PALUBA

Medveđi luk , sl. Čemaž (Allium ursinum)[attachment=1]
Pošto se sutra pripremam za odlazak na Idrijicu (šta drugo nego ribolov),dobijo sam zadatak da pored ribe donesem i medveđi luk, kojega na padinama pored rijeke ima u neograničenim količinama.
Skoro da nema literature o zdravoj prehrani i lijekovitom bilju koja ga ne pominje.
Spada u red lukovica, ima vrlo mnogo lokalnih imena, a ovo medveđi luk potiče od toga što ga te zvijerke rado jedu posle zimskog sna.
Raste u sjeni hrastovih,gabrovih i bukovim šuma, ali ga ima i po ostalim poraščenim predjelima. Počinje rasti marta mijeseca, pa nekako do juna, a cvijeta od aprila do maja. Obično raste u gusto poraslim tepisima.[attachment=2]
Mladi listovi su svijetlo zeleni, a stari tamno zeleni i kopljasti. Ima sniježno bijel cvijet.Stablo izraste oko 30cm visoko.U zemlji ima lukovicu, koja je pokrivenea providnom kožicom.[attachment=3]
List je vrlo sličan listu đurđevka (sl.šmarnici) odnosno šafranu (sl.podlesku), koje su vrlo otrovne biljke, međutim nije ih moguće pomiješati jer čemaž ima ostar miris po češnjaku.
Uživali su ga već Rimljani, koji su ga upotrebljavali radije nego češnjak.
Mogu se upotrebljavati listi, lukovica i cvijetovi, međutim najviše se upotrebljavaju listovi koje beremo tamo do kraja maja mijeseca.
Odlična su zamijena za bijeli luk-češnjak.
Ima sličnu upotrebnu vrijednost kao češnjak, ali je lijekovitiji. Preporučuje se kao sredstvo protiv zakrečavanja krvnih sudova, smanjuje masnoću u krvi, stimuliše dijelovanje žlijezda , čisti probavni trakt i disajne puteve. Ujedno dijeluje dezinfekcjono , čisti kožu , ubrzava zarastanje rana i blagodejno dijeluje na cijelo tijelo. Upotrebljava se i kao dobro sredstvo protiv glista.
Može se još toga nabrojit, npr. , dobar je antiasmatik antipiretik i diuretik.
Rijetko koja samonikla biljka je tako koristna a ujedno i lijekovita.
U kulinariki se narezan upotrebljava u salatama umiješan sa zelenomsalatom,radičem, paradajzom ili salatom od pasulja.
Upotrebljava se u namazima čija je osnova mladi sir, vrhnje,tofu, hladno prešana maslinova ulja..
Dalje se sitno isjeckan, kao upotrebljava kao začin umijesto češnjaka.
Ja ga najčešče upotrebljavam za pesto.
On se pravi od cca 2kg medveđeg luka, 1 dcl maslinovog ulja i soli po želji.
U izsjeckan medveđi luk se umiješa sol i maslinovo ulje,pa kad je smijesa gusta stavljamo je u manje tegle. Kad se tegla jednom otvori ona ima rok upotrebe oko 1 mjeseca, jer nema nikakvih konzervanasa.
Dobro je tgle oprati toplom vodom,dodato pesto i zaliti sa ekstra maslinovim uljem.
Pesto se upotrebljava u tijesteninama, dodaje se rižotu i raznim mesnim prilozima.
Može se napraviti i pita, juha, a takođe se dodaje i salatama.
[attachment=4][attachment=5]

Bravo!

U teglicama je samo nadzemni dio (list i stabljika) ili i lukovica; naime, cini mi se premalo zeleno.....(receno je da se najvise upotrebljavaju listovi).

Meni ovo izgleda odlično.

Hvala Jadran Još malo slika.
Napomena najviše lijekovitih sastojaka je upravo u listu.Ja uglavnom upotrebljavam list.[attachment=1][attachment=2]
I napomena koja nije odviše iako je gore pomenuto, upotreba snizuje i uravnava krvni tlak i snizuje slabe masnoće u

[attachment=1]

KONOPLJUŠA – ( Eupatorium cannabinum )
Zeljasta trajnica koja naraste i do 2 m. Stabljika je nerazgranjena, s velikim dlanasto sastavljenim listovima pilastog ruba, koji vrlo sliče listovima konoplje.

Cvate od srpnja do rujna; cvjetovi su mutnoružičasti, sitni, skupljeni na vrhu stabljike u plosnato proširene cvatove.

Konopljuša je vrlo rasprostranjena biljka, a također je česta i kod nas. Voli vlažna mjesta te ju naročito susrećemo uz potoke, bare, po živicama, uz putove i jarke.

Ljekovita svojstva i primjena. Ljekoviti su svi dijelovi: korijen, koji se rabi samo u svježem stanju, a ostali se dijelovi beru u vrijeme cvatnje te se suše.

Konopljuša liječi niz bolesti, kao što su:

- bolesti jetre,
- žuči, žučne vrećice,
- slezene,
- žuticu,
- gripu,
- rane,
- kožne bolesti;
- unutrašnje ozljede, posebno uslijed prometnih udesa;
- kašalj i kronične upale,
- pojačava znojenje i mokrenje,
- istjeruje crijevne nametnike.
 
ČAJ - 1 čajna žličica isjeckanog svježeg korijena izmiješa se s jednom šalicom hladne vode i ostavi 12 sati; potom se samo malo ugrije i pije po jedna šalica ujutro 15 minuta prije doručka i jedna navečer, pred spavanje.
Taj je čaj vrlo djelotvoran u liječenju navedenih bolesti.

UVARAK - puna žlica konopljuše kuha se 10 minuta u jednoj šalici vode. Po jedna šalica ovog uvarka popije se ujutro i navečer, tijekom 2 tjedna. Izvanredan je lijek protiv svih navedenih bolesti.

MAST - u 1 kg svinjske masti staviti 1/2 kg svježe biljke zajedno s korijenom; lagano kuhati 20 minuta, ostaviti 12 sati, podgrijati i iscijediti. Tom masti liječimo rane, ekceme, lišajeve i psorijazu.

MAST - još je djelotvornija mast koju dobivamo od mješavine jednakih dijelova konopljuše, stolisnika, pastirske iglice, hrastovog lišća, rosopasa, čuvarkuće i listova šumske jagode; postupak je pravljenja je isti kao gore.

SOK - iscijeđeni svježi sok tjera gliste iz tijela. Uzima se pola čaše ujutro natašte i navečer pred spavanje.

Članak prenesen iz Božje biljne ljekarne od patera Jure Marčinkovića. Članak pripremio i prenio Lakky, 05.06.2008.

Još nekoliko fotografija:

[attachment=1][attachment=2]

I malo mog ličnog iskustva: više od 20 godina imap sam povišen holesterol i trigliceride u krvi. Doduše, ne mnogo, ali 20-30 % iznad dozvoljenih vrednosti. Prošle godine sam sa prijateljem koji se bavi lekovitim biljem otišao u berbu, nabrao konopljušu i nakon sušenja 40 dana pio dnevno tri šolje čaja. Nakon toga na kontrolu - holesterol i trigliceridi u granicama normale! Od tada je prošlo godinu dana, nekoliko puta sam vadio krv od tada i nalazi su stalno u redu.

Moja majka, koja je imala još veće vrednosti holesterola i triglicerida, prvom terapijom čajem skinula je "višak" na polovinu, upravo pije drugu terapiju.

Još nekoliko mojih prijatelja je probalo, samo kod jednog su nalazi ostali isti, a kod trojice se znatno popravili.

Inače ukus čaja nije neugodan, čak šta više. Dakle, ko želi da se leči prirodnim načinom, na leto u berbu konopljuše!

Odlična tema. :klap

Kopriva (Urtica dioica)[attachment=1]

Je biljka trajnica koju svi poznajemo po tome da kadaje dodirnemo peče, a na koži izaziva crvenilo i plikove.
Međutim ako bi birali kraljicu livada, šuma i pašnjaka , po svojoj važnosti krunu bi sigurno dobila kopriva.
Blagodeti koprive može koristiti samo čovijek  kuhanjem.Ona ima zaštitu i iz svojih sitnih bodlji izluča otrov bogat mravljom kiselinom i enzimima sličnim zmijskom otrovu. Da nije toga več je odavna nebi bilo, jer je sa svojim svojstvima ljekovitim i hranljivim, idealna hrana za životinje. Kuhanjem njene bodlje potpuno omekšaju.
Koprivu su upotrebljavali u prehrani već u starom Egiptu, čak su je Egipčani kultivisali u povrće, a od njih su je preuzeli Grci i Rimljani. Hipokrat i Horacije pišu o korisnosti uživanja koprive, a Plinij stariji piše da mlade koprive u proliječe daju dobru i zdravu hranu tijelu i onog koji jih uživa cijelu godinu štite od bolesti.
Kopriva je jedna od prvih predproljetnih biljki i pojavljuje se već kopnjenjem snijega.
Najbolje ju je brati u martu, aprilu i maju. Koriste se njeni vrhovi i mladi listovi.
[attachment=2]
Da se oslobodim pisanja ovaj dio ču prenijeti sa http://www.advance.hr/r/jestivo-i-ljekovito-bilje/njezino-velicanstvo-kopriva.html

Prehrambene vrijednosti koprive

Koprivu zbog njezine dostupnosti, izuzetne prehrambene i vitaminske vrijednosti ubrajamo u najkorisnije i najzdravije lisnato povrće.
Mladi listovi koprive u proljeće sadržavaju obilje C vitamina, karotina ( A vitamin), kalcija, vitamina K, B2 i pantenonske kiseline.
U biljci ima i bjelančevina, ugljikohidrata, masti, fosfora, željeza, bora i kremene kiseline.
Kopriva je prirodni polivitaminski koncentrat i njezino blagotvorno djelovanje na organizam je i znanstveno dokazano.


Recepti i jela s koprivom

*upotrebljavaju se samo vršci koprive s 6-8 listića
** nikada nemojte koprivu brati uz prometnice ili livade koje su tretirane pesticidima
*** nemojte koprivu kupovati na tržnici ako nemate povjerenja u prodavača da je kopriva ubrana na nezagađenom terenu



Umak od koprive ( kopriva kao špinat)

Vrškove kopriva operite i kratko blanširajte u posoljenoj vodi.
Na ulju ili maslacu kratko propržite brašno, dodajte nasjeckane koprive i zalijte s mlijekom.
Kratko prokuhajte i posolite.


Juha od koprive

Uobičajeno korjenasto povrće za juhu (mrkva, peršin, celer) izrežite na manje komadiće i kratko prepecite na ulju ili maslacu.
Zalijte vodom i dodajte 2 šake vrškova od koprive.
Kuhajte dok korjenasto povrće nije napola mekano, pa posolite, dodajte 2 žlice riže i kuhajte do kraja.

