PALUBA

 Alkohol u svim mogućim oblicima. Još jedna tema sa kojom smo se susretali na brodovima. Na prostorima bivše države se alkoholom se dočeka rođenje, pa i odlazak u grob. Znači alkohol je dostupan na svakom koraku. I mi na brodovima nismo bili imuni na sve moguće proizvode, koje sardže alkohol. Istraživnaje koje su napravili Veljko Carev (VB Split) i Prvislav Šokec (IPM Split) proučava konzumiranje alkohola u specifičnoj sredini-brodovima JRM. Rezutati nisu puno različitiji nego i u drugim djelovima tadašnjeg društva. Smatram, da je pametno pročitati taj prilog iako se odnosi na 70-godine prošlog stoljeća. U tim godinam (1973 ili 1974) je i zabranjeno točenje alkohola u starešinskoj menzi u Lori, i u kantini (Šumica). Do tada je u menzi vojnik vozio na kolicima sva moguća pića od stola do stola i prodavao starješinama. Pilo se  i na "recku"- pio si cjeli mjesec a platio kad si dobio platu. Prestankom te prakse, alkohol se je preselio na brodove. Ne sjećam se, da na kojem brodu nisi mogao dobiti vino ili žestoko piće- pivo se nije računalo kao alkohol. U kantini (Šumica) se naručivao "hladni čaj", što je bila šifra za žestoko piće. Samom zabranom  nije se postiglo mnogo. Pa i predlog autora istraživanja je u smislu, ne treba strogo zabranjivati toćenje alkohola!
Danas je ta problematika rješena na različite načine. U slovenskoj vojsci je zabranjeno točenje alkohola, pa i piva. (1992 je bilo dozvoljeno točenje piva u nastavnim centrima, ali su nakon nekoliko mjeseci zabranili- opijanje regruta!)
Na misiji u BiH (Butmir Sarajevo) je zabranjeno točenje alkohola do 18.00, poslije slobodno. Ima i izuzetaka, u italijanskoj kuhinji se več za vrijeme ručka moglo dobiti vino-besplatno. U Mostaru se je za vrijeme večere dobilo vino i pivo -besplatno (samo si morao požurit, jer je bila ograničena količina piva).

No, evo istraživanja poznatih stručnajka iz Splita.
  

V Carev i P. Šokec

DTM-232, krajem 80ih, zabrana alkohola na brodu, bilo ga je kod oficira ali u jako malim i normalnim količinama. Mornarima se dozvoljavalo donjeti pivo iz kantine (ili prodavnice kada nismo bili "doma") za rođendane, najviše dvije flaše po glavi. Žestoko zabranjeno!!!
Mislim, da je bilo slično i na ostalim DTMovima na Katarini.

Kao što sam napisao, pivo nije bilo problem. Prije vožnje (BG, višednevne vožnje, davanje pozicije na Brijunima itd.), telefonski se zvalo Pivaru Split, oni su sa kamionom dostavili željene kolčine na sidrište ispred TČ. Plačanje u gotovini.

Duje, mi smo bili dugo i zajedno u 17 Bigadi TČ. Sve što si nabrojao su činjenice. Živi ljudi moraju da piju, ne da se opijaju. Ajde sad da mi kažeš, koliko si ti puta u životu bio u situaciji da bilo koji starešina iz tvoje okoline nemože da izvršava zadatak jer je mortus pijan. Navedi mi samo jedan primjer.

Bilo je dosta dobrih pomoraca koji su imali taj porok u JRM, a pogotovo kasnije u VJ. Imao sam priliku čuti za, ili upoznati neke stvarno drastične slučajeve. Nije mi jasno kako su opstajali u službi posle takvih incidenata, ali većina je dočekala penziju u jednom komadu, doduše uglavnom bez zdrave jetre. Stvari su se drastično pogoršale 90-tih u vreme onog rasula i depresije. Mnogi su tada bežeći od sumorne realnosti potražili "izlaz" u alkoholu. Bilo je tu zanimljivih, opasnih i tragikomičnih scena o kojima bi se mogli napisati romani.

To sve na neki način stoji. Pustimo sad 90-tu. To i kasnije je nešto drugo. Ali uzmimo 17 brigadu TČ. Ja sam tamo bio i kasnije u kontaktu najmanje 15 godina. 14 brodona po 11 staresina to je neki 150 ljudi. Od toga 2 ili 3 u vrh glave morali su napustiti službu zbog toga. Ostali su se znali opiti ali uglavnom u gradu. I skoro da ne pamtim slučaj da se neko našao u situaciji da je mortus pijan i da nemože da izvrši zadatak.
To ako bi se i pojavilo odmah se reagiralo i rijetko bi se prećutalo. Kad je bio zadatak u pitanju, vježba, dežurstvo i konkretna bilo koja akcija tu se nije takvo što tolerisalo, odmah se reagiralo, razgovor, SK sastanak, izjašnjenje, pritisak. Rijetko se prećutalo.......to je bilo u mojoj jedinici  bar tih godina 70-80-tih.

Ja se tkvih slučaja ne sječam. Istina je, da su ljudi popili i napili se, a kada je trebalo isplovit bili su na svojim BS. Možda smo bili stvarno "napumpani" o tome, kakav bi trebao biti starješina JRM. Uvjek su nam govorili, svi če govorit, napio se pripadnik JRM ne XY. Vjerujem, da nas je to kočilo.
Bilo je slučajeva, kada su pojedinci u "veselom" stanju promašili brod ( bili su slični). I onada se desilo, da ti netko legne u krevet.( bio je k-dir III. BO sa 221). Pošto je "veseo" nema smisla objašnjavati da leži u tuđem krevetu na tuđem brodu. To se desilo meni u Zeleniki 1975. A ujutro je trebalo isploviti na art. gađanje. To je bilo tada, kada je Gudelj oborio rukavac.

Sve to stoji ali kad se radi o ozbiljnim analizama tvrdim bar u mojoj okolini gde sam ja bio na službi da se strogo vodilo računa o alkoholizmu. Skoro da se ne sjećam nijednog slučaja da je starješina bio pijan i tako u dužem periodu da nije mogao da izvršava svoje obaveze. Takav bi odmah posle 2-gog slučaja bio teško sankcionisan. Drugo, nikad starješina nije pio sa mornarima-vojnicima i zapijao se, bar nikad u jedinicama tzv. prvog ešalona. Mislim unutar vojnih objekata. Dalje skoro sva vojna lica su pre ili kasnije bili porodični ljudi. Ako bi se išlo analizirati, od stotinu starešina jedan ili dva nisu se nikad ženili. I broj razvoda je s obzirom na prirodu posla relativno bio mali. Upoređujući to sa drugim strukturama društva procentualno od 60-tih do kraja 80-tih sigurno su bar pripadnici JRM bili i dobri porodični ljudi, visoko moralno i svakojako drugačije stabilne ličnosti. Tad se o tom u Floti u Splitu vodilo mnogo računa i ulagala velika energija. A šta se poslije dešavalo, što je ovde naglasio cenjeni "FF", u 90-tim pa dalje, e to su sad druge okolnosti koje mi ne dozvoljavaju pravila da ih obrazložim.

O našem Gudelju i rukavcu ću uskoro otvoriti post o TČ-215 pa će mo se napričati. ;)

Gudelj je i sa TČ 217 "Kornat" oborio rukavac negde kraj 1980/proleće 81. A bio je vrlo loš vojnik - ispod radne bluze uvek je nosio šarenu civilnu košulju.

Verujem da je se u UPS strogo sankcionisalo konzumiranje alkohola pre nesretnih 90-tih. Ali na brodovima iz raznih rugih sastava pomocne namene stvari su ipak bile lezernije i slobodnije.

