PALUBA

Na našim prostorima su se smijenjivale države, naši su preci služili u raznim vojskama, ostala je poneka fotografija.
Slike iz ranog perioda su uglavnom djela iz fotografskih radnji.
Austrijski pešadinac[attachment=1]
Italijansko vazduhoplovstvo[attachment=2]
Austrougarska mornarica( dočasnik sa porodicom)[attachment=3]

Posle završetka akademije KoV-a[attachment=1]

Tekst na fotografiji govori sam za sebe.
Jedino nisam uspeo da potrazim koji je avion u pitanju, mada mislim da je u pitanju neki od modela njemackog Albatros-a.

[attachment=1]

Ovako, od oka, rekao bih da je u pitanju D-2 ili D-3 model.

Grupa automaticara, pretpostavljam na Sremskom frontu.
Negde u grupi je i kasniji General Stevan Mirkovic.

[attachment=1]

Godina 1938.

Na internet stranici The aerodrome jedan ucesnik pise:
"Jasta 25 was initially equipped the Fok.D.II in December 1916 and received a few Halb. D.II in January1917 along with their Fok.D.II aircraft.
From February 1917 to 3 April 1917, Jasta 25 flew the Fok.D.II. On 3 April 1917, Jasta 25 began to transition to the Rol.D.II and were so equipped through at least the end of June 1917. I have no other information on Jasta 25.
Blue skies,
Dan-San"

Fieseler je bio sredinom 1917. u Jasti 25;  (In 1917, he qualified as a fighter pilot and was posted on 12 July to the Macedonian front, initially flying a Roland D.II with Jasta 25); ta je jedinica bila u Makedoniji:
Prilep: 28 November 1916–13 March 1917
Kanatlarci: 13 March 1917–1 June 1918
-----------
E, sad......

Godina 1938. Nepoznato mjesto.

Staro sajmište u Beogradu.

[attachment=1]

Puno hvala na informaciji. Tata mi je pričao da su nakon toga išli u neku vinariju i dobro se zabavili. Koja bi to mogla biti. Sjećam se da je rekao da je u podrumu bilo jako hladno pa da su mnogi jedva hodali kada su izašli na topli prostor izvan podruma...U prilogu je dokument o boravku u vojsci 1937.-1938. godine.

Godina 1938.

Godina 1938.

Godina 1938.

Godina 1938.

Godina 1938.

Godina 1938.

Godina 1938.

Vojnici, odnosno pitomci škole za rezervne vojne činovnike intendanstke struke, sa pretodnih slika, na nogama imaju "uvijače" (trake kojima se obmotavaju listovi nogu).

Inače objekat na Starom sajmištu u Beogradu i danas postoji. Sad, koja je vinarija u pitanju teško je reći. Moguće je da se radi o nekoj u Zemunu ili Bežaniji (s obzirom na da je tamo bilo klasičnih podruma ukupanih u zemlju).

 :)
Fotografije  pripadnika II planinskog pješadijskog puka stacioniranog u kasarni Trsat.

[attachment=1]

http://croinfo.net

PS: Molio bi komentar boljih poznavaoca o gomili različiti uniformi na istom mjestu.  :)

Prvi, treći i peti nose Sokolske uniforme, bele su letnje uniforme pešadije, a u sredini sedi pripadnik planinskih jedinica u uniformi/bluzi M32.

....II Risnjacki planinski odred.
[attachment=1]

Nisam neki znalac ali meni ove uniforme sa bijelom bluzom, što je postavio "ORIĆAREB" djeluju proruske,iz vremena carske Rusije.Mislim da su oni tada bili veoma proeuropski.

Što se tiče fotke @jadran-a 2 upadljiv mi je ovaj u prvom planu kako se kreće.Imam osjećaj da je zaključio "nećeš se ti meni zahebavati",ili "sad ćeš ti vidjeti svoga Boga"  :D

Poz.

Ameri protestiraju protiv školovanja Titovih pilota kod njih.


[attachment=1]

Desno od ovog u sredini je isto planinac, vidi mu značku  :)


[attachment=1]

Vidi stvarno, nisam je ni primetio. Hvala. :)

Jugoslovenska partizanka "KOZARČANKA"

Milja Marin, djevojačko Toroman je bila jugoslovenska partizanka, poznata po svom portretu „Kozarčanka“ koji je napravio Žorž Skrigin. Milja Toroman je bila bolničarka u 11. kozaračkoj brigadi.