Savijača od kopriva i krumpira

0.5 kg koprive
0.5 kg krumpira
2 dcl vrhnja za kuhanje
malo ulja ili rastopljenog maslaca
domaći ili kupovni listovi za savijaču

Krumpir skuhati u kori, očistiti i propasirati. Koprive blanširati u malo slane vode, pa ih nasjeckati.
Pomiješati krumpir i koprive s vrhnjem i malo posoliti.
Rasporediti smjesu po listovima i zarolati. Složiti u pleh, preliti rastopljenim maslacem ili uljem i peći na oko 200 stupnjeva.

Pita zeljanica od koprive

0.5kg vrškova koprive
25 dkg svježeg sira
4 jaja
1.5 dcl kiselog vrhnja
3 vrhom pune žlice brašna
4 jaja
malo soli
bijeli luk ( po želji)
prašak za pecivo ( navrh noža)
2.5 dcl mlijeka za preljev

Koprivu kratko blanširati u malo slane vode i sitno nasjeckati.
Jaja sir i vrhnje umutiti, pa ubaciti koprivu, posoliti i dobro promiješati.
Dodati brašno i po potrebi malo mlijeka, ako je pregusto.
Lim nauljiti i staviti u zagrijanu pećnicu na 200 stupnjeva C da se ugrije.
Nasuti smjesu i peći oko 30 minuta. Zaliti s vrućim mlijekom i peći još oko 15 minuta ( u mlijeko možemo dodati žličicu maslaca)
Tekst G.Novak/ advance.hr.

Pored gore opisanih recepata ima još mnoštvo načina za pripremu koprive.
Ja sam gospođi koprivi poprilično zahvalan što me u periodu kada druga hrana nije bila dostupna bez obzira na pare (rat) često spasila od gladi. Nije bilo svih onih sastojaka koji se gore spominju pa je trebalo improvizirati razne čorbice, uglavnom bez ikakvih masnoća i sa improvizovanim domačim tjesteninama. Ložila se vatra na balkonu ( od čega drugog nego od namiještaja usitnjenog sijekirom) i na njoj se spremala ukusna čorbica. Istini na volju kasnije sam uspio nabaviti nešto špirita pa sam improvizovao pravi gorionik.

U nastavku o ljekovitim svojstvima koprive.

Kopriva kao lijek
Kopriva je u cijelom biljnom svijetu najbogatija željezom.
Nekad su je uporebljavali za čiščenje organizma, za ubrzanje metabolizma i za izlučivanje otrovnih tvari iz tijela.
Kopriva snažno utječe na cijeli organizam i za nju se s pravom može reći da djeluje kao svestrani lijek. Sa njom se liječi pjesak u mokračnim putevima, smanjuje krvni šećer, smanjuju upale u organizmu i pomaže kod reumatskih bolova.
Za pripremu se upotrebljava sviježa,kao i sušena kako vrhovi tako i korijen.
Koprivno sijeme narodna medicina preporučuje kod proliva , bolesti žuča i jetre. Sok iz zelenih dijelova koprive i koprivni čaj, se najviše upotrebljavaju za poboljšanje metabolizma, kao i za odvajanje vode i čiščenje krvi.
Preporučuje se i kod mršavljenja i kod visokog krvnog pritiska. Odlična je samo blanširana ,prelivena maslinovim uljem i posuta medveđim lukom. Čaj dijeluje protivupalno u ustima i dobar je protiv afti i kod angina.
Posušena se upotrebljava protiv krvarenja iz nosa. Suhi listovi se izdrobe u prah i takvi inhaliraju.
U homeopatiji je upotrebljavaju kod ekcema, koje izaziva virus herpesa i kod reumatičnih oboljenja.
Korijen koprive sadrži mnoge ljekovite tvari.
Istraživanja su pokazala da tvari u korijenu djeluju protuivupalno, smanjuju edem i upalu prostate, tako olakšavaju teškoče kod mokrenja koje su poslijedice povečane prostate.
Kod arterioskleroze žila u nogama je u veliku pomoć. Mnogi koji boluju od te bolesti bi ostali pošteđeni od amputacije noge, ako bi pravovremeno izvodili banjanje u vodi sa dodatkom korijena koprive. Dijelno djeluje i kod suženju koronarnih žila.
Upotrebljava se i protiv peruti i kod ispadanja kose.
Vodu u kojoj je prokuhana kopriva se upotrebljava kod ispadanja kose i kao kozmetičko sredstvo da kosa dobije sijaj. Može se upotrebljavat i kao tonik za lice. Naročito je koristna kod suženih žila i kod krčeva u raznim dijelovima tijela, koji se pojavljuju kao posledica slabe cirkulacije. Za to je najučinkovitije kupanje u vodi sa dodatkom koprive.
Protiv peruti se uporebljava alkoholni ekstrakt koprive.
Još je dobro znati: Kopriva ima pet puta više kalcija od kravljeg mlijeka.

Medveđeg luka kao začina ima u svakoj prodavnici zbrave hrane ali je ovako svež pripremljen dalko bolji.

Da li se koristi koren medveđeg luka i kako?

tema je vrhunska sad ste mi zagolicali mastu jer zivim u italiji 10 godina i taj pesto sa testeninama jedem jako cesto i nikad nisam bio dosad radoznao da znam od cega je...

Korjen-lukovica se na isti način koristi u prehrani, a kao lijekoviti napitak se priprema na sledeći način: Lukovice razrezati i močiti u toplom mlijeku 2-3 sata te polako piti.
Listovi se upotrebljavaju u proljeće a lukovica preko lijeta.

Odlicno,odlicna tema,samo nastavi

Maslačak ( regrat , Taraxacum officinale)[attachment=1][attachment=2]

Obični maslačak je jako raširena lijekovita biljka, koja raste po livadama i pored putova na umjerenom klimatskom pojasu sjeverne hemisfere.
Prve pritlikave listiće izbaci u rano proljeće. Listovi su jako nazubljeni  i raspoređeni u rozetu. Jednostavno šuplje stablo ima samo po jedan cvijet. Cvjeta  obično u drugom dijelu aprila i početkom maja. Cvijet se kasnije kada latice otpadnu u okrugli lampion  od sjemenki sa perjanicama, koji vijetar lako raznosi. Biljka je puna mliječnog soka koji curi kod kidanja. Korijen je debeo i dug oko 20 cm, takođe pun mlječnog soka.

Mladi listovi se koriste u prehrani uglavnom u salatama i juhama, a prženo korijenje
Je nadomijestak za kavu. Sadrži više vitamina A od mrkve. Bogat je i sa željezom i drugim mineralima i vitaminom C.

Cvijetovi se beru u razdoblju cvjetanja, listovi se beru prije nego što pođe cvjetati a korijenje se vadi u rano prolljeće ili kasnu jesen.Tada sadrži veliku količinu inulina, koji povoljno dijeluje na probavu. Listovi i korijene se suše na hladnom i prozračnom mijestu ili u pečnici na 40 stupnjeva.

Kao lijekovita biljka ima široku primenu, kao diuretik, laksativ, stimulativno dijeluje na izlučanje žuči, a i kao antireumatik.
U pučkoj medicini se upotrebljava kod zastoja u mokrenju i kod bubrežnih kamenaca, jer kao diuretik stvara jak protok urina koji  sa sobom povuče pijesak i manje kamence.
Upotrebljava se i kod smetnji sa zatvorom i kod slabe probave, jer ima dijelovanje na sve žlijezde značajne za probavu.
Pomaže kod izlučivanja pijeska iz žući , upotrebljava se i kod bolesti jetre, mokračnog mijehura,slezene, slabokrvnosti i nesanice.

Novija istraživanja pokazuju da ekstrakti iz listova bolje dijelju od korijenovih ekstrakta  ako se upotrebljava kao diuretik i da je efekat isti kao kod sintetičkog diuretika furosemida. Takođe je dokazano da dijeluje umijereno protvupalno.
Smanjuje šečer u krvi i stimuliše beta ćelije slezene slično kao sintetički antidiabetik tolbutamid. Djeluje i protivtumorno kao protitumorni polisaharadi. Dokazano je liječenje virusnog hepatitisa sa miješavinom čajeva u kojoj je i maslačak.

Sa http://www.cyberbulevar.com/cvjetna-oaza/zacini-i-ljekovito-bilje/maslacak/20090125/
Mlado lišće od maslačka vrlo je ukusno kao salata, koja čisti krv, potiče mokrenje i odstranjuje bolove od žučnih i jetrenih bolesti. Korijen se izreže na tanke ploške, dodaju mladi listovi, začini uljem i limunovim sokom i ostavi da stoji oko 4 sata, pa tek onda jede.

Za popravljanje krvne slike potrebo je u proljeće piti 4- 6 nedjelja, dva puta dnevno po jednu šolju čaja od maslačka, ili po jednu supenu kašiku soka od maslačka.
Čaj za liječenje žučnog kamenca
•   40 gr. korijena maslačka
•   40 gr. vodopije (Cichorium intybus)
•   20 gr. metvice (Mentha piperita)
Od ove mješavine uzeti 3 supene kašike, pofuriti sa ½ l kipuće vode, poklopiti i ostaviti da stoji 2 sata. Pije se svaka dva sata po jedna velika kašika.
Čaj od maslačka

1-2 čajne kašike isjeckanog maslačka (lišća i korijena) preliti sa ¼ l hladne vode, zagrijati do kuhanja i kuhati 1 minutu. Ostaviti da stoji 10 minuta. Procijediti i piti.


 

U kulinariki se najčešče priprema u salatama, a i šteta je kuhati ili na neki drugi način pripremati mladi maslačak.
Recepta ima obilje, ali generalno ga možemo miješati sa bilo kojim  prolječnim povrčem (medveđi luk, koprive ..) sa dodatkom hladno stiskanog maslinovog ulja .
Svaki dodatak pridodaje svoj ukus, dobri dodatki su i pasulj, čičerika, krompir, češnjak, avokado i razna sjemena.
Dobar je I pripremljen sa tvrdo kuhanim jajima.
OUkus ima prijatno gorkičast.[attachment=1]

Bravo, ML i na ovom uvrstenju. Maslacak se moze lako naci;
(cicerika=leca)

Možda nisam u pravu, ali čini mi se, da je cicerika=slanutak (barem u Dalmaciji). Svjetlo kafena okrugla zrna malo veča od graška (biži).

Navodno je ime od Cicerona, koji je imao na licu izraslinu u obliku "cicerike"

U pravu si Duje, čičerika,slanutak,leblebija(Cicer arietinum)[attachment=1]

Po mom okusu, jedna od najboljih salata. Mladi maslačak, bučno ulje i jaja.
Samo treba paziti gde se ga bere.

Ne zaboravi na čvarke, njami.

