PALUBA

Automat M49/57

Automat M49/56 je prvi domači automat, koga je razvila Crvena Zastava. Automat je klasične konstrukcije, sa drvenim nepleklapajučim kundakom. Automat M49/57 dejstvuje automatski, na principu neposrednog iskorišćavanja pritiska barutnih gasova preko čela neblokiranog zatvarača. Ciklus opaljenja počinje sa zatvaračem u zadnjem položaju.

[attachment=1]
[attachment=2]

Kalibar:	7.62 mm
Način rada:	automatski, trzajem zatvarača
Težina bez okvira:	3,666 kg
Težina sa okvirom:	4,080 kg
Početna brzina zrna:	470-500 m/s
Okvir:	30 metaka
Brzina vatre teški zatvarač:	700 metaka u minuti*
Brzina vatre laki zatvarač:	1125 metaka u minuti**
Efektivni domet kratkim rafalima:	200 m
Efektivni domet dugim rafalima:	100 m
Efektivni domet za cilje u vazduhu:	300 m
Ubojiti domet:	800m
Max domet:	1500 m

*   Po drugim podatcima oko 1000 metaka u minuti
** Po drugim podatcima od 1580 do 1650 metaka u minuti

[attachment=3]

Istorija

U drugom svetskom ratu, Jugoslavija je dobila veču količinu automata PPŠ-41, ali pošto je došlo do poznatih događaja iz 1948, odlučeno je da se ide u sopstven razvoj novog automata. Za osnovu je uzet PPŠ-41, koji je modificiran prema zahtevima i mogučnostima Jugoslavenske industrije.
[attachment=4]

Kada je bio 1949 predstavljen novi automat, nazvan M49, na prvi pogled bio je kopija PPŠ-41.
Razlika je bila u boljem finišu, ali bistvo je bilo sakriveno ispod »odeče«. M49 imao je poboljšan zatvarač i oprugu (slično kao na automatu Beretta M38A), bolji amortizer.
[attachment=6]

Na PPŠ-41 iz rane verzije kočnica nije postojala, a kasnije verzije bila je više za »ukras«.  Znano je mnogo primera iz Sremskog fronta, gde su borci poginuli kad su nesretnim slučajem jače udarili kundakom u zemlju ili kamen (jedino je STEN bio gori). Tako je i M49 dobio bolju, sigurniju kočnicu.
[attachment=5]

Osnovni materijal automata M49 je bio kovani čelik, ali se veća pažnja poklanjala završnom sklapanju

Zanimljivo je, da se krenulo sa usavršavanjem PPŠ-41, a ne MP 40 ili PPS-43, koji su bili jeftiniji i lakši za proizvodnju.
Postoje razmišljanja, da je bila planirana upotreba automata M49 više kao automatskih pušaka nego kao klasičnih automata.

Opis
Automat M49/57 je sastavljen is sledečih osnovnig delova:
Cev sa kompenzatorom
Sanduk sa oblogom
Poklopac sanduka sa navojkom
Povratno-udarna opruga
Zatvarač
Okvir
Mehanizam za okidanje
Kundak sa usadnikom


Cev sa kompenzatorom
Cev automata M49/57 imala kompenzator sa koso zasechenom povrshinom i dva kruzhna otvora - jedan sa leve a drugi sa desne strane kompenzatora

[attachment=1]
[attachment=2]

1. prečna bradavica	5. koso odrezana površina
2. mušica sa branikom	6. kosa zavala
3. cev	7. prstan
4. kompenzator	8. okrugli otvor

Sanduk sa oblogom

[attachment=3]
[attachment=4]

1. kružna bradavica	8. rep sanduka
2. sanduk	9. ručica zatvarača
3. nišan sa postoljem	10. Kružno razširen kraj zareza
4. zarez za ručicu zatvarača	11. Utvrđivač okvira
5. Otvor za izbacivanje praznih čahura	12. rame usadnika okvira
6. obloga	13.  usadnik okvira
7. utvrđivač cevi	14. Otvori za hlađenje cevi