Svojevremeno, u tim nekim sretnijim vremenima, na PS-12 u Divuljima bio je jedan, inace dobar, ali kada popije (sto je umeo cesto) pomalo nezgodan tip. Zapravo, kazu da u to vreme nije ni toliko cesto pijo, ali kad jeste, po 3 dana se nije treznio. I u takvom stanju, jos pomalo nervozan zbog kojekakvih drugih stvari, u staresinskom salonu na Spasiocu zapoce svadja izmedju njega,i jednog, ruku na srce stvarno prepotentnog kolege, igrom slucaja crnogorskog porekla, koji je umeo da bude mnogo jak na jeziku kada je u pitanju cojstvo, junastvo, a i ljubav prema svijetlom slavom ovjencanom oruzju. Da skratim, dovoljno je da kazem da je nas glavni akter ove price to odmah presekao sa: "... ma koji k@#$c ti tu sviras...", nakon cega je zapocela kavga, koja se zavrsila potezanjem pistolja i ispaljivanjem hitaca u pravcu doticnog hvalisavca. I dok su mu kolege otimale pistolj iz ruku, niko nije video junacinu koja se do malopre busala u prsa junacka. Nasli su ga pod stolom i jedva izvukli odatle, bledog kao krpa i preplasenog kao macku.

Ovaj nezgodni tip, ni sam neznam kako, nije dobio ispisnicu iz JRM. Par godina kasnije, kod Tajerske sestrice, spasio je 10-ak zivota sa potonulog PDS-a. I to ti je zivot  ;)

FF, pretpostavljam da je lik iz ove priče Cezar. :)

Alkohol je liberalnije korišćen, da ne kažem tolerisan na pomoćnim brodovima, ali po mojim saznanjima u Šibeniku mnogo više nego u Puli. Tamo je bilo baš starešina koje trezne nisu bile nikada...

One and only!  :)

p.s. Ovo u Divuljama nije nista naspram onoga sto s dogadjalo kasnije u Tivtu. Tad se nije potezalo licno oruzje, za malo je radila i brodska artiljerija. :)

Znam dosta tih priča a nekima sam bio i nevoljni svedok. Inače, kako nisam konzumirao alkohol, smatrali su me "belom vranom"...

Moj stari takodje nikada nije konzumirao alkohol, ni na poslu ni kod kuce (ja ga u zivotu nisam video u napitom stanju niti sam cuo od nekoga da jeste). U njegovoj jedinici, a i sire u RM zbog njegovih sklonosti ka sportu i zdravom zivotu, mnogi su ga smatrali za cudaka.  ;D

Nije bio jedini, FF. U vreme kad smo radili zajedno, moj klasić Rile mi je rekao da sam čudniji od Ostoje (grdio sam ga što se nasvirao odlazeći da doručkuje na brod). Nakon toga nisam mu dozvoljavao da ide na brod, nego su mu doručak donosili u kancelariju, u čvrstom stanju, bez tečnosti. Nije govorio samnom nekoliko dana, onda je o'ladio...

Taj moj klasić se skinuo iz vojske (JRM) negdje 85. ili 86.godine.

Ti si istrajavao u vaspitanju i sebe i drugih.  :) Ostoja je prema drugima bio ambivalentan. On je uglavnom u to vreme bio okruzen ljudima koji su mnogo pili i nije gubio vreme da ih ubedjuje da to ne rade. Dok su oni pili, on je trcao. Ali opet, to su bila druga vremena, kada je vecini alkohol bio jedini nacin da pobegnu od surove stvarnosti u koje su ih doveli nesrecni dogadjaji u kojima su izgubili domove, porodice, nade i ideale u koje su ceo zivot verovali.

Sada vidim da je pre svega toga JRM zaista na jednom visokom nivou poklanjala paznju ovom problemu. Naravno, i onda se pilo i kad se nije smelo, ali je to neuporedivo sa danasnjom situacijom.

Jedna slikovita anegdota na temu "Alkohol u JRM pre raspada SFRJ":

Negde 1986. u proleće, u 5. DM (divizion minoplogača) dolazi GINA, sa admiralom Mastilovićem na čelu. U sastavu ekipe bio je i kf Miha Dereani, inače Slovenac, a komandant DTM 232 u to vreme bio je pokojni zIk Vladimir Andrejević Uča, vrstan pomorac ali i dobar "na cugu".

Kako to već ide, Mihu pošalju kod Uče da kontroliše obuku, a Pavle Pantić, kf i komandant jedinice pošalje mene da pazim da se ne napiju obojica. Ali, kad sam ja stigao, njih nema na brodu! Nađem ih u prvoj kafani na Stoji (deo Pule), ali da ih vratim na brod, nema šanse dok ne popiju još koju turu. Njih dva kao najbolji prijatelji, govore jedan drugome "ti", Uča zeza Mihu da je škrtac zato što je Slovenac, ovaj da dokaže da nije, odmah naruči turu, ali dok se okrene Uča je iskapio čašu i tvrdi da Miha nije ništa ni naručio. Teškom mukom odvedem ih na brod. E sad počinje igranka: Uča tvrdi na sav glas da ja nemam pojma o minama (uglavnom u to doba i tačno :)), Miha me brani, kao - ne može tako zastavnik sa kapetanom. Malo parafraziranja:

Uča - Mihi: Jesi li ti završio nacionalna manjino?

Miha opet 5 minuta priča o odnosu oficir - podoficir...

Uča opet Mihi: Jesi li ti završio nacionalna manjino?

Miha opet istu priču, nekoliko puta tako dok Uča ne pošizi i reče:

Ma bre Miho, ni ti pojma nemaš a došao si mi u kontrolu...

Sad ja opet na mukama, da smirim Mihu, jedva ih utrpam u krevete. Sutra ujutro sve vojnički, jedan drugome govore "vi", Panta zadovoljan, DTM 232 dobio odličnu ocenu iz obučenosti...

A popodne mene traži kelnerica da platim njihov račun iz kafane od sinoć. Pitam ja Uču za pare, a on mi kaže da pitam Mihu, ne može zastavnik da plaća u društvu kapetana fregate... Platim ja, šta ću drugo.

Uču je moglo da zaustavi kad ga krene piće jedino fingirana situacija - da dotrči mornar i kaže da ga žena zove na telefon. Iako bi poziv uglavnom bio lažan, Uča bi nakon toga prestajao i momentalno se istreznio. :)

Moram i ja jednu bezazleniju ;D

U Tivtu, jedne godine posle 2000-te DSM prevozi iz Tivta u Kumbor regrute na svecanost povodom polaganja zakletve. Na brodu na palubi i mnogo visokih oficira u svecanim belim uniformama, TV ekipa Dozvoilte i novinari drugih medijskih kuca. Cezar na mostu, u pripitom stanju, svi pokusavaju da ga drze podalje od ovih dole. Ali ne lezi vraze, njemu se ide mokriti, a sa mosta DSM ne moze se sici drugacije nego merdevinama na donju palubu pa prema krmi u klozet. Em bi pijan verovatno promasio nogama skale i polomio se, em bi na putu do klozeta napravio neki incident pred ovima dole. I tako je voznja proticala uz ponavljanje "strpi se malo covjece, samo sto nismo u Kumbor", dok Cezar nije toliko popizdio da je na silu izasao s mosta, stao na ivicu, otkopcao pantalone i olaksao se po ovima dole.  ;D Jos kako je duvalo, a on niz vetar, pola regruta je imalo pozutele bele kape na zakletvi.  ;D

p.s. Do Kumbora je posle bio miran.