Fotografija Žorža Skrigina je nastala u Knežpolju 1943. godine.

[attachment=1]

Jeli je preživjela rat?

DA. na fotografiji je imala  samo 17 godina, ali u intervju iz 2007 rekla je da pamti trenutak kada je nastala legendarna fotografija.
`Bilo je hladno. Partizani i zbjeg sa narodom i goli i bosi. U naš kraj koji se tada odupirao daleko nadmoćnijim neprijateljima, ustašama i fašistima, došla je glumačka trupa u kojoj je bio i Žorž Skrigi. Iz kolone partizana izdvojio je nas pet djevojaka koje smo bile bolničarke u partizanskom sanitetu. Ne znam zašto, ali oko mu je zapelo baš za mene. Rekao mi je da iziđem iz kolone jer će me fotografisati`, prisjeća se starica.

Dodala da je bila skromno obučena, te da joj je on dao nekakav džemper, a na rame stavio šmajser, nakrivio joj titovku na glavi, zagladio kosu i kazao da se nasmije.
`Ni danas ne znam kako mi je taj osmijeh koji je obilježio tu Skriginovu fotografiju skliznuo sa lica. Prepustila sam se emociji, mada mi nije bilo do smijeha, ali sam vjerovala da tadašnjem mom ličnom stradanju i stradanju moje porodice mora doći kraj. Nasmijala sam se, a on je od mene učinio čudo`, govori Milja Marin.
Pamti da se dugo vremena poslije Drugog svjetskog rata nije znalo ko je bezimena djevojka sa slike i da li je uopšte živa.
`Žorž Skrigin prije 64 godine na Knežpolju nije uzeo podatke o meni. Znam da mi je predložio da se priključim njegovoj glumačkoj trupi. Istina pristala sam, ali je veto stavio moj komandant Mikan Marjanović, koji je Skriginu kazao da je partizanima potrebna svaka bolničarka. Tako sam ostala, a da sam otišla bog zna gdje bih se zaustavila. Možda bih bila u rangu sa Merilin Monro`, govorila je  Milja Marin.
 
Umrla je u Prijedoru 2007 godine.

Aдмирал Колчак врши смотру српског пука "Матија Благотић" у Чељабинску 1919.

[attachment=1]

„Србија – то је једна од најлепших и нахрабријих страница историје човечанства. Србија – то је потпуно јунаштво”. (Речи тада врховног управитеља Русије  (https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%80%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D1%8B%D0%B9_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BB%D1%8C)адмирала Колчака на банкету у Чељабинску фебруара 1919. године)

Из књиге  Душана Бабца - "Србија и Русија у Великом рату"

Наводи се још да Колчакови имају српско порекло. Први познати Колчак је био Илијас Колчак паша, којег је код Хотина заробио руски маршал Христифор Миних. Он је био стациониран у Босни, где је примио Ислам и узео име Хусеин. Учествовао је у Руско - Турском рату. Након краја рата Колчак-паша се населио у Пољској, а 1794. се преселио у Русију. Александров отац Василиј Колчак је био генерал-мајор, а први официрски чин је добио при одбрани Севастопоља у Кримском рату.
Када су прешли у Православну веру, Колчакови су постали земљовласници, и сви су радили при војсци...
Александар Васиљевич Колчак је неколико пута наглашавао да ратује због своје српске и руске крви... Али је исто тако причао о свом турском пореклу. Мајка му је била из рода Донских Козака.

Koji je  to srpsku puk (koji je sastva) koji se 1919.godine borio na strani "belih" u Rusiji? Kad se taj puk prebacio u Srbiju (Kraljevninu SHS)?

Dosta materijala o tome ima na ruskim stranicama.
 

https://plus.google.com/+%D0%98%D0%BD%D0%BD%D0%B0%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0/posts/jkZCGEyHqbq
http://ruskline.ru/analitika/2013/01/04/k_voprosu_ob_uchastii_serbskogo_otryada_pod_komandovaniem_matii_blagoticha/

11. августа 1938. године, у београдском дневном листу 'Правда', објављен је напис Др. Милоша С. Московљевића под насловом Зашто и како је основан у Сибиру добровољачки пук 'Мајора Благотића'.  
Напис можете пронаћи на овој страници:

http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00042_19380811|page:8|query:%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%99%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8%20%D0%BF%D1%83%D0%BA%20%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%BE%D1%80%D0%B0

[attachment=1]

Hvala @Jason , čitao sam nešto iz ruskih izvora i ovo što je postavio @jadran2.Sve ovo je jedna velika istorijska činjenica koja je izgleda pala u zaborav. Zaslužuje sigurno posebnu temu.

