipment

Nitrile gloves
Alcohol or Providine/Iodine swabs
Cravats (muslin bandages)
Assorted gauze bandages
Band-Aids
Assorted sizes of tape
Coban, a stretchy, self clinging wrap/gauze
Ace Bandages
Assorted hypodermic needles and syringes
Combat Casualty Card
SAM Splint—a flexible, reusable splint with a metal core covered in closed cell foam.
Water Jel burn dressing
Small sharps shuttle
Trauma Shears
Safety pins
Battlefield Medicine

Morphine
Antibiotics
Narcan, a narcotics antagonist, to counter morphine's respiratory-depressing effects.
Phenergan, an anti-nausea treatment, which also increases the pain-reducing effects of morphine.
Epi-pen, epinephrine in an auto injecting "pen" to counter anaphylactic (severe allergic) reactions.
A combat medic is generally expected to care for the needs of the soldiers in his group, including their everyday ailments. A medic will usually carry a small amount of what are referred to as "snivel" or "sick call meds." These are common over-the-counter medications that do not require a prescription.

acetaminophen (Tylenol), anti-pyretic and pain reducer.
Naproxen and ibuprofen, different NSAIDs which reduce pain and inflammation.
Diphenhydramine (Benadryl), an antihistamine with a sedative side effect.
Pseudoephedrine, a nasal decongestant.
Guaifenesin, an expectorant.
Loperamide (Imodium AD) an anti-diarrheal agent.
Pepto Bismol tablets, to settle upset stomachs, treat diarrhea, and heartburn.
Colace (docusate sodium), a medium strength stool softener.
A Combat Medic may also carry other supplies as the mission dictates. A stethoscope, blood pressure cuff, pulse oximeter, otoscope, ophthalmoscope, and thermometer may help the medic treat his/her soldiers or civilians on the battlefield (COBs) while on an extended mission, as space dictates.


  I sada cu prekopirati post kolege Hrcak47 od pre par godina:

   
Re: Oprema i obucenost sanitetskih jedinica.
« Reply #85 on: June 20, 2011, 12:06:21 am »
Reply with quoteQuote
Quote from: tihi on March 03, 2011, 10:46:57 pm
Quote
Не знам да ли је многима овде познато,  али у хитној медицинској помоћи многих земаља на "дивном на Западу" уопште нема лекара већ они (хитна помоћ), као и у војсци пружају буквално прву помоћ у хитним случајевима на улици, у кући  и транспортују лица до болница и амбуланти, где су лекари.

 
Quote
TO je upravo ono sto ja potenciram. Boro,pod osnovnim hiruskim instrumentima nisam navodio da se vrse operacije na terenu. Npr,skalpel i tubica su potrebni da se izvrsi intubacio pri opstipaciji disajnih puteva,sto spada pod laksu hirursku intervenciju. Peanom se moze zatvoriti veci krvni sud ukoliko je isti dostupan usled prirode povrede. Infuzije glukoze i NaCl se daju bez ikakvih bojazni od nuspojava. Postovao sam sta ima americki bolnicar.Evo prepisacu:
1 Tecnosti i cevcice.Kolicina zavisi od duzine misije. Normalno se nosi NaCl rastvor,Ringerov rastvor, Hetastarch/Hextend (ovo ne znam sta je) i cevcice za davanje infuzije.

Hetastarch je koloidni rastvor koji sadrži rastopljen skrob. Tečnost kao takva ne gubi se kroz kapilare, i koristi se da održava zapreminu krvi, korisna stvarčica. Ne kvari se, lepo podnosi varijacije u temperaturi, izotonična je = odlična zamena za suvu plazmu u borbenim uslovima.

Quote
2.FAST 1 intra-osseous fluid administration kit. The FAST 1 is a quick way to administer fluids when peripheral and external jugular venous access is unavailable due to massive blood loss, burns, or loss of limbs. Ne znam sta je tacno,ali izgleda da je u pitanju kit za infuziju u slucajevima kada se vene ne poznaju na telu usled razlicitih trauma.

