PALUBA

Evo sada opravdanje za sve koji su bili na brodovima ratnih mornarica. Sada je sve jasno, zašto nam je potrebno ponavljati  ;)

No istraživanje, koje je obavio i objavio Mioljub Popović iz Instituta za pomorsku medicinu Split, je ozbiljno. Zaključak istraživanja, barem mene, natjera na razmišljanje, dali sam poštovao savjete o zaštiti sluha?!
Istraživanje je objavljeno u knizi Pomorska medicina (naučne rasprave) 1975. godine

Buka na brodovima JRM

Činjenice govore, da nakon određenog broja godina provedenih na radnom mjestu gdje je buka, sluh nije takav kao prije. No, prema mom iskustvu, kasnije se "razvije " selektivno slušanje. (oni koji su bili na kavom kursu za bezbednjake če to znati). Kod ljudi različitih zanimanja se razvije, ja bih ga nazvao, specijalni sluh. Sam sam bio više puta prisutan, da je k-dir 4.BO na brodu (u tom slučaju na TČ 215 "Prstac", ORIČAREB ti ga znaš), točno čuo svoj pozivni znak, pored svih ostalih šumova i smetnji u slušalicama. Ili mašinci, sa kojima si trebao uvjek vikati kad si razgovarao, koji su vrlo dobro čuli  motore, kompresore, da nešto ne štima, pogled na instrument tablu bila je samo potvrda da su u pravu.

Moje lično iskustvo: nakon nešto više od 4 godine kao komandir V BO na brodovima, bubne opne su "otvrdnule" - tako su rekli doktori na sistematskom. Išao sam i na audiometriju - čujem zvukove na svim frekvencijama, ali opne sporije reaguju.

I to ostaje kasnije za ostatak života.

Tu su izostavljena ali treba spomenuti i artiljerijska gađanja, pogotovo na manjim brodovima Ja sam ih imao svake godine po 8-10, i to ne po par granata pa idi kući, već preko cijelog dana ( pitomci). Na mostu je odjekivalo kao ludo, antifone nismo uglavnom koristili, pa obično bi posle takvih gađanja dva dana bio zaglušen.
Po konstataciji liječnika to mi je poprilično oštetilo sluh. Nisu problem govorne frekvencije, več frekvencie od 2000HZ naprijed, koje ne zaznajem, ali zato imam stalno zrikavce u ušima-pištanje i to je ta frekvencija.
Kasnije na brodovima trgovačke mornarice sluh mi je ostao konstantno isti, bez pogoršanja.

Na Pč tipa 132-136 Majbasi nisu bili preterano bučni, mislim bili su bučni u granicama podnošljivog. Jedino kada smo nekoliko puta nagarili na ONMax, preko 1300 okretaja, buka i trešenje su se značajno pojačavali, ali pošto smo pred sobom imali cilj - italijanske prekršitelje graničnog režima, niko se nije bunio. Jurili smo tada bezmalo trideset km na sat,da ne kažem preko 15 čvorova - a nigde nije stradao gospodin Rajković.

Čak suprotno, U jednoj Molatskoj noći sam prvi put čuo tišinu, potpunu tišinu, kada ti krv u ušima neprijatno bučno bubnja.

Tačno tako - visoko frekvencije. U fabrici u kojoj radim smo imali problema sa celim jednim naseljem preko puta Dunava (na 2km) udaljenosti od nas, jer je bila u pravcu potisnog cevovoda vakuum postrojenja. 6 vakuum pumpi gura kroz cevovod 45.000m3/h vazduha, kroz cev prečnika 800mm, na čiji kraj sam u početku ugradio konusni difuzor. Ali nije pomoglo, kada stojiš na par desetina metara isperd te cevi, imaš utisak kao da ti strani predmet prolazi kroz glavu. To je preko praga bola. Izmereno je 143db (i nije toliko katastrofalno), ali na jako visokoj frekvenciji. Na kraju smo morali kupiti i ugraditi prigušivač buke od 20.000 eura.

Jedini sličan zvuk iskusio sam iz bliza stajajući sa strane J22 tokom probe rada motora, bez antifona. Zahebano.

U pramčanoj mašini MJ Podgorka, između levog i desnog glavnog motora kada rade na 2000 o/min, izmereno je oko 120 dB.Pri prolasku bez antifona, donja vilica nekontrolisano klepeće o gornju a u glavi osećaj da se kosti lobanje razdvajaju. Bez zaštite se tu išlo samo u slučaju kvara, kad se trči u mašinu bez obzira na sve.

Oni koji su radili i dulje bivstvovali na brodovima tipa TČ-211 najbolje znaju kakvi su bili ti uslovi za boravak i rad. Svi mogući oblici neuslova, a nijedan uobičajan. Vibracije, ekstremne temparature, zračenja svih mogućih uređaja, valjanja i skakanja po moru, ogromno strujanje zraka pri velikim brzinama, gušenje do iznemoglosti u određenim slučajevima ispušnim plinovima motora i buka svih mogućih f-ja. Dolazili su razno razni znalci iz tih oblasti, gledali, mjerili, čudili se, da ne kažem krstili, uglavnom mašući glavama odlazili i siguran sam da niko nije uspio niti približno sve to u literaturi u pravom smislu prikazati. Ja koji sam u tim uslovima dugo boravio nikada nemogu biti do kraja ubijeđen u potpunu verodostojnost njihovih analiza. To je jednostavno pa nemoguće. Ali, bogu hvala. ima nas još i živih i što je možda za čuđenje, svi se sa sjetom ipak sjećamo tog perioda. I opet bi ga izabrao.