Poklopac sanduka sa navojkom

[attachment=5]
[attachment=6]

1. dugme utvrđivača poklopca	7. Opruga potiskača
2. okruglo izbočenje	8. Ležište sa navojom
3. narezani deo	9. Poklopac sanduka
4. utvrđivač poklopca sanduka	10. izbočenje
5. amortizer	11. raml
6. gumjasti prsten amortizera	12. Zavrtanj poklopca

Zatvarač sa povratno-udarnom oprugom

Za taj automat bila su razvijena dva zatvaracha koji su se razlikovali po masi - postojao je dakle specijalni laki (olakshani) zatvarach sa dublje frezovanim povrshinama pa je automat, opremljen njime, imao vecu kadencu.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

1. povratno-udarna opruga	9. laki zatvarač
2. zatvarač	10. otvor za ručicu zatvarača
3. potiskivač metka	11. potiskivač metka
4. čelo zatvarača	12. čelo zatvarača
5. udarna igla	13. udarna igla
6. izvlakač	14. izvlakač
7. otvor za ručicu zatvarača	15. lakši deo zatvarača
8. spojnik	16. spojnik

Okvir

Istina je da se ovaj automat mozhe puniti i originalnim sovjetskim doboshima ali se oni tezhe ulazhu u uvodnik i ta procedura ide uz neshto shkripanja. Originalni dobosh nije nikada razvijen za taj automat.

[attachment=4]
[attachment=5]
[attachment=6]

Mehanizam za okidanje

[attachment=1]
[attachment=2]

1. klin	13. nosač razdelnika regulatora paljbe
2. obarač	14. dugme kočnice
3. opruga gurača	15. rep branika
4. kočnica	16. kučište mehanizma za opaljenje
5. guralo kočnice	17. os kočnice
6. opruga kočnice	18. kočnica
7. opruga obarača	19.  opruga kočnice
8. klin	20. zakovica
9. opruga	21. dugme kočnice
10. zavrtanj	22. ručica regulatora pucanja
11. Regulator pucanja	23. branik
12. os	24. os obarača

Kundak sa usadnikom

[attachment=3]
[attachment=4]

1. usadnik	5. podkovica kundaka
2. šaraf sa maticom	6. šaraf
3. kundak	7. Vijalka?? šaraf?
4. šaraf	8. nosač remnika

Rezervni alat i pribor (RAP)
[attachment=5]

Automat se rasklapa ovim redom:
najpre se izvadi okvir iz uvodnika, a zatim se nareckani deo poklopca sanduka obuhvati kažiprstom i srednjim prstom, pa se palcem potisne potiskivač utvrđivača poklopca sanduka do kraja. U isto vreme valja okrenuti poklopac za 90° udesno (ulevo), to jest treba ga okretati sve dok se jedna od crtica na poklopcu ne poravnasa crticom na sanduku, a potom se poklopac sa vretenom odvoji od sanduka. Nakon toga treba izvaditi povratno-udarnu oprugu iz sanduka i povući ručicu zatvarača do kraja nazad, a zatim izvaditi i ručicu i zatvarač. Naposletku, elastični utvrđivac cevi treba potisnuti naniže, a kom-penzator okrenuti za 90° udesno (ulevo) i izvaditi cev.
Sklapanje se obavlja obrnutim redom.