Šparoge,lobodika-veprina,bljušt[attachment=1]
Ovo samoniklo povrče se pojavljuje u rano proljeće pa tamo do sredine juna mijeseca.Ako nismo skloni šetnjama po prirodi, sve ovo samoniklo povrće se prodaje na pijacama pre svega u primorju. Svaka šetnja može se iskoristiti za branje ovih biljaka, pa osim zdrave šetnje u prirodi imamo i delikatesni obrok.
Jutros sam se prije posla uputio u šetnju od Valdoltre (Ankaran) do Debelog Rtiča uz morsku obalu, bez ikakvih namjera za branjem šparoga, međutim kada sam a samom rubu morskog nanosa ugledao prve šparoge nisam mogao odoljeti i ubrzo sam nabrao buketič te ukusne i zdrave biljke.[attachment=2][attachment=3]
Kako god sve ovo ukusno bilje je sastavni dio mnogih gurmanskig receptura. U njegovu prirodnost ne treba previše posezati da ne bi izgubilo svoje specifičnosti.
Ukus divljine najednostavnije se sačuva tako da ga kuhamo ili pečemo sasvim kratko
i dodamo što manje sastojaka. U manjim količinama ga kao salatu možemo upotrjebiti surovo. Sve tri  vrste su malo gorkog ukusa i jake arome. Njihovoj gorčini paše nešto masnoga, prije svega maslinovo ulje. Vir su minerala,karotenoida, flavonoida i drugih bioaktivnih supstanci. Inače svaka od ovih biljki ima svoje mijesto u pučkoj i oficijalnoj medicini pa ću o svakoj ukratko nešto napisati.

"Palubarci" pogotovo,( mi koji smo bili u Lori),  šparoge smo mogli ubrat i  i u Lori. Največe su bile, kad se je išlo od sjevernog lukobrana prema zatvoru, oko zatvora i  oko zgrade br.2 iznad intendantskih skladišta.

Ovu lobodiku u Boki zovu špećak. Mislim da nisam pogrešio - to su mladi izdanci od veprinca. Ima ih obilje u Savinskoj dubravi u Herceg Novom. Ukus im je veoma sličan divljim šparogama. Ja ih pripremam sa jajima, na kajganu.
Ove godine u Boki ima znatno manje šparoga nego prethodnih - barem na onim terenima koje ja obilazim. Suša je - ozbiljnije kiše nije bilo već više od mesec dana, i to verovatno utiče na njihov rast. Slaba je i trava, pašnjaci su skoro goli.
Majčina dušica je nikla ali plantaže te biljke su veoma siromašne .... Treba kiše pa da priroda krene u bujanje!

Šparoga (Asparagus officinalis)[attachment=1]
Izdanak biljke je u proljeće radi svoje kulinarične vrijednosti i zanimljivog nutritivnog sastava. Ime šparoge dolazi od grčke riječi asparagus što znači izdanak. Biljni rod šparoga obuhvaća 300 vrsta , a za prehranu se koristi vrsta officinalis, dok se ostale upotrebljavaju kao ukrasne biljke.
Sezona šparoga je negdje od februara do juna, ali najviše ih se nalazi u aprilu i maju.
Postoje i izuzetci na primorju kada se mgu nači čak i zimi na sunčanim i zaštičenim mjestima. Vrlo brzo rastu i izdanak može u jednom danu da naraste do 20cm.
Branje je radi smještaja biljke u prirodi,  ponekad i neugodan poslić. Naime obično gdje ima šparoga ima i zmija. Neki preporučuju čizme i rukavice, međutim smatram da je dovoljna zaštita od zmija i visoka pohodna obuća i štap kojim sklanjamo bockavo rastlinje, a ujedno i tjeramo zmije. Najčešče jih nalazimo na šumskom rubu i grmovima. Često rastu kraj puteva.[attachment=2]

Šparoga je jedna od najstarijih samoniklih kultura Mediterana, a tamo se i gaji od antikog doba.
Egibčani su divlju šparog, koja je rasla uz tok rijeke Nila, osim za prehranu, nudili u dar bogovima, a i u  grobnicama faraona nađene su slike divljih šparoga.
Grci su brali divlje šparoge, Rimljani isto tako, vjerovali su u njihova ljekovita svojstva, a cijenili su je kao delikatesu na trpezi. Rimljani su je prvi počeli kultivirati.

U prošlosti su šparoge imale veliku cijenu i radi ubijeđenja da su afrodizijak radi oblika izdanka.
Danas se zna da šparoge, naročito divlje, imaju puno fospora,sumpora,kalcija, magnezija, željezo,bakar, cink, mangan, fluor, jod  i vitamie C, B-kompleksa, A i mnogo antioksidanata.
Po pučkom vjerovanju su važne, jer čiste krv i pomažu kod bolesti mokračnih puteva,
Naučnici su lijekovita svojstva dokazali i po nekim dognanjima čak tope kamen u bubrezima.
Svoj ukus šparoge mogu zahvaliti pre svega sumpornim spojevima sadržaju kiselina i šećeru. Specifičan ukus šparoga se razvije kod kuhanja, sa termičkm razgradnjom metilmetionina,asparaginske i nekih drugih kiselina, razgradnjom nenasičenih mastnih kiselina(linolne i linolenske kiseline). Pored gore spomenutih tvari u šparogama,    ima:asparagina,arginina,tirozina,valina,purina,fenilalanina,izoleucina,koniferina,vanilina, saponini,citronska jabučna i jantarna kiselina. Bogati su rutinom, koji jača stijene krvnih žila i kapilara, sadrže i glutation, koji je značajan u borbi organizma protiv raka.
Američki Nacionalni Institut za raka je potvrdio da šparoge na lijestvici testirane hrane imaju najviše glutationa, koji se smatra za jednog od najjačih  antikercerogena i antioksidanata. Sadrže i veliku količinu proteina zvanih histones, za koje se vijeruje da su aktivni kod procesa rasti čelija, tzv normalizator rasti čelija, što ima za posledicu pozitivno  djelovanje na rakava obolenja.

Recept za pripremu lijeka od šparoga:
Izkuhane šparoge se u mikseru izmješaju u pire koji se pohrani u frižideru. Bolesniku se daje 4 žlice pireja dnevo, odnosno dvije ujutro i dvije uveče. Pire se može i razrijediti vodom i piti kao napitak.
Treba probati, štetit ne može.

Šparoge je najbolje pripremati sviježe. Kuharski majstori ih kuhaju u posebnim loncima ,tako, da su stabljuke u vodi, a vrhovi u pari.
Najednostavniji način kuhanja je, da vodu solimo, dodamo malo šećera,komadić masla i malo soka od limuna. Nikad se ne smiju kuhati predugo, tako da ohrane boju,oblik i aromu.
Kuhane možemo upotrijebiti na više načina, kao predjelo sa raznim prelivima, za juhu, za salatu i omlete.

Tipična primorska priprema je fritaja sa šparogama.
[attachment=3]Šparoge se narežu na 1-2cm duge komadiće i to od vrha do mijesta gdje je stabljika još mekana, meni je najednostavniji način lomljenje, jer se tako najlakše odredi granica gdje postaju tvrde. Operu se i stave u tavu na vruće ulje(maslinovo) i proprže dok šparoga ne pusti sok i omekša. Solimo i pobiberimo.Kada je šparoga meka dodamo umučena jaja,pomješamo i pečemo. Fritaju sa šparogama možemo pripremiti i sa dodatkom komadića pancete i pršuta. Isto se priprema i fritaja od izdanaka bljušča (tamus communis).
Fritaja se po želji može posuti naribanim kozjim ili ovčjim sirom

Ima istine u ovome: Tko fritaju s divljim šparogama nije kušao, taj Istru nije upoznao. Šparoga, gorda istarska kraljica, svojim pomalo gorkim okusom podsjetit će vas na makiju, kamen, istarske borove, miris mora i aromatičnih biljki.

Nasao sam na Interenetu da se pominje i kao Spargla.
Da li se moze naci u kontinentalnim delovima na Balkanu?

Najčešča je u primorskom i mediteranskom pasu, npr u Sloveniji raste u Primorju, Vipavskoj dolini i na Goriškem, znači u onim predjalima koji su pod uticajem blage mediteranske klime.
Inače što se tiče gojenih šparoga one se mogu uzgajati svuda. One se po izgledu razlikuju od divljih, deblje su, a ima ih zelenih i bijelih. Bijela boja se dobija specijalnim načinom gajenja i to tako da se izdanki zatrpavaju zemljom i tako zadrže bjelu boju.

Mogu da se kladim da uzgajana sparoga ima manje lekovitiji ucinak nego divlja.
Jos jedno pitanje. Ako ima tako povoljan evekat da li se moze jesti u svezem stanju.
Termickom obradom, kuvanjem bilo na paru ili u vodi ma koja biljka izgubi deo lekovitog dejstva.

Jos malo pa cemo moci da sastavimo jedan rucak zvan "Palubino zdravlje". :klap

Jesi li ML izucavao lekovito bilje na nekom kursu, skoli i slicno ili je ovo sve iz zivotnog iskustva?

PS
Za ovakve stvari, lekovito bilje, treba ukinuti granice i carinu, ali to ne ide farmaceutskim korporacijama na ruku tj dzep.

špargla se može jesti bez termičke obrade, ja ih jedem i dok ih berem.

Tako sam i mislio. :klap

Usporedba cijena šparoga u Firenzi.
Iz uzgoja mac ( kita ) 5 eura
Divlja mac 25 eura.
Ovo je vrijedilo prije desetak dana.

Što je dobro to je skupo, ali preferiram drugi način nabave, ne samo radi skupoće,već što se čovijek lišava užitaka traženja i branja.

Bodeća lobodika, veprina (Ruscus aculeatus)[attachment=1][attachment=2]

Lobodika je do 1m visoka zimzelena trajnica sa prividnim listovima-filokladiji. Stablo se razraste u žbunast oblik . Prividni listovi su jajastog oblika, sa bodljom na listu, dugi oko 3,5 cm. Cvjetovi izlaze iz sredine prividnih listova. Iz cvijetova se razvije crvena jagoda.
Sadrži saponine,pirokatehol, fitosterol, tanin,smole, eterično ulje, holin, šećer i kalijeve soli. Najvažniji spojevi za liječenje su steroidni saponini (ruscin, ruskozid) i njihovi aglikoni (ruskogenin i neoruskogenin) te eterična ulja

Jestivi su prolječni izdanci koji podsjećaju na šparoge i obično su zelene ili ljubičaste boje. Prženo sjeme su nekad upotrebljavali kao supstitut kafe.
U  kulinariki se upotrebljava na isti način kao i šparoga, a i sam ukus izdanka je skoro isti.[attachment=3]

Ljekovitost
Dokazan je učinak  pripravaka iz korijena, koji povečuje tonus žila i djeluje protivupalno. Djeluje prije svega na venski sistem, tako da se ekstrakt bodeće lobodike upotrebljava u terapiji kod venskog popuštanja. Upotrebljava se prije svega kod liječenja proširenih vena i hemeroida (lijek se zove Ruscorectal)
Upotrebljava se i kod razboljelih vena, kod krčeva i edema.
Po višednevnoj upotrebi pripravaka iz lobodike uspješno se uklanjaju simptomi vanjskih i unutrašnjih hemeroida.
U Evropi se rutinski lječi postoperativne cirkularne smetnje sa ekstraktom lobodike.
U bolnicama se biljka upotrebljava za rekovalescenciju posle operacija, naročito ako je došlo do teških krvarenja.
Dokazano je da lakšaju edeme na nogama kod žena, koje imaju radi slabe cirkulacije kronične tegobe sa venama.