Dobro si opisao, ja ću da dopunim. FAST je posebna igla sa kojom se probija kost, i s tim se omogućava infuzija direktno kroz kost. Normalno se koristi na potkolenici (facies medialis tibiae, pars superior), a sastoji se od sivog, plastičnog kućišta i igle. Kad se pritisne aparat na potkolenicu, igla opali, probije kožu i udje u kost. Na to priključite infuziju, i to je to.

Quote
3.Sredstva za zaustavljanje krvarenja za koja ni ne znam sta su. zvu se CAT ,SOFT-T, i TOrniquets. Zavoji gaze i hemostaticki agensi (sredstva za zaustavljanje krvarenja-lekovi).

CAT, SOFT-T i Tourniquet su manžete koje služe za kompresiju uda. U principu, ko Esmarh, ali značajno manje brutalno - pri Esmarchu vrlo često dodje do nekroze tkiva pod mestom podveza, i zbog toga je potrebno "doamputirati" ud...

Quote
4.Sredstva za disajne puteve: Kateteri za intubaciju i dekompresiju grudnog kosa, i sredstva za "zatvaranje" grudnog kosa u slucaju rane gde je povredjeno pplucno krilo i vazduh izlazi kroz ranu. Ima ih nekoliko.
5. Nasopharyngeal Airway (NPA)w/surgilube or "nasal trumpet. U prevodu cevcice za protok vazduha kroz nos kada povredjeni ima frakture lobanje.
6.Oropharyngeal Airway, a hard "J" shaped plastic device that secures an oral airway u prevodu cev za odrzavanje usnih disajnih puteva otvorenih.

Ove stvari za zatvaranje rana kod pneumotoraksa su takve, najlonske maramice, koje se zalepe na tri strane = omogućavaju izlaz vazduha iz rane. U slučaju da se prostrelna rana pluća totalno zatvori = imate mrtvog vojnika, jer mu se nakupi vazduh medju plućima i pleuro. Dekompresija grudnog koša se vrši u 2. interkostalnom prostoru na medioklavikularnoj liniji - što bi značilo, zabijate trohar (igla sa većim prečnikom) sa nepovratnim ventilom u prostor izmedju 2. i 3. rebra, u liniji koja povezuje sredinu ključne kosti i mesto uboda. Ključno je isto i da bodete tek nad gornjom ivicom 3. rebra, jer ispod donje ivice rebara protiče vena, arterija i živac.

NPA i OPA su, više manje, iste stvari, služe da dignu jezik i otvore disajnu put - jedna ide kroz nos (krajnje nezgodno postavljanje), druga kroz usta, a postavlja se izuzetno jednostavno. Otvoriš pacijentu usta, postavljaš taj plastični "J" sa vrhom prema nepcu, kad stigneš do pola, zarotiraš za 180 stepeni, et voila! Drži jezik stabilnim i drži usta otvorenim.

Quote
7. King LTD, a simple tube airway with an inflatable cuff to create a sealed airway. Ovo ne razumem potpuno.Mozda mi neko pojasni sta je.
8.Combitube, like a King LTD, but designed to be able to function almost no matter how the tube is placed due to the dual lumen tube design. takodje kao prethodno.

Ove dve stvarčice su plastične cevčice, koje sadrže malu plastičnu manžetu. Kad ih sprovedete u grkljan, tu manžetu naduvate, i imate ekskluzivan put do ranjenikovih pluća. U slučaju da pacijentu dajete veštačko disanje (sa balonom ili klasično) bez ove sprave, polovina vazduha bi mu ulazila i u stomak. To je opasno, naime, naduven želudac će da izazove povraćanje čak iako je pacijent u nesvesti. A to je problem samo za sebe, zna se desiti da se pacijent uguši u sopstvenoj povraćci, čak i ako se spase, ne gine mu teža plućna infekcija. Tako da, ove stvarčice su krajnje jeftine, jednostavne za upotrebu, a spasile bi život nekome. Smiley

Quote
9.Surgical Cricothyrotomy kit. instrumenti za otvaranje disajnih puteva odmah ispod grkljana. Makar skalpel je potreban.