Normalno da je bio miran kad ga nije ništa više tištalo. :D

Svi koji su dosada javili da daju svoj prilog ovoj temi su oficiri sa dosta radnog staza i zivotno iskustva.Evo kakvo je moje iskustvo,kao monar(razvodnik)o ovom problemu.
Na mome PT smo imali svoju kamtinu(par meseci sam je ja vodio,a zatim legendarni""Aleksa""odnosno mornar Aleksic Goran)i imali smo sve na listi-od kafe do vijaka.Najvise se trosilo pivo i konjak(Badelov brendi)>Mi mornari smo imali  pravo na jedno zestoko,a pivo prakticno koliko zelis odnosno koliko imas para.Staresine,pocevsi od barbe pbb Kuco Jozefa a do najmladjeg v1kl Milanovica,nisu imali limita,osim novcanog.Barba je pocinjao dan negde oko 9-10h povikom""Aleksa jedno sa jednim"" sto je znacilo kafa i konjak,a zavrsavalo posle vecere sa ""jednu sa jednim""t,j,-kafa i pivo,ali nikada ga nismo videli pripitog ili nedaj boze pianog,sto se moze reci i za sve ostale staresine i mornare.Znaci pilo se ali ine opijalo na brodu.Ako bi se neko napio to je bilo u gradu i to vrlo retko-za vise od godinu dana 2-3 slucja.K-dant je zivio na brodu i retko je izlazio,al tada bi se vracao pripit negde oko 02-03 h-dosao bi do broda presao niz siz kao rofesionalac,pozdravio,popricao sa dezurnim,a ponekad i probudio Aleksu za kafu i konjak.Ali-ovo se neracuna kao pijanstvo na brodu!Najvise problema je bilo krajem meseca kad j trebalo ""poravnjati racune""-ali i to je k-dant resio-dostavi mu Aleksa liistu duznika,pa kad primas platu(100 dnara) ili novac od kuce-pozove te i odcita-primio si toliko/duzan si toliko=evo tebi ostatak(ako g bude).
Kasnije u civilstvu kad sam se zaposlio,uvidio sam da u civilstvu na poslu se mnogo vise pilo i opijalo!

Dragi moji drugari, nadam se da Vas mogu tako nazvati, jer ste većinom bili u floti kao i ja, neko više neko manje.
Svi ovi primjeri koje ste naveli, znam i siguran sam da su se desili i da su istiniti. Analizom se da zaključiti da su se
dešavali uglavnom u jedinicama koje nisu iz tzv. prvog ešalona i koje su bile na neki način postrani. Također se da zaključiti
da se situacija drastično promjenila nastankom Balkanskog cunamija. Ali isto tako je istina da od kraja 60-tih pa do početka 80-tih,
otprilike koliko sam ja i bio u floti, u brigadi TČ, RČ i RTOP, takvih drastičnih slučajeva maltene nije ni bilo niti bi se tolerisali. Bilo je
naravno slučajeva da starješina dođe iz grada "podmazan", legne i ujutro je normalno spreman za posao. Ali to se nije, niti se moše smatrati pijanstvom u smislu ovisnosti. Da je to bilo svaki put i u dužem periodu, e onda je to drugi par opanaka. Eto, to su moja neka sjećanja oko toga. Zapažanja bi mi morala biti vjerodostojna jer sam ja što se tiče pića, trezvenjak, što inače ne smatram nekom prednošću ili bože sačuvaj nekim pametovanjem, nego takav mi je metabolizam, pa šta da radim :P

Ја не пијем алкохол. И такође, могу потврдити истраживање да овакве као ја (Боро и други) у војној средини третирају као чудаке. Наравно, само док се не навикну, и схвате да то има и практичне стране. Ти возиш, чуваш стражу, одговараш на позиве и сл.. Такође, морам признати да никад нисам марио оне који се опијају. Попити изван дужности, предвече, па и за ручак, по неку чашицу (1-2) то сам схватао и прихватам. Опити се тако да не знаш за себе, а тада друге малтретираш, то никад нисам разумео. Знам да људи различито подносе напоре, али да је утеха у алкохолу, да то помаже, никад нисам могао да схватим. Не помаже. Ем, трошиш новац, ем те ујутро боли глава, ем ти се сви смеју, ем сви проблеми остану.

Да је алкохол добар код управљања машинама, па и бродовима предпостављам да би прописали његову обавезну конзумацију.

Када сам био у прилици, а био сам, јавно сам говорио о вајним "стручњацима", "великом" војницима који функционишу само у алкохолисаном стању, о онима који доносе важне одлуке, па и о судбини људи, припити, па и напити. Једном ми је један високи војни старешина замерио да претерујем, да није страшно када се попије 2-3 чашице, уз мезе, а посебно када се дуго и напорно ради. Ја сам му отприлике овако одговрио: "да са количином алкохола у крви коју садржи једна чашица жестоког пића прођете на црвено светло, сигурно ће вам узети саобраћајну дозволу, искључити вас из саобраћаја, а прети вам, можда и затвор. Ви овде кажете да са 2-3 чашице можете добро да управљате са стотинама борбених и неборбених возила и авиона и одлучујете о судбинама стотина па и хиљада људи. Не верујем да би они о чијој судбини одлучујете били одушевљени да вас таквог виде, још мање њихове породице".

Предлагао сам алкотестирање по командама како се то иначе спроводи у свим озбиљнијим светским фирмама током рада. Није прихваћено. Не знам како је сада, а волео бих да то ураде. Неће ником шкодити, чак ни алкохоличарима. Схватиће да су то и мораће не лечење.

Иначе, небројена истраживања говоре о томе да је најтеже убедити алкохоличара да је то. Они то увек поричу. За њих је алкохоличар само онај који када се напаије падне и не може да мрдне. Све док бауљају и говоре они тврде да су трезни. Постоји бар један, а мислим и два едукативна војна филма о штетности алкохола и алкохолизма.

Тачно, у цивилним фирмама се пило више него у војсци. Али сада не. Можда у државним и неким мањим приватним. Све озбиљне посебно приватне фирме то изричито забрањују и контролишу. Већина без пардона отпуштају сваког ко се затекне са већом дозом алкохола у крви него што је дозвољено.

Džumba je u pravu što se tiče civilnih firmi. U svojoj i o tome vodim računa ja. Imamo profesionalni Drager alkometar koji se redovno atestira-baždari a čuvam ga ja u kasi, i koristim po sopstvenom nahođenju, ni direktori ne znaju kada ću i gde da ga upotrebim. Ovo zbog toga što na prvom testitranju više od 100 zaposlenih u koje sam uložio ceo letnji dan, ni jedan nije imao ni mrvicu alkohola u krvi. Izveštavam ja sa čuđenjem direktora o tome, a on se nasmeje i kaže da je on svima rekao da ću doći. Kasnije sam prihvatio da to radim samo pod uslovom da samo ja znam kada ću i gde kontrolisati zaposlene. Do sada su dvojica zbog toga što sam im našao oko 2 (!!!) promila dobili otkaz, a svi kojima nađem preko 0,3 promila idu odmah kući i gube dnevnicu. Za vozače i rukovaoce mehanizacije važi zakonskih 0 promila.

Sigurno sam do sada udaljio 20-ak radnika sa gradilišta, uz gubitak dnevnice. Verujte da se nije desilo da jednog uhvatim dva puta, jer zna da je to automatski otkaz (čuvam sve zapise o testiranjima).

Najveći štos je bio kada sam posle neke male proslave, kolega dobio sina pa častio, testirao zaposlene u Direkciji - i žene su imale po 0,1 ili 0,2 promila, niko preko 0,3. Naravno, sve sam uredno zapisao i rekao im da će toga biti još.

