PALUBA

Следеће фотографије никада до сада нигде нису биле виђене, ни на једном форуму нити издању. Реч је о ексклузивној премијери на Палуби, као што је већ то био случај и са фотографијама које сам поставио на претходним странама.

Ово су слике које дају шири и дубљи увид у ратна дешавања на тлу Србије, најпре, и Југославије, од онога што смо у протеклим деценијама могли да видимо. Човек који их је несебично поделио са мном их купује на светским аукцијама са искључивом намером да упозна наше људе са историјом, и сачува их од заборава. Он није колекционар нити историчар већ искрени филантроп. Ових дана ће музеји и архиве у Крагујевцу и Смедереву добити велику количину тих фотографија које се односе на ратна дешавања у та два града, што ће истраживачима и историчарима дати велику прилику да виде нешто ново.

Следеће слике су снимљене током сузбијања устанка у Србији у јесен 1941. године, на локацијама око Богатића, Љубића, Уба... На понекој се види нека техника, попут камиона и мотора, али оно што све упечатљиво приказују јесу интензитет и тешкоћа борби са србијанским устаницима.

Ево, у то име, поздрав са врха Авале, полагање венца на гроб Незнаног јунака (не видим књигу утисака  ;)

[attachment=2]

И испред цркве у подавалском селу Бели поток:

[attachment=1]

Imam jedno pitanje: da li iko po ovoj oznaci na kamionu, lici na crtez nekog coveculjka sa merdevinama, moze da identifikuje o kojoj nemackoj jedinici je ovde rec?

U ovom fotoalbumu nemackog oficira ima snimaka za koje verujem da su nastali na terenu tokom operacije Weiss 1943 (Sutjeska), pa bi bilo dobro ako moze da se identifikuje jedinica... Njihovih snimaka ima jos i iz Sarajeva i dva mala gradica u Bosni, kao i jos nekoliko lokacija iz Jugoslavije...

[attachment=1]

ista motorizovana kolona

[attachment=1]

vozilo je Auto-Union a ko je general? Rendulic? Snimak iz istog albuma, verovatno operacija na Sutjesci...

[attachment=1]

nije bas oklop ali niam znao gde da stavim: nemacki borbeni camac u patroli na Dunavu...

[attachment=1]

Trebalo bi da je on, doduše bez brčića.

http://en.wikipedia.org/wiki/Lothar_Rendulic

[attachment=1]

Hm, a da ipak nije jedan od Rendulica (1887-1971) mlađi general: Hartwig von Ludwiger (1895-1947. u Beogradu)?

Evo obojice u farbi:

Ako su osobe na fotografiji nepoznate, mogu li Deligrad, Bojan i slični forenzičari po zastavicama ili nekom drugom elementu na automobilu pridonijeti rješenju tko je general na fotografiji koju je postavio Topola?

Ja bih rekao da je u pitanju dimnjacar u pitanju (mislim na crtez na kamionu), e sad koja je jedinica upotrebljavala taj crtez na svojim vozilima, to ne bih znao reci. :)

Lici na njega, ovako kad se gleda... Kojom jedinicom je on komandovao?

Pretpostavljam po datumu i mestu smrti da je skoncao na vesalima ratnog suda, pa pretpostavljam da je to zbog zlocina njegovih vojnika, mozda bas u operaciji iz koje je i ova gore fotografija...?

@Topola...mozda ces ovde uspeti na nadjes odgovor
http://www.wwiidaybyday.com/

Hartwig von Ludwiger vodio je 104. lovačku diviziju, čiji su dijelovi bili i na Sutjesci (Fall Schwartz). Po njemu je, uostalom, dobila ime njemačko-bugarska borbena grupa.
U Drugom svjetskom ratu Hartwig von Ludwiger borio se na Zapadu, ruskom frontu i na Balkanu. Potpukovnik je postao 1938., a pukovnik već 1940. (ili 1941.) godine. U tome je činu u kasnu zimu 1943. godine preuzeo zapovjedništvo nad 704. pješačkom divizijom (Infanterie-Division). Ta je posadna postrojba, koja je prethodno zločinila po Srbiji, u rano proljeće 1943. popunjena ljudstvom i tehnikom te je promijenila ime u 104. Jäger-Division.
Da se dobro vide oznake na fotografiji koju je postavio Topola 11. svibnja lakše bi nam bilo otkriti vrijeme njena nastanka.
Von Ludwiger je, naime, u Generalmajor-a unaprijeđen je 1. svibnja 1943., a 1. siječnja 1944. postao je Generalleutnant.
(http://www.lexikon-der-wehrmacht.de/Personenregister/L/LudwigerHv.htm
http://www.unithistories.com/officers/bio/german/HeerL.htm#Lu)
Inače, dijelovi 102. lovačke divizije sudjelovali su i u masakru nad više od 5000 talijanskih vojnika u Grčkoj (tal. Eccidio di Cefalonia) u rujnu 1943. godine. Von Ludwiger, odgovoran za ratne zločine, pogubljen je u svibnju 1947. u Beogradu. (http://en.wikipedia.org/wiki/Hartwig_von_Ludwiger)

Sve sam uvjereniji da je na Topolinoj fotki generala koji ulazi u automobil riječ o Ludwigeru. Prilažem još tri slike, od kojih je prva još kao potpukovnika:

((Jupiii, s ovim postom postah admiral s četiri zvjezdice, a što je i viši platni razred)

I ja sam sve vise uveren da je on na toj fotogtafiji. S obzirom da je rec o velikoj slici, pokusacu ujutru da uvelicam deo sa oznakama pa cemo mozda tako lakse ustanoviti trenutak u kome je snimljena i gde... Ono sto je sigurno jeste da je rec o Bosni jer u albumu ima jos slika iz Sarajeva i nekih manjih mesta ali i mosta na Djurdjevica Tari i neke neobicne sume za koju pretpostavljam da moze da bude Perucica....

@rotring
pregledao sam sajt na koji si me uputio ali tamo nema ovog naseg dimnicara cak ni u neidentifikovanim oznakama... Mora da je ovo bilo bas nesto lokalno.

[attachment=1]

valjda ce moci da se vidi ovako uvecano.

Nisam imao namere da se više javljam na ova dva tri topika ali što bi se reklo za kontradmirala i društvo za susednim stolom da se ipak javim
Automobil je vozilo komandanta divizije koji ima čim general majora.
Što se tiče kamiona on ne pripada ni Vermahtu ni SS jedinicama već organizaciji TOT. E sad ja nisam imao prilike ne da vidim nego ni da čujem da postoji literatura ili izvor iz kog mogu da se vide oznake jedinica u toj organizaciji koja je početkom 1944. godine na prostoru bivše Kraljevine Jugoslavije imal oko 30.000 naoružanih pripadnika. Poseban je problem što to mogu biti i vozila neke od trasportnih službi rajha (a njih je bilo nekoliko) predatih organizaciji TOT. I TOT i transportne službe nisu bile u komandnom lancu ni OKH i OKW što predstavlja poseban problem njihovom izučavanju. Ja koliko znam jedva ako postoje dve ili tri knjige o njoj i to u celom svetu a da ne govorim kod nas.

Budući da Bojan, pardonček, Deligrad misli da "Automobil je vozilo komandanta divizije koji ima čin general majora", vjerojatno je, s obzirom na od prije poznato, fotografija na kojoj je Hartwig von Ludwiger snimljena u Bosni prije jeseni 1943.
Deligrade, to ste otkrili po oznaci na vozilu?

Jedna zastavica je komandanta divizije a druga je zastavica general majora. Amblem divizije je (verovatno) na levom blatobranu ali ja ne mogu ništa da vidim jasno zbog odsjaja.

Hvala, Deligrade.

A) Hm, je li oficir prema kojemu gleda njemački general (pretpostavljamo da je to Hartwig von Ludwiger) možda bugarski? Kao i mlađi oficir na samim vratima potleušice. Prema radu ruku drugog oficira postoji vjerojatnost da ima problema u komunikaciji s nekim u kućici, možda zbog slabijeg poznavanja jezika, zacijelo njemačkoga.
B) Može li se nešto saznati na temelju znaka na generalovoj kapi?
C) Je li jedini njemački oficir sa šapkom pukovnik? Ako jest, izgledno je da je to zapovjednik 724. puka.

Da forenzičarski aspiranti ne moraju vrtiti stranicu unutrag, evo opet Topoline fotografije:      

Evo gledam nesto u Bojanovoj knjizi o oklopu raspored snaga 704. pesadijske divizije od koje je, kako kaze Kontraadmiral, kasnije postala 104. lovacka divizija, i vidim da je u toj jedinici bio pridodat deo Hockis tenkova (sto verovatno prikazuje fotografija sa defilea na poljani koju sam prikazao na prethodnoj strani), kao i da je jedinica bila rasporedjena po Sapcu, Valjevu, itd, a u foto albumu iz koga su ove slike ima prizora nekih srbijanskih varosica, kao i u Belom Potoku, podavalskom selu kraj Beograda (crkva u ovom selu se vidi iza postrojenih vojnika Vermahta na slici koju sam postovao par strana ranije)... Dakle, sada sam uveren da je ovde rec o snimcima te jedinice kojom je komandovao Hartwig i da vozila, sa dimnjicarem, pripadaju njoj, kao i generalov Auto Union... Kad vec imamo poznavaoce, mogli bi smo da saznamo ratni put ove jedinice na jugoslovenskom ratistu pa cemo identifikovati ne samo ove vec i fotografije koje nameravam da postujem u narednim danima.

Privesti von Bojana!  ;)

Da, moglo bi se reci da se radi o vozilu organizacije Tot (Organisation Todt).
Karakteristicno slovo T koje se nalazi unutar slova O mozemo videti na tablici kamiona. Medjutim...
Vozila Tot-a imala su tablice sa jasno ispisanim oznakama OT i brojem:

[attachment=1]

Ako pazljivo pogledamo tablicu naseg kamiona videcemo rimski broj III koji je tada bio civilna oznaka lajpciskog okruga
(Regierungsbezirk Leipzig - Reg.-Bez. Leipzig) pa mozemo zakljuciti da su ovo vozila neke od transportnih sluzbi predatih Tot-u ili jednostavno transportna sluzba (ako je ovo zaokruzivanje slova T slucajnost).

ево тих истих људи на још неким фотографијама

[attachment=1]

[attachment=2]

Baukampf stvar je vrlo prosta - vozila sigurno nisu ni Vermaht ni SS to nije sporno. Po sistemu eliminacija jedini koji su mogli još da imaju ovakvu auto kolonu je TOT. Jedino ova organizacija može duže da koristi civilne registracije ili registraciju paravojnih formacija kao što su bile razne transportne službe. Da je postojala registracija OT (orgganisation TOT) ja se ne bi ni dvoumio.

Sa ovih ne mozemo nista da zakljucimo, na zalost.
Sto se "dimnjacara" tice, njega nalazimo samo kao simbol I grupe Jagdgesvadera 51 (I./J.G.51) sto sa ovim, naravno, nema veze.

[attachment=1]

Oznaka bi mogla da bude oznaka nekog puka ili formacije jos nizeg ranga ali ako je rec o transportnoj sluzbi (pridodatoj Tot-u) onda je nas dimnjacar samo simbol srece, tako potrebne svim vojnicima.

заплењена артиљерија Краљевине Југославије, вероватно Крагујевац

[attachment=1]

кола на овој слици немају таблицу па не знамо да ли су из Вермахта, ТОТа или заплена од Краљевине Југославије  ;), највероватније али су послужила намени: рањени и исцрпљени немачки војници траже предах након неке борбе, готово извесно са устаницима у Србији... Ако су ово људи 704. пеш.дивизије (реч је о истом фото албуму), онда је ово највероватније снимљено у јесен 1941. године у Србији (запрежна кола су готово типска за ове крајеве...)

[attachment=1]

Deligrade, stvar je vrlo prosta - mislim da sam bio potpuno jasan u prethodnom postu i da smo se slozili, samo sam detaljnije analizirao tablicu zbog ostalih ucesnika na temi.

Sada vise nema sumnje da je na fotografiji fon Ludviger ali da li on ulazi u kola svoje divizije?
Da li je moguce da se na zastavici vidi runolist Prve brdske divizije (1. Gebirgs-Division)?

[attachment=1]

[attachment=2]

Hm,  od 1942. do 1944. tu je diviziju vodio Walter Stettner Ritter von Grabenhofen

Морам признати да ме је она фотографија са исцрпљеним и рањеним немачким војницима изненадила. Виђао сам сличне фотографије са руског фронта, али не и са нашег. Ово "не личи" на Немце. Шлемови разбацани по земљи, два војника леже тик поред кола (као покошени, у грчу), као да нису могла или хтела да приђу уз ограду где су остали. Не да су исцрпљени, него су потпуно самлевени. Заправо, слика сведочи о тежини борби са устаницима. Рекао бих по вегетацији да је у питању месец октобар.

Zato sam je i postavio, imao sam identican utisak kada sam je prvi put video. Jesmo malo odstupili od zadate teme ali mislim da vredi videti ovakve fotografije, sve zajedno ovo daje neku novu sliku o borbama u Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu. Drago mi je da vam se dopadaju, bice toga jos...

Још фотографија снимљених током сузбијања устанка у Србији у јесен 1941. године.


[attachment=1]

 

[attachment=1]

[attachment=1]

Циндап, коњи и бицикли: мешовита колона

[attachment=1]

[attachment=1]

Topola, Vama i anonimnom čovjeku :super

Ove fotografije su u suštini dokumenti, vredni posebne teme. Zato su odvojene u posebnu temu u kojoj možemo lepo ćaskati o naružanju, opremi, uniformama i drugom vojnom matrijalu koje se mogao zateći u vojskama koje su boravile u okupiranoj Jugoslaviji u periodu 41-45.

 :rtfm ;)
...


Malo o samim ustanicima u to vreme u Srbiji ...


[attachment=1]

Jedva opremljeni, šareno obučeni. Dve puške, dva stena, jedan pištolj, ako sam dobro video. I to bi bilo to.

Nikakvih oznaka osim jedne koja nam govori o tome da su u pitanju partizani.


[attachment=2]

Početak ustanka, lokacija nepoznata ... Obučeni u ono u čemu su se odmetnuli u ustanak.


[attachment=1]

Hmmm...Sten u Srbiji 1941, ne bih rekao. Ovo je slikano kasnije.

Видели смо како је изгледала немачка страна сузбијања устанка у Србији 1941. године, а да видимо сада са ким су се борили. Дреднот је започео устаничку серију, па да додам (мада, ова слика што следи није са аукције)

Фотографија је из моје породичне колекције: први са лева, стоји са Збројовком ЗБ30, мој деда Милован Весић из села Мала Сугубина код Трстеника, централна Србија.

Ова слика се волшебно појавила тек након његове смрти, односно, неколико година након што се Милован упокојио 1996. године. До тада смо знали све о његовом ратовању на Сремском фронту у саставу 6.личке дивизије НОВЈ, али о времену пре 1944. нисмо имали појма. Онда је ко зна одакле, моја баба извадила ову слику...

У свакодневним оделима, шаренолико наоружани, мада са два митраљеза, али, пре свега, одлучни. Види им се по погледима, Детаљ који је мени привукао пажњу - осим човека са краја десно, сви остали имају идентичне шајкаче са идентичном ознаком:

[attachment=1]

И непријатељи: сузбијање устанка у Србији, јесен 1941, село Глушци, на сред пута неексплодирана артиљеријска граната великог калибра. Ко је испалио и на кога....?

[attachment=1]

I sam sam bio iznenađen. Dođi da vidiš fotku i šta piše pozadi. ;D
Davno nisi navraćao  ;)

Znam, moraćemo da organizujemo viđenje ovih dana.

Elem, još malo nemaca ispred spomenika Neznanom junaku na Avali.

[attachment=1]

[attachment=1]

Jedna dosta poznata fotografija sa početka ustanka ...


[attachment=1]

Kolona zarobljenih nemačkih vojnika koju zajednički sprovode kroz Užice partizani i četnici.

Заробљеници се спуштају путем низ Марин брег. Ова задња слика је усликана у делу Ужица који се зове Царина, код моста на глуваћком потоку (сликано је са моста).  Пре неку годину тај простор је овако изгледао:

[attachment=1]

У ужичком музеју сам видео још неколико слика које прате кретање заробљеника ка граду. Имаш ли те слике. На њима се виде и неки моји рођаци.

Ах, да. Заборавио сам да напоменем како су пратиоци заробљеника на овој слици и четници и партизани. Види се по ознакама на капама.

A posle obilaska - pivo na terasi hotela odmah pored:

[attachment=1]

Ili sa druge strane:

[attachment=1]

[attachment=1]

a da ipak nije bila rec o turizmu...

[attachment=1]

Srusena kuca u borbama tokom suzbijanja ustanka, jesen 1941, nepoznato selo u Srbiji, okolina Uba.

Prelazak nabujalih srbijanskih potoka u jesen, nije bio tako lak... Potera za ustanicima, izmedju Uba i Sapca, jesen 1941

[attachment=1]

Italijani?

[attachment=1]

Немци на Старом сајмишту, Београд, 1941.

[attachment=1]

П.С. са овом фотографијом завршавам постовање снимака из фото албума немачких војника у Југославији 1941-45. године и, на крају, и само своје присуство на овом форуму. Желим вам свима све најбоље, велики поздрав.
Бане Гајић

Današnji trg republike i knežev spomenik ili u jesen 1941, ili u proleće 1942. godine. Na zgradi Narodnog pozorišta se vidi znak Victoria jer je nemačka vojska zaposela zgradu za svoje potrebe. Palata Reunion je u fazi renoviranja nakon oštećenja koja je pretrpela u bombardovanju.

Zgrade u prvom planu su srušene u Aprilskom ratu.


[attachment=1]


P.S.

Topola brate, gde ćeš, gde žuriš?

Pogled na železničku stanicu Beograd i na poštu 2, delo arhitekte Momira Korunovića.
Na zgradama železničke stanice i pošte primetna oštećenja od bombardovanja.


[attachment=1]

Ova je potpisana kao "Vardarski most, 1941. godine".

Znači trebalo bi da je snimljena u Makedoniji i vidi se kako su nemačke inženjeriske jedinice ili TOT služba osposobili most za transport.