Zastoji i njihovo odklanjanje
U toku duže upotrebe usled habanja i lomljenja delova, nečistoće, neispravnosti municije kao i nepažljivog rukovanja, na automatu se mogu pojaviti neispravnosti koje prouzrokuju zastoje.
Da bi se zastoji prilikom gađanja sprečili potrebno je:
da se vojnici i starešine strogo pridržavaju pravila o rukovanju, rasklapanju, čišćenju, sklapanju i pregledu automata;
pre gađanja pregledati okvir i municiju; automat ne srne da se puni neispravnom i prljavom municijom; municija se pre punjenja pregleda i obriše suvom krpom;
za vreme upotrebe automat brižljivo čuvati da se ne zaprlja (peskom, prašinom, zemljom i si.); i
kad dođe do zastoja zatvarač treba povući u zadnji položaj i produžiti gađanje. Ukoliko ponovo dođe do zastoja, automat ukočiti, izvaditi okvir, ustanoviti uzrok zastoja i, po mogućnosti ga otkloniti ili automat poslati u radionicu.
Mogući zastoji, uzroci zastoja i način njihovog otklanjanja vide se iz sledečeg pregleda:

Zastoj	Uzrok  zastoja	Način otklanjanja
1. Zatvarač ne donosi metak u ložište ili se metak zabada u zadnji presek	okvir ulubljen; opruga donosača slomljena ili oslabljena; donosač metaka slomljen ili iskrivljen	Zamemtiokvir, a ako je donosač metakaslomljenili iskrivljen odnosno opruga donosača slomljena ili olabavljena,automat poslati u radionicu
2. Opaljenje nije izvršeno a zatvarač je ostao u prednjem položaju	neispravan metak ili udarna igla(izlizana, deformisana); nečisto ležište metka	Povući zatvarač unazadi produžiti gađanje, a akoje iglaneispravna automat poslati u radionicu.Nečisto ležište očistiti
3. Nepotpuno zatvaranje cevi zatvarač ne dolazi u prednji položaj i opaljenje nije izvršen	automatje nečist, mazivo se zguslo na površinama koje se međusobno slomljena ili oslabljena povratnoudarna opruga; iskrivljen izbacač	Očistitinečiste delove, a ako je neispravna povratnoudarnaopruga ili izbacae. automat poslatiuradionicu
4. Čaura se ne izvlači iz ležišta i zatvarač nije došao u prednji položaj, jer se metak oslonio vrhom na neizbačenu čauru	neispravan ilislomljenzub izvlakača; u ležištu metka ima nečistoćeili zgusnutog maziva; deformisan obod čaure	Izbaciti čauru iz ležišta metka i produžiti gađanje. Ako sezastojponovi, znači da je slomljen zub izvlakača, pa automat poslati u radionicu
5. Čaura nije izbačena, zatvarač nije došao u prednji položaj pri donošenju sledećeg metka, pošto se oslonio na neizbačenu čauru	Slomljen izbacivač čaure	Automat poslati u radionicu
6. Regulatorna jedinaćnoj vatri,a dobijaju 23 opaljenja	nečistoća i zgusnuto mazilo u kutiji mehanizma za okidanjeinazatvaraču; izlizan zub za zapinjanje na zatvaraču ili zub zapinjaće	Nečistoću i zgusnuto mazivo odstraniti,a ako se zastoj ponovi znači dajeneispravan zatvarač ili zapinjača. pa automat poslati u radionicu
7. Neprekidnu automatskavatra i kad se pusti obarača.	izlizan zub zapinjaćeHl slomljena (oslabljena) njena opruga; izlizan zub za zapinjanje na zatvaraču;zgusnuto mazivo na mehanizmu za okidanje	Obustavitigađanje i izvaditi okvir; rasklopitiautomat i odstraniti nečistoću i zgusnuto mazivo sa mehanizma za okidanje; ako su deloviizlizaniili slomljeni, automat poslati u radionicu

Varijante

M49
Osnovna varijanta. Serijska proizvodnja počinje 1951. Te godine ih je proizvedeno 97802, sledeće 1952. godine 26813 a 1953. godine 6891. Ukupno je bio proizvedeno 131506 komada M49. Tada je obustavljena proizvodnja jer je automat ima mnogo nedostataka. Zbog toga su proizvedeni primerci prepravljeni nakon čega su dobili novu oznaku 7,62 mm M 49/57.