Sad sam se setio da sam pre nekog vremena gledao neki razgovor sa saobraćajnom policijom na TV i oni tvrde da su imali slučajeva
prilikom alkotestiranja ženskih vozača, da su toliko bile oblejane po tim merenjima da nikd ni u snu nisu našli tako nešto kod muškog
svijeta. Malo u offf :P

Tacno da se nekada u preduzecima puno pilo,ali-promenio se sistem i sa dolaskom mladih rukovodecih kadrova pocelo se drasticno da primenjuje zakon-pice i rad ne idu zajedno,pa se za svaiki alkoholizian slucaj sledi drakonska kazna,pa i kod poslovnih sastanaka se sluze samo kafa,minerlna i sok,a za poslovnim ruckom dovoljan je jedan aperitiv i jedan degistiv.Inace ja sam ne cenim ljude koji hrabost i odlucnost skupljaju uz casicu!Koga oni zavaravaju-sebe ili druge?A za komandni kadar pogotovo-povere mu jedinicu/brod a on ga slupa i dovodi zivote ljudi u pitanje.I jos jedno-dok na visim polozaju ima ljudi koji odobravaju casici-dvije-tri-dotle u potcinjenim jedincama i ljudima ovo se tolerira,i obnuto.
Uostalom do pre nekoliko godina neki su pusili ciagaru na cigaru-ti isti zbog visokih kazni postase manje revnosni pusaci!

Dok sam radio u SV,  dva puta sam radio alkotest. Za to je u SV nadležna vojna policija. Na dužnosti je obavezno 0,00. I oba puta test je pokazao 0,00. Jedanput dok sam vozio službeno vozilo, adrugi put kod neke pobune regruta. Vjerujem, da sam ostao do penzije u vojsci baš radi negativnih testiranja.
Uvjeren sam, da su opravdana takva testiranja na tako zahtjevnim radnim mjestima, kao što je vojska, policija, pa i večina civilnih zanimanja.

Momo, nemoj o zakonu protiv pušenja. Drakonski je kao da su pušači gubavci. Nije dovoljno imati posebnu prostoriju za pušenje nego ta prostorijamora imati i posebna klizna vrata i odvojen sistem ventilacije. Eh, da vidim koliko će firmi to napraviti! A do tada će se pušači smrzavati ispred zgrada u kojima rade po snegu i košavi!

U Valjevu gdje sam služio davne 1977. godine nije bilo dozvoljeno pušenje u radnim prostorijama. Major Radoslav Đukić dozvolio je pušenje u jednoj odvojenoj prostoriji zimi. Tada nisam pušio i nije me bilo briga za pušače. Đukić sa svojih 110 kila bio je zakleti nepušač, a zato su zastavnik Hranislav Perović i stariji vodnik Krsman Ikonić ložili ko parnjače.

Ja sam inace nepusac.Tamo gde ja radim nema posebnih prostorija za pusace-ima samo jedno mesto (u uglu dvorista)a tamo smes samo za vreme pauze za rucak.A kazne su stroge,a elektroski dojavni senzori u svakoj prostoriji-pa sad vidi!Ali imam rodjake u Australiji koji za ovakve zabrane su govorili jos pre desetak godina-a za alkoholu na poslu-tamo je to nezamisljivo.

Da i ja kažem još koju. 1983 boravio sam par mjeseci u Švedskoj u Štoholmu na specijalizaciji po Stini Jadran. Već tad su svakodnevno bili odvojeni pušači od nepušača i na poslu i za vrijeme ručka u firmi. I tu nije bilo pardona. O akoholu nema govora. Ali zato, brale, za vikend nezna se ko je gori. Oblejaju se skoro svi ko mile majke. Puše svi ko Turci. Za nas nezamislivo, sjede 5-6 žena bez muškog društva i napiju se da nemože čovjek sa Balkana u to povjerovati. Našto ta ekipa u kasne sate liči nemože se ni opisati. Eto nismo ni mi najgori..... :-\

Skandinavci koriste trajektnu vezu s Poljskom ili Njemačkom. Već su na brodu mortus, a u luci su u komadima. Kod nas se niti ne pokušavuju trizniti. U balunu su 15 dana. Krv im u alkoholu teče, a oni su na sedmom nebu. Kazna za ilegalno pečenje rakije u Norveškoj za bivše Jugoviće je bila vječni izgon.

Šveđani sa Finskom. Za vikend specijalno idu da se našikaju. I mene su zvali. Kog ću ja vraga tamo kad mi je dovoljno da pomirišem čep od flaše pa sam pijan. :P

U Svedskoj je alkohol skuplji,pa zato idu u stranstvo da se napiju-a finci idu Estoniju da se snabde za bar nedelju dve.

Iako smo malo skrenuli s teme,dodao bih nešto u vezi sa Skandinavcma.Razgovarao sam s njima i provodio vreme dok su na odmoru (živeo sam na Kritu i radio neke turističke poslove).Sve te zabrane koje oni imaju ,napravile su od njih ljude koji ne znaju da uživaju u alkoholu.Htedoh reći nemaju "kulturu pijenja alkohola".Obloču se kao svinje,bilo muško....bilo žensko,i to je strašan prizor.O klincima da ne pričam.
Naravno da postoje razlozi zbog kojih su im uveli takve ristrikcije jer su ranije....kao i ostali "severnjaci" pili "kao Rusi"!!
Sada se to promenilo ali geni su čudo.Medjutim, izgubili su osećaj mere i piju kampanjski što im od privatnog života pravi haos.
Kontraefekti zabrane su u ovom slučaju napravili od njih ljude koji ne znaju da piju vino........

Preživeo svega skupa u Švedskoj dobre pola godine, u više navrata.
Grozno je videti, vikend uveče, red ispred vrata u "Systembolaget" (specialna prodavačnica alkohola iznad 3,5% alkohola, zvao jih alko apoteka) kako čekaju da kupe alkohol, a na izlazu na klupici mrtvo pijani ljudi.

Ako se na varam, cena za "pintu Guinness" je 8 €. Ali zato postoje trajekti. Dok ne isplove iz Švedskih teritorialnih voda, sve zatvoreno, a kada pređu, sirena označava to, otvore se duty-free i počinje žurka. Pijanijih ljudi još nisam video nego tamo. Ali imaju jaku medicinsku podporu u brodskom personalu. Ali preživio. ;)

Kako rečeno, nemaju kulture konzumiranja alkohola.

A pošto več pričamo i o svojim navikama, ja volim da uz jutranju kavu na poslu, popijem 0,3 žestokog (ali i to ne svakog dana, i odvisno od posla, koji me čeka), i poneka čaša domačeg belog vina posle ručka, vikendom. I to je sav alkohol, koji konzumiram u "civilu". Jedina razlika je kod "njenih gore, na Štajerski", gde mi je tast  vinogradnik, i tu ne ide drugačije. A i za taj deo Slovenije kažu, da je 0,5 u zraku.

LPB

Hehe, kada feriboti pristaju u onu luku kod centra grada, svašta se vidi! ;D

Sjičem se, dok sam bio u školi u Piranu, kako su dolazili autobusi šveđana i šveđanki nekih naših srednješkolskih godina. Mi jesmo znali popiti i napiti se al šta su ovi izvodili, to je bilo za nevjerovati. Kolike su to količine alkohola sipali u sebe i šta su onda pravili od sebe, nije bila baš prijatna slika. Jednom smo jednu grupu tih Hogara odvjeli u Lipicu, nakakva izmjena škola. Jadnicima u Lipici je ponestalo pive, toliko su lokali.
Još jedan dokaz, da prohibicija nije uvjek najbolje rješenje.


PS: Božo, imao sam jednoga školskog druga, negdje sa Krasa. Jeste da je bio čovjek od 100 kila ali ipak, taj je znao popit litru Terana za žeđ. Ja lježim do idučeg dana da toliko popijem a ovaj, ko da je pio vodu.