[attachment=1]

Sa formiranja 1. Makedonske brigade. Selo Lokov, Malesija, juna 1944. godine.


[attachment=1]

Mimohod u Beogradu.

Predavanje na podoficirskom kursu u Andrijevici (Crna Gora), Juna 1944. godine.


[attachment=1]

Sa formiranja neutvrđene brigade NOVJ, 1944. godina. Snimljeno verovatno u Srbiji, na osnovu izgleda i načina oblačenja novih boraca.


[attachment=1]


Isti događaj snimljen iz drugog ugla. U prvom planu, iskusni borci i političko rukovodstvo.


[attachment=2]

O Žrnovnici na forumu znamo zbog dva velika vojna objekta.Neznam koliko ste upoznati da je Žrnovnica dala veliki broj pripadnika NOVJ,od kojih je 135 boraca poginilo,samo u bitci na Sutjesci živote je položilo 66 boraca.22 borca su nosioci "Partizanske spomenice 1941".Među najpoznatijim borcima iz Žrnovnice je zasigurno limena glazba "Stjepan Radić" koja je na poziv organizatora ustanka 12.listopada/oktobra 1942.god otišla u NOVJ i ušla u sastav 2.dalmatinske brigade.[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Iskop sa starog HDD-a.


[attachment=1]

Od strane nemačke vojske zarobljeni Škodin merzer 30.5 cm M.11. Po svemu vidljivom na fotografiji sudeći, trebalo bi da je snimljeno u Jugoslaviji, godina 1941. ?

Nemci u Skoplju, verovatno 1941. godina.


[attachment=1]

Čiji su ovo golubari? NDH?

"Konjičev skok"-svibanj/maj 1944. god[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Дефект на путу Чачак - Краљево...

[attachment=1]

Хрвати у Вермахту

[attachment=1]

[attachment=1]

Ово задње су припадници 1.брдске дивизије?

Да ли је фотографија у оригиналу у боји или је накнадно колорисана?

sve su originalni kolori, ne zanimaju me previse te farbane....

ovo je iz fotoalbuma koji je vecim delom snimljen na Balkanu, ali identifikaciju jedinice bih prepustio nekom od ovdasnjih eksperata, ja stvarno nisam toliki strucnjak...

претходница немачке моторизоване колоне тражи заклон након што се нашла под ватром неке од јединица војске Краљевине Југославије, централна Србија, април 1941. године:

[attachment=1]

немачки официр убрзо жустро наређује контранапад:

[attachment=2]

иста јединица, поново под ватром југословенских (српских) војника, негде у централној Србији:

[attachment=1]

занимљива је техника која се види овде: полугусеничар и хаубица Фх18

поново у заклону, под српском ватром, април 1941:

[attachment=1]

Исход борби, на истом месту - војници Вермахта заувек у моравској плодној "црници":

[attachment=2]

из другог угла, види се и уништени немачки камион:

[attachment=3]

S obzirom da poluguseničar vuče haubicu reče je o pancer ili pancergrenadirskoj diviziji. Doduše može i motorizovana ali malo verovatno. Možeš li da u boljoj rezoluciji daš zadnji deo poluguseničara sa haubicom da bi videli o kojoj jedinici je reč.

Gubitci 12. Armije u ljudstvu, stanje 11.04.1941.

jedinica	poginulo	ranjeno	nestalo
18. AK	407 /21/	1524 /48/	212 /6/
30. AK	6 /1/	221 /7/	2
40. AK	40 /4/	163 /11/	3
14. AK	39 /1/	139 /8/	5
armijske grupe	4 /1/	14	/1/
ukupno	496 /28/	2061 /74/	222 /7/

izvor: Zbornik dokumenata Aprilski rat 1941, strana 575 ( Snimak originala, pisanog na mašini, nemački, u arhivu VII. Na mikroteka NAW-T-312, r. 442, s. 8025014)

Nemci nisu bili baš ekspeditivni sa prikupljanjem podataka o žrtvama na tlu Jugoslavije. Po podacima nemačkog Oficira za vojnička groblja pri komandantu Srbije iz proleća 1944. godine (u stvari postoje nekoliko izveštaja koja se međusobno dopunjuju) broj poginulih Nemaca u Aprilskom ratu je nešto manji od 500. U dokumentima se daje i mesto gde su sahranjeni sa tačnim brojem grobova na svakom mestu. Tako da nema zabune. Kod nas se uvek citira zvaničan Hitlerov podatak iznet u Rajhstagu koji je čista propaganda. Mnogo je teža, po Nemce, struktura gubitaka. Oko 180 poginulih otpada na tenkiste a oko 100 su vazduhoplovci.
Po nemačkim zvaničnim podacima izgubili su oko 40 tenkova ali je po njihovim standardima slično današnjim američkim uništeno samo ono što je 97% ili više stradalo sve ostalo je oštećeno.
Prema nekim istraživanjima, raćenim u inostranstvu, Nemci su stvarno imali oko 100 otpisanih tenkova, i najmanje još dva puta toliko na remontu od mesec dana ili više. Da ovo nije preterivanje najbolji govori podatak da ni jedna od 5 stvarno angažovanih pancer divizija u operaciji Marita nije bila operativna 22. juna 1941. godine. Sve su naknadno ubacivane u borbu.

Ovo sam povecao najvise sto se moze, sad ako ima neki koji bolje poznaje Photo Shop od mene, pa da je pusti kroz nekoliko filtra, mogli bi jasnije da saznamo koja je oznaka na polugusenicaru, i utvrdimo o kojoj se jedinici radi.  :) :)

[attachment=1]

немојте се мучити са увећавањем, ево возила из исте јединице, на којима се лепо виде ознаке:

[attachment=1]

[attachment=2]

Ova vozila su iz motorizovane čete sigurno ali nisam siguran kakve jer se ne vidi najbolje.

Da budem precizniji oznake su za motorizovanu četu ali se ne vidi dobro šta je neposredno desno do te oznake.

ако неко не прати "Оклоп на територији Југославије 41-45": људство и механизацију ове јединице на претходним фотографијама смо на тој теми са успехом идентификовали. Реч је о немачкој 16. пешадијској дивизији (моторизованој) која је водила борбе уз Дрину, од Семберије до Зворника. Већина призора је снимљена у тој области, док су ове две последње фотографије вероватно настале још у Хрватској, на потезу од Вировитице до Винковаца, куда се првобитно кретала та јединица...

Za ovu fotografiju nisam siguran da li je snimljena u Jugoslaviji.  ???

Nabavljena je u lotu fotografija kojie jesu snimljen u Jugoslaviji, pa je za pretpostaviti da je i ona odavde, ali za to nemam potvrdu.


[attachment=1]

Ja nlično mislim da su gubitci bili i veći, jer su ovo podaci za 12. Armiju, dok za 2. nema tih podataka.

Doktore Deligrade, bilo bi dobro da nam kažeš koji je to Hitlerov propagandni podatak.
I nije li operacija Marita bila invazija odn. zauzimanje Grčke u travnju/aprilu 1941. godine?

Po Hitlerovim podacima Nemačka je imala: 151 poginulog, 392 ranjena i 15 nestalih.

За немачку 16. пешадијску (моторизовану) дивизију улазак у Краљевину Југославију 7. априла 1941. године је добро започео. Овај призор их је сачекао у Винковачком Новом Селу:

[attachment=1]

Поздрав, хлеб и со:

[attachment=2]
 

Праве невоље су дошле два дана касније, преласком Саве, на путу ка Сарајеву, преко Лознице до Зворника...

У јарку са леве стране пута тињају запаљен извиђачки моторцикл Циндап и једно неидентификовано возило у његовој пратњи:

[attachment=1]

У овом одељењу које се нашло под ватром било је мртвих и рањених немачких војника, бар судећи према легенди коју је оставио немачки фотограф:

[attachment=2]

Остатак моторциклиста-извиђача из претходнице чека расплет ситуације у заклону:

[attachment=1]

Српске положаје затим туче и артиљерија и минобацачко одељење...

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Док трају борбе претходнице, остатак јединице чека заглављен на уском балканском путу:

[attachment=1]

Оштећен извиђачки Циндап:

[attachment=2]

Епилог кратке борбе - парламентарац југословенске војске у немачком возилу. Предаја.

[attachment=3]

Заробљени југословенски војници, носе рањеног саборца ка превијалишту...

[attachment=4]

Нисмо разјаснили ко је на колор фотографији, али ови су сигурно из 1.брдске дивизије, сликани у Југославији

[attachment=1]

Колега му:

[attachment=1]

Lipe slike. Dočekali smo ih ko svoje. Vidi se da smo bili turistički radnici od davnine, a Nijemci bili i ostali najdraži gosti. Znali su i oni di je '' Mala zemlja za veliki odmor ''.

Шта ћеш, таква су времена била, наопака... Ево, и у јужнијим крајевима су исте госте понекад гледали кроз призму прилике да се понешто и заради на њима:

[attachment=1]

Običan svet je gledao kako da preživi rat. Ako uzmemo prostor Pomoravlja i Šumadije (pošto se situacija razlikovala od mesta do mesta) seljaci su najviše voleli da trguju sa Nemcima. Premda je postojala propisana cena za otkup prehrambeni proizvoda i premda je otkup, po propisu morao da se plaća u Nedićevim dinarima, Nemci - koji su taj propis doneli, plaćali su na terenu u rajhsmarkama i to po nekoliko puta većim od propisanih cena. Nedićeve vlasti su plaćale dinarima a partizani i pripadnici JVuO su izdavali priznanice i to u najboljem slučaju. Seljaci su najčešće bili prisiljeni da "iz patriotskih razloga besplano izdržavaju" i partizane i pripadnike JVuO. I niko ih nije pitao d li im se to sviđa. Interesantni su Bugari. Oni su za razliku od Prvog svetskog rata bili daleko libelarniji kao okupatori - bar u Srbiji. Za sve vreme Drugog svetskog rata su pobili manje civila nego što im je bio mesečni prosek u Prvom svetskom ratu. Ali ih seljaci opet nisu voleli jer su bili neverovatni lopovi. Naročito su se bili nameričali na devojačku spremu, posteljinu i uopšte ženski ručni rad. Na hiljade a verovatno i desetine hiljada srpskih devojaka je ostalo bez svoje devojačke spreme a domaćice bez svojih ručnih radova. Od hrane bili su specijalisti da maznu kokošija jaja i suhomesnate proizvode.

Možda je od tad i potekao pojam "jajare". ;D
Koristan opisni prilog. Vrlo koristan... :klap

Koliko su Bugari najdalje zašli na zapad kroz Jugoslaviju?

Moj pokojni deda se početkom 1942. kao 13-godišnji dečak, bežeći preko Drine pred ustašama koji su mu ubili oca i popalili selo, obreo u manastiru Rača kod Bajine Bašte. Za vreme njgovog boravka u manastiru, naišla je jedna bugarska jedinica, koja ga je i zapalila. Nisu dirali crkvu, ali su zapalili konak. Ostalo mu je u sećanju da su pravoslavni Bugari ipak pre paljevine sve ikone svetaca izneli napolje i poređali ih po pločniku.

Nije mi jasno šta su Bugari radili na Drini. I dali su išli i dalje, u Bosnu?

Bugari su normalno operisali daleko istočnije ali su povremeno, kada su veće nemačke jedinice operisale zapadno u Bosni zaposedali i teritoriju sve do Drine. Vrlo je interesantno da za razliku od Prvog svetskog rata bugarske vlasti su zaista nerado slale svoje trupe dalje od Niša ali su morale. I još interesantnije bugarske trupe, premda su taktički bile potčinjene nemačkoj komandi u drugim stvarima su bile potčinjene Nedićevoj vladi tj Nedićevim organima vlasti na terenu. Kao okuptari u odnosu na Prvi svetski rat su bili mila majka.

Проширена је бугарска окупациона зона на део југозападне Србије (део југоисточне Србије су анектирали, а део су држали под окупацијом). Тако су Бугари имали доста јак гарнизон (утврђени рејон) на Залтибору ("Палисад") из кога су патролирали и ширем окружењу или држали мање посаде. Отуда и код Бајине Баште. У околини Ужица су попалили већи број села, међу којима и Севојно и људим су остали у врло лошем сећању. немци су били систематични и врло опасни. Али нису пљачкали и отимали. Мој деда који је рат провео у Ужицу каже да се није десило да Немци залазе по кућама ("по свом плану") и било шта узимају. Ако су палили и пљачкали онда је то било организовано и под командом и са неким циљем. Такође, мој отац који је био у заробљеништву каже да им Немци нису, чак и када је већ било помало глади у Немачкој (крајем 1944 и 1945.), дирали пакете заробљеника и посебно храну у њима.

Zanimljivo, puno puta sam se pitao odkuda Bugari toliko zapadno. Hvala na odgovoru.

Da se nadovežem, pored toga što je u Rači moj deda sačuvao glavu na ramanima (doduše, to je koštalo, a plaćalo se tada zlatom koje je ostavila moja prabaka) manastir je imao značajnu ulogu tokom II sv. rata, a deda je za života ponekad pričao o tome.

U manastir su često dolazili i partizani i četnici, tražeći sklonište, hranu i slično, ali i razne kaznene ekspedicije. Sama je sreća što ustaše nisu prelazile Drinu, jer su sa druge strane Drine pravili krvavi pir, tako da je dosta stanovništva spas našlo na drugoj obali. Tako se i jedan deo moje rodbine zauvek naselio u Srbiji.

Iguman Platon je vešto balansirao između svih vojski koje su protutnjale kroz manastir. Za vreme aprilskog rata, prilikom povlačenja trezora iz Beograda, u manastiru je u tajnosti ostavljeno i igumano povereno na čuvanje i Miroslavljevo Jevanđelje. Iako su ga mnogi tokom rata tražili, nisu ga našli. Tako je i spaseno.

Deda je jednom pričao kada su četnici bili u manastiru - sedeo je na klupi ispred konaka, kada se na prozoru na prvom spratu pojavio jedan od njih, pozvao ga da priđe i sa prozora mu spustio žicu sa klinom na jednom kraju. Rekao mu je da je zabode u zemlju i onda se povukao u unutrašnjost sobe. Nekoliko trenutaka kasnije deda je stajao ispod prozora i slušao kako vezista preko radio stanice doziva London. Uplašio se i pobegao je, jer je mislio da će neko pomisliti da prisluškuje.  :)

Nemoj toliko da ih hvališ, oslobodiše nas... ;D Šalim se.
To je vjerovatno zato što je njihov vladar prije zauzimanja Balkana i nije bio za tako nešto ali je morao.
I bio je relativno pre rata u dobrim odnosima sa Karađorđevićima. Bar sam tako čitao, ako nisam šta pobrkao.

Evo je i jedna slika.

[attachment=1]

Бугари су учествовали у бици на Сутјесци са 3 пука, правцем из Црне Горе.
Могуће да је то најзападније докле су дошли.

Заглављени у српском блату:

[attachment=1]

и позадина слике, да се зна кад и где је овековечен овај ратни призор:

[attachment=1]

хвали пут, држ се пруге:

[attachment=1]

или чекај суво време:

[attachment=2]

април 41. Мени непознат тип камиона..

[attachment=1]

Ovo je opet izazov za mene ?  ;)
Na slici je Einheits-Diesel 6x6, nosivosti 2,5t. Proizvodili su se u Njemačkoj od 1937-40. godine od strane 9 proizvođača među kojima su se najviše isticali Henschel, Borgward, MAN i Magirus.[attachment=1]

 :klap

п.с. стварно нисам велики познавалац свих типова немачких возила...

Ma, nisam ni ja, samo malo (pre)više visim na Interenetu  ;D

априлски рат, 1941.

поход исте јединице, 16. пешадијске дивизије (моторизоване), на Краљевину Југославију. Слике показују прелаз Саве код Сремске Митровице и поприште након "победоносне битке" - како је педантно забележио немачки официр чији је био албум - код Лознице.

Скенови су мали јер је требало приказати читаве странице, а мени је овде посебно занимљиво што приказују и да је код Лознице било борби... Натписи поред слика дају опис дешавања.

Власник албума је свој крај дочекао маја 1943. у Русији.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Svašta zanimljivo se vidi na ovim fotografijama. Super!  :super

Eh šta su ti Nemci. Sve pedantno dokumentovano. :super :super :super

Grupa nemačkih i bugarskih oficira sa nemačkim protiv-oklopnim topom, snimljeni na železničkoj stanici u Prilepu 18.05.1941. godine.

[attachment=1]
[attachment=2]

Ово личи да је немачки ПТ топ од 5цм - у то време најновије немачко ПТ оруђе. Зато га и гледају са занимањем.
http://en.wikipedia.org/wiki/5_cm_Pak_38

Grupa partizana sa zarobljenom nemačkom tehnikom. Fotografija sa ebay-a.


[attachment=1]

Još jedna sa ebay-a. Ovi nemački vojnici su svratili da nešto pojedu i popiju.

[attachment=1]

Još jedan koji je došao nepozvan.

Bila je ta fotografija ali u temi Gde je ovo slikano (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=11809.0).

Трст, мај 1945. Разговор официра 4. армије НОВЈ и новозеландских колега, поред зграде Трибунала, последњег немачког упоришта у овом граду.

[attachment=1]

[attachment=1]

Improvizovano Nemačko vojničko groblje kod Carevog sela. Die ersten Heldengräber in der serbischen Grenzstadt Carevo-Selo

[attachment=1]

Ovu fotografiju sam našao ovde:
http://www.balkanfeldzug.de/main.htm

Ima veoma zanimljivih sličica, ali na žalost malog formata.

Apropo pričice o Nemačkim gubitcima od pre mesec dana, na istom mestu sam našao sledeće:

Deutsche Verluste:

Balkanfeldzug: 2559 Tote, 3169 Vermisste und 5820 Verwundete.
Kreta: 3250 Tote und Vermisste, 3330 Verwundete

Luftwaffe: 158 Maschinen

Kriegsgefangene:
344000 Jugoslawen
223000 Griechen (wurden sofort wieder freigelassen)
21900 Briten

Alliierte Verluste:

Kreta: 15745 Mann, davon 10700 brit. Soldaten + 2011 Marinesoldaten

Royal Air Force: 209 Maschinen

Iliti u prevodu.