M49/57
Prvobitna brzina paljbe M49 je od1580 do 1650 metaka u minuti. Tek 1957 g. je uvođenjem 100 grama težeg zatvarača i novog ublaživača trzaja, konstruktora kap. Todora Cvetića smanjena je brzina paljbe na oko 1000 metaka u min. Inače nisu proizvođeni novi automati sa ovim inovacijama nego su na več proizvedene ugrađivani i naknadno je izgravirana i nova službena oznaka M49/57.

M51
Taj M.51 je zapravo luksuzna modifikovana varijanta automata M49 izrađena u manjoj seriji povodom dana JNA (22. decembar) 1951. godine. Dodati su rukohvat i kundak na izvlačenje a uklonjena je perforirana obloga cevi (plus nije predvidjeno da se cev demontira radi čiščenja kao na standardnom M49). Automati su poklanjani Titovim rukovodiocima (na sanduku je bila kartusa sa imenom i datum).

[attachment=1]

M56D?
Na bespučima interneta, našao sam i tu variantu, koja nije baš M56, ali je tu negde. Mislim, da taj model, sa M51 epo pokazuje razvojni put od M49 do M56.

[attachment=2]


I na kraju tata i sin, porodična slika
[attachment=3]

Izvor: Pehotno orožje, M. Radenovič in O. Dinič

Zahvalio bi se i g.Deligradu, za detaile oko razvojnog puta, i g.Katakombi (www.kolekcionari.com) za slike.

 :klap :klap :klap :klap :klap

Svaka cast Bozo13, zaista izvanredna prezentacija :klap

Dali ima neko iskustvo za ovim oruzjem? Jel nekad bio nudjen za izvoz? Odlicna prezentacija, svaka cast svima sto su ovo sredili :)

Doboš od PPŠ mi je bio pri ruci, ali se nisam setio da proverim da li "pasuje"...
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Malo je "musav" zbog konzervansa, ali mislim da nećete zameriti.

Hvala Rade!

LPB

Da nije konzerviran, bilo bi i fotografija rasklapanja po razdelima... ;)

Rade je nasao zakopano blago. :) :) :)

Danas sam pokušao da doboš sa PPŠ stavim na M49. Pasuje odlično.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]
[attachment=5]
uvodnici kod PPš i M49.

Par konstruktivnih i dizajnerskih razlika izmedju Rusa i Jugoslovena:
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Rade, ovo prvi put vidim. Originalni (nemodificirani) M49.

:klap

LPB

Još dve slike M51, koje je postavila Diemaco, preuzete sa MCM.

[attachment=1]
[attachment=2]

LPB

Kompenzatori na vrhu cevi ovog automata - da li su zaista bili neophodni, obzirom na ''slabašan'' pištoljski metak 7,62 i veliku masu oružja?

Šta kažu stručnjaci o tome?

M 49/57 u rukama pripadnika i pripadnica JNA.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Jedan M49/57 u prigodnoj pozerskoj sceni za uspomenu iz JNA  :)

[attachment=1]

Počasna straža Neznanom Junaku!

Kratka strojnica CRVENA ZASTAVA, M 51, cal. 7.62x25 mm TT
 

[attachment=1]

Vrijeme proizvodnje: 1951. godina
Proizvođač: Zavodi Crvena zastava, Kragujevac, FNRJ
Nabojnik: 30 metaka
Dimenzije: 58x14x17cm
 
 Nastavak evolucije kratke strojnice M49 inačica je M 51. Izrađena je u malom broju komada  s puno pažnje poklonjenoj završnoj obradi (luksuzna izvedba), izmijenjen izgled drvenog dijela tijela kratke strojnice, dobiva pištoljski rukohvat, kundak je preklopni, uklonjena je obloga cijevi. S obzirom na mali broj proizvedenih komada vjerojatno je riječ o prototipskom komadu međumodela, čiji krajnji razvojni put završava s kratkom strojnicom M 56.