Kazu da je u pitanju 1941.godina

[attachment=1]

A preuzeto je sa http://www.blueunionbelgrade.com/

I evo jedne od možda i bezvrednih fotki.Pokušao sam "pretraživačem" da neđem "prikladno"mjesto ali mi nije uspjelo.Sama fotka  mi je poslužila samo kao "asocijacija" za drugi post.Pošto zaista ne mislim da pišem lijepo (mislim da bi mi @JASON-ovo znanje pomoglo) ipak evo najpre fotke na kojoj je jedva neprepoznatljiv dio crteža (lijevo-ženske a desno-oficira).



[attachment=1]

Ajme ljudi!
Koliko sam imao muke da ispravim fotku koju izgleda nisam "ograničio" pri kopiranju,da sam skoro izgubio volju da napišem ono što sam naveo da namjeravam.
Dakle evo faktografski (@JASON bi tu bio meni od presudne važnost).Ovdje nema fotke pa ću pokušati to sa svojim "mogućnostima" da dočaram.
Radi se o sudbini ljudi ovisno o tim "spoljašnjim" utjecajima.
Bio je moj dobar drugar u pitomcima u Puli iz Beograda.Komandir nam je bio por.Branković koji je bio na kraju WWII kao skojevac u Beogradu i vjerovatno učestvovao u čistkama.Neznam koliko je to bilo odlučujuće za sudbinu navedenog mog drugara ali evo:

Na kraju WWII bile su "čistke" u kojima su učestvovali pretežno skojevci.Pri toj "čistci" streljane su i žene koje su bile "vezivane" za seks. odnose sa Njemcima.Neke su imale i malu djecu.Tu djecu su usvajale,na sreću,osobe koje su to htjele.Mog drugara je usvojila neka žena koja je možda i da bi htjela biti u "trendu", njemu dala prezime Četniković.On je osjećao to možda i tokom školovanja u Puli,pa je kad smo otišli u Divulje izdvojio se nije otišao u podmorničare,nego je posle se skinuo iz vojske.Pošto sam izgubio vezu sa njim,neznam kako mu je uspjelo da se skine iz vojske,jer je to onda bilo teško.Inače bio je plavušan i po ostalim osobinama sličan Njemcima.Kasnije sam čuo da je bio u Rimu i tamo na nekom trg uportretiosao ljude.Eto to su asocijacije koje su kod mene izazvali ovi crteži na gornjoj fotci.
Sigurno da to kod drugih ljudi ineće izazvati isto, jer niti znaju mog kolegu,koji je zaista imao smisla za crtanje,ali treba naznačiti i složenost uticaja opštih i spoljašnjih uslova za život ljudi posle događaja kojima su izloženi a nisu mogli na njih utjecati.Od toga da je žena koja ga je uzela,jeste pomogla da on živi ali i da je zbog neznanja ili pokušaja da bude u trendu,dala mu prezime koje je kasnije nujemu predstavljalo problem u životu.
Ništa u životu nije prosto i kako nam na oko izgleda.

Poz.

PS.Koliko sam uspio da saznam ČOVJEK NIJE ODAVNO MEĐU ŽIVIMA a niti imam fotku i iz pitomačkih dana ili kasnije,niti znam da li je u Rimu imao porodicu.Inače je volio Bitlze i nabavljao nam ploče te nas upoznavao sa podacima o njima.

Možda i dosano jer sam svjestan da nisam baš "razumljiv" i da puno grešim pri pisanju.

Gornju fotku sam dao samo zbog crteža koje je netko nepoznat docrtao dole a to me je asociralo da napišem ovo u vezi mog drugara.
 
Dalje,nisam posebno označio,ona (usvojiteljka),mu je pri "upisu" u MK dala prezime ČETNIKOVIĆ,jer je "uzet" od žene koja je streljana u "čistci".Neznam razloge, no mogu navesti,pošto je on bio "omiljen" mođu nama,da smo mu "usvojiteljku" nazivali babetina,koja mu je dala to omraženo prezime, vejerovatno da bi bila u "trendu" posle WWII,a vjerovatno i neznamo njene razloge.Što se tiče kom.por.Brankovića koji je učestvovao u "čistci" ali sigurno ne i u slučaju njegove majke.Ovo zbog toga,što nisam primjetio išta loše u odnosu prema navedenom.No tko ga zna,što je taj moj drugar osjećao.Navedeni por.Branković je meni ostao u veoma dragoj uspomeni i zaista se ponašao prema svima nama kao roditelj a ako se može reći i više od toga.Svako od nas se bori sa tim nasvesnim i svesnim i na različite načine shvata situaciju.
Jednostavno sam htio umjesto fotke opisati riječima jednu ljudsku sudbinu iz vojničkog života i molim za razumjevanje i za moju nesposobnost u tom pokušaju.