Nemački gubitci.
Balkanska kampanja: 2559 mrtvih, 3169 nestalih i 5820 ranjenih.
Krit: 3250 mrtvih i nestalih i 3330 ranjenih.

Luftwaffe: 158 letelica.

Ratni zarobljenici:
344.000 Jugoslovena
223.000 Grka ( odmah pušteni) - ovo me malo buni???
21.900 Britanaca

Saveznički gubitci:
15.745 ljudi od kojih 10700 vojnika i 2011+ mornara
RAF 209 letelica

http://www.balkanfeldzug.de/main.htm

Негде у Босни. Наочаре за сунце и позирање док се остатак јединице спрема да се прикључи колони са десна. Због других фотографија из овог серијала, верујем да је овде реч о учешћу у операцији Шварц.

[attachment=1]

из истог албума. Дефинитивно Босна.


[attachment=1]

[attachment=1]

италијански војници са мазгама и немачки камион даље низ улицу. Непознат градић у Босни.

[attachment=1]

Da nije Bihać?

Пре ће бити Фоча, Горажде ...

1.Geb.div. негде у Југославији. Судећи према архитектури моста и очито италијанском натпису, ово је вероватно негде на простору од Црне Горе према Косову...

[attachment=1]

[attachment=2]

N aposlednjoj fotografiji ova dva Nemca drze PT minu najverovatnije Tellermine 42 (T.Mi.42)

Злочини:

на полеђини ове фотографије написано је "Цигани копају своје гробове док Вермахт и становништво гледа - Србија, 1942". Остављам и оригинални назив фотографије "Zigeuner-1.jpg"

[attachment=1]

Jedna fotografija sovjetskih vojnika nastala po oslobođenju Srbije, krajem 1944. godine.
Nemam podatak za lokaciju, svakako je snimljena u nekom foto-ateljeu.

[attachment=1]

[attachment=2]

Foto radnja Guliver. ;D

Sprovod i čuvanje talaca negde u Srbiji.

[attachment=1]

[attachment=2]

Нешто ми ова слика са таоцима не личи на Србију, ни по одећи (нико нема шајкачу, а то је на селу скоро немогуће) ни по изгледу куће у позадини.

Vranje 1944. Prvi s lijeve strane je moj pradeda.
[attachment=1]

Odlicna fotka i zanimljivo naoruzanje. Spagin, Sten, Spagin i verujem da devojka ima opet Sten.

A zamisli koja bi kombinacija bila da su imali spagin, sten, Thompsom i mp40 :)

Ni meni ne liči, ali tamo gde sam iskopao slike piše srbija. Ko će ga znati.

 Šajkača je u Srbiji u masovnu (širu) upotrebu, pa i u narodnu, svakodnevnu, nošnju počela ulaziti tek iza balkanskih i I sv. rata. Do tada se kao dio vojne spreme čuvala zajedno sa ostatkom uniforme (Bluza , čakšire...itd...) u sanducima i ormanima uz obaveznu vezicu lavande. Sve do iza II sv. rata šajkača se nije toliko često vidila na glavama seljaka u Srbiji...
Jbg...nikad ne znaš kada će da te pozovu u rezervu, a onda ti objašnjavaj naredniku zašto ti je kapa prljava i pocjepana i zašto ne izgledaš po PS-u.

"Здраво, здраво!"

[attachment=1]

Мађарска милиција, април 1941

[attachment=1]

Liče mi kao da su čuvali mađarsku okupacionu zonu od preleta pataka ;)

A gusaka?

Za guske je zaduzena PVO.

Мали од палубе, тачно је то што кажеш, ипак, шајкача је у западној Србији већ била масовно заступљена као део уобичајеног дела мушке ношње. мало је чудно да је баш нико не носи. Ако се није носила шајкача, онда је то зими била шубара а лети шешир, углавном сламанти. Качкети су били присутнији код градско становништва. Шешири какви се виде ношени су у Срему, делу Мачве и Семберији, као и делу Славоније. Ако је она слика из Србије то само може бити у негде у Мачви и то близу каквог већег града (Шапца).

Иако нема шајкача, јасно је где је ово  ;) :
италијанска парада, Пећ, Косово, лето 1943. године

[attachment=1]

исто:

[attachment=1]

напредовање Вермахта код Цеља, април 1941. У потпису фотографије стоји и назив немачке јединице:

[attachment=1]

исто. заробљени југословенски војници (обратите пажњу на ознаку на камиону)

[attachment=1]

Velika vjerovatnoća je da su to snimci, po izgledu u odjeći sa područja Bosanske krajine, najprije
Zapadnog podkozarja. Bar se tako meni čini.

Celje je to ... iz iste je serije i  ova fotografija  ;)


Oštećenje nastalo verovatno u miniranjem od strane vojske KJ pri odstupanju.

[attachment=1]

ORIĆAREB je mislio na slike iz posta br. 140...

Prebacio sam nešto  :zid

Za to ne bih znao, ne poznam etnologiju previše. Sažaljevam slučaj  :)

Da, da, daaaaaa 140. ???

Utvrdismo najzad  ::)

...


Isti foto-film, ovoga puta pogled na Peć.

[attachment=1]

Još neke snimljene kod Celja 1941. godine.


Srušeni železnički most i nemačka vojska u maršu na levoj strani fotografije.

[attachment=1]


Grob jednog nemačkog vojnika poginulog prilikom borbi.

[attachment=2]

ta se oznaka (O.T. WH) Organisation Todt sluzbeno odrzala do 5.1.1943; nakon toga su izdane tablice s OT kako smo vec vidjeli na jednom od vozila.

Jedna iz Beograda 1941. godine.

Pogled preko Karađorđrve ulice na srušeni most Kralja Aleksandra i pontonski most pored, koji je izgradila nemačka vojska za potrebe transporta.


[attachment=1]

Još neke iz Beograda 1941.

...

Prizor sa Terazija.

[attachment=1]


U bombardovanju zapaljena zgrada Agrarne banke.

[attachment=2]

кад смо већ око Пећи, да погледамо и ову фантастичну из Бундесархива: на главама албанско кече, на ногама србијански опанци, а они од стране немачког фотографа означени као "хрватски легионари"...

[attachment=1]

Još neke iz Peći, 1943. godine koje se nadovezuju na one što ih je Topola juče postavio u temi.

...

Prvo, ista parada koju smo videli, samo drugačiji snimak na kome se vide italijanski oficiri.

[attachment=1]


Jedna sa nemačkim vojnicima.

[attachment=2]

Još neki detalji iz Peći i okoline.


[attachment=1]

[attachment=2]

ово данас баш споро иде са протоком...

како год, док се у Франкфурту поправи конекција, да наставимо са овим сликама окупатора и расположењем код локалног становништва које их је дочекало: априлски рат, напад нацистичке Немачке на Краљевину Југославију, 1941. година. Немачки тенкисти у месту Рогатица, Босна и Херцеговина. ово су вероватно припадници 8. оклопне дивизије...

[attachment=1]

Slika iz Krtola na Luštici (Boka). Uz nju stoji da italijanski fašista Belle, upotrebom sile primorava omladinca da popije ricinusovo ulje kako bi iznudio priznanje... (Ko je zapalio žito???)
Iz 1942.
Fotka je iz monografije Tivta

Sta misli da ce da postigne ovim!? Samo je maltretiranje po sredi......

Maltretiranje  ::)

A ekipa u pozadini drži ruke na leđima i drži fige ,čisto iz dosade  :P

poz.

Ma jasno je meni to......ali ricinus :nervoza

poznat je "strah" koji je utjerivala italjianska herojska vojska neprijateljima širom frontova na kojima je ratovala. Od Etiopije, preko Grčke i Balkana pa sve do istočnog fronta  ;)
Ko mi ne vjeruje neka pogleda kultni film Mediteraneo ili bar Mandolinu kap. Korelija. (Allo Allo smo svi već gledali)
Ovaj omladinac očigledno pred njihovom armadom nije "pustio u gaće" i zato pretpostavljam da mu daju ricinus  :) :) :)

Imali su i oni svojih "crnih bisera". Nije baš sve bilo mandolina i ricinus.
Čini mi se da je bilo i "ponešto" mrtvih, ako se ne varam. >:(

Naravno :(
Ali ti "crni biseri" nisu postignuti na bojnome polju nego, nažalost, u pozadini, uglavnom kod civilnog i nezaštićenog stanovništva.

Saglasan... :)

Nekoliko fotografija koje su nastale 05.09.1943. godine ispred i u Bugarskom poslanstvu iu Beogradu. Uslikani događaj je komemoracija povodom smrti Bugarskog cara Borisa.


[attachment=1]

[attachment=2]

Prisutan je bio i general Adalbert Lontschar, komandant Beogradskog garnizona.

[attachment=1]

[attachment=2]


Takođe prisutan i SS-Gruppenführer August von Meyszner.

[attachment=3]

Još nekoliko fotografija sa istog događaja.


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]


Izvor svih fotografija je www.politikin-zabavnik.rs

Dve fotografije iz okupiranog Beograda 1941 godine iz današnjeg Tašmajdanskog parka. Obe fotografije su sa E-Bay aukcija.


Ova prva je snimak Pravnog fakulteta sa prigodnim Viktoria plakatom. Ne mogu da rastumačim najbolje šta piše u opisu fotografije, pa ukoliko neko može da pročita, nek nam prevede  ;)


[attachment=1]

[attachment=2]

Ova druga je pogled iz današnjeg Tašmajdanskog parka na zgradu u kojioj se nalazi kafana Madera tj. pogled na njenu baštu. Na tom prostoru je, (sudeći po legendi na poleđini fotografije) tokom druge polovine 1941. godine bio smešten nemački 666. pionirski bataljon.


[attachment=1]

[attachment=2]

Odlično. Fotografije sigurno nisu s pijace, nego su iz neke knjige?

Nisu sa pijace  ;)

Postavio ih je jedan čovek iz Bugarske na  www.politikin-zabavnik.rs forumu u temi o starom Beogradu. Otkud njemu ne znam jer nije objasnio, ali sa obzirom na tematiku logično je da ima takve stvari  :)

то нису једине фотографије снимљене тог дана у згради бугарске амбасаде у Бирчаниновој. Има једна посебно занимљива где се види и особа у свечаној униформи НДХ, што је посебан куриозитет јер нема баш много слика НДХ-оваца на београдским улицама. Иначе, оно што је посебно занимљиво, зграда бугарске амбасаде се и дан данас налази на истом месту, чак и ово двориште делује комплетно непромењено у односу на овај догађај...

Кад већ црпемо са истог извора, Забавниковог форума  ;) , онда треба рећи да је наш драги пријатељ Душан Напијало, филантроп који је куповином мноштва слика по европским аукцијама бескрајно обогатио збирке многих музеја по Србији, ових дана купио и доста фотографија које сам овде претходно постовао као скенове са аукција, укључујући све из јесењег устанка 1941 (које ће добити музеј у Шапцу), приказане на првим страна овог топика, и овај серијал из априла 1941. од Винковаца до Зворника.

Једна од купљених је и ова коју прилажем, снимљена маја 1941. у Београду. Оно што је итекако занимљиво на њој јесте ко је војник са десне стране, односно којој формацији припада, јер његова капа не делује као да је било која из састава било Вермахта било Краљевине Југославије...

[attachment=1]  

[attachment=1]

Meni liči na kapu (šapku) francuskog oficira.
Da li je vlada u Višiju imala ambasadora u BG?

Може бити и мађарски?

I ja mislim da je mađarski oficir u pitanju.

Posudio sam sliku od @Topola,ovo je sigurno izaslanik NDH,možda dr. Mladen Lorković,ministar vanjskih poslova NDH.Radi usporedbe kapa evo i slike A.Artukovića.[attachment=1][attachment=2]

Хвала Канадер, врло је занимљиво ако заиста имамо Лорковића на овој слици....

Ево још једне енигматичне фотографије - снимак је из фотоалбума немачког официра из априлског рата где је већина слика настала по Хрватској, али на неколико снимака се виде џамије. У тој групи је и ова слика: униформе личе на италијанске али је капа, усудио бих се да кажем, непогрешиво албанска (косовска). О каквој формацији би овде могло да буде реч, с обзиром на време када је снимљена, април-мај 1941...?

[attachment=1]

Мислим да се ради о некој врсти албанске "жандармерије" које су окупационе власти формирале од месног становништва за одржавање реда. Занимљиво је да у првој борби партизана у околини Ужица (Дрежник), у Западној Србији, учествовала једна чете те "жандармерије" коју су ту довели Немци.

Danas sam tražio na internetu nešto o NDH i izgleda da se na ovoj slici ne radi o dr.Lorkoviću već o drugoj osobi iz vlade NDH.Našao sam i sliku i pretpostavljam da je ista osoba na toj slici.

Pa stavi je.... ;)

Врло занимљиво.

Посебно је интересантно што је снимак из албума који покрива најдаље до почетка маја 1941. године, што онда значи да је ова албанска "жандармерија" оформљена врло брзо по слому Краљевине Југославије, готово експресно...

[attachment=1][attachment=2]Mišljenja sam da su ovo iste osobe,a možda i griješim.

Ja tu ne vidim ništa čudno
( Zna se da je Italija pod Musolinijem uložila nebrojeno miliona lira u naoružavanje i obuku budućih kvislinških formacija na teritoriji Kraljevine Jugoslavije. Po riječima italijanskog komandanta za KiM u maju '41: "Očekivali smo da će nas dočekati organizovana vlast i narod željan slobode i ujedinjenja sa maticom pod svetom krunom Rima i Italije. Našli smo samo bandite koji kolju pljačkaju i ubijaju, a pri tom ne znaju  niti ih zanima, niti poštuju, vojsku i krunu koja im je slobodu donijela, ali znaju cijenu unce zlata ili srebra i jako se dobro cijenjkaju otetim zlatom i srebrom iz hrišćanskih manastira i kuća sa našim vojnicima. Strogo sam im zabranio da bilo šta od njih nabavljaju...")

[attachment=1]

Slovenski prisilni mobiliziranec u Njemačku vojsku, po rečima godina 1942, Jugo-istočna Slovenija.

[attachment=1]

Pripadnik luftwaffe, po svemu sudeći.

Detalnih informacija neznam, znam da je bio stric od tašte, i da je prisilno mobiliziran i da nije dočekao kraj rata.

Svaki dodatni detail dobrodošao je. Hvala Dread.

још једна из серијала која до сада није била: возило Вермахта се пробија кроз гомиле заробљених југословенских војника, пут Лозница-Зворник, април, 1941. година.

[attachment=1]

Italjansk vojska (da ne upotrebim koje druge reči) na teritoriji Slovenije

[attachment=1]
[attachment=2]

Dobre fotografije Božo  :)

...

Borci XIII proleterske divizije sprovode zarobljene nemačke vojnike.

[attachment=1]

Nemam jih baš puno, ali te su iz moje kolekcije.

Još jedno 300 godina pa ču moči parirati tebi ;)

Najbitnije je da ih imaš i da si ih sačuvao. Mnogi ljudi se olako odriču porodičnih uspomena i istorije. Ne da se odriči, već nemaju nikakav senzibilitet ka tome, pa te fotografije i završavaju po kontejnerima i raznim buvljacima. Tako i ja upunjavam kolekciju.


Ova sledeća je zaista moja, porodična. U pitanju je rođeni brat moje babe po ocu, Mile Vukadinović iz sela Brlog kod Otočca. Ovde slikan pred kraj rata kao pripadnik NOVJ.


[attachment=1]

Dve sa e-bay aukcija. Snimljene negde u Jugoslaviji 1941. godine.


[attachment=1]

[attachment=2]

казнена експедиција у Србији, јесен 1941:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Ti koji se odricu porodicnih uspomena i istorije ne zasluzuju da je i imaju!
Na srecu postoje ljudi koji pored svoje cene i tudju.  Zahvalan sam takvim ljudima.....

Муслиманска милиција, хрватски домобрани и један усташа, полазак у противустаничку акцију, Босна, зима 1941/42

[attachment=1]

околина Пирота

[attachment=1]

Mladi partizan iz Hrvatske,poslje rata visoki oficir JNA. Dr. Franjo Tuđman [attachment=1]

Koji je ovo orden iznad levog dzepa i koje su ovo oznake (odlikovanja, medalje ili nesto nepomenuto) na levom i iznad desnog dzepa?

Možda neko Sovjetsko, recimo za Oslobođenje Beograda?

[attachment=1]

Sjajna fotka. Skroz dinamična, puna sadržaja.


Pojavilo se nešto fotografija sa potpisom iz okupiranog Sarajeva na E-bay aukcijama.


[attachment=1]

[attachment=2]

...

[attachment=1]

[attachment=2]

...

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

...

[attachment=1]

[attachment=2]

ови последњи немци-у-сарајеву су снимљени негде у Бугарској, обратите пажњу на натпис на споменику...

А ови Немци су снимљени како једу "српски купус са свињским месом" на путу Загреб-Петриња, у априлу 1941. године.

[attachment=1]

Ovaj kamion bi mogla biti Praga.

Ova druga fotografija sa natpisom "Nijemci_Sarajevo 2" je fenomenalna, ali čudna. Na jednom mjestu takva raznolikost načina
oblačenja mi djeluje upitno. Više mi liči na namještaljku, ali ako je i to, djeluje fenomenalno.

Meni grad uopšte ne liči na Sarajevo.

легендарни боксерски шампион Макс Шмелинг на београдском аеродрому, лето 1941.

Како пише у пратећем тексту фото албума, у повратку са Крита...

[attachment=1]

[attachment=1]

Evo jedne zanimljive slike i komentara uz nju.Greška,radi se o Mostaru.[attachment=1][attachment=2][attachment=3]Izvor:http://www.panzerpixel.de/Startportal.htm

Ove sa Maks Šmelingom su odlične Topola, dokumenti višestruko vredni  :klap


...

[attachment=1]

Dred, koji je ovo MB na slici ??

Cenim, minobacač Brixia 45 mm M. 35.

[attachment=1]

Definitivno je u pitanju Brixia.