U pučkoj medicini se korijenje i plodovi upotrebljavaju za povečano lučenje znoja i urina ,kod bolesti mokračne bešike i maternice,protiv protina, protiv hemeroida, kod kamena na bubrezima i u kozmetičkoj industriji kao sastav voda posle brijanja.
Biljka ima gorkičast ukus, posebno korijenje, tako da se preferira uzimanje kapsulama. Za blaženje boli u nogama, krčevima i proširenim venama upotrebljavamo kremu koja se maže od gležnja prema gore, jednom dnevno.

O ljekovitim svojstvima na http://www.veprina.com/index.php?option=com_content&view=article&id=125&Itemid=159

Pripravki od lobodike sa

http://www.veprina.com/index.php?option=com_content&view=article&id=232:melem-za-prosirene-vene&catid=54:venske-bolesti&Itemid=133
ČAJ
(za spomenuta oboljenja)
2 jušne žlice suhog korijena veprine, 2-3 dl vode.
Priprema: korijen veprine močiti 1-2 sata, kratko prokuhati, poklopiti da odstoji jedan sat i procijediti. Može se zasladiti medom.
Upotreba: piti u malim gutljajima 2-3 šalice dnevno prije jela. Za vanjsku upotrebu čaj ne treba sladiti.

PRAŠAK
(protiv nečistoća kože i hemoroida)
Priprema: osušeni korijen veprine usitniti u prah.
Upotreba: posipati po oboljelim mjestima.

MAST
Za spomenuta oboljenja
1 dl tinkture veprine, 200 g svinjske masti ili lanolina.
Priprema: rastopiti mast te uliti tinkturu uz stalno miješanje sve dok ne prestane ishlapljivanje alkohola, maknuti na stranu da se malo ohladi i još vruće uliti u pripremljenu ambalažu.
Upotreba: mazati oboljela mjesta 1-3 puta dnevno.

TINKTURA
200 g korijena, litra 60-postotnog alkohola.
Priprema: korijen očistiti od zemlje, oprati i sitno izrezati. Preliti alkoholom i držati na toplom mjestu 30 dana. Procijediti.
Upotreba: uzimati tri puta dnevno po 10 - 15 kapi uz malo vode ili čaja.

Bljušt, kuke (Tamus Communis)[attachment=1]
To je povijuša, trajnica dužine cca do 3m. Plod je crvena bobica. Korijen je nepravilnog oblika. Raste u šikarama, na kamenjarima, u hrastovim, bukovim šumama i livadama.Vrlo je rasprostranjena biljka.
Večina izvora ga krsti kao otrovnu biljku, međutim istina je da je otrovan plod i korijen biljke. Plod je ukusan i sladak, ali isto tako i otrovan, J.J. Rousseau koji je bio ubijeđen da nijedan šumski plod ugodnog ukusa ne može biti otrovan, otrovao se bobicama bljušta
Mladi izdanci se koriste u prehrani na isti način kao i šparoge. Izdanci se beru u rano proljeće negdje tamo do polovine maja. Ostoje izvori koji tvrde da se ne smiju uživati u velikim količinama jer mogu izazvat smetnje u probavi. Ja osobno u to iz ličnog iskustva, jedem ih cijeli život, ne vijerujem. Ovi izdanci se preporučuju u prolijeće kad organizam osjeća potrebu za zelenim povrćem, a pogotovu ovom vrstom koja pročiščava organizam.[attachment=2]

Lijekovito dijelovanje
Cijela biljka ima spojeve slične histaminu, steroidne saponizide, kristale kalcijevog oksalata.sluz. Saponinski spojevi su otrovni, a kod biljke se oni nalaze u korijenu i plodu.
U pučkoj medicini se uglavnom koristi korijen i plodovi,rijeđe listovi.
U vanjskoj upotrebi kod liječenja reumei mišića, modrica i križobolje, išjasa..,
Kod bolesti kože (modrice,potkožni izlivi krvi, hematomi i pucanje kapilara)
Zapadna pučka medicina koristi korijen  bljušta za liječenje bolesti kože,išijasa, katara svih vrsta, reume i virusnih infekcija.
U Švedskoj mlade izdanke koriste kod slabe cirkulacije i gihta, a korijen i plod kod liječenja psorijaze, herpesa i raznih kožnih bolesti.

Korijen se vadi u jesen, jako je agresivan i izaziva  nadražaj na koži, tako da treba zaštititi ruke. Takođe i sa pripravcima od korijena treba biti oprezan.
mus Communis L.mus Communis

Trputac[attachment=1]

Trputac, bokvica,  najpoznatije i najrasprostranjenije vrste su ženski, širokolisti trpotac (Plantago major) muški, uskolistni trpotac (Plantago lanceolata) i srednji (Plantago media).
Raste po livadama, uz rubove puteva, na njivama i nasipima. Otporan je na sušu, pa se često  razraste kao korov.
Listovi se beru u proljeće, a korijen od sredine augusta do oktobra. Listovi se moraju sušiti odmah nakon branja, da ne pocrne. Korijen se nakon vađenja očisti, naniže na konac i suši.
Trputac sadrži glikozide, saponine i gorke tvari, šećer, eterično ulje, klorofil, ksilin, vitamine A,C i K, željezo, kalcij, fosfornu kiselinu i sirišni enzim koji se  nalazi u želučanom soku ljudi i sisavaca.[attachment=2]

U kuhinji se upotrebljava za ukusnu salatu ili ga možemo skuhati , dodavati omletu, nabujku, kaši i pireu.
Listovi Plantago lanceolata kuhanjem poprimaju ugodan miris i okus na vrganje.

Dugo se upotrebljava u narodnoj medicini, a najnovija istraživanja su potvrdila njegova ljekovita svojstva.
Nadržaj na kašalj liječe sluzi i gorke tvari. Svjež sok i hladni vodeni izvadki sprečavaju razvoj bakterija i uništavaju ih, termičkom obradom gube ta svojstva.
Protivbakterijsku djelotvornost pripisuju avkubigeninu, Jedan mililitar 2%vodene rastopine avkubina, koji mora sadržati i enzim, je jednako djelotvorno protiv Staphylococcous aureus kao 600 I.U. penicilina.
Pripremljen u obliku čaja dijeluje zaštitno za jetra.
Ispitivanja su pokazala, da popušta dušeće  krčenje sapnica slično kao sintetski lijek salbutamol.
Snizuje krvni pritisak i djeluje protivupalno. Izvadki iz lista vrlo dobro liječe rane. Onemogučavaju razvoj bakterija, ali ne djeluju na gljivice i viruse.
Snizuje masnoće u krvi, holesterol i trigliceride.
Ispitivanja na ljudima su dokazala da uspješno liječi kronični bronhitis i odklanja subjektivne i objektivne prehladne znake.

U narodnoj medicini sa http://www.zzjzpgz.hr/nzl/36/trputac.htm
»Trputac je odličan prirodni lijek kod kašlja, hripavca, plućne astme, upale plućnih vrškova, pa čak i kod tuberkuloze pluća.
Katar crijeva, probavne smetnje, želučane bolesti, crijevne parazite i krvarenje liječi svježe iscijeđen sok trpuca iz biljke u cvatu.
Svježi sok trpuca uzima se više puta dnevno (po jedna jušna žlica soka pomiješanog s pola jušne žlice ugrijane vode).
Kneipp preporuča trputac za čišćenje krvi, naročito kod kroničnih kožnih oboljenja.
Za opekotine
Listovi trpuca zgnječe se, premažu bjelanjkom i stave na opekotine.

Kod bolova u uhu
U uho se nakapa nekoliko kapi svježeg soka trpuca.

Za plućne bolesti
Trputac u obliku sirupa (dobije se u biljnim ljekarnama) preporučuje se onima koji boluju od plućnih bolesti, plućne tuberkuloze, onima koji teško dišu, kašljucaju i u prsima imaju prekomjeran sluzavi sekret.
Djeca uzimaju više puta dnevno po jednu čajnu žličicu trpučeva sirupa, a odrasli, također više puta dnevno - po jednu jušnu žlicu.
Široki trputac upotrebljava se isto kao i uskolisni trputac.
Čajni oparak od muškog, uskolisnog trpuca priprema se tako da se jedna čajna žličica svježih ili osušenih listova biljke prelije s dva decilitra uzavrele vode.
Pije se dva do tri puta dnevno - po dva decilitra, nezaslađeno i u gutljajima.

Svježi sok trpuca
Svježi sok trpuca, iscijeđen iz listova biljke u cvatu, zajedno s korijenom - koristi se za liječenje upale želuca i crijeva, probavnih smetnji i krvarenja organa za probavu.
Kao oblog - svježi sok trpuca pomaže kod glavobolje.

Liječenje rana i čireva
Poparite svježe listove trpuca pa ih sitno narežite. Tako priređen trputac nanesite na rane ili čireve. Rane će brzo zacijeljeti, a čirevi sazreti i očistiti se.
Kod uboda insekata
Kod uboda insekata (pčele, ose, komarci, muhe i slično) - ubodeno mjesto namažite sokom trpuca, a zatim prekrijte vatom ili krpicom dobro namočenom u svježi sok trpuca. Sok trpuca ublažit će bol i smanjiti otok.
Svježi sok dobijemo tako da listove trpuca operemo, sitno narežemo i u sokovniku iscijedimo. Taj sok dobro je pomiješati s medom. Uzima se 3 – 4 puta na dan po jednu žlicu.
Listove trpuca možemo jesti sirove (na salatu), kuhane (poput blitve, kelja ili kupusa) i začinjene maslinovim uljem i sitno narezanim češnjakom, ili kao varivo.
Liječenje zanoktica
Treba zgnječiti nekoliko listova trpuca i staviti na zagnojeni nokat. Već drugog dana rezultati će biti iznenađujuće dobri. Terapija se nastavlja do potpunog izlječenja neugodnih zanoktica.

Protiv parazita i nametnika u crijevima
Kod parazita i nametnika u crijevima preporučuje se uzimanje sjemena trpuca.