Poz.

[attachment=3]

[attachment=2]

Срби и Чеси као припадници међународне војне полиције.На рукама носе ознаке ИМП (International Military Police).Владивосток,Новембар 1919.године.

[attachment=1]

Berlin , 12.09.1934.

[attachment=1]

Onaj s brčićima isti Koča Popović.

Ako je Sarajevo, kraj dvadesetih, pocetak tridesetih - realno
[attachment=1]

Врло интересантно. Знам да су неке наше (добровољачке јединице) касно стигле из Русије, али нисам знао да су у то време у Владивостоку заједно са другим снагама одржавале ред као војна полиција. Одакле је ова слика?

Иначе, на слици (скроз лево) има и косооких војника... можда Јапанци или Кинези

Japanci.

Fotografiju sam preuzeo iz grupe na vk.com koja obrađuje tematiku ruske istorije. Nema drugih pojedinosti i detalja. Verovatno se može istražiti u ruskim izvorima. Pokušaću...

Ovo je originalna grupna fotografija. Srpski dobrovoljci su najverovatnije pripadnici I Jugoslovenskog puka "Matija Gubec" , koji je iz Tomska prebačen na zadatak obezbeđenja transibirske železnice zajedno sa češkim vojnicima.

[attachment=1]

opširnije na ruskom ovde (http://bsk.nios.ru/content/serbskie-i-drugie-yugoslavyanskie-dobrovolcy-v-sibiri-v-gody-grazhdanskoy-voyny-1918-1922-gg)

Fotografiju sam preuzeo iz teksta (http://www.inquiriesjournal.com/articles/891/the-international-military-police-and-the-allied-intervention-in-the-russian-civil-war) o Međunarodnoj vojnoj policiji na engleskom jeziku. Tamo na linku je u većoj rezoluciji.

Japanski vojnici 1919. Vladivostok

[attachment=1]

Padobranac.

[attachment=1]

Fotografija iz 1888. godine. Turski bašibozuki , danas bi rekli paravojna formacija sastavljena od Arbanasa, Kurda i Čerkeza. Poznato je da za njih nisu važili zakoni kao za regularnu tursku vojsku i bili su nemilosrdni prema civilma.

[attachment=1]

Ne znam da li ovo ide ovdje, ali je svakako zanimljivo, nije fotografija nego video zapis o blizancima....

https://www.youtube.com/watch?v=RFfVR9xy-Q8



 :laugh:

Браћу Васиљ сам упознао. Један је био персоналац у установи из које сам отишао у пензију. Невероватно личе. Тешко их је разликовати. Иначе, добри људи и добри официри.

Piše da je snimljeno u Puli veljače/februara 1989 u Puli, a kako sam i ja tu godinu "gulio" rok na Željavi ne mogu tvrditi, ali se ne sjećam da sam ikad ranije, a i kasnije do 1991 vido ovu kombinaciju odore/uniforme u Puli ili okolici, koji je ovo rod, planinac, padobranac...?

[attachment=1]

Ovakve kape je koristila Slovenska TO, tih godina u manjoj količini, ali se išlo na novu maskirnu shemu zbog razlikovanja od JNA.

[attachment=1]

 Izvidjac.

Da, onaj desetar na slici je izviđač. Naime te godine su podeljene probne partije tada nove maskiren uniforme. U temo o uniformama o tome smo pisali pre 5-6 godina, ako ne i malo ranije. U jednoj seriji (ili delu probne serije) kape nisu baš bile kao "planiske" (od maskirnog platna) već nešto drugačije. E, sad ko je dobio koju vrstu kapa ne znam.

Prve uniforme tog tipa su dosle u pojedine jedinice maju-junu 1987. godine. Kapa je bila maskirna u kroju radnicke kape sa elastikom na zadnjem dijelu. Kod druge partije tih uniformi koje su dosle krajem 1988/pocetkom 1989 kape su bile maskirne "Triglavke".

[attachment=1]

[attachment=1]