Hvala momci. :super

Napušteni PA top JKV u selu Natalinci kraj Topole...

[attachment=1]

..... jedu, ustvari, srpski pasulj/grah sa ......

Добро вече, колеге!

Немачка војска у околини Панчева, лето 1944. године, непосредно пред совјетску офанзиву. Обратите пажњу на боју и модел униформи...

[attachment=1]

[attachment=1]

само за Дреднота  ;)

Увећани Макс Шмелинг на београдском аеродрому, јун 1941. Рањен као падобранац на Криту, легендарни боксерски шампион овде још увек носи штап.

Иза његових леђа још увек се јасно назире предратни ћирилични натпис "Београд" на пристанишној згради...


[attachment=1]
 

Ако се добро сећам, пред напад на Крит Макс Шмелинг је добио јаку дијареју, која се погоршала по слетању на острво. Није био рањен, што се види на овој слици.

Топола, да на оним сликама нису падобранци или неки ондашњи "специјалци"?

Познато је да у рату многи рефлексно, најчешће из страха (као природне реакције на предстојећу опасност) добијају нагон за великом и малом нуждом. Е, сад, код неких то буде па прође, а код неких се претвори у с.... Да се Шмелинг није ....

Са санитарним условима оног времена није му уопште био потребан страх.
Због дизентерије на Криту је дошло и до дехидрирања, што је имало веће последице.

Još jedna napuštena Škoda JKV...

[attachment=1]

Malo bolja fotografija, bez zaštitnog žiga. Na ovoj se vidi da su u kamionu i zarobljeni jugoslovenski vojnici.

[attachment=1]

Železnička stanica Beograd, snimljeno 01.05.1941. godine. Primetna su oštećenja zgrade od aprilskog bombardovanja.

[attachment=1]

[attachment=2]

Она напуштена Шкода нема точкове (гумене претпостављам). Пре Немаца смотру су обавили други.

Evo odgovora @kuzma na Vaš post #214 od 29.9.2011.god[attachment=1][attachment=2][attachment=3]  Izvor: VP-magazin za vojnu povijest   

Hvala Kanader, a mislio sam da ce tesko biti doci do odgovora.

[attachment=1]

Војници ЈВуО Пошешког корпуса. Фотографија је из септембра 1943. године код Сече Реке. 



[attachment=2]

Устаници октобра 1941. Тенк је заробљен у борбама на путу Крагујевац - Горњи Милановац. Модел тенка је француски Хочкис Х39. Један од два тенка колико је заробљено у тим борбама. Рекао бих да су ова двојица испред тенка партизани, а остало су четници. Возач тенка је поручник Жарко Боришић из села Трбушани код Чачка.


[attachment=3]

Немци извлаче једног свог погинулог војника током четничко-партизанске опсаде Краљева октобра 1941. 



[attachment=4]

Уништени немачки тенкови у борбама на путу Крагујевац-Горњи Милановац. Тенкови су уништени тако што су четници укопали авионске бомбе, које су нашли у једном магацину када су ослободили Чачак.

Македонски партизани -феврураски поход

[attachment=1]
[attachment=2]

одред даме груев 1942

[attachment=3]
скопје ?
[attachment=4]

[attachment=5]

Egejsko brigrada u Bitoli 1944

[attachment=1]

поход у фебруар
[attachment=2]

[attachment=3]

Немачки и бугарски војник
[attachment=1]

Бугарски падобранаца у коме састав  служио и мој деда био који је присилно мобилисан као Македонац, и служио до септембра 1944
[attachment=2]

[attachment=3]

Ljudstvo nepoznate partizanske jedinice, verovatno 1943/4 godine.


[attachment=1]

[attachment=1]

јесу ли ти бугарски падобранци имали који (протупартизански) десант или су углавном били копнени јуришници?

Мој деда је имао падобранске скокове у скопле где  из свог базе у Горњем Ораховица  Стара Загора са авиона носе у Скопље, где је направио свој први падобрански скок у 1943, углавном падобранци  се користи као јуришици али због то да македонци у состав бугарска армија често знају да дезертирју и да и бежи у партизане,  Бугари више користити трупе које су састојати са  Бугари из бугарија,  и зато Македонаца се користи као логистици у позадине. И после капитулације 1944 многих македонских војника у оквиру бугарске армије се врајкат у Македонији где су мобилизрани од  партизане, због то да овие македонски војника имали су бугарски униформе  Немци и Балисти  су мислили да  се борбе са Бугарима што није био точно они су се бориле са  јединице НОВ или једници југословенски партизане за македонију

[attachment=1]

italjanska armija u Debar

[attachment=1]

parada italjanski vojnika u Kicevo

100% bersaljeri u Rijeci.

Talijani u Puli. Osjećaju se kao kod kuće.[attachment=3]

Ekipa kao da je na snimanju Kapelskih krijesova. Kugina klisura.

Vidim da je krenula i mornarica - sada cu postaviti jednu seriju fotografija koju sam danas nasao na netu. I, na zadnjim fotografijama da se uociti koje je to lijepo mjesto na jednom otoku  :)

[attachment=1]
[attachment=1]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

i na zadnjim fotografijama da se razaznati luka i naravno otok.....Malinska/Krk; Ucka u pozadini
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Svojevremeno je Brodarski postavio par fotografija ovog vojnika na opatijskoj rivi. Evo nastavka:

[attachment=1]
[attachment=2]

jadran2 imaš li neke fotografije britanskih komandosa na primorju?

nemam, pokusati cu pronaci; vjerojatno drugi imaju na "lageru"

Pula. Zemaljsko osoblje oko CANT zrakoplova namijenjenih izviđanju. Dali su partizanima dosta papra.

Talijani u Rijeci. Po nekim facama izgledaju kao  domaći momci . Duhovnik na slici zdesna.

Propela je dobro zarezala...

Evo nešto o savezničkim komandosima na otoku Visu.[attachment=1][attachment=2]

43 RM Commando:[attachment=1]43 RM Commando na otoku Korčuli [attachment=2] 43 RM Commando parada u Dubrovniku 5.11.1944.god [attachment=3] Iskrcavanje u Dubrovniku 29.10.1944.god   Izvor:  http://www.commandoveterans.org/cdoGallery/v/units/Royal+Marine+Commando+Units/43+RM+Commando/?g2_page=1

25.10.1944. avioni Mosquito su napali nekoliko njemackih torpednih camaca - lokacija sa Vilom Mir mnogima je i osobno poznata. Tom je prilikom S158 bio unisten.
[attachment=1]

Izvanredna slika. Ima još jedna gdje je nasukan lijevo od ove pozicije. Vidio sam je prije 30 godina i nikako je više nigdje ne mogu naći.

[attachment=1]

[attachment=1]

Знам да је неко у једној од тема питао за ову фотографију. Не сећам се да сам је постави (можда и јесам), па ћу је ево овде поставити. Ако већ јесам надам се да неће сметати још једна. У потпису фотографије је објашњење. О самом догађају сам смо негде дискутовали.

[attachment=1]

Аутор фотографије је познати ужички фотограф Илија Лазић. Фотографија је у поседу Народног музеја у Ужицу , а ја сам је копирао из фото-монографије, "Илија Н. Лазић - ссведок свог времена", ауторке Десанке Дрнадаревић.

Nemački vojnici u šetnji Kalemegdanom u leto 1941. godine.


[attachment=1]

Onkel Otto negde u Srbiji, sa francuskim i americkim oruzjem. MAS 36 i M1928

[attachment=1]

Brzo popravise ovu zgradu iza, ako je grupni snimak iz 41e...

[attachment=1]

У пролеће 1941. Топлицом је тумарао или се крио по шумама велики број људи сумњиве провенијенције чију припадност није било могуће утврдити.  Били су то становници већих градова који су склањајући се од ратних опасности кренули у неповрат, ратне избеглице са КиМ и из Македоније, ђаци и студенти (напредни омладинци) чије су школе у условима окупације престале са радом, војници и официри југословенске војске који су заостали приликом повлачења или избегли заробљавање итд... Када овоме додамо разне шпијуне, агенте, протуве и др. ненационалне елементе, онда ситуација у Топлици после капитулације Краљ. Југославије постаје више него јасна.

Први су се организовали четници Косте Миловановића. Пећанац је почетком јуна образовао Горски штаб на планини Соколовици, позвао виђеније људе на заклетву и почео по забаченим селима Косаонице да ствара четничке одреде. Али ни друге четовође и команданти нису седели скрштених руку. Ко год је могао да окупи дружину од 10 - 30 наоружаних људи (војвода Кулински, капетан Аца Поповић, Нико Куштримовић и др.), шепурио се кроз села са шубаром на глави и укрштеним реденицима на грудима не признавајући никакву вишу команду.

Касније, крајем  лета, у граду (Прокупље) љотићевци и чланови Југораса организују СДК, капетан Ђурковић ЈВуО, недићевци -пољску стражу, неки Зотовић објављује проглас о формирању новог гвозденог пука, било је ту педесетак општинских полицајаца и жандарма под командом жанд. пук. Кусовца, једна мала јединица белог(в)ардејаца, затим Черкеза итд...  Немци и Бугари дошли су у јануару 1942. Нарочити одзив, међу сиромашним сељацима, био је у Недићеву пољску стражу, јер се за службу примала редовна плата. Посао им је био да приликом проласка воза на рел. Прокупље - Куршумлија и обратно, распоређени дуж пруге, својски лупају у шерпе и букаче до неба и да на тај начин плаше шумкаре и одврате их од (евентуалних) субверзивних намера.

Како је у то време било немогуће остати неутралан, комунисти и њ. симпатизери формирају партизанске одреде већ почетком августа, дакле, пре Немачког напада на Совјетски Савез. Њихова специјалност била је мирно разоружавање жандармеријских станица, сеча телефонских бандера и ширење пропагандног материјала. Међутим, ни међу партизанима није било апсолутног јединства и поверења. На пр. одреди који су патролирали левом страном реке Топлице оптуживали су оне на десној за мањак оданости Стаљину (за Тита се чуло тек крајем 1944.), али и за вишак опортунизма штетног за интересе Компартије. Било је сукоба и на филозофском фронту дијалектичког материјализма.
Љотићевци су се, углавном, бавили денуцирањем национално сумњивих елемената.

У почетку, између ових група није било озбиљних сукоба. Сви су се они, углавном, међусобно познавали и били у некавим кумовским или родбинским везама. Било је, међутим, честих појединачних убијања. Међутим, почетком 1942... 

...октобра 1944. у П. су ушле партизанске јединице и савезничка војна мисија при ВШ НОВЈ, с британским бригадним генералом Фрицојем Маклином. Заједно са командантом града, капетаном Ханс Вајцером, Прокупчани су одушевљено поздрављали ослободиоце и по обичају китили их даровима и цвећем, а затим су сви заједно: четници, партизани, љотићевци, недићевци, регрути, Бугари и два Немца отишли на Сремски фронт.

Pa i nije neka popravka u pitanju, samo je trebalo zastakliti zgradu. Napisao sam da je verovatno 41-va, pretpostavljam da je druga polovina godine u pitanju. Meni više upada u oči da su na grupnoj natpisi na zgradi već na bugarskom. Bugari su bili vrlo revnosni po ulasku u Jugoslaviju, prvo što su uradili jeste bila promena natpisa institucija i ulica, kao i uništavanje i uklanjanje spomenika iz prethodnog perioda.

...

Evo nekoliko sa e-bay aukcija iz Niške Banje. Na zgradi su iscrtani V (Viktorija) znaci, a iznad ulaza na nemačkom i ćirilicom piše: "Živela nova Evropa".


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Još jedna sa e-bay aukcija. Nemački vojnici 1941. godine ispred (koliko mi se čini) oštećene zgrade železničke stanice u Beogradu.


[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=1]

Da li neko zna koje oruzje nosi ovaj vojnik?

[attachment=1]

Можда је Knorr-Bremse MG 35/36

izgleda da jeste. Retko oruzje, bar za ove prostore...

Мада би занимљивије питање било којој формацији припада војник...

Готово сигуруно НДХ у првим данима настанка.

Zgrada Štaba komande kraljeve garde u Topčideru za vreme okupacije.


[attachment=1]

Jedna iz centra Beograda, sa Terazija, za vreme okupacije.

[attachment=1]

Slovenija, 1943. ORPO na skijama...

[attachment=1]

Možda i Vermanšaft.

[attachment=1]

Beograd, 1941. Danas je ovde ulaz u Vojni muzej. Ironija za ovog Vermahtovca...

P.s. Srecan rodjendan mom omiljenom forumu. Nadam se da cemo trajati jos dugo. Bar dok ne prikazemo sve fotografije snimljene na ovim prostorima :)

Haos i rasulo aprila 1941.

[attachment=1]

Veci broj fotografija, neke su vec postavljene, neke nisu. Zanimljive su one snimljene iznad Senja na prijevoju Vratnik.
http://jtrowbridge5.smugmug.com/keyword/Jugoslawien/

Sarajevo, februar 1945.

(http://i1210.photobucket.com/albums/cc409/FilipovicNatasa/060514-29_zpsfa246835.jpg)

Valter je iza ćoška ;)

[attachment=1]
Слободан Несторовић, Под Хисаром, Бг. 1972.

Italijani sa sahovnicom na rukavu... ?!

[attachment=1]

[attachment=2]

Nepoznata formacija:

[attachment=1]

To su sigurno domobrani, a ovo su domaće face u njemačkoj vojsci.

Kamuflaža SS "Rauchtarnmuster".

Gore - pripadnici, kako se vidi, Handzar divizije, na donjoj fotografiji njihov komandant SS-Brigadeführer i Generalmajor Waffen-SS-a Karl-Gustav Sauberzweig desno (u istoj uniformi)
[attachment=1]

Malo sam ga približija. Izgleda ko iz špageti vesterna.

Na sve tri gornje slike su pripadnici 13 SS Handžar divizije osnovane 1943 god. Sačinjavali su je uglavnom  Muslimani
iz Bosne, brojke se uglavnom kreću čak oko 23000 i nešto Hrvata oko 3 000. Bilo je i oko 1000 šiptara sa Kosova, kao
i nešto muslimana iz Sandžaka.
Naravno borila se na strani Nijemaca, pogotovu u završnim borbama za oslobađanje Jugoslavije. Zapamćeni su po
neviđenoj brutalnosti.

Na drugoj slici je Jerusalemski Muftija koji je angažovan od strane Nijemaca radi uspješnije regrutacije muslimanskog življa.

Иначе им се командант отровао у затвору, проценио је да му је тако боље него да буде изручен Југлославији. Многи припадници те јединице су после рата почели да примају борачку пензију.

Jeste @ORIĆAREB,

za prvu sliku nisam siguran jer se slabo vidi ali mi se čini da i oni imaju fesove.Oni su mi samo u užoj porodici(obitelji) ubili troje a u široj i daleko više.neznam da li je među njima bilo i Hrvata,jer kod mene u porodici ima više nacija a oni su pobili sve koje su zatekli.Čak su toliko bili "ravnopravni"da su ubijali i djecu i žene bez obzira na naciju.Također su pobili i svu stoku a zapalili sve kuće i ostale zgrade.Posle WWII smo saznali da je među njima bilo i naših komšija iz Semberije.Ovaj muftija je rođak onog Jasera Arafata sa stolnjakom na glavi.

Poz.

U toj formaciji nije bilo onog što se smatra standardnim Hrvatima - rimokatolicima (ili u malom broju grkokatolicima) već Hrvatima - muslimanima (u jednoj susjednoj zemlji te zovu poturicama)....... Oni gore prvi na slici nisu pripadnici Dobrovoljačke planinske SS divizije "Handžar" već domobrani - muslimani, većinom sandžaklije

[attachment=1]

Odore/uniforme te formacije bile su specifične...

[attachment=2]

Njemci su inače mamili i jedne i druge boljom plaćom (većina je i bila tamo zbog plaće, ne zbog ideologije), ali se mali gotovo neznatni dio Hrvata ( u daašnjem smislu) tome odazvao

[attachment=3]

S druge strane velik broj Hrvata je bio u regularnim njemačkim formacijama Wehrmachta..

A da se ne zaboravi i golem broj Srba (Srbija je bila u sastavu 3. Reicha) je služio u njemačkoj vojnoj organizaciji ...  Nedićevci, Ljotićevci Specijalna policija itd. su bili na njemačkom platnom spisku..

Hvala @proxy 1969,

pošto je to bilo 1943-će,znači odmah po njihovom osnivanju možda se nije znalo za to.Ja zaista nisam znao da je bilo i takvih.Inače pravili su masakre od rezanja grudi ženama,rezanja glava djeci i šutiranja,bacanja male djece u bare i dok su se ona davila držali majke da to gledaju.Moju baku je otac našao bez grudi.U djeda su pucali jedno 50-tak metara od dvorišnih vrata kad je izašao da ih ponudi hranom i pićem.Pogodili su ga nekim dum dum metkom tako da je na grudima imao malu rupu ali na leđima veliku,itd..

Rade je u pravu čuli smo i mi da su posle dobili neki i penzije.U Bijeljini po kafanama kad se opiju su se hvalili kako su kod nas ubijali.

Poz.

Davno je rekao jedan olinjali roker... "svaka stoka ima dva svedoka..." e da su oni bili jedini u Srbiji osim Užičke Republike 1941. i nije bilo nekih partizana do 1944. pa boračkih koliko hoćeš, uostalom i sam Joža pokojni je ne Sutjesci prilikom neke obljetnice izjavio da je on imao tada toliko boraca koliko ima sad boračkih mirovina istjerao bi "švabe" još 1943. iz Bosne.....

Ови ти једноставно није тачно. Јужна Србија, посебно Црна Трава, Јабланица (око Лесковца), па и Топлица (Расина) не само да је било партизана (партизанских одреда) , него су скоро све време рата дејствовали. Није им било лако, али су опстајали. Прочитај "Далеко је Сунце" Добрице Ћосића (некада је то била обавезна лектира у свим школама СФРЈ), па ћеш у романсираној верзији то видети. Такође, све време за које тврдиш да је није било "неких партизана" илегални НО покрет је био јако жив, не баш у оружаном смислу, али је функционисао. О томе сведоче и дејства недићевих и љотићевих квислиншких снага, али и посебно злочини четника (у Србији). Октобра 1943.г. је формирана и Прва Шумадијска бригада (од Првог Шумадијског и Другог Космајског одреда).