Odlično. Znači postojala dva prototipa M-51, sa preklopnim i teleskopskim kundakom. I sa 2 varijante rukohvata.

У ваздухопловном наставном центру, све до 1983-4. године командири одељења у ваздухопловним наставним батаљонима били су наоружани овим аутоматом (М-49/57). Држао сам га у рукама и пар пута склопио и расклопио. Деловао је доста масивно и незграпно за руковање, тежак за ношење али привлачно у визуелном смислу. Колико се сећам гађања са њим су ретко обављана, чак и за десетаре.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

još koja sličica međumodela........

[attachment=1]

[attachment=2]

Svaka čast proxy1969 na slikama :klap

mogu pitati gde su snimljene?

http://www.mup.hr/main.aspx?id=158076

Hvala. Nadao se da je u tvom vlastnistvu pa da zamolim jos za koji detail.

Postoji li mogućnost da kupim okvir ili par okvira, u kolekcionarske svrhe, i ako postoji, kako, gdje, koliko?

https://youtu.be/NrzXwOsjKAY

Štepuje ko ''Singerrica'' nema šta,milina ga čuti,naravno ako nisi na drugoj strani

Pitanje za znalce vezano za RAP od M-49/57. Da li su torbice od rezervnih okvirova bile kozne, platnene ili obje verzije? Ima raznih crteza i fotografija koji doprinose neznanju.

Ја сам виђао само кожне. У Сомбору где сам службовао, М-49 се врло користио и сви су имали само кожне торбице.

Jesu li u pitanju bili M49 ili M49/57?
Negdje sam pročitao da je većina M49 naknadno  modifikovana u M49/57.

М-49/57

Je li iko od forumaša ušivo vidio orginalni M49, a ne modifikovani M49/57?

Rade postavio slike nemodificiranog.

To je u redu, ali me interesuje je li još iko vidio nemodifikovan M49.
Zanima me koliko ih je ostalo u prvobitnom stanju.

https://youtu.be/Jm9zGpQt1Q0

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=6]

Jedna fotografija sa predvojničke obuke.

[attachment=1]

https://www.youtube.com/watch?v=znFRq_3z_Gc

https://www.youtube.com/watch?v=SlT08lJpQ48


Zanimljiv je slow motion trzaja prilikom automatske vatre

Lijepo se vidi plamen prema gore šta smanjuje odskok.

poz.

Nikad nisam pucao iz tog automata.  :-[
No, mislim da je pištoljski metak relativno slab, zrno lagano, a oružje dosta teško (kao prava puška), da bi trzaj bio značajan. Verujem da je uvežbani strelac mogao dobro kontrolisati automat prilikom rafalne paljbe.

Trzaj uvijek postoji, pucao si iz pištolja.
Pa zamisli šezdeset pucanja u minuti. I to je to.

poz.

Trzaj uvek postoji, pa čak i kod vazdušnih pušaka.
Hteo sam samo kazati da lagani pištoljski metak 7,62 iz automata teškog skoro 4 kg, ne pravi velike trzaje, bez obzira na rafalnu paljbu.

Kada smo se pripremali za bojevo gadjanje iz automata M57 stalno su nam govorili da broj pogodaka zavisi od toga koliko metaka uspoemo da zadržimo u kratkom rafalu od 3-4 metaka,a da ako smo ''teški'' na obaraču onda odoše svi metci u bojno brdo.
Na strelištu se sve to pokazalo točnim mislim da sam uspio da opalim 3'-4 kratka i toliko pogodaka na 100m,a nekoliko  drugara koji ma se zaglavio prst na okidaču imali su ''0 pogodaka u grudnoj meti''jer iako je metak slab,pištoljski sa obukom od dan'.-dva i dvadesetak metaka za opaliti,toliko se moglo! :pirat

Jedan mornar sa M49.