Ovu novu godinu dočekao sam kod starog prijatelja i školskog druga koji se preselio u jedno selo kod Vipave. On je inače iz Nove Gorice pa je otprije navikao, ali koliko se tamo popije!!! U selu svi rade vino (najtoplije preporučam pinelu iako je zelen najpoznatiji, dobar je, naravno), na 60 kuća ima oko 65 konoba/kleti. Pa hajde probaj od jednoga, pa onda drugi će se naljutit ako sad ne probamo i njegovo, pa treći... i tako redom. Ne znam kad sam posljednji put toliko puno i toliko neprekidno pio. Srećom, bez ozbiljnih posljedica.

Doduše, pomaže vino u jednoj stvari. Ja pristojno govorim slovenski ali trijezan primorski dijalekt pola nisam razumio. E, kad se dovoljno popilo problem nestao...

Hrundi - In vino veritas.  :P

Počele "Osmice", evo izgovora za ture po Krasu i Brdima. Inače je u Sloveniji tako, da kud god kreneš iz Ljubljane, iz same pristojnosti napiješ se. Neka je to Štajerska, Dolenjska, Bela Krajina, Primorska... Ali bogu na istinu i svugdje dobro papaš.

Od vina, ja sam za Kras i Brda.

Kad su TČ tipa 108 u bili u Šibeniku mnogi su se znali okupati liti i zimi. Skala im je bila uska ili su vidili dvi umisto jedne. Bilo je to u pradavno doba kad je Zakon o zaštiti na radu bio još u povojima. Znali su se pripadnici JRM proveseliti i stući Upitnik, a prije toga i pucati u Dalasu iz Tompsona. Sve je to zabilježeno u gradskoj kronici.

Koji to godina, ako se može doznati?

Evo malo o ovoj temi....Na patrolnom brodu 551 je bilo pive u izobilju, a najveći potrošač je bio zastavnik 1 klase Djaković Ante...Pred penzijom,1991 u proljeće je otišao,i bio je totalno "opušten"...A i  drugi su znali popiti,naročito kad je bilo boćanje,tamo kod odreda patrolaca.

интересантна тема али превише улепшано стање.на бродовима се и те како пило.класо без обзира који ешалон први или други ,добро се цевчило.романи би се могли написати о ликовима и догађајима везани за "чашицу".иначе у ЈРМ алкохол у кантинама је званично укинут 1972 ако се не варам,до тада су кантине пословале као и остале кафане или ти бифеи како ко воли.

Neznam odakle ovaj podatak?Ja sam uJRM bio 1975/77 i kantine su bile pune alkoholla.Cak i na obuci a u IGK,remci su mogli dobiti piva a staresine sve(mnoggo se pio "Pelinkovac" i rubinov vinjak.I naa PT61 smo imali kantinu sa "punom ponudom",pio jje ko je mogao i koliko je mogao,ali nije bilo pijanstva.Pijana posada je bila problem  sam nakon izlaska,a najcesce-kao pravilo-u Sibeniku,maticnoj luci,neznam zasto?

Več sam napisao, da se u starješinskoj menzi u Lori točio alkohol i žestoko piće (mornar je na kolicima vozi između stolova za vrijeme ručka i večere). Kad se točno to ukinulo, ne sječam se. (1973???) Kasnije je bilo legalno u kantini (Šumica) samo pivo.
Bilo je stvarno pojedinaca koji su puno pili, no barem u mom okruženju nije prelazilo normalno stanje u ex YU.

Eto, kako je to bilo na DTM 232. Moglo se popit pivo i nekada bevanda uz ručak (uz dozvolu dežurnog oficira). Oficiri, barem da se ja siječam, nikada nisu bili pod šuberom i nikada nisu popili više od koje čašice žestokog pa i to stvarno rijetko. Mornari smo mogli počastiti ostale kojim žestokim, recimo za rožendan ili sličnom zgodom. Tada se onome koji je slavio i malo pogledalo kroz prste sljedeči dan u jutro. Sve u svemu, piča je bilo ali jako jako umjereno ga se trošilo.

O kafi ne bi pričali, ta se trošila u galonama, čudo da nije nekome (komandantu) srce odnjelo kroz uho.

податак је из прве руке.то што је било пива у кантини није био проблем,жестоко алкохолно пиће је било забрањено.међути сви су кршили забрану посебно на бродовима.

 :c : ??? ??? ??? ??? :pirat :pirat

Dva puta sam se na brodu dobro podnapio. Jednom za novu 1985. godinu (krivac je Gunjača), i drugi put u leto 1985. kad sam muvao neku kanađanku u Izoli. Njoj se zdravo dopala uniforma, a i bila je dobra riba. Ostalo je bilo usput i bezazleno - i nikad nisam bio podnapit za timunom. Mora se znati reda.
Inače, kantina na Muzilu je prodavala pivo, a jedna apoteka kod tržnice Zaro imala je odličan medicinski alkohol - nije bio denaturisan. Verovatno nismo bili prvi koji su izmislili turbo-pivo. Ipak, udaralo je pravo u mali mozak. Na brodu nije bilo potrebe za takvim štosovima. Dogovoriš se, odeš po bocu Barbere ili Malvazije, ili uzmeš nešto iz šteka vodnika D.G., uz njegovo dopuštenje.

Ipak, bila je jedna proslava na Silbi u leto 1985. nezgodno smo bili vezani u portu, K-dant Naser je malo nepažljivo manevrisao, pa su propele podigle puno peska, mogli smo i nasesti. Proslava na Silbi je bila uspešna. Riblja fešta i vino. Ne znam ko od posade to veče nije pevao pri manovri isplovljavanja. Svi su bili dobro raspoloženi, a na brodovima JRM srećom nije bilo alko-testera, pa nismo mogli duvati. Inače...

ne znam jel ova tema još živa,ali moram nešto napisati...služio sam u Odredu ŠB,u Poljudu...i sjećam se zastavnika Joze Andrejića,čovjek je baš volio popiti,ali je bio legenda,imao sam utisak da nema osobe u Splitu koja ne poznaje barba Jozu...jednom sam sa njim imao priliku da pijem kod njegovog nekog prijatelja,i pili smo prošek,baš sam se natukao...Pošto sam ja bio na funkciji predsjednika omladinske organizacije u odredu,zapala me je obaveza da pripremim doček nove,1989,a Barba Jozo je bio najbolja osoba koja bi mi pomogla u tome...prvo smo otišli u neku firmu,Lavčević,i sa direktorom ugovori barba Jozo pečeno prase,onda u kafić Jerry,kojeg je držao poznati fudbalski sudija Stipe Glavina,tu barba jozo kaže Stipi,daj mi 4 boce konjaka za moje borce,a piši tamo sokove(imali smo odobrenje od ppb Ališaha na bocu žeste za četu i dva piva po glavi stanovnika)...ja kažem zastavniče ne smijemo...ma ćuti mulac jedan znam ja koliko je vama dovoljno,neće biti previše...još nam je sredio da sve to nekako uvučemo preko kapije,u peglici od poručnika Žnjidara sa minolovca Lastovo(i on je mislio da su samo sokovi u kutijama)...a sve to nam je naš ćato Štrbac sakrio u kancelariji ppb Ališaha,jer uoči dočeka pretresen je svaki ćošak na brodovima ,po magacinima...sve osim te njegove kancelarije.Čitao sam dosta po ovom forumu ali nigdje se ne pominje naš dragi barba Jozo a baš bih volio čuti nešto o njemu,kao i o zastavnicima Zlatkoviću,Baćini,st.v Prodanoviću.

Zlatković ti živi u Splitu. Ponekad ga sretnem.