Такође, главнину 1. и 2, па и 3. пролетерске бригаде су чинили "Србијанци". А они су чинили ударну песницу партизанске војске све време, а посебно 1942. године (до краја које су попуњени углавном борцима са територије БиХ и делимично Хрватске).

Да не би отишли у другу крајност зна се (историјографија је то одавно утврдила, а о томе сведоче и речи Тита са једног од заседња АВНОЈ-а) ко је и зашто чинио највећу масу партизанских бораца до 9. септембра 1943. године.

О "пензијама" се слажем. И сам из ближег комшилука из краја одакле су моји имам пример. Син је, по наговору оца, након слома устанка 1941. године приступио четницима. Отац му је све време био симпатизер четника. Када 1944. године краљ Петар позвао четнике да се прикључе партизанима син је то и учинио (не питајући оца). Отишао је на Сремски фронт где је погинуо где је погинуо као борац НОВОЈ. И отац је добио борачку пензију и сва права која припадају "оцу палог борца". Мог покојног деду, који је све време био активни сарадник НОБ-а, је то нервирало, посебно када је комшија ишао у бању на опоравак као "борац" (примао је борачку пензију сина). Али шта да се ради, тако је испало.

Da ne bude zabune,ovo što sam pisao se događalo u Sremu(srijemu) i to kako se ovdje kaže donjem.Radilo se o kaznenoj ekspediciji koja je imala zadatak da kazni taj živalj zbog partizana koji su boravili u bosutskim šumama.Zadatak je bio uništenje svega živog u području između rijeke Bosut i Save.Tu se nalaze četiri sela sa mješovitim stanovništvom(Srbi,Hrvati,Rusi-možda i Rusini,Mađari itd.),Bosut,Višnjićevo(Grk),Sr.Rača i Jamena.
Prije ove operacije (Handžar divizije)bilo je nekoliko od strane vojske NDH,Njemaca i nekakvih Bjelorusa u njemačkoj vojsci.Jesu i oni pravili zločine ali u manjem obliku pa je to po procjeni Njemačke komande ocijenjeno kao neuspješno, te su poslali navedene "stručnjake".Ovi su pobili na svirepe načine,iživljavajući se,sve što su zatekli,bez obzira na naciju i vjeru.
Ovo je dosta dobro opisala Ilinka Čekerinac u knjizi Bosutske šume,ili tako nekako,koju sam ili izgubio pri preseljenjima.Knjiga se odnosi pretežno na selo Bosut pošto je ona vjerovatno odande.

Poz

Италијанска моторизована (1) и пешадијска колона (2) 16. априла 1941. у Сплиту.
[attachment=1]
[attachment=2]
Имао сам привилегију да живим у Сплиту пет година, али то је било давно па не могу да се сетим краја где су снимљене ове слике.

Nisam baš siguran, ali, gornja slika bi mogla biti stara Solinska ulica, danas je na lijevom dijelu slike "trogirska autobusna postaja"?
Za donju sliku nemam pojma!

"Italijani sa sahovnicom na rukavu... ?!"

To su pripadnici Lakog prevoznog zdruga Hrvatske legije (Legione Croata Autotransportabile) ustrojenog za sudjelovanje u sastavu Talijanskog ekspedicionog zbora na Istočnom frontu (Corpo di Spedizione Italiano en Russia).

Hvala kolega!

Jedna iz aprila 1941 - "Kroatische Soldaten":

[attachment=1]

Zanimljivo! Prije bih rekao da su to vojnici bivše Kraljevine Jugoslavije koji su prešli na stranu NDH tih turbulentnih dana. Na kapama nose trobojnu rozetu sličnu kao u Hrvatskog sokola.  Ustaše nisu a i nemaju nikakvih ustaških obilježja niti talijanske odore. Ma ovo su neki Ličani gledajući po kapama koji su se okitili hrvatskim trobojnicama za svaki slučaj.

Капетан Ханс Вајцер, од 1942. заповедник окупационих снага у Прокупљу

[attachment=1]
Остао је у лепој успомени Прокупчанима. Волео је музику и одлазио у куће које су имале клавир да би свирао, кретао се градом без пратње, ишао на славе код угледних грађана и научио прилично српски језик.
Прокупчани памте да је кроз град ишао само са двогледом око врата, без оружја и пратње. Волео је да шета са својим псом и бере цвеће по брдима око Прокупља све до суседних села.
Активно је сарађивао са партизанима. Више пута у току 1943. године он се састајао са Ратком Павловићем Ћићком, командантом Топличког партизанског одреда. Спасавао је многе људе из овога краја, а једном приликом је ослободио 60 партизана  које су заробили Бугари. Прокупчани му приписују и заслуге да је од похаре и заплене спасао многе културне вредности.
Кад је дошао у Прокупље приређен му је свечани ручак у кући једног лекара. У здравици одржаној за време ручка домаћин му је пожелео добродошлицу, поздрављајући и величајући Немачку. Капетан Вајцер му је захвалио на здравици, у којој је на дискретан начин домаћину и осталим гостима, ставио до знања да он није Немац, већ Аустријанац, родом из Беча.
Кад се рат завршио, остао је у Прокупљу још извесно време. Шта се са њим касније збило, не зна се поуздано. Причало се да је у Бечу био професор музике.

Zainteresovala me priča pa sam surfujući netom naletio na podatak da je ubijen u Beču :(

mozda je ova fotografija vec bila
[attachment=1]

[attachment=1]

[attachment=1]

Da li su ova dvojica u prvom planu sa šapkama - Bugari?

P.S. a i avion u pozadini mi je neobičan, čak sam pomislio da je Blenhajm...

Po mom skromnom misljenju, Rumunji su.

I ja bih rekao da su rumuni u pitanju, a avionce iza meni barem lici na Douglas DC-3 ili sovjetsku licencu istog Lisunov Li-2.

 Heinkel He-111.

Када је завршен Други св. рат, ослободиоце Прокупља дочекао је, боље рећи, сасвим слободно сачекао и немачки командант места Herr Hauptmann Hans Weisser. Тај бечки господин, који је током рата сарађивао са партизанима, колико је смео и колико је могао, поздравио је ослободиоце уздигнутом песницом десне руке прислоњеном на десну слепоочницу, изговоривши:
Смрт фашизму - слобода народу!

ne uspevam da identifikujem automat: prednji deo nedvosmileno liči na MP38 ali zadnji deo nema oblik bilo čega što mi je poznato u formi MP38/40. Da li je reč o nekoj terenskoj improvizaciji ili o nekom retkom modelu automata "Šmajser"?

[attachment=1]

MP 38 ima slične uzdužne lise po telu.

[attachment=1]

moguće je da zbog oštećenja na slici ne može da se lepo vidi zadnji deo zatvarača pa deluje kao da je "kockast" i veći nego uobičajeni MP38...

Posle zadnjeg dela ima veče suženje. Vidi se na slici.

[attachment=1]

da, sad sam ga uočio. Remnik pada tačno u liniji zakrivljenja tog suženja, pa je delovalo da ga uopšte nema već da je automat na kraju kockast, što me je zbunilo...

После капитулације Италије известан број италијанских војника у Истри и Далмацији придружио се југословенским партизанима. Слика показује једног заробљеног бадољовца са партизанским знамењима.

[attachment=1]

Pripadnici 4. bataljina, 4. Crnogorske proleterske brigade.

[attachment=1]

Imam jedno pitanje: ako na slici nastaloj 1945. jedan pripadnik NOVJ (tada već Jugoslovenske armije) nosi futrolu sa pištoljem, da li to znači da je u pitanju neko sa oficirskim činom?

Fotografija je iz 1944. godine.

Ma nisam mislio na ovu fotografiju  ;)

Не мора уопште да значи. За потребе сликања борци су један другом позајмљивали наоружање, делове одеће и сл. Уосталом, то није била војска која се снабдевала по формацији, већ је користила шта је имала, односно запленила. Најчешће је такво наоружање и остајало код онога који га је заробио без обзира на чин. Ипак, најчешће, посебно на сликама из друге половине 1944. и током 1945.године, то јесу најчешће били лица на командним дужностима (комаданти, командири, официри и подофицири).

Pripadnik Mađarskog Honveda sa municijom i opremom kraljevske vojske u N.Sadu.

[attachment=1]

Zanimljiva kolekcija fotografija Nemačke vojske. Ima jih i iz našeg područja.

https://plus.google.com/109781830724590960368/posts

[attachment=1]
Марија (Нана) Принцип, мајка Гаврила Принципа и мајор Милан Цвјетичанин, командант Босанског корпуса 'Гаврило Принцип', Динарске четничке дивизије. Снимљено у Книну крајем 1942. године.

Korpus je bio u sastavu divizije koliko vidim.



???

SS vuklja top po brdima.

[attachment=1]

Italjani na našoj teritoriji

[attachment=1]

Partizanka

[attachment=1]

Partizani 1945
[attachment=2]

Ова партизанка ми некако делује савременије. Није аутентична. То је слика из неког филма или нешто слично.

Točno, i k tome je Ruskinja  ;)

Tako i meni djeluje.

Pod tim imenom je našao. Sada ako je loše preneseno, plis dont šut d mesinđer :)

neće te ubijemo, ali ćeš da platiš pivo. ;D

Dogovoreno. :)

izgleda moderno i retuširano, u to vrijeme je težak život a posebno rat bio je vidljiv na licu svih ljudi pa i žena.  Ova mi djeluje moderno, friško,  manekenski,    suvremeno, možda griješim ali u zadnje vrijeme trend sa ovih reenactment  ww2 druženja je da često naprave cb fotke u noar stilu pa patiniraju digitalno (nazalost).
rekao bih da na ramenu nosi M44 karabin on Mosin Nagant?

Friz bi rekao da je iz novijih dana.

Partizani in civilno prebivalstvo gredo k maši v župnijsko cerkev Sv. Nikolaja v Babnem Polju , Slovenija , pozimi, v snegu 1945.

[attachment=1]
[attachment=2]

Autor: Edi Šelhaus

Овде (http://uniformfan.deviantart.com/art/Russian-female-soldier-8-WW2-347893627) кажу да је у питању Рускиња.

Grupa domobrana u Mostaru 1944. godine.

Pripadnici neutvrđene NOVJ jedinice u Glogovcu (Kosovo) 07.01.1945. godine.

Четници Косте Пећанца у Прокупљу, октобра 1941. године.

[attachment=1]

Борци 4. батаљона 13. бригаде 24. српске дивизије у Прокупљу, октобра 1944. године.

[attachment=2]

Gubitci NOVJ 1941-1945

	1941	1942	1943	1944	1945	Svega
Poginulih	18.896	24.700	48.378	80.650	72.925	245.549
Ranjenih	29.300	31.200	61.730	147.650	130.000	399.880
Umrlih od rana	3.127	4.194	7.923	8.066	7.800	31.200
Nestalih	3.800	6.300	5.423	5.600	7.800	28.925

Губици су доста високи. Посебно за 1945. годину (јер је рат трајао "само" 5 месеци). Наравно то је углавном приближно (вероватно нека процена) јер тешко да су се водили баш прецизни подаци, па још обједињено.

Za Sloveniju postoje dosta tačni podatci (koliko mogu biti). Studiju radio  Inštitut za novejšo zgodovino.

 

Па то ти је то: "колико могу бити". Све је то приближно, али за процене сасвим довољно.

U ove podatke su najvjerovatnije ubrajani i oni što su partizani pobili i civilno stanoviništvo...
@ Motorista odakles u podatci?

Sa Wiki, a oni su opet to izvukli odavde:

Strugar, Vlado (1969). Jugoslavija 1941–1945.
Anić, Nikola; Joksimović, Sekula; Gutić, Mirko (1982). Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije.
Vuković, Božidar; Vidaković, Josip (1976). Putevim Glavnog štaba Hrvatske.

Isto, isti lot.


[attachment=1]

Borci IV proleterske crnogorske udarne brigade za vreme trajanja završnih borbi bitke na Neretvi, u oslobođenom Nevesinju, krajem Marta 1943. godine.


[attachment=1]

Španski borci u Partizanskim odredima na početku rata.

[attachment=1]

Февруарски поход декември 1943  февруари 1944. На минус -27 ц
[attachment=1]

[attachment=2]

Štab 1. Dalmatinske brigade. S desna na levo: Vladimir Šćekić, Pero Ćetković, Ante Kronja i Božo Bilić.

[attachment=1]

[attachment=1]

belgrad april 1941

11 Октомври денот на македонското востанијето против фашистичкиот окупатор

Листи на загинати на Сремски фронт

ПРВА МАКЕДОНСКА УДАРНА БРИГАДА

ТОВАРНИК: Славко М. Адамовски, Митре И. Андреевски, Петар Т. Ангеловски, Здраве Андоновски, Крсте С. Булевски, Стојче П. Бебековски, Димитар Димовски, Димче И. Димовски, Стефан Т. Димовски, Павле С. Димовски, Петар Ј. Дерацковски, Ламбе Дуцкиновски, Исо С. Џеладин, Славко Н. Георгијевски, Васил М. Костовски, Васил Ц. Коцевски, Петар С. Левковски, Вангел Л. Мечевски, Ломбе П. Новенски, Раде Ц. Павлески, Трајан С. Ставревски, Ѓоре В. Спировски, Трајан С. Стефановски, Иван Г. Шитовски, Јанче Г. Шулевски, Љубе А. Тренковски, Александар И. Трајčевски, Мито И. Василјевски, Бранко Л. Вретовски, Цветко А. Заровски.

ДРУГА МАКЕДОНСКА УДАРНА БРИГАДА

ШИД: Пеџо С. Алитовски, Наце К. Балтовски.

ТОВАРНИК: Борис Д. Бужевски, Бекир Р. Бајрамовски, Игно Н. Цветковски, Георги Р. Цулаковски, Кочо Љ. Даловски, Бајрам С. Еминовски, Никола М. Гавриловски, Лазо Д. Христовски, Благоје Д. Илионски, Димитар Р. Јаковлевски, Димитри Х. Јаневски, Билјан Р. Јаковчевски, Асан Р. Марковски, Стојан В. Манковски, водник, Татодор З. Миладиновски, Трајко Ј. Михајловски, Сане Б. Наумовски, Трајčе Х. Неделковски, политиčки комесар на чета,

Нове С. Неделковски, командир čете, Čендро П. Номуšевски, Муртеза А. Распаšковски, Стефан А. Радич, оперативни официр на бригада, Бранко Д. Стојановски, командир на чета. Марко Т. Серафимовски, водник, Милан Н. Стефановски, Тотор А. Стојановски, Рупче Т. Спасеновски, Глигор Н. Трошановски, Игно Н. Трајковски, командир на чета, Милан Т. Велковски, водник.

ИЛАЧА: Пешо М. Цветковски, Трајан М. Филиповски, Илфијадо Т. Ивановски, Блаже М. Котевски, Пецо А. Матовски, Ратко Љ. Петровски, Санде П. Размески, Лазо Д. Ристовски, Дренко В. Ристовски, Стојимир Љ. Трпевски, Мито. М. Тасевски, Стојčе Б. Васиљевски.

ЛИПОВАЦ (?): Јелис Н. Крстановски, Арис Н. Маликовски, Цветан Б. Наумовски.

Умрени во болница: Азис О. Ракитовски, Васил С. Тодоровски.

ТРЕТА МАКЕДОНСКА УДАРНА БРИГАДА

ИЛИНЦИ: Димчо Анчевски, Стојан Божиновски, Голуб Бадиовски, Кјамил Бајрамовски, Борис Данаиловски, десетар, Алекса Георгијевски, Александар Иксич, десетар, Никола Илијевски, Илија Јовановски, Љубе Крстевски, Славко Коцевски, Томо Коцевски, Божидар Мицковски, Васил Мешковски, Најдан Мартиновски, Душан Максич, десетар, Станојко Митевски, Коста Миновски, Санде Мирчев Насковски, десетар, Страхил Насковски, Јован Павловски, водник, Властимир Петровски, Исмаил Рустемовски, Санде Смилевски, Сава Силјановски, десетар, Васил Стојчевски, Атанас Стојмановски, Јордан Савковски, десетар, Најдо Станковски, Благоја Стојановски, Иван Стефановски, водник, Александар Шепелников, Стојан Тодоровски, Методија Трајковски, десетар, Стојко Трајковски, Трифун Теол'иловски, десетар, Владимир Тосевски, десетар, Ангел Ташевски, Трпко Василевски, Жарко Веселиновски.

ШИД: Аљуш Адемовски, Милан Ивановски.

ТОВАРНИК: Ишљам Абазовски, Јованче Цветковски, водник, Серафим Додевски, Рами Мемедали, Санде Митрев Насковски, заменик командира чете, П„аде Николовски, десетар, Новко Стојановски, Рушид Шакировски.

СЕДМА МАКЕДОНСКО- АЛБАНСКА УДАРНА БРИГАДА

ТОВАРНИК: Јошко Адеми, Емит Амити, Гарип Ајдари, Бекул Алија, Илијаз Алија, Абди Ајдар, заменик командира čете, Бејкир Алил, Хазма Алит, Хамзи Абдураман, Усеин Алија, Демир Абдула, Рамадан Абдула, Рефик Бајрами, Алија Бељуљ, Абедин Беадил, Нешад Чаили, Дестан М. Дестан, Веар Ајрула, Пета Фестан, Екрем Гани, десетар, Зеќир Хамди, Хајдар Р. Хајдар, Ибраим Идризи, Цесим Исмаил, Вели Ибраими, Сеиман Јакуп, Кемал Јања, Беџет Јашари, десетар, Муса Касарни, Шаип Максут, Бајазит Мустафа, Бефтјар Наки, Рифат Османи, Шефкет Рустеми, Мурат Рамадани, Хаки Рамадани, Реџеп Рамадан, Сали Н. Сали, Тенк Шакири, Синан Шукри, Есат Велија, Џебир Зулберах, Ненбедин Зенел.