Skalpel se nosi, ali u ovom slučaju nije potreban. Ovo je samo igla sa većim prečnikom (kao trohar), koja se zabode ispod krikoidne hrskavice u grkljanu (malo ispod adamove jabučice). Omogućava pacijentu da diše u slučaju veće facijalne traume ili alergijskog napada. Jednostavna upotreba, mada ne morate baš da priheftate pacijentu grkljan za kičmu  Grin

Quote
10.Nitrile gloves

Alcohol or Providine/Iodine swabs

Cravats (muslin bandages)

Assorted gauze bandages

Band-Aids

Assorted sizes of tape

Coban, a stretchy, self clinging wrap

Ace Bandages

Assorted hypodermic needles and syringes

Combat Casualty Card

CCC je kartica na kojoj se opiše stanje pacijenta - u slučaju da ima vremena za to pred medevacom. Neki osnovni minimum je da se pacijentu napiše na čelu oznaka M ako je primio morfij - dosta bolje od sistema kartica. Isto, standard je da vojnici imaju na prsluku il' gde drugde zapisanu krvnu grupu. Takve male stvari spašavaju živote.


Quote
SAM Splint, a flexible, reusable splint with a metal core covered in closed cell foam.

Ovo je zanimljivo, to je fleksibilna udlaga u vidu široke trake koja može da se oblikuje u oblik koji je potreban. Istovremeno je i izuzetno kompaktna, jer može da se smota u "sarmu" veličine konzerve kokakole, kad se ne koristi.

Quote
Water Jel burn dressing

Ovo je gel za hladjenje opekotina, jako sličan sastavu običnom vodenom lubrikantu.

Quote
Small sharps shuttle

Trauma Shears

Safety pins

 raznorazne potrebstine.

Lekovi:
Morfijum,Ketametin (anestetici) ,antibiotice,lekovi za ponistavanje dejstva anestetike (npr narcan koj deluje kao antagonista usporenog disanja kod morfijuma), EPI-PEn, protiv ozbiljnih alergijskih reakcija,zahteva se da nosi lekove za vojnike ako boluju od nekog akutnog ili hronicnog stanja, antipiretike,antihistamine, protiv upalnih procesa,protiv dehidracije, proliva,za regulisanje stolice....

na kraju: A Combat Medic may also carry other supplies as the mission dictates. A stethoscope, blood pressure cuff, pulse oximeter, otoscope, ophthalmoscope, and thermometer may help the medic treat his/her soldiers or civilians on the battlefield (COBs) while on an extended mission, as space dictates. sav alat potreban da bi se coveku pruzila pomoc.

  To US vojnik ima na prvoj liniji fronta.To nisu lekari,to su bolnicari.

 Dzumba ,ne lekari,bolnicari. Ja verujem da je lekar sposoban ,ali ne verujem da su bolnicari obuceni i opremljeni . Evo ubedite me. Opisite kako se zbrinjava povredjen na prvoj liniji do dolaska do doktora,sa sve vremenima potrebnim za to. SLobodno konsultuj neko strucno lice sto se tice prirode trauma.

  P.S. U VS ne smes talasati,ne smes se praviti pametan. Forumi su za to,da se diskutuje i prica o svemu, ali jedan razvodnik da posalje "kako bi trebao da bude nas sanitet" je ravno tome da stavim potpis na raskid ugovora. Budimo ozbiljni.

Potpuno se slažem sa tvojim mišljenjem. Ovakav komplet je jeftin, sve ove stvari može i domaća industrija da radi (osim možda SAM udlaga i FASTa, one i izgledaju malo zajebanije), ovo sve ostalo je potrošna plastika. A obuka sanitetlije za rad sa ovim bi trajala manje od nedelju dana. Najiskrenije. Mislim da bi bilo i vreme da se malo "apdejtuju" domaći sanitetski kompletići. Nije zato što su loši, jednostavno bi bilo fino da se iskoristi tehnološki napredak u cilju spašavanja života. Naš komplet je na nivou onoga kakav su Amerikanci koristili u Vijetnamu. U Vijetnamu je 27 posto ranjenika umiralo pre bolnice. Danas, umire tek 8 posto ranjenika pre bolnice. Da li se isplati? Ja bi rekao da da.

Lep pozdrav Smiley

(ah da, da razjasnimo... nisam američki sanitetlija, ali sam student medicine  Grin ove se stvari uče kod predmeta Prva Pomoć, a zaista stojim iza svoje reči da obuka sa ovim bi trajala 7 dana maksimum.





   Sve u svemu, to bi bilo to.