Ajde kad se tema obnovila malo iz prve ruke. Vlade je dobro opisao situaciju na brodovima, a i bio je duboko u njoj.
Kolega Fifi iz 29 klase (komandir trećeg na 118) i ja krenuli na ušće Neretve na arbune. Posudili smo čamac koji je pokojni Ćazo kupio u Korčuli i imao je prebojanu registraciju , tj. nije ju imao. U brodaskoj kantini je bilo samo malih piva i uzeli smo gajbu da nam se nađe. Već na izlazu iz luke ustanovimo da će nam biti malo i vratimo se na brod po još jednu gajbu. Normalno ćudnom igrom slučaja pivo je cijelo vrijeme "hlapilo". Fifi je kao kormilarac vozio čamac, kad nas je zaustavila murija u gliseru. Naredili su da pristanemo na njih, Fifi je dvaput neuspješnim manevrom potrefio gliser pramcem, onda su naredili zaustavljanje i pristali su na nas. Vidjevši veselu stmosferu, jednu polupraznu gajbu, dali su mu puhati balon. Nekim čudom je pozelenio. Odvukli su nas do obale, vezali ispred benzinske u Pločama i zabranili isplovljenje do ponoći. Dalje je bilo kao u knjigama Svena Hassela. Imali smo pive na čamcu, prekoputa je bila birtija, Ploče su malo mjesto, svi se znaju bili smo meta zajebancije dok na kraju nije došao Ćazo, najurio nas iz čamca i preparkirao ga. To je bilo prvi (i jedini) put da sam vidio da je netko ostao bez dozvole za čamac radi alkohola.
Fifi se osvetio muriji, ali poslije toga je morao u prekomandu u Boku jer su se gadno nabrusili na njega. ;D

Hvala,baš mi je drago da je živ,jedan od omiljenih starješina,volio bih čuti i za ostale,upravo gledam temu ko nam je komandovao mislio sam da ću negdje naletiti na kbb Franković Zvonimira  koji mi je bio komandant odreda,ali nisam ga našao.takođe ne znam šta je sa ,tada pbb Ališahom,vidio sam negdje tu njegovu stariju sliku....inače sad sa ove distance pokušavam da odgonetnem kojih sub godina mogli biti moje starješine...nama su tad izgledali svi stariji i ozbiljni ljudi,sad kontam da su bili godina kao ja sad,nadam se da ih je većina još živa.

А наравно, ти си сада млад :laugh:.

Na TČ 219 na kome sam proveo oko pet godina (1969-74), pio se uglavnom vinjak Cezar ili Rubin (zavisno od preferencije), ređe pelinkovac, rum i votka.  U tome se nije preterivalo,  čašica ili dve pred odlazak na ručak u oficirsku menzu.  Bilo je starešina koji nisu uopšte pili, ne zbog netolerancije prema alkoholu već zato što jednostavno nisu imali meru. Takvi su znali ponekad da preteraju, pogotovu kada odemo u disperziju ali posle havarije  bili su mirni narednih nekoliko meseci. U letnjim mesecima pilo se pivo, kisela voda i domaće vino, naročito ako smo boraveći na nekom otoku uspeli nešto da upecamo.
Mornarima je piće bilo strogo zabranjeno. Ipak, dešavalo se da ponekad, zbog površne kontrole dežurnog, borci prokrijumčare flašu rakije u paketu koji su dobili od kuće.  Rakiju su obično krili u otvorima za ventilaciju tako da, prilikom povremenih pretresa, otkrivanje korpus delikta nije bio  nikakav problema. Korp. del. uglavnom su, bez zapisnika, uništavali podoficiri.  Desio se, međutim, jedan nemio slučaj, koga nameravam ovde da iznesem. Kada su borcima dozlogrdili česti pretresi neko od njih dosetio se da u flašu sipa urin i da je dobro sakrije. Flaša je, ipak, pronađena ali krivac i pored sveg angažovanja svih podoficira na brodu, nikada nije otkriven.

Nikad nisam vidio starješinu pijanog za vrijeme mog služenja vojnog roka. U kantini se mogla kupiti piva. Starješine bi ujutro u jednoj prostoriji popili kavu i rakijicu i iza toga na posao.

Opet o pijančenju... ::) Sad mi je žao što i ja nisam pio, pa bi bio glavni u evociranju pijančenja.  ;D

Ma kako god analizirali, u prosjeku se malo pilo. I to uglavnom na refule što se ono kaže. U brigadi TČ/RČ
koja je slovila kao "A" ešalon niukom slučaju nije se dozvoljavalo pijančenje. Pojedinci su se znali oblokati, ali
uglavnom van radnog vremena i kruga. I to ako bi bilo učestala pojava, odmah se reagovalo.

Da je bilo ko pokazivao baš ovisnost, nadležna komanda bi ga poslala na promatranje i lečenje. Znam slučaj jednog
vodnika i jednog k.freg koga su upozorili i poslali na lečenje. Nije bilo pardona ili bi bili zakonski udaljeni.

Ali to su svega dvojica od par stotina ljudi u jedinici gde sam ja i još neki sa ovog foruma službovali.

Ćiro ,možda je u tvoje vrijme bilo sve po PeEsu.Za vrijeme mog 9-to mjesčnog boravka na TČ u Lori,89 na 90 tu,alkuholizam je bio problem u oficirskom kadru.Za novu godinu je jedan oficir fulao siz i pao u more,na proljeće su se pobili u krmenom salonu jednog tč-a(intervenisala vojna policija),pa onada kada smo išli na ,(kako se zvanično zvalo Uređeni reon baziranja ili kako li već),sa nama je išao i komadant brigade.Ne mogu se imena sjetiti nikako.Uvjek je pričao priču da je iz pitoresnog sela u Srbiji ,po imenu Ražanj,pa će možda neko imena sjetiti dotičnog komadanta.U Viškoj vali postalo je toliko ozbiljno,da se dotični držao za ogradu i bljuvao van broda.Haos.
Ali,za nas borce,problem je bio kako ubaciti frižider na tečejac,jer je bio problem veličine,morali smo skidati vrata od frižidera da bi ga smjestili u krmi,jer bez kantine nema isplovljavanja :marinero

ипак изгледа да смо служили у различитим Морнарицама.класо не да сте били "А"ешалон у борбеној готовости већи и овој условно речено слободној активности.пошто се ниси како рече бавио овом активношћу неможеш да владаш"правим чињеницама".иначе нигде није било дозвољено конзумирати алкохол(говорим о бродовима),точило се на све стране.

Vjerujem ti, već 90-te vrag je odneo šalu po svim pitanjima.
Vreme o kome ja govorim je između 1967 i 1980, a to je ipak razlika sigurno...

Ne sumnjam u priču, nisam bio u to vrijeme na brodovima.
Čudi me, da se dodatni frižider nije ubacio u velikom remontu (a do 1989. svi TČ su prošli barem jedan veliki remot, kad se skidao aluminijski dio palube na krmi.
Nisam siguran (1989-1990), no prije T11 bio je k-dant TČ kap. freg. Matana (sa Mljeta)

Klaso bilo je kako je bilo. Svak vidi istu stvar svojim očima. Da si mi živ i zdrav i nadam se da ćeš i ove godine "potpaliti" ono
kazanče što si nam ga prikazao na onoj temi o klasi. Samo pozovi i Šajudina (nas dva znamo toga anonimusa) da ti potpaljuje
vatru i cepa drva.... ;D

Duje,frižider smo sekali sa broda na brod,na onaj koji je bio predviđen da bude kantina dok smo van Lore.

 данас смо се срели,некидан ме је лепо изненадио са једном бочицом (6 литара) његовог вина. :P :P :P

Kod nas na TČ215 smo ugradili novi prilikom velikog remonta 1974. godine, a stari (ruski) ostao je na svom mjestu u krmenom kolozjomom prostoru-na desnom boku).