ШЕСНАЕСТА МАКЕДОНСКА УДАРНА БРИГАДА

ИЛИНЦИ: Светозар Алексиć, Стојан Атанасијевиć, Стојан Антиć, Наип Бакташевски, Георги Демишевски, Божидар Георгијевски, Стојадин Илијевски, Трајан Ивановски, Ариф Исмаиловски, Васко Јованович, Димитрије Јандревски, Сава Јанчевски, Илија Јовановски, Данко Каранфиловски, Шефки Комберовски, Трајан Младеновски, Ќира Младенович, Трајан Мицевски, десетар, Владимир Михаилович, Велимир Манасијевич, десетар, Војислав Пешич, Станојко Павловиќ, Живко Попески, Љубомир Ристич, водник, Милан Станкович, Александар Спасовски, Мите Ставревски, Војислав Стојкович, Драгутин Стефанович, Биажо Спасовски,

Спира Стојиљковски, Мемет Седиковски, Благоје Здравковски, десетар, Сава Селовски, Зорка Тасич, Благоје Трајкович, Блажо Томашевски, Живко Уредеровски, Арсо Вечевслци, Цветко Здравковски, Трајčе Здравковски, Никола Живанович, десетар.

Се смета дека овие податоци не се целосни. Но  овие списови не потсетуваат дека имаме борци кои загинале во станство, но за кои изгледа многу не се грижиме, како што тоа го праватдругите кај нас (француски, германски, српски и др. гробишта).

М. Гончин „Во рововите на Срем“, 1881, Панчево

"Borba je bila neviđena!"


"Vreme koje ja pamtim bilo je stašno, borba je bila neviđena! Tri godine proveo sam u ratu, devet puta bio ranjavan...", počinje priču za "Blic" vojni veteran Borisav Filipović (91), rodom iz Žitorađe, koji je pre 73 godine učestvovao u borbama za oslobođenje Beograda.

Borisav Filipović
[attachment=1]
 
Ovaj vidno raspoložen, vitalan čovek danas je sa desetinama vojnika ponosno prošetao Terazijama do Trga republike, u koloni koja je obeležila 73. godišnjicu od oslobođenja glavnog grada.

U pratnji supruge, sa štapom u ruci i sa ordenjem koje je sijalo sa njegovog sakoa, Filipović se još jednom podsetio dana kada je sa saborcima oslobađao srpko tlo, metar po metar, zgradu po zgradu.

- Nema gde se nisam borio, po celoj Srbiji, po Kosovu, Bosni, na Sutjesci... Inače sam pilot potpukovnik u penziji, a u partizanske odrede sam stupio 1942. godine. Mesecima smo bili u borbi, zaista je bilo strašno - priseća se Filipović.

Savremena vojska polako zaboravlja najdramatičniji vid borbe, prsa u prsa, a upravo takvi okršaji bili su česti tokom Drugog svetkog rata. Neki od njih nisu zaobišli ni našeg sagovornika.
 
- Sećam se da smo kod Niša naleteli na diviziju "Princ Eugen", to je bila dobrovaljačka SS divizija, i njih smo jurili sve do Beograda. Borili smo se prsa u prsa, bilo je neviđeno - priča penzionisani potpukovnik.

Ipak, kada su ugledali "braću Ruse", kaže, nakratko su odahnuli.

- Nas dvojica partizana udružili smo se sa dvojicom Rusa tada. Kad smo ih sreli, naša sreća nije mogla biti veća. Zajedno smo išli od zgrade do zgrade. U jednom podrumu smo, ipak, naleteli na neprijatelje sa mitraljezima i sva trojica su stradala, osim mene. Mene je metak samo zakačio. Spasao sam se bacajući bombe, a kada sam sišao, video sam da su dole bila sedmorica mrtvih - svedoči Filipović.


Uspeo da pobegne iz zarobljeništva

Filipović priča i da su ga, osim što je više puta ranjavan u borbi, jednom prilikom nacističke jedinice uspele da zarobe. Tada ga je, kaže, čista sreća izbavila od smrti.
 
- U Pustoj Reci su me zarobili, ali sam uspeo da im pobegnem. Nas 19 trebalo je da bude streljano, jednog po jednog su vodili. Međutim, kad je nacista krenuo po mene da me izvede na streljanje, jedna žena je izašla odnekle, sa onom lepom čipkom, doterana, lepog lica. I taj nacista je bio lep, da se razumemo. Viknuo joj je nešto i otišao do nje. Ja sam ostao da ga čekam, ni sam ne znam koliko sam ga čekao. Ugledao sam tu blizu jednu komoru, pa sam polako tuda otišao i sakrio se u šumu - objašnjava Filipović.

Tu ga je pak, dočekalo novo iznenađenje, ovog puta prijatno.

- Mrak me je uhvatio u šumi, tako da kad sam izašao iz nje nisam ni znao gde sam. U jednom momentu neko uperi pušku na mene i viče "stoj"! Pomislio sam prvo da su Nemci i počeo da im objašnjavam ko sam, kad utom čujem da neko od vojnika viče "Pikavac"! Tako su me zvali jer sam bio mlad, pa sam shvatio da sam među svojima - sa osmeh priča stari partizan.


"Razmišljali smo samo o pobedi"

O tadašnjim jedinicama Narodno oslobodilačke vojske ima samo reči hvale.

- Vojska je bila čelična, a na hranu smo najmanje mislili, bili smo uvek više gladni nego siti, ali smo razmišljali samo o pobedi. Zato i jesmo bili treća vojna sila u Evropi - priseća se Filipović.
 
Stigavši do Beograda, Filipovića je i tamo čekala srčana borba za slobodu.

- I u glavnom gradu je bilo teško, ni ne sećam se da li smo jeli, da li smo spavali, da li smo se umivali, samo smo jurišali. Nakon oslobođenja otišao sam za Rusiju, tako da nisam ni uspeo da se vratim u rodni grad, ali sam bio presrećan kad se sve završilo, narod nas je nosio na rukama - za kraj kaže nekadašnji pilot, ističući da i danas oseća veliku radost i ponos što je ovom prilikom prošetao prestonicom.

izvor (http://www.blic.rs/vesti/beograd/borba-je-bila-nevidjena-kako-je-izgledalo-oslobadanje-beograda-1944-iz-vizure/jkybd7z)

Italijanska okupacija Ljubljanske pokrajine leta 1941. Od prihoda italijanske vojske v Ljubljano, izobešanja italijanske zastave na Ljubljanskem gradu, popravila železniške proge v Borovnici pa do prve vojaške parade v Ljubljani.  Posnetki so vzeti iz italijanskih filmskih žurnalov Giornale Luce.

https://www.youtube.com/watch?v=FmmwUJsy7Uw



Jugoslovenski front
https://www.youtube.com/watch?v=k1aFMpKAc_g&index=3&list=PLzVpoQj4Uc4D4nM-ZEyzV_CFtcBDV0eSU

smjena vojnika

https://www.youtube.com/watch?v=TobSQX6Br-I

Гледано не беше многу одалечна Љубјана од Италија се мислам дека главниот град беше одалечен не повеке од 20 до 25 км и многу брзо италјаните се пробија немаше ни време за да се организира некоја одбрана премногу блиску беше самиот град до непријателот.Иако по онаа одбрабена линија  мислам се викаше Рупел,   Љубјана требаше да имаа прстен на фортификаци кој ке се состоеш од бункери како пешадиски, така и артилерски , мислам дека требаше да имаа и утврдување по целата железничка линија до загреб и аеродром некаде во близна самиот град само  војната ги запре овие планови.

I da i ne. Italjanska vojska vrlo sporo napredovala preko rupnikove linije, i zauzela Ljubljanu brez borbe, kad se kraljeva vojska več povukla. Inače na severu bilo i par primera junačkod odpora nemačkoj invaziji. U gornoj radgoni dvojica pripadnika JKV, domačina, par sati zadržavala prodor nemaca preko mure, dok nemci nisu dovukli PT top i uništili bunker. Ima različitih opisa tog dešavanja.

Ako ti slo ne pravi probleme tu imaš malo više oko toga:
http://freeweb.t-2.net/Vojastvo/clanki-c58.html

FALA  pa i Mihijalo Apostolski e generalstaben oficer vo taa dravska divizija i naredil da se unistat nekolku mostovi i zatoa po kapitulacijata e deportiran vo Avstrija ili Germanija bidejki pruzil otpor.Sepak za kratko vreme za nekolku denovi na sekade niz jugoslavija veke kralskata vojska kapitulirala .I dali se tocni podatocite deka za vreme na WW2 slovenija dala 92 iljadi zrtvi ?

U ovom (https://www.google.si/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=2&ved=0ahUKEwjE_aPu9qDXAhWBvxoKHZG6AIYQFggvMAE&url=https%3A%2F%2Fwww.dlib.si%2Fstream%2FURN%3ANBN%3ASI%3ADOC-WJ2TZO12%2F0d44e1fe-c0f7-4b55-b8d3-660d51794d4d%2FPDF&usg=AOvVaw1jJ2nJ3DUCUccKNBteN28B) dokumentu imaš zvanične podatke za Sloveniju, uzrok smrti, broj, ko koga i slično. Brojka je 97.744.

Много људи из Словеније је током периода 1941-1943 принудно пресељено у Србију од стране Вермахта и квислиншких власти. Ваљда да се ослободи простор за неке беље, чистије, узвишеније, расније. Не чуди ме број жртава фашистичког терора у Словенији.

97 илјади луге ако се земи бројот на населеније во тогашна словенија или дринска бановина која бил не повеке од 1 милон и 150 илјади луге е скоро 10 проценти од целото населеније   лоши биле италјанските фашисти .Сепак мојата Македонија поминала со најмалце жртви едвај 24 илјади загинати и тоа повекто загинаја на сремски фронт .


About 46,000 Slovenes were transported to Saxony for slave work. Значи германците кон словенците гледат исто како  што гледале кон полјаците и другите словенски народи како под група на луге .

Oвие се етнички словенци Аbout  500 members of the Slovene Chetniks  ??

Да, то је истина.

Исто така и во македонија имаш  контра чентици формирани од Бугарите против македонските партизани кој по војната станаја партизани( типично македонско понашање ) а исто така е формиран и тој  српска козјачка четничка дивизија во порејче во македонија со околу 10 илјади луге сите Македоници по род ама поради нападите на Македонските партизани за брзо се распаданале и приминале во партизани.Исто така Италјаните во Костур и Лерин формират четнички комитски организаци против ЕЛАС И против други грчки фашистички воени формации како ПАОК. Овие контрачетници се познати како  комитаџии  некаде околку 7000 луге .А во Лерин и Воден  подоцна ги формират и бугарите  мојот пра дедо Андон Калчев како Македонец од костур и  полковник во бугарската армија ги  вооружиле некаде кон почетокот на 1944 година некаде околку 4000 луге само сите овие подоцна приминале во Е.Л.А.С.( типично македонско понашање каде дува таму и ти се вртиш)

Да, знам за то, а и схватљиво ми је. Православци се мање везују за идеологије.

Еве ти мој пример мојот дедо од мајками бил  бугарски војник во 1943 година до 1944 година насилно мобилизиран како и други 26 илјади од македонија  и таму дури во септември кога Бугарите преминале од страна на партизните и тука сите тие 26 илјади еџ бугарски војници со се опрема униформа бугарска се испратени во срем.По војната мојот дедо останал уште 4 години во ЈНА значи две армии сменал иако во 1941 е мобилизиран во априлскиот рат против Италјаните во Струга. Како и да е се пензонира како  борец на нов .

???

Колико сам успео да видим и саберем, у савезничким бомбардовањима Словеније је погинуло око 1140 људи?
Није баш најјасније. У неком старијем раду су наводили 1250.

Да ли се зна колико је погинуло само у Марибору? Тај град су највише гађали, 3/4 свих бачених бомби.

Slika pogodaka sa jedne od misija.[attachment=1]

To bi trebali biti najkompletniji/verodostojni podatci.

Неки људи некако радије виде сличности и друге виде као људе сличне себи и нису заинтересовани да пуцају једни на друге. Наравно, будала има свуда, само у мањој или већој концентрацији.

Каква индустрија имаше Марибор во 1941 -1945 година ?

Maribor imao tvornicu avionskih delova (mislim da u sklopu BMW), sa delom proizvodnje ispod zemlje, iz koje je posle DSR nastao TAM.

Mislim da su u Mariboru gađali samo železnice, ali proveriću. Da li ima poseban podatak koliko ih je poginulo u samom Mariboru?

Гађали су са око 130 тона бомби вазд. индустрију, све остало (око 2.500 тона) на разне железничке мете.

Četnici vojvode Pećanca.


[attachment=1]

Мој деда-ујак Драгутин причао је давно, како је са братанцем Томом, дечаком од десет година, за време рата ишао из Блаца (код Прокупља) у Срем, и од неког Швабе купио пар ораћих волова. Било им је потребно више од месец  дана, да сврше послове и, без већих тешкоћа, дотерају волове до села. Рат се осећао, али 'као да није било ратње време', - причао је деда.  То је све што сам запамтио од  приче, коју тада нисам разумео, а могуће је, да ме није превише ни занимала.
Данас сам радозналији и, да је деда жив имао бих штошта да га приупитам. На пример, виде ли успут неку војску? како пређе Саву? којим новцем плати? и још сијасет других питања. Деда је 'уштедео' пуну једну шкрињу Недићевих динара, које после рата није смео да замени, јер се бојао да га нова власт не оптужи за ратно профитерство.

Недићеве динаре сам налазио и код моје фамилије. Чак гомилу потпуно нових новчаница. Ја и моји рођаци смо се као деца играли с њима. Мислим да их је пред краја, 1944. године, било доста у оптицају. Пре ће бити да нова власт није дозвољавала да се замени већа сума од неке коју су одредили. Вероватно зато је тих Недићевих динара остало доста код грађана.

Различити су били мотиви ради којих су људи чували те паре. Верујем да је било и оних који су их сакрили чекајући да се стара држава врати. Касније су их деца развлачила, код мене су их доносили у школу. На почетку општенародног весеља са кукањем и пуцањем, онда када се није знало ни ко пије ни ко плаћа, павелићеве куне и недићеви динари су понекад могле да послуже као знак идентификације, било да потврде или да прикрију нечији идентитет.

Недићевих динара је било доста после рата из истог разлога из ког је било и старих динара са пуно нула - инфлација их је учинила безвредним.
Недићева влада је за три година повећала 6 пута новчану масу, јер су били увек у минусу.
А затим је и нова власт наштампала пара.

[attachment=1]
'Софија - Брлин, верни в борбата, скоро ште наложе, нов ред на землата…'

Партизани. Село Поћута 1941. г.

[attachment=1]

Е viva vero Montenegro!

[attachment=1]

Neka četnička jedinica. Obratite pažnju na šarenilo naoružanja.

[attachment=1]

Један батаљон из састава Књажевачког корпуса. К-дант, ппук Божидар Миладиновић, стоји трећи с лијева у првом реду.

Hvala Rašo.

Zanimljivo da niko nema bradu, kako su popularno prikazani cetnici danas.

Мора да су им браде остале у транспортним врећама. ;D

Шалу на страну, браде изгледа нису биле правило, а често су биле изузетак, судећи по неким фото-монографијама које сам имао прилике да прелистам.

Четници са масним брадама и ножем у зубима стереотип су из филмова Вељка Булајића!

Osim brada i šubara i mešavine "stila" meksičkih bandita i gusara, jedan od detalja su i ukršteni mitraljeski redenici preko grudi (sa sve puškom u ruci).
Kao da su imali mitraljeze MG 42, mitraljeska odelenja i municiju na rasipanje.

A u stvari, na originalnim fotografijama se vidi da su nosili redenike sa okvirima sa po 5 metaka, za Mauzerove (Kragujevačke) puške i karabine.


Čak i domaćim filmovima taj stereotip nije nastao odmah, već kako se "žanr" vremenom razvijao i kako su filmski umetnici puštali mašti na volju.

Кад поменусте браде, занимљиво је да је међу припадницима ВКЈ који су избегли заробљавање и сместили се на Равну Гору, први браду почео да носи тада поручник Ратко Мартиновић. Чак га је Дража Михајловић опомињао због тога, о чему он пише у својим мемоарима "Од Равне Горе до Врховног штаба". Он је касније пришао партизанима, рат завршио као пуковник, а касније је постао и генерал ЈНА. Био је и командант Војне академије ЈНА.

То је приметно на ранијим сликама из рата.
Касније у рату их нема, а у извештајима се види да су имали у просеку по 15-20 метака по пушци - што лако објашњава промену у моди.

Имам едно размислување околу втората светска војна и НОБ  што ако немаше НОБ во Југославија тогаш сите оние 600 илјади германски и италјански окупаторски трупи што беа распоредни во Југославија ке заврешеја во Северна Африка и на тој начин Ромел ке имаше доволно резерви да го освои и Египет и целосно ке се променеше текот на војната .Се изгледа   Југославија во втора светска војна беше британски проект за некој си Германски Виетнам  само да отргни трупи и да ја намали силата на Вермахтот

Не, не и не.

Зошто  во 1942  800 илјади војници на оската се борат во југославија  еве од нив нека бидат 200 илјади усташи и 100 илјади четници сепак  550 илјади германски и италјански војници заглавени на брдовитиот балкан   а лесно ти трупи можеја да се употребат во северна африка или на  Кавказот .

Zato što se ne broje samo vojnici, već i oprema (topovi i broj tenkova, kamiona, artiljerije itd), zatim obučenost i starost vojnika, oficirski kadar itd itd.
Pa onda problemi kako doći do Aleksandrije ili Kavkaza, kojim prevozom snabdevati itd.
Te kvalitet divizija, koji je tamo 42e u Jugoslaviji bio loš, ali se kasnije popravljao pa je bilo i divizija koje su mogle da se odmah angažuju protiv Sovjeta.

Opet, to sto Goce kaze... Saveznici i Sovjeti su sa razlogom zeleli ustanak u SFRJ jer je ipak deo trupa bio vezan za Jugoslaviju, pogotovu britanska obavestajna sluzba koja je dobrim delom sve zakuvala. Da smo postovali ponudjen nam pakt, Jugoslavija bi bila postedjena velikih stradanja i razaranja,prosli bi kao Finska.