Trudnice, oprez!«

Zečja soca, zajčja deteljica (Oxalis acetosella)[attachment=1]
Kao što je vijerojatno primijećeno uglavnom se u početku zadržavam na samoniklom bilju, koje se nalazi u prirodi, koje se koristi u ishrani i kao lijek., a to prije svega što je ovo vojni forum i sve ove biljke služe i za preživljavanje u prirodi.
Zecja soca raste u bijelogoričnim i crnogoričnim šumama, u rodovitoj i vlažnoj zemlji.Ima svijetlozelene listove i bijele cvijetove. Listovi su slični djetelini, sa dugom peteljkom. Cvijetovi su bijeli i protkani crvenim žilicama. Vrijeme cvijetanja je od aprila do kraja jula.
Ne postoji opasnost od zamijene ove samonikle biljke sa nekom otrovnom vrstom.
U prehrani se koristi sviježa, kao salata i povrće za kuhanje. Ne treba je uživati u enormnim količinama jer ima veliku količinu oksalne kiseline, koja je pak u večim količinama štetna. Međutim kako su listovi mali do toga može teško doći.
Oksalna kiselina joj daje prijatan kiseli ukus i dobro suzbija osječaj žeđi.
Hranljiva vrijednost 100g je 59mg vitamina C , 2,66 mg Karotina, 1,16g masti, 7,25 g ugljeno hidrata i 46 kcal.

Lijekovita svojstva ima zahvaljujući oksalnoj kiselini, a ljekoviti dio biljke je cijela biljka bez korijena. Oksalna kiselina se u biljki mijenja tijekom dana tako da je koncentracija najmanja noću.
Biljka se upotrebljava  uglavnom u pučkoj medicini i to sa velikim uspjehom.
Oparak od svježe biljke se sprema tako da se šaka biljke popari sa litrom vode, ostavi 2-3 minute, ocijedi i pije.
Taj napitak gasi žeđ, a  i otklanja laganije smetnje u jetri i u probavi. Dobar je protiv žgaravice.
Preporučuje se kod žutice, upale bubrega, skorbuta, kožnog osipa i kod glista. Pučko lijekarstvo kaže da je svijež sok istisnjen iz listova pomaže kod raka na želucu, čireva i tumora u početnom stadiju. U te svrhe se pije svaki sat 3-5 kapi razrijeđenih vodom ili biljnim čajem. Sok se upotrebljava i nerazrjeđen kod vanjskih čireva i oteklina. Stavlja se izravno na oboljeno mijesto.
Pomaže i kod Parkinsonove bolesti. U tu svrhu svaki sat se pije 3-5kapi soka u poparku od  rmana(stolisnika), a istovremeno se u kičmu utrljava sok masažom.

ML čestitam na veoma iscrpnom opisu šparoge, bljušta i mladog veprinca!
Ja ih volim i brati i jesti .... nema ništa lepše, nego posle lepe popodnevne šetnje u prirodi, kada uberem naramak šparoga - dođem kući, pripremim ih sa jajima i onako umoran i gladan smažem ukusan i zdrav obrok!

Hvala Lovac, nastavit ču dalje, samo me vrijeme bije.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Ova biljka se kod nas zove kantarion - ima ga u ogromnim količinama i na samom primorju i u gorju. Na primorju cveta od sredine maja (ako je toplo i suvo), a što je stanište na većoj nadmorskoj visini, cvetanje je kasnije.

Često sam ga brao na Zlatiboru (preko 1300 met nadmorske visine), u punom cvatu, u avgustu mesecu.

Čaj od osušenih cvetova ima izvanredan ukus! 

Kod nas u Dalmaciji najčešče se radi ulje od gospine trave.Ubrana trava se ostavi dan -dva sa se malo osuši da je lakše odvajati cvijet od stabljike.U staklenu posudu ulijete maslinovo ulje i dodate prosušene cvijetove( u mom slučaju na 1,5 l ulja 3 šake cvjetova).Posudu zatvorite i držite na suncu 30-40 dana dok ulje ne poprimi crvenkastu boju.Inače ovo ulje je dobro protiv opeklina,uboda komaraca i drugih insekata ,zacjeljivanje rana,modrica.Čaj od gospine trave je dobar protiv herpesa.Skuhani čaj se ostavi da se ohladi,a onda čistom vatom namažete zaraženo mjesto  nekoliko puta.

Dren

Kako je jesen sušna, još nema gljiva, bar u Primorju, šetnja šumom se može iskoristiti za druge koristne aktivnosti. Drenjina ima ko u priči i potrebno je samo malo strpljenja za berbu ovih ukusnih i višestruko koristnih plodova. Danas sam šetnju na Vremščicu planinu iznad Divače iskoristio i u te svrhe. Sjetila se žena da napravi liker od drenjina.
Da se nebi previše mučio sa pisanjem prilažem članak iz Stil magazina.

Lek i poslastica

U našem narodu postoji izreka Zdrav ko dren koja je nastala zahvaljujući biljci čija lekovitost je od davnina poznata
 
Dren uspeva svugde, osim u Australiji, a najviše ga ima u srednjoj, centralnoj i jugoistočnoj Evropi i jugozapadnom delu Azije. Pored dekorativnog izgleda i lekovitih plodova, ova biljka ima i veoma kvalitetno drvo. Sazreva od jula do polovine oktobra, što zavisi od klime, nadmorske visine... Kao i ostale biljke, dren ima mnoštvo narodnih naziva - bela svibovina, drenak, drenić, drenka, drenovina, drenj, drinika, drin, drinovina, drnjulić, žuti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi dren, crveni drenak. Plod drena narod naziva: drenka, drenjina, drenjka, drenjula.
 
  Lekovito dejstvo
  U plodovima drena ima tanina, organskih kiselina, pektina, šećera, sluzi i glioksalne kiseline, a u kori ima i smole. Od drena se prave lekovi, kako od plodova tako i od lista, kore, cveta, koštice u svežem ili suvom stanju. Koristi se za lečenje grla, malokrvnosti, boginja, bolesti bubrega, dijareje, hemoroida, šećerne bolesti, za zaceljivanje rana... U Rusiji su naučnici potvrdili njegovu lekovitost i ustanovili da plodovi, kora stabla i listovi imaju antimikrobiološko dejstvo, a da se meso plodova i ulje iz semenki može koristiti za regeneraciju spoljašnjih i unutrašnjih epidermalnih tkiva. Sok, pekmez, čaj i drugi proizvodi od zrelih drenjina su vrlo prijatan lek za lečenje dijareje i drugih oboljenja organa za varenje. Sličnog je dejstva i kora.
 
  Rakija od drena
  Plodovi se jedu u svežem stanju, zamrzavaju se, suše ili prerađuju. U plodovima drena ima dva puta više askorbinske kiseline u odnosu na plod pomorandže. U Francuskoj i Italiji od drenjina prave i vino i žele, a nedozrele plodove konzerviraju u slanoj vodi kao masline. U Nemačkoj ih kuvaju sa šećerom i sirćetom i dodaju jelima od testa i krompira. U Bosni, u drvarskom kraju, od drena se pravi čuvena rakija „drvarska drenja", a u Rusiji se od drenjina prave supe i koristi se kao začin za jela od mesa i ribe. Drvo drena je veoma tvrdo i žilavo, stari Rimljani su od ovog drveta pravili koplja, a danas se sadi kao živa ograda.  
  Magično drvo
  Prema legendi, naši preci su imali tri „magična" drveta:
  - Hrast koji je morao da bude star i koji se zvao zapis, oko koga su se okupljali različitim povodima.
  - Tisa, koju su sadili u blizini kuće, a koja je bila simbol dugovečnosti i otpornosti.
  - Dren koji su sadili ako ga već nije bilo na mestu gde su podizali kuću. Kod nas se kaže: „Zdrav ko dren", pa se veruje da je ono donosilo porodici zdravlje i dugovečnost.  
  Drenom protiv dijareje
  Slatko ili kompot od drenjina pomoći će vam protiv dijareje. Ako uz poremećaj creva sa dijarejom ili dizenterijom imate i groznicu, onda se može upotrebiti kao sredstvo za zatvaranje i kora od drena za čaj (u dozi 5-10 grama na šolju vode).
Autor:
Suzana Obradović[attachment=1][attachment=3]

Malo smo zapostavili ovu sjajnu temu.

Drena ima i u mom kraju Centralne Srbije.
Isto se jako često koristi u kombinaciji sa domaćom šljivovom rakijom prepečenicom.
Po nekada dren jedem i svež, ovko tek ubran kao na MLovoj fotografiji.

Pored drena sprema se i šljivova prepečenica sa planinskom lekovitom billkom lincura.
Stariji ljudi kažu za rakiju lincuru da je eliksir mladosti.

Cimet[attachment=1]

Šta je cimet i njegovu upotrebu u kuhinji uglavnom svi poznajemo. Međutim cimet pored kulinarične primijene ima primijenu i kao lijek.
Ja bih iznio svoje iskustvo sa cimetom kao lijekom, bolje cimetom i medom. Kako su me mučili prsti na rukama ( artritis) trpio sam bolove več jedno šest mijeseci.  Lutajući po internetu naišao sam na interesantan recept. Svako jutro se uzima kašikica cimeta izmješana sa kašikom meda. Pošto štetit ne može odlučio sam da isprobam ta recept. Rezultati su bili spektakularni, nakon sedam dana uzimanja ove mučke nemam posle dužeg vremena nikakvih bolova u prstima.
Da mi je neko pričao ne bih vijerovao, ovu miješavinu bi preporučio!
Evo i šta piše na http://zena.hr/clanak/zdrava_hrana/med_i_cimet_kao_lijek/101.aspx, mada ima i na svim ostalim stranicama kje obrađuju cimet.