Nije bilo bolje ni na otocima.....na Lastovu u 203 ORD-u ili BROM-u kako je kome milije...samo mladji oficiri vodnici nisu se baš isticali sa alkoholom i komandant kasarne kk Krunoslav Ivančić, ali ostali.....auuu!Sečam se nekog pbb Bednar Boris, dobar čovjek ali pijanica malo jača,neki stariji vodnik Topalski Zoran isto dobar čovjek...njega nisam video treznog ili retkokada i bilo je još aseva ali se jih ne sječam više po imenima....Imali par puta uzbunu, pa išli pinzgauerima po oficire  u Ubli u hotel Solitudo, pola ih je bilo tako pijanih, da ih nismo mogli probudit,pa smo rekli da ih nismo našli.....bio je jedan vodnik prve klase vezista...eee njega smo jedanput našli pored svog pezejca kako spava na asfaltu u dva ujutru...pijan ko letva!A bilo je toga, da bi mogao pisat ceo dan!
U ponedeljak, kad je bio tehnički pregled naoružanja,kad su se Soplo-vi isterali van iz potkopa...bili su kolko tolko normalni a ostale dane igrali se balote,briškule...a bog ne dao kantinjeru da je nestalo ladne pive  ;)
Kad je zamenio kf Marinkovič kao komandant ostrva  majora Luku Džanka došlo je do raspada sistema....dežurni kasarne bili su stažisti(bila su trojica)skoro celo leto(to je bilo 88.god)...radilo se šta se je htelo...straža se je razvodila pincom ili kampanjolom...obuke uopče nije bilo a trečinu oficira sam upoznao tek u septembru kad su počeli dolaziti sa dopusta!Mislim, kao druga največa raketna baza na jadranu po mom mišljenju katastrofa, jes nama borcima je bilo dobro, ali sad kad gledam nazad 25 godina, netko je mogao pobiti celu kasarnu pokupiti sve rakete i nikom ništa....

Naslušao sam se svega i svačega ali ovo....  da nisi malo pretjerao.

"alfa" није уреду сакрити се иза надимка и прозивати људе који нису у стању да одговоре на прозивања и да дају своје виђење приче.

Pisati o alkoholizmu u jedinicama nije nimalo tek tako neodgovoran čin. To ostavlja pisanog traga
za sva vremena. Zato bi molio malo više ozbiljnosti i ne tako olakog pristupa.
Pa analizirajte slučajeve.

- Jednom za novu godinu napili se oficiri.......
- kad smo bili u BG komadant nije moga da stoji na nogama koliko se naroljao....
- Stariji vodnik jednom nađen kako leži kraj pic gauera  itd...

I šta iz svega toga. Možda su se ljudi u trenutku slabosti ili nečeg drugog opustili i to dva-tri puta
u godini i ispada po pisanju da su svaki bogoveti dan ništa nisu radili nego pili 24 sata.

Vjerujem da je nečeg ipak bilo na Lastovu. Ali niukom slučaju toliko drastično kako piše "alfa". Pa i same
starešine bi u kolektivu reagovale ako bi posao trpio. Niko nebi tuđi posao radio, a da ovaj danima se
alkoholizira.

Naglašavam, svak isti događaj vidi svojim očima. I taj vojnik koji ide na stražu. On nemože da sagleda prizor
racionalno. Jednostvno ga peče, on mora na stražu, a starješina sjedi i igra šah.
I eto opisa događaja po njegovom...

Koliko vidim  ovde gledamo različitim očima,mi obični mornari i starješine,a osim toga podjeljeni smo i po vremenu o kojem pišemo.Djeluje mi da se stvarno nije pilo do sredine 80-ih,kad smo mi došli u mornaricu.Istina,nisam vidio ni jedan primjer ozbiljnijeg narušavanja vojne discipline,ali da se pilo-pilo se.kako među starješinama tako i među nama mornarima.Samo,mi na školskim brodovima nismo imali toliko obaveza,naoružanje smo viđali jednom sedmično,nije bilo borbenih zadataka,pa smo se mogli opustiti.A pilo se,i svi su znali da se stariješine okupljaju u jednoj maloj prostoriji,u magacinu gdje su stajala jedra,vesla i ostala oprema i da se tamo cuga.Takođe se pilo i na jednom remorkeru,ali bili smo mala jedinica,i bili smo kao porodica,niko nikog nije cinkao,jedni druge su pokrivali i to je tako funkcionisalo.Mi mornari smo kad želimo da se napijemo odlazili u kantinu u Lori jer nam ona uštirkana kantina u školskom centru nije bila baš prijatna za piti(osim jednog piva nakon ručka),uvijek je bila puna viših oficira,a kantina u Lori je bila kao seoska kafana.I pili smo ali nikad niko nije napravio neki problem,ako neko malo više cvrcne,sakrili bi ga,a i starješine(naši zastavnici) su nam to tolerisali..bilo je bitno da Ališah ne sazna.

Ispada da su oblaci tih godina poviše Jadrana bili zapravo Alkoholna isparavanja ? ,osobno ne znam o tome ništa ali Alkohol na radnom mjestu je ubitačna stvar a pogotovo u Vojsci i tko mu je sklon trebao bi potražiti stručnu pomoć ,ja sam recimo čuo po pričama da se lokalo i prije i poslije , a da su prednjačili oni koji su kao čuvali magacine i tome slično. (u ratnim uvjetima koliko se popilo niti da ne govorimo)

Tema je Alkoholizam i brod pa sam možda u off-u, ali za vrijeme služenja roka 1980/81 nisam vidio pijanog oficira. To je bilo nezamislivo. Po koji vojnik bi se napio na izlasku, ali to je bilo rijetko i isuviše riskantno. Odmah bi išao na raport i uslijedile bi sankcije. Duga zabrana izlaska, kaznena požarčenja i slično.
Istina, to je bila KoV. Mornarice su svuda u svijetu sklone alkoholu. Na primjer, Royal Navy.

Ne znam u čemu je problem.....proizvesti imena....imena sam naveo jer ih sigurno netko poznaje, a sigurno ih poznaje po tome, da se nisu previše branili kad je bilo za pojesti i popiti.......a toga je bilo non stop...valjda če se netko nači, koji bi potvrdio moju priču!
Netko je pisao o Jurjevoj luci...sad se ne sečam, dali je bilo na palubi ili na ABG....kako se smeni cela kasarna komplet sa onim jednim oficirom i kako je cijeli sastav OROST-a sa Huma došao spavati u našu kasarnu jer ih je ufatila jedna kontrola totalno pijane!?....Šta bi još hteli...onaj ko kaže, da se nije pilo, taj debelo laže...koliko se je janjeta i odojaka tamo ispeklo u maršalki za mojih 9 meseci mi bi trebali imat obavezno mesara i pekara....

Bednar Boris je pokojni, pustite ga da počiva u miru.

Pa u čemu je problem, ako su ljudi pekli janjad i prasad. Šta tu nevalja. Pa nusu ih ukrali ili oteli.
To im je bio jedini provod na Lastovu. Ti si odrapio 9 mjeseci i baš te briga, a u normalnoj situaciji ti
tamo ljudi ostajali su po 7-8 godina. I šta bi hteo, da život sagledaju po tvome.....

Bednar Boris bio je ljudina...neka mu je laka zemlja.....a ti Oričareb, izgleda čitaš izmedju redova.....boli mene kurac šta su oni popili i pojeli, ja samo navodim stanje kakvo je bilo u ORD-u, ali ti hočeš nešto dokazat, kako je stanje u JRM bilo idealno, ali od toga nije bilo ni I od idealnog, nažalost!