[attachment=1]

Pozerska iz JNA, automat M49/56.



[attachment=1]

Još jedna pozerska, 26.06.1965. godine.



[attachment=1]

Još jedna pozerska iz JNA sa M49/57, verovatno iz približno istog perioda.



[attachment=1]

Automati 7,62 mm sistema Matić M1949 i M1949/57
Branko Bogdanović

Osvajanje jugoslovenskog automata, baziranog na sovjetskom metku 7,62×25 mmTT, oficijelno je predviđeno prvim petogodišnjim planom proizvodnje vojne industrije (1947-1951). Planirano je da se tokom 1949. godine Armiji isporuči 6000, 1950 – 20.000, a 1951 – 48.000 automata. Usled poremećaja planova, izazavanih Rezolucijom IB, načelnik odeljenja Preduzeća 44 (Crvena Zastava), Đurđe Matić (1911-1989), konstrukciju novog oružja započeo je 1948 a  dovršio je 1949. godine. Prototip je osvojen 1950, a serijska proizvodnja 7,62mm automata M1949 startovala je 1951. godine. Tokom 1951. proizvedeno je 9307 (91.802), 1952 – 24.946 (26.813) a 1953, kada je proizvodnja obustavljena – 6891 automat.

Automat 7.62mm TT system Matić M49 i M49/57
[attachment=1]

Matić je iskoristio niz elemenata sa sovjetskog modela PPŠ (Špagin) M41 i italijanske Berete M38/42. Po uzoru na sovjetsko oružje, konstrukcija je bila tehnologična; tačnu mehaničku obradu zahtevala je samo cev, zatvarač je izrađivan na strugu sa glodanjem u završnoj fazi a skoro svi ostali metalni delovi izrađivani su štampanjem – presovanjem limova. Rad automata se zasnivao na principu slobodnog trzanja zatvarača. Zatvarač je bio kružnog oblika, sa fiksnom udarnom iglom, rađen po uzoru na zatvarač berete M38.  Limeni sanduk i obloga cevi sa kružnim otvorima za hlađenje bili su izrađeni iz jednog dela. Na ustima obloge se nalazio kompenzator sa zakošenim čelom i bočnim otvorima. Sanduk je sa zadnje strane imao demontažni poklopac koji je omogućavao vađenje povratne opruge i zatvarača. Kao ublaživač trzanja (amortizer) zatvarača služio je plastični prsten, smešten oko čepa poklopca sanduka.

Konstruktor Đurđe Matić
[attachment=2]

Mehanizam za okidanje je bio sličan onom na sovjetskom PPŠ-41, sa kliznim regulatorom vatre ispred obarače. Pomeranjem unapred, regulator je odvajao zadnji krak razdvajača od ispusta pritiskača zapinjače dok se zadnji krak razdvajača spuštao i isključivao iz funkcije razdvajač, što je omogućavalo rafalnu paljbu. Povlačenjem regulatora unazad, kosa površina zadnjeg kraka razdvajača dolazila je ispod ispusta pritiskača zapinjače tako da je oružje dejstvovalo samo jedinačnom vatrom. No, kočnica je bila slična onoj na bereti M38/49; sastojala se od valjka različitih prečnika koji je prolazio kroz sanduk ispred branika obarače i imao dugme sa obe strane. Potiskivanjem desnog dugmeta, deblji deo kočnice je podilazio pod zapinjaču, sprečavao njeno spuštanje i tako kočio automat. Pritiskom na levo dugme, poluga kočnice je klizila udesno, tanji deo je dolazio u položaj ispod zapinjače, omogućavao njeno spuštanje i dejstvo oružjem. Kao i PPŠ-41, automat M49 (kao i modifikacija M49/57) u glavi kundaka je imao otvor za smeštaj pribora za čišćenje i podmazivanje.