Brade nemaju, ali neki nose propisane oznake činova na rukavima. Obrnuto"V" na srednjem dijelu rukava za podoficire i vojnike i kose linije na donjem dijelu rukava za oficire.
Znači neki propisi su ipak poštovati.



Kad smo već kod dinara, nađoh na netu da je i Kraljevina Jugoslavija pred Aprilski rat ili tokom istog pustila u opticaj neke dinarske apoene. Naprimnjer novčanicu od 20 dinara iz 1936. godine.
Zna li ko nešto više o ovome?

Ma kakav crni ustanak... U x-YU je bila samo komunistička revolucija. Drugi svetski rat nije završio niti minute kasnije radi tzv. NOB. O NOB su nas teško lagali.

Дај неке податке шта су нас тешко лагали, а шта је истина.

Počni od teme "leva skretanja" pa nadalje.

Inače, verovatno najveća laž o NOB je, da "smo Jugoslaviju sami oslobodili".

Ако прочиташ роман "Пролом" Бранка Ћопића (објављен 1952. године) можеш прочитати  и о "левим скретањима". А тај роман је био обавезна гимназијска литература барем у Србији. И тад сам од наставника у школи, почетком 70-тих, чуо за израз "лева скретања" (јер се у роману тако не каже, већ се говори о ликивидација кулака, колебљиваца, сеоских газда и сл.)

Kao što rekoh, čak su i tzv. "leva skretanja" laž. Nije se radilo ni o kakvim "skretanjima" već o planiranoj i provođenoj revoluciji, krvavoj komunističkloj revoluciji. Da se radilo o "skretanjima" onda bi verovatno oni koji su "skretali" bili za to kažnjeni, a ne nagrađeni položajima, kućama, privilegijima i penzijama.

Није. Ради се свакако о претеривању, али не великом. И за пробој Солунског фронта се наводи да га је српска војска сама извршила, што је још веће претеривање.

За ослобођење Југославије, НОВЈ је добила велику помоћ од савезника и без ње свакако ослобођење не би било могуће (опет паралела, ни у Првом светском рату не би могли да водимо рат без помоћи савезника).
Од директне умешаности савезника практично имамо дејство Совјета и мањим делом Бугара у Источној Србији, Београду и Војводини. Остатак је НОВЈ практично сама ослободила, при чему се истичу операције код Шибеника, Вуковог кланца и Книна где је уништено доста немачких јединица.

Приликом ослобађања Европе нигде није био случај да Савезници дођу на границу неке окупиране земље и да их ту дочекају формиране јединице ослободилачке војске са којима су одмах кренули у операције.
Не треба претеривати са нашим доприносом у рату, али смањивати га је потпуни дебилизам.

Ne radi se (samo) o pomoći saveznika u oružju i tehničkim sredstvima, nego se radi pre svega o direktnom učešću Crvene Armije u dve najvažnije operacije. Operaciji oslobađanja Srbije i Beograda 1944, te u operaciji probijanja Sremskog Fronta 1945. Probao je Broz da ga probije i pre, ali je slomio zube (i na to potrošio mnogo svoje vojske), pa opet pozvao Sovjete u pomoć. Ono što tvrdim je, da je učešće Sovjeta (Crvene Armije) u oslobađanju zemlje bilo ključno. U manjoj meri (ali za Broza izuzetno važno) su deo teritorija (Vis) oslobodili angloamerikanci, te je Broz nakon Drvara utekao njima pod skute, te do kraja rata bio na sigurnomu. Međutim, angloamerička pomoć ga nije sprečila, da sklopi dogovor sa Staljinom, a da angloamerikancima kaže "Hvala, ali sada možete da idete", što su ovi i učinili do kraja 1944. Najvažnije u periodu 1941-1945 se u partizanskoj historiografiji namerno zaboravlja ili mu se smanjuje vrednost, a bitkama poput "Neretve" i "Sutjeske" (u obe su partizani objektivno izgubili, ali nije uhvaćen glavni štab, što se onda tumači kao pobeda) se pridaje neshvatljiva važnost. Jugoslavenskoj Vojsci u Otadžbini se pridaje značaj zločinske vojske iako je glavninu snaga Broz dobio ten NAKON potpisa dogovora sa Šubašićem, jer tek tada Broz dobija formalni legitimitet za vođenje borbe i operacija protiv okupatora. Od Kralja. Kojega je tzv. AVNOJ proglasio skoro pa izdajnikom. Mislim, toliko svačega su nas učili da ne mogu da verujem da to još neko danas uzima zdravo za gotovo, a niti ne pokuša objektivno sagledati činjenice.

Ево човек свашта може овде да научи, да су Совјети учествовали у пробоју Сремског фронта, да су се Англоамериканци повукли до краја 44е, да се меша легитимитет и легалитет итд...

Legitimitet je Broz dobio ubijanjem onih kojima nisu želeli komunizam, a legalitet na prevaru, potpisom dogovora sa Šubašićem kojega se, kao što je i tradicija kod komunista, nije držao.

Индирекно да црвената армија учествува во пробивот на сремскиот фронт.Оваа приказна ми ја раскажа еден стар човек партизан на кој му раскажале други борци од 15 македонски корпус за време на пробивот на фронтот спрема  Товарник и Шид дека првите напади на ЈА биле одбиени дури кога дошла на помош руската артилерија со топови и со ќатуши фронтот бил пробиен . Се работи за првите денови на отворањето на овој фронтот кога требало да се премини сава кон шид е тука партизаните имале големи загуби од германците па другиот ден не сакале да преминат во нов напад/Само денот бил спасен кога се појавиле советските ќатуши  и некој советски инжинерски единици кој направиле мостови по сава за да ја продолжат офанзивата кон Шид

И се отвора прашањето дали Кралството Југославија го оставри оној план Р-40 и р-41 особено оној дел за вооружување на четнички единици подоцна јуришни баталони . Но можно е да предале оружје и на комунистите сепак  да сметаме дека комунистите се вооружале со кражби или со берење на оружје што било оставано од страна на југословенската армија која се распајгал некако не ми се верува до толку.

Jesu li sovjetski monitori ili drugi riječni brodovi učestovali u proboju Sremskog fronta?

Совјетски монитори су уочи пробоја пребацили из Бачке комплетну партизанску бригаду која је направила мостобран.

Партизанска историја од 1941. до 1945. је била поприлично романтизована. Било би лепо да су ствари биле црно-беле и једноставне, али на жалост нису. Легалистички, на територији Краљевине Југославије је могла постојати само оружана сила те државе, а то су након капитулације Југословенске војске биле јединице Драже Михаиловића, признате од стране легитимне владе. Партизани су у том смислу били паравојна формација илегалне и терористичке политичке странке. Легалистички, пресуде четничких преких судова су веома често биле легалне.

Убиства политичких противника сама по себи нису могла да изграде легитимитет, могла су да сузбију гласове оспоравања. Легитимитет је изграђен борбом против окупатора, али и пропагандом. Када је Србија у питању, тактика одлагања устанка и систематских припрема за тренутак ”када дође време” је вероватно у војничком смислу имала више смисла од заузимања пар варошица на подручју које није имало неки већи стратешки значај. Али у пропагандном смислу је та тактика веома рањива.

Не треба заборавити и (не)способност широких народних маса да донесу исправне одлуке. Народу који је клицао самоубилачком пучу од 27. марта је сигурно била прихватљивија идеја да се одмах подиже устанак.

Друга ствар захваљујући којој су партизани успели да изграде легитимитет је била чврста партијска дисциплина. Код четника то није био случај, а део проблема је био и сам термин ”четник”, јер је четник могао бити било ко.

O tome pričam. Na jednoj strani je bila partijska disciplina, a na drugoj strani sloboda.

Ово тумачење је мало контрадикторно само по себи.
Прво да се подсетимо одредби Хашке конвенције шта је потребно да би неки борац био легалан:
- да формацијом командује особа одговорна за своје подређене,
- да носи фиксно обележје војске видљиво са даљине,
- да носи отворено оружје,
- да изводи операције у складу са законима и обичајима рата.

Ово се односи и на добровољачке јединице.
Значи да је дозвољено формирати јединице ван ланца командовања. По цитираном тумачењу је и Дража био нелегалан борац док га није признала Влада у Лондону што није тачно.
И код четника и код партизана је било техничких проблема да се ови горе услови испоштују (највише униформе), а код четника је поготово било проблема у командном ланцу. Добар део јединица је неко време служио под Италијанима или под Недићем, и у исто време био у контакту са Дражом. Код партизана је очигледан проблем што су били под командом илегалне КПЈ.
Међутим, управо због сарадње са окупатором и лошијег командног ланца је ЈВуО врло брзо почео да губи и легалитет и легитимитет.

Upitni su i legitimnost i legalalitet vlade u Londonu.
Em došla na vlast nasilnim putem - vojnim pučem je smenjena zaista legalna vlada, a potom su pobegli iz zemlje koja se - raspala.

Tako da te priče o "legalitetu" i "legitimitetu" bilo koje strane nemaju puno veze sa realnošću.
Država se raspala i nestala.

Видиш, и ја сматрам пуч нелегалним. Међутим, нико се није побунио против њега, а пучистичку владу је на крају потврдио краљ. Евакуација владе и краља није била нелегална и више-мање све друге окупиране државе су урадиле исто. Држава се није распала, него је окупирана и распарчана. Капитулацијом Југословенске војске (њена важност сама по себи може бити дискутабилна, јер су је потписали они који нису били овлаштени) није нестала држава, нити је прекинуто ратно стање између те државе и држава које су је напале.


Када говорим о легалности, мислим на законодавство Краљевине Југославије, укључујући Закон о заштити државе, војно законодавство које предвиђа преке судове итд. Дража Михаиловић је оспоравао легитимност капитулације и поступао у складу са упутствима за четничко (герилско) ратовање која су постојала у Југословенској војсци. (Чак су и фамозне тројке биле војна формација!) Релативно брзо је контактирао је владу у Лондону и добио упутства.

Када су партизани у питању, могло би се полемисати да ли су се борили против окупатора или за револуционарну промену политичког система, што је само по себи оружана побуна. Паљење сеоских архива, убиства ”народних непријатеља” и формирање органа власти (народно-ослободилачки одбори) у јулу и августу 1941. сигурно не могу да се сведу на борбу против окупатора.

За лошу организацију у систему командовања и сарадњу са окупатором се слажем. Међутим, то о сарадњи са окупатором је веома комплексна тема: ко је и у којем временском периоду сарађивао са ким, као и по чијем наређењу.

Da napomenem samo dvije stvari o kojim se nije baš pričalo:
1.) Sovjeti su već ulazili u Beč kad je probjen Sremski front i
2.) Bugari su 1944. promijenili stranu i to se svakako moralo uticati na partizanski pokret u njihovoj okupacionoj zoni, a bili su i na Sremskom frontu.

Kad smo već kod Bugara ne znam koliko ste upoznati, ali na ulazu u Vukovar postoji tzv. BUGARSKO GROBLJE. To zorno prikazuje "učinkovitost" njihovih proboja. Vrlo dobro se sjećam kako su stariji ( 12.IV na dan grada ) onako potiho između sebe pričali da je to bila prava klaonica i da srijemski front nikada ne bi bio probijen da nije bilo ruma. Navodno je kao i u prvom svjetskom ratu vlakom dopremljena čitava jedna cisterna ruma. Jadnike su izopijali i u valovima slali u smrt. Naleti su toliko bili siloviti da nijemci jednostavno nisu stigli mijenjati pregrijane mitraljeske cijevi. Krv je tekla u potocima a mitraljeska gnijezda su jednostavno zatrpana leševima i pregažena.

E, ali vidi, ta pučistička vlada je na vlast dovela kralja, koji ju je kao potvrdio. Da to nije malo čudno, u najmanju ruku? Dete postalo punoletno jer je neko rekao da je od sada punoletno, da za njega zakon ne važi.
To da li se iko pobunio ili nije protiv puča, malo ima veze sa pravom. Da ima veze, postojao bi zakon koji bi regulisao "ako se niko ne pobuni protiv svrgavanja legalno izabrane i potvrđene vlade onda je taj puč legalan". Zar ne? :)
Ili smo uređeno društvo koje poštuje svoja pravila i zakone ili smo primitivna društvena zajednica.
Ja ne kažem da je evakuacija bila nelegalna (ne znam kako može da bude legalna ili nelegalna) samo znam da su zbrisali bez osvrtanja.
A to, da li se "raspala" ili je "raspračana" je samo pitanje semantike. Prestala je da postoji u Aprilskom ratu. Posle toga nikada više nije postojala, osim na papiru i na sednicama u Londonu gde su se neki ljudi samozavaravali dikutijući hiljadu kilometara od kuće. Nije to isto kao 1915.

Прочитај роман па онда суди. Због тога је Бранко Ћопић био критикован јер представља револуцију у негативном светлу. Дакле, није се то баш скривало као што ти кажеш. Наравно да сваки режим себе представља у најлепшем светлу а оне ружне ствари жели да забашури. И то је тако и у највећој "демократији". И све те данашње  "демократије" су настале на злочинима. Историја је пуна злочина.

Ти имаш елитистичи став према народу. Испада да је он глуп и да не разуме па му је потребан просветитељ да би схвати. Народ никад није глуп.

Друго, како ти што су чекали "кад дође време" не дочекаше то време? Односно, оно је дошло, али су изабрали да се кукавно повуку са Немцима. Већ сам наводио пример пољског покрета отпора "(Армија крајова") чију су припадници по цену највећих жртава покренули варшавски устанак и изгунули у њему. Знали су да ће их Руси због антикомунизма лоше третирати, али све једно нису бежали пред њима већ супротно, помагали су им. Зато данас могу поносно да кажу "ми смо се борили и изборили за Пољску".

Ови "наши" (ЈВО) су просто речено "кокошарили" и изгубили рат. Кажеш, спорна им тактика. Кључни проблем је лоша стратегија. Заправо, осим "кокошарења" (чекања) нису је ни имали.  Никаква тактика не помаже ако је стратегија лоша.

Антикомунистичке снаге у земљи (да их тако условно назовем, нерачунајући квисилнге) су биле разједињене, међусобно национално посвађани, без визије и идеје како организовати људе. Једноставно нису нудили народу ништа. Са друге стране комунисти су имали и визију и стратегију а тактика се сама наметнула. Били су јединствени, јасна и субординација и што је најважније добро су одиграли на међународном плану. Јасно су понудили народу да нема повратка на старо (то је оно паљење архива, формирање нове власти), већ су нудили бољи и праведнији живот. Шта је на крају испало знамо, али у рату је важна пропаганда и како се она "упакује". И народ (већином) је изабрао ово што су нудили комунисти.

Samo da se malo nadovežem:
Svaka istorija je romantizovana.

Армија Крајова (Домовинска Армија, могла би се превести и као ”војска у отаџбини”) је била војска избегличке владе у Лондону, основана 1942, скоро 2,5 године након окупације Пољске. Имали су 2,5 године да се припреме. И након тога се већина њихових акција сводила на саботаже, пропаганду и обавештајни рад. Више је било локомотива које су оштетили него што је било напада на немачке војнике. Устанак су подигли 1944, када је совјетска војска била веома близу.

Дража Михаиловић уопште није имао намеру да диже устанак у Србији 1941. године, а да је имао две године да се организује вероватно би у једном тренутку био и боље организован и могао би да подигне неки устанак који би имао смисла. Уместо тога је упао у грађански рат са комунистима.

Који је био војнички смисао партизанског устанка у Западној Србији 1941. године?

Што се тиче народа, народ је веома често у својој необавештености доносио одлуке које су биле погрешне. Народ је довео Хитлера на власт. Народ је пре десетак година довео Калифорнију на ивицу банкротства, јер су референдумски одлучивали о стварима о којима нису имали појма. У марту 1941. већина југословенских официра је била против пуча и рата са Немачком. Не зато што су волели Немце, него зато што су били обавештени. Већина народа (или бар његов гласнији део) су били за пуч јер нису били свесни шта их чека и какве су реалне могућности за отпор Немцима.

Rat je počeo i za partizane i četnike 6.4.1941...

I ne treba zaboraviti da se neki počeli boriti protiv fašizma več 1927.. a nisu bili komunisti..

Očekivali su da će Crvena armija gaziti Berlin 4 godine ranije nego što se to stvarno i desilo...

Устанак у Србији је само један део устанка у Југославији.

Што се тиче резултата устанка, треба погледати резултате у индустрији, рударству и транспорту.
Тек половином 1942. су ове гране достигле ниво који је био близу предратног. Железничка рута Скопље-Краљево-Београд, као половина стратешке руте Београд-Солун је половином 1942. прорадила. Исто важи и за руднике.

Са друге стране се поставља питање великих жртава страдалим у репресалијама.
При томе се заборавља да су немачке репресалије 1941. биле ратни злочин.

Znači ako se narod neke okupirane teritorije digne na oružije protiv okupatora to nije ustanak? Vrlo zanimljivo gledište.  ??? ??? ???

Jeste ustanak ali nije po zakonu i propisima propale države. ;D

Према ратним плановима Краљевине Југославије, војвода Коста Миловановић Пећанац имао је задатак да у рату организује четничке одреде са којима би, као искусни герилац, организовао отпор у случају окупације. На основу тог плана, он је 6. априла из команде 5. Армије у Нишу подигао оружје, одећу и опрему за 600 бораца и све то пребацио у Белољин код Прокупља. Одмах потом образовао је горски штаб на планини Соколовици и по топличким селима почео да ствара четничке одреде. Први задатак ових одреда био је да сузбију Арнауте, који су почели, пљачке ради, да упадају у Топлицу и Косаницу.
Није немогуће, да је Коста због велике погибије народа за време Топличког устанка (Бојовић је после В. рата захтевао најстрожу казну за Пећанца), одустао 1941. од борбе против окупатора, и крајем августа предао се Немцима у селу Плочнику. Његови одреди су распуштени а људство и официри (као на пр. Кесеровић, Жика Митровић, Звонко Вучковић) доцније су делом ступили у редове ЈВуО а делом у партизане (војводе Марко Килибарда, Михаило Арсић, Анте Грубишић и др.).
Први Топлички партизански одред основао је 3. августа Ратко Павловић у Ајдановцу (Ратков стриц Божа био је писар код Пећанца).