Ma neću ja ništa i ništa i nemogu da sve i hoću.
 
Ali ti nemaš pojma kako izgledaju tvoji tekstovi kad ih se čita, evo ovako:

Vojna lica, starješine u JRM kad sam ja bio na Lastovu, to su bili pijanice, neradnici, ništa nisu vrijedili, samo su sjedili
i pili, jeli prasiće i janjad. Bili su nesposobnjakovići, bezvrijedni. Jednom riječju barabe. Nijedne lijepe riječi nisi naveo za te
ljude. I onda na kraju pokoj mu duši bio je ljudina, a ovamo mu zamjeraš što je pio.  

Možeš ti pričati šta hoćeš, ali ja sigurno znam da su ti ljudi bili sposobni da izvršavaju svoje postavljene zadatke. Masu njih
i lično znam iz prijašnjih perioda službovanja. A, kako si ih ti vodeo, to je tvoj problem......

Vojničke priče običo počinju"imali smo jednog zastavnika,prava ljudina...a volio je malo popit".......

Treba imati u vidu da je početak devedesetih godina bio period pun kolebanja, raznolikosti mišljenja i neslaganja. Predosećaj budućih lomova i nesreća, svakako je negativno uticao na disciplinu i moral u vojsci.  Setimo se ovom prilikom Poslanice prve apostola Pavla Korinćanima. Verujući u skori smak sveta rani hrišćani počeli su da žive razbludnim i raspusnim životom a liturgijski skupovi zajednice pretvorili su se u pijanke u kojima nije postojao nikakav red. Pavle se osetio pozvanim da vernicima kaže šta treba činiti a šta izbegavati, tako će biti pripravniji da bez prepreka prođu kroz iskušenja muka koje neposredno predstoje.

Pilo se, pilo. Posao nije stradavao jer ako je neko "zakukuruzio" kolega je podmetnuo leđa i odradio posao. Nitko to nije gleedao kao nešto strašno. U podoficirskom salonu smo imali pomoćni ležaj iliti klupu koju smo zvali Krmedarnik. Kad je netko legao na nju nije ga se diralo jer se znao razlog. Ali garantiram da posao radi toga nije stao. Jednom smo isplovili pod uzbunom i moj kompić, kolega, podoficir strojar je bio toliko mrtav da sam odradio 7 sati u strojarnici šihtu, a nisam bio niti ja nešto živ. Kad je uspio ustati jednostavno me smijenio i život teče dalje...

Mi sa svojih godinu,ili neko malo više,provedenih u vojnim jedinicama ,bili smo samo turisti,a čitav život nam ostaje u sjećanju to vrijeme. Tad nismo mogli ni zamisliti koliko je teško i odgovorno vojničko zanimanje,a posebno početkom tih devedesetih kad nas je snašlo to što nas je snašlo.Žalosno je kad ovde pročitam da je neki oficir,starješina nakon sto je čitav život posvetio vojsci,na kraju prodavao jaja,radio kao mesar,građevinski radnik,da bi preživio.Mnogi od njih su učili nas,posvetili se nama,odgajali nas i uspjeli u toj jednoj godini od nas neobuzdanih mladića naprave ljude,a  zbog toga nisu imali vremena da odgajaju vlastitu djecu,mi smo za svojima patili tu jednu godinu a oni čitav život i onda ako malo i potegnu nije im zamjeriti...i opet moram reći,nikad nisam vidio da je neki starješina zbog pijanstva ugrozio nečiji život ili sigurnost,da je nekog bez veze maltretirao ili slično.

Pisao sam u temi o graničarima,komandir karaule bi otišao u selo napio se kao zver,često bi teško došao.Vojska se takođe ubijala od alkohola,nas 5-6,u najgorim vremenima pili smo po 1 litar rakije po čoveku za noć.Naravno oficir nije bio tu.Mart-april 1994. potpisali smo da nesmemo ni flašu piva da popijemo kada smo u gradu,odnosno kada se vraćamo na karaulu.Koliko je meni poznato takav alkoholizam oficira nije bio učestala pojava,nego izuzetak.Znao sam dosta oficira JNA ( VP,RV,graničari,pešadija) privatno, različitih činova,pili su u slobodno vreme i to nisu bili ubijeni od alkohola,nego ljudski.U javnosti su dostojno reprezentovali uniformu.Čak i učesnici T 11 aktivni oficiri koje ja poznajem nisu se opijali na dužnosti.
   Verujem da bar 2-3 znate svi,zbog njih sam i ja zavoleo uniformu i to mi je bio dečiji san.U vreme drugova bili su prava gospoda.Pukovnik RV je pio dosta privatno,bio je pravi čovek,mnogo mi je pomogao savetima za život i rad,neka mu je laka zemlja.

Kakve veze imaju gozbe ljudstva sa Lastovskog OROST-a sa alkoholom na brodu?

Medicinski je poznata činjenica da u malim izdvojenim radnim sredinama-kolektivima daleko od kuće i civilizacije može doći do nepoželjne pojave povećanog konzumiranja alkohola a posebno kod pojedinaca koji imaju sklonost ili problem kako psiholozi kažu sa "situacionim reagovanjem" iz razno-raznih razloga.

Sam boravak u takvoj sredini ne može biti opravdanje ali je svakako razlog za razumevanje pojave a sama pojava nije specifična samo za boravak i rad na plovilima nego i na vozovima na primer.

U JRM na brodovima sumnjam da je bilo pojava masovnih opijanja ako ni zbog čega drugog onda bar zbog toga što ni jedan zadatak na plovilima RM nije trajao mesecima bez prestanka i boravka na kopnu da bi posada u stanju dešperantnosti posegla za alkoholom kao jedinim lekom.

Istovremeno apelujem na novo-pridošle članove da se u pisanju izbegava eksplicitna i uvredljiva upotreba psovki pa makar i onih sa izostavljenim slovima jer su više nego očigledne.

@Alfa, molim te spusti malo loptu.

Hvala.

Nisam pisao kako smo Sopl u januaru 89.god. u tri ujutru vozili na trajekt za Split....crko mehanizam za okretanje raketnih silosa...dolazili sve neki stručnjaci iz Splita ali kolko se sečam, izjavili su, da se ne može popraviti na licu mjesta ali je zato bio dernek malo jači....mornari su pričali izmedju sebe za jednog oficira da je zaboravio neke blokade isključit(kobajagi zbog mamurluka), pa je izgorila elektronika, pa se je mogao samo ručno okretat sa vintom od jednog metra....ali se je to sve zataškalo...A bilo je svega i svačega.....kako smo mesec dana jeli hleb, kruh kako kome paše sa kukcima jer je jedan od naših oficira zaboravio iči pogledat kad se menjaju ratne rezerve...zabunio se čovek za skoro godinu dana..tada je vojska štrajkala, barem moja kasarna i nismo hteli više jest pa opet nikome ništa...ali barem kruha sa kukcima više nije bilo!
Ja za nijednog oficira nisam rekao, da je bio slab čovjek..bilo je takvih i onakvih...oni koji su pili njih je vojska najviše volela, ali ja hoču prikazat kakvo je stanje bilo tada iz drugačijih aspekata....zanemarivalo se je sve,tehniku se je tolko održavalo da se je sijala,da li je bila ispravna to je več drugo pitanje!
Bila je jedna dobra strana, raketno gorivo oksidator se nadgledavao svaki dan po par puta, tu nije bilo trte mrte...

Alfa, hoćeš da kažeš da se u RR nalazio hleb?

Brašno!

tada je slepac od kuvara trebao da proseje brašno pre mešenja hleba... inače se brašno može koristiti godinu dana nakon isteka roka bez problema.