Mane Matićevog rešenja, međutim, brzo su došle do izražaja; masivni zatvarač je uvećavao  ukupnu masu oružja; često je dolazilo do neželjenog opaljenja (usled udaraca o čvrste predmete); konačno, plastični amortizer nije dovoljno ublažavao trzanje zatvarača, pa je dolazilo do kidanja bradavica i izbijanja čepa. Domaći stručnjaci pokušali su da poboljšaju performanse automata uvođenjem zatvarača olakšanog za 100 grama. Na žalost, ovakvo rešenje je imalo dodatne mane; zbog smanjene mase zatvarača, kadenca je porasla do nivoa da je oružje bilo teško kontrolisati pri automatskoj vatri a veliki broj udaraca znatno je smanjivao životni vek plastičnog amortizera tako da je češće dolazilo do kidanja bradavica i izbijanja čepa. Konačno, opasnost od samoopaljivanja nije otklonjena (što će ostati mana i kasnijeg modela 1949/57). Ovo je presudno uticalo da se M49 skine sa proizvodne trake.

Tokom 1951, kapetan I klase Todor Cvetić (kontrolni organ u kragujevačkoj fabrici, ispred VTI) konstruisao je novi ublaživač trzanja za automat M49. Sama konstrukcija je visoko ocenjena te je 10. aprila 1954. godine Cvetić dobio zvanje novatora a Novatorsku diplomu Pov. br. 779 mu je uručio načelnik VTI, general-potpukovnik Božidar Kraut (1901-1967).   Načelnik Generalštaba, general-pukovnik Koča Popović (1908-1992), Rešenjem pov. br. 1559 od 17. oktobra 1952, uveo je Cvetićev ublaživač za sve proizvedene automate M49. Ova odluka zasnivala se na mišljenju Komisije, određene naređenjem zamenika Načelnika za pozadinu (pov. br. 1539 od 20. septembra 1952), kao i zaključka sa sastanka Vojno-tehničkog saveta za artiljeriju, održanog 29. septembra 1952. godine. Pokazalo se, međutim, da je Cvetićev ublaživač, sastavljen od konusnog prstena, vretena i povratne opruge, isuviše komplikovan za izradu pa se odustalo od njegove primene na serijski proizvođenom oružju.

Tokom 1957. godine izvršena je nova modifikacija Matićevog automata; zatvarač je ponovo otežan, a uveden je pojednostavljeni Cvetićev ublaživač trzanja koji se sastojao iz utvrđivača poklopca sanduka sa gumenim amortizerom i prstenom, smeštenim oko vretena poklopca sanduka. Oružje pod oznakom  Automat 7,62mm M49/57, u serijsku proizvodnju ušlo 1958. godine. No, teorijska brzina gađanja “poboljšanog“ automata još uvek je bila velika – oko 900 metaka/min, a praktična, navodno, 200 metaka u minuti. Visoka kadenca je dovodila do velike potrošnje municije i brzog pregrevanja cevi.  Kako izvršene izmene nisu dovele ni do bitnijeg uklanjanja ranije uočenih nedostataka, oružje je 1961. konačno povučeno iz proizvodnje. Od 1958 do 1961. godine, kragujevačka Zastava je armiji isporučila 35.687 automata M49/57.

[attachment=3]

TT  M1949/57:
- Masa, kg: 3,845 (bez  okvira), 4,450 (sa okvirom)
- Dužina, mm: 866
- Dužina cevi, mm: 270
- Žlebova:    4 (sleva udesno)
- Metak: 7,62×25 mm TT
- Kalibar, mm: 7,62
- Kadenca, metaka/min: ~900
- Početna brzina zrna (Vo), m/s: 522
- Efektivni domet, m: 100—200
- Maksimalni domet, m: 400
- Hranjenje: lučni okvir sa 32 metka
- Nišan: stalni za 100 m, preklopni za  200 m.

Izvor: www.oruzjeonline.com