Med i cimet kao lijek
 
Otkriveno je da mješavina meda i cimeta liječi mnoge bolesti. Proizvodnjom meda bavi se većina zemalja svijeta. Ayurvedska i  Yunani medicina koriste med kao glavni lijek već stoljećima. Znanstvenici danas također prihvaćaju med kao vrlo efikasan lijek za sve vrste bolesti. Med se može koristiti bez sporednih efekata za sve vrste bolesti. Današnja znanost kaže da med, iako je sladak, ako se uzme u pravoj dozi kao lijek ne šteti dijabetičarima. Poznati magazin po imenu Weekly World News koji je objavljen u Kanadi 17. siječnja 1995. godine dao je listu bolesti koje se mogu liječiti medom i cimetom u skladu sa istraživanjima zapadnih znanstvenika.
Artritis (upala zglobova)
•   Uzeti jedan dio meda na dva dijela mlake vode, te dodati malu čajnu žlicu cimetovog praha, napraviti masu i polako masirati na bolne dijelove tijela
•   Primijećeno je da se bol smanjuje u roku od jedne do dvije minute
 Ili, osobe koje boluju od artiritisa mogu ujutro i navečer uzeti jednu šalicu vruće vode sa dvije žlice meda i jednom malom čajnom žlicom cimetovog praha
•    Ako se pije redovito, čak i kronični artritis može biti izliječen
 U nedavnom istraživanju Univerziteta u Kopenhagenu, otkriveno je da su doktori tretirali svoje pacijente sa mješavinom jedne žlice meda i pola čajne žlice cimetovog praha prije doručka. Rezultat je bio da je u roku od tjedan dana od 200 ljudi koji su tretirani, njih 73 bilo totalno oslobođeno bola, a u roku od jednog mjeseca skoro svi pacijenti koji nisu mogli hodati ili se kretati zbog artritisa  su počeli da hodaju bez bolova.
Gubitak kose
•   Oni koji pate od gubitka kose ili ćelavosti mogu primijeniti masu od vrućeg maslinovog ulja, jedne žlice meda i jedne čajne žlice cimetovog praha prije kupanja i držati otprilike 15 minuta, a nakon toga oprati kosu
•   Vrlo je učinkovito ako se drži čak i 5 minuta
Infekcije mokraćnog mjehura
•   Popiti dvije žlice cimetovog praha i jednu čajnu žlicu meda u čaši mlake vode
•   To uništava klice u mokraćnom mjehuru
Zubobolja
•   Napraviti masu od jedne čajne žlice cimetovog praha i pet čajnih žlica meda te staviti na bolni zub. Ovo možete ponavljati 3 puta dnevno dok vam traje zubobolja
Kolesterol
•   Ako se pacijentu koji ima povišen kolesterol daju dvije žlice meda i tri čajne žlice cimetovog praha pomiješane sa 4,5 dcl čaja, to će smanjiti nivo kolesterola u krvi za 10% u roku 2 sata
•   Kao što je navedeno za pacijente koji boluju od artritisa, ako se uzima 3 puta dnevno, liječi se bilo koje kronično povišenje kolesterola
•   Što se tiče informacije iz spomenutog magazina, uzimanje čistog meda dnevno uz hranu  smanjuje žalbe u vezi kolesterola
Prehlade
•   Oni koji pate od uobičajenih ili ozbiljnih prehlada trebaju uzeti 3 dana po jednu žlicu mlakog meda sa čajne žlice cimetovog praha dnevno
•   Ovaj proces će izliječiti većinu kroničnih kašljeva, prehlada te iščistiti sinuse
Nervoza i bolovi u trbuhu
•   Med uzet sa cimetovim prahom liječi bolove u trbuhu te također otklanja čireve u korijenu
•   Nadutost : u skladu sa studijama provedenim u Indiji i Japanu, otkriveno je da se, ukoliko se uzme med sa cimetovim prahom, smanjuje nadutost
Bolesti srca
•   Napraviti masu od meda i cimetovog praha i mazati na kruh umjesto želea ili marmelade i jesti redovno za doručak
•   To smanjuje kolesterol u arterijama i spašava pacijenta od srčanog udara
•   Također, oni koji su već preživjeli srčani udar miljama su daleko od slijedećeg udara, ako primijene ovaj proces dnevno
•   Redovna upotreba navedenog smanjuje gubitak daha i jača otkucaje srca
•   U Americi i Kanadi različiti domovi za brigu tretirali su svoje pacijente uspješno i našli da su arterije i vene koje gube svoju elastičnost i postanu začepljene starenjem bile revitalizirane
Imunološki sistem
•   Dnevna upotreba meda i cimetovog praha jača imunološki sistem i štiti tijelo od bakterija i napada virusa
•   Znanstvenici su pronašli da med sadrži različite vitamine i željezo u velikim količinama
•   Konstantna upotreba meda jača bijela krvna zrnca u borbi sa bakterijama i virusnim bolestima
Probava
•   Kada se cimetov prah posut u dvije žlice meda uzme prije jela, to smanjuje kiselinu i pomaže u probavi čak i “najtežih” jela
Gripa
•   Znanstvenik iz Španjolske je dokazao da med sadrži prirodni sastojak koji ubija klice početka gripe i sprječava da pacijent dobije gripu
Dugovječnost
•   Kada se redovito uzima čaj napravljen sa medom i cimetovim prahom to produžava dugovječnost
•   Uzeti 4 žlice meda, 1 žlicu cimetovog praha i 3 šalice vode te prokuhati i napraviti u obliku čaja
•   Popiti 1 šalice, 3 do 4 puta dnevno. To održava kožu svježom i nježnom te sprječava starenje
•   Životni vijek se također povećava tako da čak i osoba stara 100 godinu počne obavljati rutinske poslove nekoga mlađeg 20 godina
Prištevi
•   Od tri žlice meda i jedne čajne žlice cimetovog praha napravi se masa
•   Primijeniti ovu masu na prišteve prije spavanja i oprati ujutro toplom vodom
•   Ako se to radi svaki dan, u roku dva tjedna prištevi će nestati
Infekcije kože
•   Ekcemi, lišajevi te sve vrste kožnih infekcija se liječe primjenom meda i cimetovog praha u jednakim dijelovima na oboljela mjesta
Mršavljenje
•   Svako jutro, pola sata prije doručka, na prazan želudac i navečer prije spavanja popiti 2 žlice meda i 1 čajnu žlicu cimetovog praha prokuhano u jednoj šalici vode
•   Ako se uzima redovno, smanjuje težinu čak i najdeblje osobe
•   Također, uzimanje ove mješavine redovno ne dozvoljava masnoćama da se akumuliraju u tijelu čak i ako je osoba na visokokaloričnoj dijeti
Rak
•   Nedavno istraživanje u Japanu i Australiji otkrilo je da se uspješno liječi uznapredovani rak želuca i kostiju
•   Pacijenti koji boluju od ovih oblika raka trebaju dnevno uzimati jednu žlicu meda sa jednom čajnom žlicom cimetovog praha 3 puta dnevno u toku jednog mjeseca
Umor
•   Nedavne studije su pokazale da je šećer sadržan u medu više koristan nego štetan za snagu tijela
•   Ljudi srednje dobi koji uzimaju med i cimetov prah u jednakim dijelovima su pokretljiviji i fleksibilniji
•   Dr. Milton koji je radio istraživanje kaže da uzimanje pola žlice meda u jednoj čaši vode sa posutim cimetovim prahom, ujutro te nakon tri sata popodne kada vitalnost tijela počinje da opada, povećava vitalnost tijela u roku tjedan dana
Loš zadah
•   Ljudi u Južnoj Americi, ujutro prije svega grgljaju (ispiraju grlo) jednu čajnu žlicu meda i cimetovog praha pomiješane u toploj vodi, tako njihov dah ostaje svjež tokom cijelog dana
Gubitak sluha
•   Svakog jutra i večeri uzimanje jednakih dijelova meda i cimeta vraća sluh
Sirović Željka

Изврсна тема,а ја је нисам уочио. Као прилог дајем фотографију маслачка о чијим лековитим и хранљивим својствима је већ написао колега МЛ. Ова фотографија је снимљена почетком децембра. Вероватно су били топлији дани па је овај маслачак процветао.


[attachment=1]

Kao prvo sve pohvale za temu  :)
Inace Medvedji luk se u Srbiji naziva-SREMUŠ !
Osim ove namene vrlo delotvorno deluje kada se mladi listovi previju na neki uboj ili cak ranjeno mesto ili posekotinu.

Из Боке Которске сам и ове године, као и неколико претходних, донео преко пола кила сушене траве оригана. Повелика хрпа. Неупоредиво је бољи од куповног, а ако се држи у добро затвореној теглици дуго остаје свеж. Оригано расте као коров уз стазе и на странама брда. Трпи и сунце, ако није баш стално изложен јакој жеги. Без оригана не могу замислити разноразне тестенине и јела од меса. Берем га већ од краја јуна, мада сам га ове године највише набрао у августу. Најбољи су горњи листови и цваст. Може се од њега правити и чај. Добар је диуретик, за освежење, и има бактерицидно дејство.

Мало даље у брдима има и жалфије, али нисам много набрао. Једну теглу. Уз викендицу ми расте велико ловорово дрво, а код комшије има лимун и мандарина. Овог јуна сам отресао прегршт лимунова преосталих од зимус. Били су чврсти и врло сочни.

Ne znam gde smo pisali, ne mogu da nađem. Tek sada sam uzeo da zasejem aroniju

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Znam da kasnim, baš je Boro komentarisao da je već zasejao početkom marta, ali dobro, nikada nije kasno. ;)

O aroniji

Izvor: www.aronia.co.rs

Ja se već spremam za berbu aronije. ;D

Šalim se, svih sedam se primilo, lepo napreduju. Inače, jedan kolega mi doneo zamrznuti plod aronije na probu, nije baš nešto, ali ići će u soku, džemu i slično.

Važno je da je zdrava.

Ima po apotekama da se kupi hladno ceđeni sok aronije što bi bilo najbolje, jer ne gubi svoja svojstva pošto se termički obrađuje, za džem recimo.
Pola litra aronije je negde oko 700 dinara (oko 6.5 €), mada je pitanje da li je i koliko razblažen sok. Nešto nemam poverenja.
Ovako Boro, naredne godine u avgustu ćeš tačno znati šta ćeš brati. :)

Pšenica se sije, ovo se sadi  ;)

poz.

Reče mi u rasadniku čovek da će nešto malo roditi i ove godine, videćemo.

Aronije počinju rađati u 3. godini života. Tada biljka prvi put cveta, i obično imaju samo po jedan grozd. Tek u narednim godinama se prinos povećava.
Kažu da najbolje rađaju tek posle 7. godine, i u zavisnosti od uslova - ako im teren i klima odgovaraju mogu dati i do 10 kg ploda po jednom žbunu.

Treba puno sunca, oko stabalca dobro pljeviti korov/travu i malcirati, ne okopavati radi sirenja korijenja i stvaranja grma. Ljeti polijevati.
Iako se navodi da nema neprijatelja, to su lisne usi i mravi koji su u vezi s tim usima.
Za domacu upotrebu, sigurno ce biti dobra berba vec u drugoj/trecoj godini.

Malo sam o tome citao, jer bih na jesen posadio 5-6 biljaka.

Boro, za Palubu pokazuj nam na fotografijom kako napreduju aronije.

Zna li tko, kako se na Hrvatskom ili Srbskom kaže "motovilec" ?

[attachment=1]

na hrvatskom se matovilec zove matovilac  ;)
http://hr.wikipedia.org/wiki/Matovilac

Biće slika aronije, naravno. Za sada tek imaju listiće, mislim da još ni listići nisu dostigli punu veličinu.

Meni ovo liči na bokvicu.

Ina ih raznih obblika, s razvijenim odvojenim listovima, zbijenim.....

Odlična salata, malo podseća na puno reklamiranu rukolu.

Obožavam ga kao salatu, odmah posle regrada (maslačka).

Inače vidim, da nije baš razširena puno kao salata (u njemačkoj i u Srbiji nije baš puno na jelovniku).

Боквица није баш за јело. Осим тога има изразито ребрасте (жиласте) листове.

[attachment=1]

Rusi preveli direktno s njemackog : Полевой салат

Nije ljepo procitati ovakvu vijest narocito onima koji vole koristiti biljke iz prirode.

-----------------

ZAMIJENILI BILJKE
UŽAS U SARAJEVU Jedna osoba umrla, a još se tri teško otrovale. Mislili su da jedu jestivu biljku.