Бука је један од узрочника професионалних обољења у војсци, посебно у морнарици и ваздухопловству, али ни КоВ, нарочито артиљерија и пешадија нису поштеђени. И сам има оштећен слух. Наравно, чујем фрекфенције нормалног говора, али високофреквентне тонове знатно слабије. У шали жени кажем (боја женског гласа је нешто "виша") да имам "тапију" да је нечујем. У пешадији није постојала навика да се на гађањима носе антифини. Мало је необично, али пиштољ прави врло велики буку, односно има снажан прасак. како се у војној полицији доста гађало пиштољима тако сам оштетио слух. Време (притисак) утичу на ширење звука тако да када је облачно и влажно пуцања знатно "јаче" делује. Могу мислити како је то у морнарици где је влага, посебно зими, свеприсутна.

Ja sam jedan od tih  koji su neko vreme proveli na TČ, doduše samo godinu dana kao motorista, ali bez obzira na sve što si naveo tih godinu
dana mi je period kojeg se sećam kao jednog od najlepših perioda mog života.
Samo oni koji su probali, znaju kako je lepo spavanje dok  je brod odmah po vožnji pospremljen, između dva bloka galvnog motora u krmenoj mašini na bundi položenoj preko, dok se motor polako hladi i isijava toplptu i greje krsta i kičmu, a dva pomoćna motora "predu" i prave uspavanku. Naravno antifoni su korišćeni samo u vožnji.

Na podmornicama tipa 821 "Heroj" u motornom odsjeku bila su dva dizel motora od po 620 KS svaki. U šnorkel vožnji i u površinskoj vožnji tu je bilo stvarno bučno, nisi mogao razgovarati. Kada su vrata od motornog odsjeka bila otvorena jedva si mogao razgovarati i u centrali, a između je bio još i srednji odsjek. Međutim, unatoč buci, u šnorkel vožnji to uopće nije smetalo pušačima, strast za cigaretom je i to nadjačala, antifoni se u pravilu nisu koristili.
Da ne zaboravim reči, u motornom odsjeku bilo je šest kreveta, odmah iza dizel motora, odnosno genetarora koji su bili spojeni na dizel motore. Mislite li da se ti kreveti tada nisu koristili?

Ima još jedan fenomen što se tiče buke i boravka na brodu. U principu konstantno je prisutan neki oblik i nivo buke jer
stalno nešto radi od uređaja. Pogotovo kad se boravi van baze. I članovi posade u svoj toj buci, manjoj ili većoj osećaju se
nekako normalno i kad im dođe ugodno, zaspu. Ukoliko se desi da odjednom prestane buka, većina se budi i reaguje. Čak i većina
članova posade raspoznaje buku svojih pogona u uređaja. Najveća panika i neugodnost posadi je kad pukim slučajem odjednom
prestane svaki oblik buke. Osjećate se kao u grobu.
 

Kada smo bili van Lore i nismo imali struju sa kopna koristili smo naše pomoćne motore.
Najnormalnije se spavalo dok motor radi kod eventualne promene zvuka buđenje je bilo trenutno.

Mala anegdota iz plovidbe ŠB Jadran za Englesku 2005: zaspao sam oko ponoći jer sam bio smena u mašini od 4 do 8 ujutro. Oko 30 minuta posle ponoći pogase glavni motor zbog požara na ispušnom kolektoru. Naravno da sam se odmah probudio i u vešu protrčao pored salona oficira u mašinski prostor. Nakon gašenja požara, svi me zezaju da mi nikakva buka ne smeta već tišina kad stane motor - tipični mašinac. Ipak su bili srećni što smo uspeli da vratimo motor u funkciju za oko sat i po, i u čast toga naterali me da popijem prvo pivo na krstarenju...

A Zoran Puhač, zvanični novinar krstarenja nije propustio da to navede u sledećem broju časopisa Vojska - o zezanju po povratku da i ne pričam.

od svih brodova na kojima sam navigavao, samo jedan mi se urezao u sjecanje po strahovitoj buci....Naime, moja kabina, koja je bila ispod morske razine je bila tiko do prostorije u kojoj je bila hidraulicna pumpa pitch propelera KaMeWa...Prve noci nisam mogao oci sklopiti, buka je bila nesnosljiva, no poslije sam se naviknuo....Od buke u stroju, najvecu buku sam dozivio na probnoj vožnji sa jednim teretnim brodom, pri tzv. Rescue manovri, tj kada brod iz full brzine naprijed prebacuje u full brzinu nazad. Posto je to bio motor promjenjivog smjera vrtnje, trebalo ga je iz maksimalne brzine dovest u nulu i upaliti u drugi smjer. Pri toj operaciji, doslo je do strahovite detonacije iz turbine, a ja sam pomislio da su mi bubnjici pukli.....nisam nista cuo iduca tri-cetiri sata.... :pirat

kada bih  vam rekao  da ne znam koliko vremena sam proveo spavajući na P811 i P812 iza glavnih motora na pajolama,a motori po 1000 ks  pun broj obrtaja.inače četiri kreveta su se nalazila u tak zvanom prostoru pomoćnih strojeva
gde je bio slobodan protok vazduha za GM plus ventilatori i hidraulične pumpe,tu se uvek guralo ko će uhvatiti mesto za spavanje u površinskoj vožnji.buka i promaja u tom momentu bilo je sporedna stvar.