[attachment=1]

Problem je taj da obje biljke rastu u isto vrijeme tijekom proljeća i na istim mjestima te imaju slične listove.

SARAJEVO - Jedna osoba s područja Sarajeva je umrla, a još tri su se teško otrovale nakon što su jeli biljku za koju su vjerovali da je divlji bijeli luk a zapravo su je najvjerojatnije zamijenili za otrovni mrazovac, potvrđeno je u petak iz Kliničkog centra Sarajevskog sveučilišta (KCUS).

Iz bolnice je priopćeno kako je tamo umro 58-godišnji muškarac, a na liječenju na Infektivnoj klinici je još jedan muškarac i dvije žene.

Njihovo stanje u bolnici opisuju kao stabilno.

"Svi oni su po dolasku u bolnicu kazali kako su jeli srijemuš", kazala je glasnogovornica KCUS-a Muamera Šehić.

U sarajevskoj bolnici još nisu potpuno sigurni što je dovelo do smrti muškarca jer članovi obitelji nisu dopustili obdukciju.

Najavljeno je kako će toksikološka analiza biti provedena kod pacijenata koji su primljeni na liječenje.

Medvjeđi luk ili srijemuš vrijedi za iznimno zdravu biljku i smatra se da pomaže u borbi protiv povišenog tlaka i kolesterola, protiv kašlja i želučanih tegoba te udara.

Mrazovac je pak veoma otrovan a već dva-tri lista te biljke mogu prouzročiti trovanje zbog otrovnog sastojka alkaloida kolhicina.

Smrt u slučaju trovanja kolhicinom nastupa uslijed paralize dišnih puteva i to nakon 7 do 36 sati.

Problem je taj da obje biljke rastu u isto vrijeme tijekom proljeća i na istim mjestima te imaju slične listove.

Jedina je razlika u tome što srijemuš ima miris češnjaka a mrazovac ne.

   JL (http://www.jutarnji.hr/)

U svim lekcijama, gde se obradjuje sremuš - stoji upozorenje o mogućnosti zamene za otrovni mrazovac, koji takodje raste uz sremuš.

Ako je reč o bokvici - bokvica je na ruskom - "podorožnik"

Dolazi vrijeme gljiva pa da se podsjetimo opasnosti.
Nisam neki gljivar, znam preoznati rujnicu a sve drugo ne diram.

=================

Amaterski berači gljiva, pozor! Kiše su razvlažile šume i pripremile tlo za rast sočnih gljiva koje se u jesen odlično sljubljuju s crvenim mesom, i od kojih se mogu pripremiti lovački gulaši, okrepljujuća variva i umaci. Pripazite samo da se u košari ne nađu ovih 5 vrsta otrovnih gljiva.

1. Zelena pupavka

Najopasnija gljiva na hrvatskom tlu je zelena pupavka (Amanita phalloides). Karakterizira je glatka tekstura, zelena boja konveksnog klobuka (sve nijanse od blijedozelene preko maslinastozelene i smeđezelene) i bijela stabljika zadebljana prema dnu. Može narasti do 15 centimetara visine,  obično u  bjelogoričnim i crnogoričnim šumama.

Obzirom da sadrži amatoksin i alfa amanitin, riječ je o izrazito otrovnoj gljivi, koja kod djece izaziva stopostotnu smrtnost, a kod odraslih osoba može izazvati velika oštećenje jetre i prestanak rada bubrega. Inače sve gljive iz porodice Amanitacea opasne su za zdravlje čovjeka.

[attachment=1]
Zelena pupavka (http://hr.wikipedia.org/wiki/Zelena_pupavka)

2. Otrovna zavodnica

Iako je znatno veća od lisičarke, brojni gljivoljubci ih ne mogu razaznati i tako upadnu u velike zdravstvene probleme. Otrovna zavodnica (Omphalotus olearius) može izazvati opasne posljedice, a prepoznati je možete po tome što će, ako je dulje držite u ruci, obojati kožu u žutu boju.

Raste busenasto po korijenju maslinovog drveta i panjevima bjelogoričnih stabala, pa uključite dodatan oprez kada se krećete ovim staništima.

[attachment=2]
Otrovna zavodnica (http://hr.wikipedia.org/wiki/Otrovna_zavodnica)

3. Muhara

Opasne posljedice očekuju i one koje uberu muharu (Amanita muscaria). Iako izgleda kao iz klasičan primjer gljive iz dječjih slikovnica – crveni klobuk s bijelim ljuskama i bijelim stručkom zadebljanim prema dnu – svakako ju treba izbjegavati.

Muharu ćete pronaći na sunčanim proplancima u brezovim i mješovitim šumama do kasne jeseni. Najviše otrova (musimol, muskarin i ibotenička kiselina) ima u klobuku koji mogu izazvati sve od mučnine i grčeva do nesvjestice, kome i prestanka disanja – ovisno o probavljenoj količini. Finci im gule koru i triput prokuhaju, pa onda jedu. Ali to su Finci, a vi niste Finci...
[attachment=3]

Muhara (http://hr.wikipedia.org/wiki/Muhara)

4. Crvenjača

U šumi pripazite i na crvenjaču (Cortinarius orellanus) koju često nazivaju i sotonskim plodom. Razlog za to krije se u njenom izgledu: 8 centimetara širok klobuk narančaste ili zagasito smeđe boje prati 10-centimetarski bijeli stručak koji je naizgled 'preliven' crvenom (đavolskom) nijansom, dok stručak krije i crveno meso.

Raste u šumskim i vlažnim predjelima do početka zime, a izaziva teško oštećenje jetre i bubrega koje bez liječničkog nadzora završava sigurnom smrću. Najveći problem s ovom gljivom je što se prvi simptomi pojavljuju nekoliko tjedana od konzumacije, pa ih rijetki povezuju s njom.

[attachment=5]
Crvenjača
 (http://hr.wikipedia.org/wiki/Crvenja%C4%8Da)
5. Bljuvara

Bljuvara ili paprena krasnica (Russula emetica) ustaljena je vrsta gljive otrovnice, koja raste po šumskim putevima i vlažnom tlu, a ime je dobila jer njena konzumacija tjera na povraćanje.
Plosnat klobuk crvene, ružičaste ili blijedo smeđe boje može biti promjera i do 10 centimetara, a otprilike istu duljinu može doseći i njen stučak. Površina gljive je iznimno vlažna i ljepljiva, a meso gljive crveno i ljuta okusa.
[attachment=4]
Bljuvara (http://hr.wikipedia.org/wiki/Bljuvara)


    "U berbu gljiva OBAVEZNO idite s iskusnim gljivarima koji znaju razaznati jestive od otrovnih vrsta. "


http://punkufer.dnevnik.hr/

http://hr.wikipedia.org/wiki/

[attachment=1]
Нана или мента. На слици је бокор дивље нане. Један од најчешће коришћених чајева. Користи се за освежење и као лек против стомачних тегоба.

[attachment=2]
Кантарион. Користи се као чај или у виду уља (добија се преливањем цветова кантариона маслиновим уљем). Као чај се најчешће користи за смирење (антидепресив). Као уље користи се као лек за опекотине.

[attachment=3]
[attachment=4]
Зова или базга. Користи се цвет (као и лист) за припрему чајева против назеба, бронхитиса, каља, шећерне болести, чишћење организма и сл. Цвет се користи и за припрему врло укусних сокова. Бобице (плод зове) су такође лековите али треба бити опрезан јер плодови црне зове у већој количини могу бити отровни. Сок од бобица се користи као лаксатив (пражњење црева).

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Купина. На слици је дивља купина која у време док сам сликао (средина августа) још није потпуно сазрела. Користи се свежа за јело (као воће), за спремање џемова, слатког (слатко је, за оне који не знају, кандирано воће које се спрема кувањем са шећером и врло је популарно у Србији) и вина. Свежи листови купине се могу користити за спремање чаја за снижење притиска и шећера и крви.

Ovo nisam znao, korisno u ova moderna vremena, ja je imam prakticki svugdje oko kuce.
Jedu ih jedino turisti, odo poslikat.

poz.

Kao djeca smo ih gutali kao ludi, normalno tad nije bilo kinder lade i ostalih djinjdja.
Sad ako neki turist ubere pokoju u prolazu a sve ostalo se posusi.
Ne budu velike kao one sumske ali jako ukusne, ne vidi se bas najbolje ali i ovako je sramota.

[attachment=1]
[attachment=2]
poz.

Još uvek jih jedem, kada naletim na njih. Deci pomalo čudno kad vide kako "starci" jedu to. :)

Ево још две биљке које расту самоникло у Далмацији и целом Медитерану. У континенталном делу, па и у Србији се саде при чему се морају заштити од хладноће. Међутим, ове на сликама расту у башти (село Јелашница код Ниша) и подноси зиму (које истине ради и нису тако јаке).

[attachment=1]

Рузмарин. Користи се украс (некада неизоставни део кићења сватова), као зачин, али и као лековита биљка. За чај се користе гранчице са цветовима које се претходно осуше (на тамном и ветровитом месту). Користи се при надимању, за ублажавање горушице и за побољшање варења. Користи се тако што се 30 г рузмарина прелије за литар воде који одстоје 5 сати а потом се процеди. Пије се два пута дневно по једна шоља. У комбинацији са другим биљкама (маслачком, жалфијом и босиоком) користи се као чај за побољшање памћења, код стреса и отклањање напетости (смеша се прелије врелом водом, одстоји пола сата, а затим се процеди и пије). Уље од рузмарина се користи и за негу тела (и косе) и масажу, али и код инфекције очију, за смањење стреса и сл.

[attachment=2]

Лаванда. Користи се као инсектицид, против мољаца у кућама, али и као лековита биљка. За чај се користе осушени цвет и то код поремећаја расположења, замора, несанице, лошег варења, тј. надимања и грчева. Користи се и код купки јер мирис и етерско уље пријају телу.

Прочитах на Википедији да се у Србији успешно гаји поготово у Сићевачкој клисури. Изгледа да је то тачно јер је ова лаванда усликана у близини уласка у Сићевачку клисуру (викенд насеље код села Јелашница, код Ниша).

Ovo je mit dzumba vjerujte mi, mozda samo mami komarce i ostalu gamad ali ih definitivno ne tjera.  :jok

poz.

Макар лепо мирише ;).

[attachment=1]

Мајчина душица. Негде је зову и дивљи босиљак (јер имају сличан мирис), поповац, матерка, тамјаника, врсковица. Користи се као лековита биљка за спремање чаја. Кажу да само две кашичице мајчине душице могу да задовоље 20% потреба организма за гвожђем. Садржи и манган у виду минерала који потпомаже кости и кожу, и побољшава рад мозга. Има антиспетично дејство па се користи код кашља, спазма бронхија, потпомаже избацивање слузи из плућа, посебно код мале деце (због укуса и мориса деца га радо пију). Користи се и у мешавини са боквицом као чај против прекомерне слузи у бронхијама, бронхијалне астме, па и великог кашља. Раствор настао преливањем 5г мајчине душице са 10дл млаке воде, а који је одстојао преко ноћи, се може користити и за испирање уста и код упале грла. Чај се обавезно спрема у затвореној (поклопљеној) посуди,  тако што се осушена мајчина душице прелије врелом водом, прекрије поклопцем и тако одстоји пола сата, а потом оцеди. За мајчину душицу је доказано да без обзира на количину која се унесе не шкоди организму.

Ja već godinama ne kupujem origano za testenine i meso, već ga berem u Kumboru. Naletim i na žalfiju.

[attachment=1][attachment=2]

Свака храна у умереним количинама је лек, а у прекомерним отров. Ово што сад причају о "црвеном" конзервираном месу је само сејање панике. Па људи вековима једу димљено и усољено месо и преживели су. Истине ради, сада се у месне прерађевине гура све и свашта, месо понајмање. У том смислу то би требало надзирати, едуковати и спречавати.

 :klap

Tako je, po meni može da se jede dosta, naravno to mora i da se potroši, radom na otvorenom.

Раније су "оптуживали" сланину и уопште свињску маст да је нездрава. Показало се да је далеко здравија него биљна уља, осим маслиновог. Уосталом, човек је по својој природи сваштојед. Једе и и биљну и животињску храну. Доказано је да је један од скокова у еволуцији настао када је наш далеки предак са искључиво биљне хране прешао и на месну. Наша супериорност за Земљи је базирана и на нашој исхрани. Савка трајна опструкција месе довешће до промена, али уназад. Против природе се не може и не треба.

Oni bi darove od Boga proglasili kancerogenima? Eto vam dragi debili preko bare vaši lanci brze prehrane, meni ga nije teško čekati ni tri sata dok se vrti :)

Ja sam sebi nabavio aktovku:

[attachment=1]

i u njoj držim sve što mi je potrebno da normalno funkcionišem.

[attachment=2]

Jedini mi je problem što ovo moram da nosim posebno:

[attachment=3]

 (http://www.cheesebuerger.de/images/midi/figuren/b010.gif)

[attachment=1]

Da smo ovoliko složni oko svega gde bi nam bio kraj....

KOMENTAR JUTARNJEG: Cijelu tu predstavu s kancerogenim kobasicama treba gledati grickajući čvarke umjesto čipsa
Autor: Zlatko Šimić

Vijest kako je Svjetska zdravstvena organizacija uz cigarete, alkohol, azbest i arsen u prvu skupinu kancerogenih tvari dodala i slaninu, kobasice, šunku i biftek jučer je šokirala sve koji to još nisu znali. Bili ste, vjerujem, već kod liječnika i on vam je dao popis na kojem je sve što je dobro, ukusno i često u upotrebi prekriženo i stavljeno na listu nepoželjnog i zabranjenog.

Nakon što vas je ispitao što inače konzumirate i kakve navike imate, dao vam je tabletu za liječenje posljedica konzumiranja svakog od tih zabranjenih poroka koje ste mislili da si možete priuštiti. Slična je i ova lista, samo je ona svjetska, od organizacije koja donosi odluke i daje preporuke.

Iako s ove liste proizvoda još nisam probao samo azbest i arsen (a imao sam prilike), koncentrirao bih se ukratko na slaninu i kobasice.

Da, kobasice iz industrijske proizvodnje imaju aditiva i nitrida koji su opasni za zdravlje. Da, ako pojedete tablu slanine tjedno trigliceridi i kolesterol će začepiti vaše žile. Sve su to rizici koji Slavonce drže na vrhu top-liste mortaliteta od krvožilnih bolesti, ali u međuvremenu su isti ti stručnjaci istraživanjem “otkrili” kako slanina i svinjska mast nisu toliko štetni kao industrijsko ulje.

I liječnici koji govore o raznim vrstama kancerogenih bolesti i nutricionisti koji govore o pretilosti spominju nedostatak vitamina i minerala koji bi se dogodio kada bi se iz prehrane izbacilo crveno meso. Rijetki od njih dodaju na tu listu prekomjerni unos soli i šećera ili naglašavaju umjerenosti u jelu i piću koja je ključ pravilne prehrane.

Zato cijelu tu predstavu treba gledati grickajući čvarke umjesto čipsa. Danas je na redu slanina i gluten u kruhu, sutra možda opet kravlje ludilo ili ptičja gripa, uskoro štetne GM rajčice....

Tko zna možda nas iznenadi i nova teorija o štetnosti prekomjernog unosa plave ribe iz morskih dubina koje su pune nekontrolirano odloženog opasnog otpada. O pesticidima u voću i povrću ili hormonima u mliječnim proizvodima da i ne pričamo.

Ta velika tržišna borba svjetskih vladara prehrane samo se malo premjestila na naš teritorij, na naše prehrambene navike zbog kojih neki žive i zbog kojih će nesumnjivo mnogi i umrijeti. Ako u međuvremenu Svjetska zdravstvena organizacija ne izmisli lijek i za tu neizlječivu bolest. Ili, ako se na vrijeme sjete, tablete sa okusom slanine kao najbolju preventivu za sve spomenuto.

[attachment=1]

Наслов одличан, а и текст је добар. Потписујем.

A najzdraviji su proizvodi na bazi  Monsanto soje....

Novootkrivene plantaže sremuša (medvedjeg luka) u zaleđu Herceg Novog.
Naleteo sam na nekoliko plantaža - ima ga u izobilju. Čitao sam da se može uspešno uzgajati i u bašti. Probaću najesene da iskopam sa korenom i presadim u baštu.
Ja ga obožavam kao salatu. Sada, dok nije procvetao, ima izuzetan ukus.

Čuo sam od kolege da postoji biljka koja je vrlo slična ali otrovna...

Dobro me napomenu Boro da ubacim ovu fotografiju..

[attachment=1]

Eto, dve čak!

Mali doprinos na temu ishrane, na prethodnoj strani, recimo tome poznate činjenice iz prakse:

1. poznavao sam osobu, seljaci bili, više manje sva hrana domaća, sa mnogo mesa, ponajviše svinjetine, sve se spremalo na svinjskoj masti, prženo, pohovano itd. Pa čvarci, pa kobase, pa puno svega toga. Umrla negde u starosti oko 60 godina u bolnici, ne znam sad tačno diagnozu (davno bilo i ja sam bio mali) ali jednostavno moglo bi se reči, raspale su joj vene.

2. čovjek još je živ ali za malo, da nije umro od infarkta. Povrća nije jeo, ne voli, supe su isto bezveze, jeo je meso, kobase, pizze, hamburgere, prženo, pohovano.... Nakon operacije srca sad jede ono što prije ne bi, ako bi mu platili a pohovanje nije više u prvom planu.

3. neko je imao visoki holesterol, recimo pre više od 20 godina. Kolega mu se smijao, jer je od pršuta jeo samo crveno, izbegavao masnoću. I rekao, ima i on prijatelja sa visokim holesterolom ali on jede sve. Ovaj prvi još je medju nama. Onaj prijatelj već nekoliko godina nije.

4. rekao čovjek, koji je radio u mesnici. Čevape ne jedu kod kuće, jer je video šta sve stave unutra. Nije prirodno, da čevap i nakon duže vremena ostaje crven, trebao bi da potamni. Ali sa nekim aditivima - hemija - ostane crveni.  Onda je rekao, ne jede dimljeno meso. Ako bi bilo dimljeno bukovim drvetom OK, ali u mesari gde su radili, pravili su dimljeno meso express. Postoji neka hemikalija, natočiš preko mesa i eto efekta. Polio se jednom po haljini i "zadimilo" je i haljinu  ;)

5. i za kraj mlijeko. Medicina uči, piti mlijeko protiv osteoporoze. Vrlo dobro poznajem 2 osobe sa osteoporozom, piju puno mlijeka, svakodnevno. A osteoporoza sve gora. Pa prešle na jače tablete. Pa jedna je na ulici pala i slomila se kost u sekundi, ko čačkalica.

P.S.: nisam vegetarijanac, jedem sve.  Volim meso negde na jugu, kad pravi majstori naprave - prošle godine Srbija, BiH i Crna gora. Teletina ispod sača. Janjetina, svinjetina, mmmmmm  :super  I povrće može bit mnogo ukusno, istina ne voli svaki i o ukusima ne razpravlja se.

Jeste ove biljke pomalo liče na sremuš, ali ne možeš pogrešiti, jer jedino sremuš miriše na beli luk i jedino je on ukusan.

Sremuš uvek raste u gustim plantažama i tu ga treba brati. U tim plantažama nema đurđevka (njega uopšte nema u planinama iznad HN).
Mrazovac ima drugačiji oblik lista, sitniji je od sremuša i nema ga u plantažama sremuša.
Tako, ako imalo obratite pažnju - pogreške nema!

Počelo je proleće - hajdemo u planine!  ;D

Juče sam obišao ''moje planteže'' sremuša u zabrđu Herceg Novog, i sav srećan konstatovao, da uprkos hladnom vremenu i snegu koji je padao do pre neki dan - sremuš se drži kalendara. Spreman je za branje ....  :super
Interesantno, pre dvadesetak dana sam obišao iste lokacije, i nije bilo ništa osim jagorčevine i šafrana.

 

Једном сам грешком грицнуо мразовац. Горко је, скупља уста, изгледа да је отровно, а за јело није свакако.

Koje knjige koristite

Uputstva sa neta i lično iskustvo.

Uvek treba imat oprez, posebno kada je u pitanju nešto novo, neka biljka koju pre nismo brali, držali u rukama, mirisali...

Najvažnije: treba se ograničiti na poznato i ne eksperimentisati, ako nemaš pored sebe pouzdanog vodiča.

https://youtu.be/-t74FLHOaAk

https://youtu.be/Xla55rDjCQE

https://youtu.be/BqrpE7oEAGY

Ја имам две књиге:

"Исхрана у природи", Војноиздавачки новински центра, из 1990. године. Имам и ту исту књигу али новије издање у већем формату, издање 2003. године.
Такође, имам књигу "Зелена апотека - лечење лековитим биљем" аутора Џејмс А. Дјука, издање Војноиздавачког завода 2002. године.

Обе књиге су занимљиве и корисне, посебно она прва.

Ja imam ovu prvu, knjiga je odlicna

https://youtu.be/ZYHW9DTyivA

И ова друга је добра, препоручио бих ти је. Садржи једно стотинак бољки (болести, од алцхајмера, преко ишијаса, псоријазе, шуге... до вирусних инфекција)) при чему је за сваку дат начин коришћења разног лековитог биља уз препоруке како то радити. Може бити врло корисно кад нема медицинских лекова (у ванредним ситуацијама, рату и сл.), или као испомоћ тим лековима.

Мислим да је и даље има у Војној књижари у Београду. Ја обично купујем када је сајам књига јер дају попусте.