После распуштања својих одреда, први герилац Југославије, повукао  се са Ратком Шмигићем и неколико оданих четника у Сокобању где је 
од стране припадника Делиградског корпуса јединица ДМ убијен 1944.

Vojni puč nije ništa neobično, pa i Obrenovići su izgubili vlast (i glave) pučem 1903. Upravo puč (i onaj 1903 i 1941) je proizišao iz potpune nebrige najviših nosilaca vlasti (kralja 1903 tj. kneza namesnika 1941). U UK su imali sličnu krizu vladanja ali je stvar bila ipak odrađena civiliziranije, jer je Kralj Edvard VIII ipak stavio interes naroda i države pred sopstveni interes, pa je abdicirao nekoliko meseci nakon krunisanja. Namesnik knez Pavle je potpisom pakta otvorio najcrnji mogući scenarij. Braniti danas "legalitet" vlade koja je potpisala pakt je totalno bolesno, ako se u isto vreme odriče legalitet i legitimitet Kralja i vlade u Londonu. Po tome ispada da je masovni ubojica i psihopat Broz bio legitiman i legalan, jer je sve svoje protivnike svirepo ubijao, pa tako nitko nije smio da mu ospori legitimitet (a za legalitet je ipak morao da potpiše dogovor sa vladom u Londonu... Kakvo smeće od čovjeka!.)

Ne blebeći o "narodu". Pre svega ne zloupotrebljavaj "narod" za ono što su komunisti radili tom istom narodu (a ne okupatoru) 1941/42.

Svirepo su ubijeni i Obrenovići, svirepo je ubijen i Apis bez krivice, svirepo su ubijani i studenti u Košutnjaku, svirepo su ubijani i partizanski ranjenici, svirepo su ubijeni i civili u Vraniću...
A vlada koja je prihvatila pakt je bila postavljena po tadašnjim zakonima, sviđalo se to nekome ili ne. To je bila samo kulminacija jedne priče koja nije mogla da se završi dobro. Ta država je bila sklepana na brzinu i pošto nije funkcionisala skliznula je u diktaturu, i u njoj je retko ko bio sretan i zadovoljan. Prihvatanje pakta je bio iznuđen potez u bezizlaznoj situaciji države koja je i ovako sama po sebi bila jedan ćušpajz.

Nesrećna Kraljevina Jugoslavija je stalno bila u nekim krizama i na kraju je nestala kada ju je zadesila najveća kriza od svih - našla se na putu Hitleru. Prosto i jednostavno.

Ja na prošlost gledam hladno, kao na događaje koji su se dogodili kako su se dogodili i na koje na koje biše niko ne može da utiče. Dogodilo se - i kraj.
Ne nastavljam u svojoj glavi Drugi svetski rat, i svakome najtoplije preporučujem da sebi samom to - ne čini.

Aпис и део његовог друштва су требали бити обешени (а не стрељани) још 1904, а не да после цепају краљеве указе и постављају министре. Војни пуч никада није легитиман, али се често касније легализује.

Што се тиче 27. марта, јасно је да није био легалан. Да су завереници знали да од британске  помоћи неће бити ништа вероватно се не би ни упуштали у ту авантуру.
Међутим, треба погледати шта је све довело до пуча. И сама влада која је оборена 27. марта је настала као резултат противуставног преуређења земље.

Влада у Лондону је била легална и легитимна, као и друге владе поробљених земаља.

Након капитулације Француске, потписивање Тројног пакта је било једина реална опција. Ако се погледа шта је Југославија потписала, тај уговор уопште није био лош. Критичари ће увек рећи да га Хитлер не би поштовао. Могуће, али би опет прошли боље него што смо прошли.

Upitna je i legalnost smjene Milana Stojadinovića.

Tako da je mnogo toga upitno.

Radi što potpunije slike dešavanja da pomenem još jednu stvar o kojoj se nije baš puno pisalo, ubijanje komunističkih prvaka radi krvne osvete.
Komunisti su radi preuzimanja kontrole nad ustanicima pribjegavali i likvidacijama uglednih ljudi na terenu i lokalnih vođa, a ponekad su i njihovi srodnici "vraćali krv". Problem nastaje kad se "čista" krvna osveta klasifikuje sa ideološkog stanovištva kao kolaboracija sa okupatoromi.

Evo jednog zanimljivog filsmog zapisa, Beograd 1945, izvor:Muzej Holokausta u SAD.
Od 8:40
Vojnici NOVJ sprovode zarobljene ustaše i domobrane kroz Beograd, rekao bih da je ovo tadašnji i današnji Bulevar oslobođenja, kod Franša.
https://collections.ushmm.org/search/catalog/irn1003019
Na čelu su obrijani do glave, bosonogi i izubijani, za pretpostaviti - ustaše, obzirom koliko ih građani mlate... verovatno na putu prema Banjici.

U Jugoslaviji je vođen oslobodilački rat sa elementima građanskog, dok bi se u slučaju Crne Gore i Hercegovine pre moglo reći da se radi o oslobodilačkom sa elementima plemenskog rata. Tamo je procentualno više ljudi stradalo nego u Srbiji u međusobnim sukobima.

Сјајан снимак! Не мислим да су грађани у то доба правили велику разлику између усташа и домобрана, посебно јер су пред крај рата били јединствена војска. Ипак је то са грађанима коју их туку ружна слика, без обзира о коме се ради.

Odličan snimak, ista ekipa koja je snimala popravak Liberatora iz Srpske Crnje.
Ove ustaše su sudeći po datumu verovatno zarobljenici sa Sremskog fronta.

Ja ne znam detalje događaja, ali mogu da primetim sledeće:
zarobljenici se sprovode kroz glavne gradske ulice, peške, okruženi velikim brojem stražara, a na čelu je odlikovani oficir, u pelerini, obrijan, utegnut, kao na paradi.
Samo nekoliko zarobljenika je bosonogo, obrijano do glave i očigledno je da su već bili prebijani.
Ostali su u svojim uniformama.
Agresija je usmerena ipak prema ovoj maloj grupi na čelu, i ovom jednom koji nije imao sreće pa se našao izložen na začelju.

Moja pretpostavka je da se radi o organizovanom događaju, da je namesno pušten glas u narod ko će, kada i kojim putem biti sprovođen kroz Beograd.
Propaganda i dizanje ugleda u narodu: doneli smo slobodu, evo gledaj narode, zarobili smo zlikovce, čeka ih zaslužena kazna.
Mogli su da ih prevezu kamionima čas posla i sa manje stražara, ali nije se radilo samo o premeštanju zarobljenika sa tačke A na tačku B, nego o propagandi i, verujem, dopuštanju ogoročenom rarodu da sebi malo da oduška.
Događaj je bio javan, organizovan, verujem i da je ostao i zabeležen u tadašnjoj štampi, ne znam gde se sada nalaze digitalizovani brojevi Politike za period 1944. pa na dalje.

U Jugoslaviji su odlobolilački rat vodili rodoljubi, patriote a ne komunisti. Komunisti su vodili komunističku revoluciju.

Зависи шта подразумеваш под комунистима? Чланове КПЈ или припаднике НОП? Несумњиво је да су се припадници НОП или партизани водили ослободилачки рат. Такође, тај рат је делом био и грађански рат у коме су обе стране испољавале агресију и вршиле злочине. Било би наивно веровати да би друга страна након рата, да је победила, поступала другачије од комуниста у погледу односа према заробљеним или ухапшеним противницима. Ено ти Шпански грађански рат па упореди.

Bilo je ubijanja iz osvete i u drugim krajevima.
Ne samo po plemenskom principu. I u krajevima gdje nije bilo te plemenske "infrastrukture", bilo je i te kako osveta. I prije 2.SR bilo je osveta, samo što je državna vlast to suzbijala, kad je počeo rat i nestala država ljudi su zakon uzimali u svoje ruke.

 

Prije će biti da je vođen građanski rat sa elementima oslobodilačkog.
Partizanima su glavni protivnici bili četnici, u Srbiji četnici su se uglavnom tukli sa ljotićevcima...

Nisam previše domač oko partizana u drugim republikama, ali u Sloveniji daleko od toga da su svi partizani bili komunisti. Komunistična partija Slovenije bila je jedna a ne jedina stuja koja je ustanovila OF.


Istina je da je su na kraju komunisti preuzeli glavnu reč, ali iskreno, koja je bila alternativa? Da se partizani bore za svobodu, a da bogati sarađuju sa okupatorom, pa da se jim posle da i vlast? Ili da se veruje italjanima, i služi jim u vaškim stražama, za slobodu, a zaboravlja se represije fašista od 1927 dalje prema slovencima?

Daleko od toga da nije bilo ubistva saradnika neprijatelja (i pravih i onih namišljenih da bi se od njih nešto steklo) ali daleko od toga da su Slovenski partizani bili samo komunistične krvopije i mesari.


A oko toga koliko su Slovenski partizani bili komunisti, govori i podatak o župnicima u partizanima:

duhovnik Franc Šmon iz Špitaliča borec Bračičeve brigade,
župnik Jože Lampret, iz Šaleške doline, je bil verski referent in duhovnik v znameniti XIV. diviziji
jezuit pater Franc Cerar, partizan na Dolenjskem
Ugledni zgodovinar dr. Metod Mikuž je bil kot mlad duhovnik nekaj časa tajnik ljubljanskega škofa dr. Gregorija Rožmana, od tam je šel v partizane. Bil je celo verski referent pri glavnem štabu partizanske vojske…"


LpB

Božo daleko od toga da su komunisti bili većina u partizanima, posebno krajem rata.
Vojska k'o vojska, popunjava se mobilizacijom. Čak i u mirno vrijeme u profesionalnim (plaćenim) vojskama, ne dijele svi ideološke poglede sa državnom vlašću.

Stvar je u tome što su u mnogim dijelovima Jugoslavije glavni protivnicu bili državljani Jugoslavije jedni drugima. U Srbiji su od početka 1942. pa do sredine 1944. glavni neprijatelj četnika bili ljotićevci. Znači nije to bio samo građanski rat između "komunista" i "kapitalista". Četnici i ljotićevci su formalno imali i istog Vrhovnog komandanta, NJKV Petra II!!!
KOMPLIKOVANO

Словенија је била специфична и оно што се догађало у Словенији не може да се упореди са оним што се догађало у другим деловима Југославије. Словеначки четници су били Александер Бајт, Леон Штукељ и Хрвоје Маистер. Какви су вам били четници - такви су вам били и партизани  ;D Бојан Илицх и његова ђачка група нису били ни партизани ни четници, али су извели прву акцију против окупатора 29. априла 1941. Нису чекали позив товариша Стаљина. Адолф Хитлер је обишао Марибор 26. априла, а словеначки родољуби су напали немачке аутомобиле три дана касније.

Ma da se ne vežemo samo na Slo, več 29 je u Istri Vladimir Gortan "pripucao" na fašiste..

A oko četnika, i kod vas i kod nas, ako su bili tako dobri, što nisu pobedili? ;D

Ne pobjeđuju oni koji su bolji, već oni koji su jači.

Kod malih država to uglavnom znači, oni koji imanu jače "sponzore".
Španski građanski rat je dobar primjer za to.
Naravno i Crveni Kmeri u Kambodži, talibani 1996. u Avganistanu...

PS
Ne ulazim u ocjenjivanje ko je bio bolji, ali rat ima neke svoje zakonitosti i politika ili ideologija to nemogu promijeniti.

Компликовано је блага реч. Ево ти једног примера: отац и три сина. Отац предратни љотићевац и германофил, ишао у Немачку да види како се воде сеоска домаћинства. Комунисти су у јуну 1941. прво убили њега, па онда дизали устанак. Најмлађи син га је нашао након 20 дана у шуми, везаног за дрво и закланог. Заклао га је млади скојевац, примљен у СКОЈ у мају 1941.
Један син је предратни комуниста (један од 9000 колико их је било, радник), у време када је његов отац убијен није био у селу. Али је био један од оних који су убицу његовог оца примили у СКОЈ.
Други и трећи син су 1941. били у четницима. Другог сина су заробили партизани након што је пукла тиква након Краљева. Био је затворен и чекао ликвидацију. Из подрума га је извео стриц одвео у шуму и пустио, рекао му је да бежи где га ноге носе и да му други пут неће моћи помоћи.
Након слома устанка 1941. тај други син одлази код рођака у Београд и захваљујући познанству његовог оца са Љотићем оде у Немачку 1942. са групом младих пољопривредника, који су у организацји Недићеве владе послати на неке курсеве из пољопривреде. На повратку их одведу код Недића. Пошто је био стасит младић, сликају га у крупном плану са Недићем и девојком која предаје цвеће. Након пар дана, ”Ново Време” објави ту фотографију на пола стране, са малом легендом испод. На остатку странице велики наслов у стилу ”Обрачунаћемо се са шумским бандама” и изјава Милана Недића поводом заседе у којој су четници убили неког среског начелника и покупили неке паре. Резултат: четнички преки суд га ставља под слово ”З” и наређује сеоској црној тројци да га ликвидира када се врати у село.
Један члан те црне тројке је тај скојевац који му је убио оца. Четници му опростили што је био партизан и што му је отац у 2. пролетерској у Босни, али је морао да се доказује. Други члан црне тројке је бескућник који је пре рата радио као надњичар код његовог оца, оца овога кога треба да закоље. Тај човек кријући одлази код његове мајке и упозорава је каква му опасност прети. Након тог упозорења остаје у Београду, у љотићевцима, у штапској чети. (Остатак његове приче би узео превише простора, али је исто тако занимљив, мада није метак испалио.)
Трећи брат се за дивно чудо релативно мирно провукао кроз рат и након рата је живео релативно мирно.
Члан црне тројке који је спасао живот овом човеку је погинуо у некој потери КНОЈ-а или ОЗНЕ, након 1950. Онај који је убио његовог оца је погинуо од неке америчке бомбе, тако да није дочекао повратак свога оца, прекаљеног борца 2. пролетерске који је негде у Босни примљен у партију. Иронија је да је тај отац отишао у партизане ради сина, тог истог који је остао у Србији и завршио у црној тројци. 

@Fazan

Ta priča o ocu i tri sina nije usamljen slučaj.
Priča o plemenskim obračunima u Crnoj Gori i u Hercegovini je bacanje prašine u oči. I ne samo to, već je i uvredljivo za ljude iz tih oblasti. Nisu oni ništa ni lošiji ni bolji od ostalih.
Uzmi za primjer narodnog heroja Savu Kovačevića, koliko je on ubio svojih saplemenika?
I nije on jedini, neki su i oca ubili. Volio bih da mi neko objasni kako otac i (bračni) sin mogu biti iz različitih plemena!

Владимир Гортан је био припадник организације ТИРГ која се није само борила против италијанског фашизма, него и за прикључење Словенског приморја, Истре и Ријеке Краљевини СХС/Југославији. Акција о којој говориш је изведена 1929. године. Иначе, у то доба је ТИРГ још увек имао везе са ОРЈУНОМ  ;D ;D ;D

У принципу би се сложио са Првачићем да не побеђују бољи него јачи, било да њихова снага долази од њих самих, било од помоћи коју добијају од неког јачег.

Mое мислење е дека југословенските народи  во втората светска војна се искористени  од страна на ссср и британија како што и претходно во 1914 ги искористија односно оној јужен фронт наменет за германците .
Нормално австриците со јужно словенските народи ги менџирале од 16 век и знаеле како да ги потикнат да се борат мегу себе и таа практика тие си ја спроведија во 1941 година. Реално за мене бугарите и турците испаданја многу поитри  од тогашните кралски "југословени"  зошто турците едноставно си ја мобилизираја својата милонска армија во 1939 година и   почнаја да преговарат и со британците и со русите и со германците едноставно германците понудија добар пакт за ненапаѓање но иако беа бесни британците  турците во договорот со Германија се погрижија да нема премин на германска армија кон иран или ирак преку територијата на Турција што остави можност за идни преговори со Британците . И така турција кога виде дека третиот рајх е поразен во февуари 1945 му објави војна на Третиот рајх.

Дефакто сите југословенски народи добија нешто позитивно од НОБ  но и изгубија од всв на пример словенците го добија копер но го изгубија трст , штаерска , корушка , македонија добија република во вардскиот дел но го загуби егејскиот и пиринскиот дел со се целото македонско населеније/Србија доби две покраини или самата стана федерална единица во самата федерација , хрватите ја добија истра  за сметка на херцеговина и босна, босна остана онаква како што беше односно полигон за нова некоја војна .

na kosovu je privremenu pobedu u odnosu na zvanicnu policiju i vojsku odnela UČK, teroristicka banda potpomognuta ...zna se vec od koga i kako...tesko da ce da me ubedi neko da je to zato sto su oni "bili tako dobri"  .

Mene isto muči isto pitanje, to je bila sila moj čovik, Četnici, Fašisti, Nacisti, ovaj onaj...a mi partizani smo imali samo Batu Živojinovića na šarcu i Borisa Dvornika sa šmajserom, eventualno ako bi baš baš bilo teško s*anje uletija bi Ljubiša Samardžić sa dvi kašikare, i svejedno im razbili im pi*ku...

O tome i pričam. Nisu svi borci protiv fašista bili automatsko i komunisti. I nije samo Slovenija bila toliko specifična.




Samo ne dirajte mi Riđana i Dimnjačara.. ;)

TIGR - Trst, Istra, Gorica, Rijeka.

...a mi partizani smo imali samo Batu Živojinovića na šarcu i Borisa Dvornika sa šmajserom,


Radi povijesne točnosti moram napomenuti da je bilo upravo suprotno  ;D!!!

Проблем је и био у томе што четници нису били бољи.

Питам ја моју бабу давних дана: "ко је био бољи четници или партизани, али онако искрено". Моја баба није била ни комуниста, ни партизан нити је то била после рата, већ обична текстилна радница у Ужицу. Каже мени баба без размишљаља: "Били бољи партизани." "Зашто", питам ја. "Нису дирали жене", каже мој баба. И објашњава да су жене поред партизана могле мирно да прођу својим послом. Поред четника не, јер су и најбољем случају добацивали, али и покушавали да пипкају, абило је и црњих ствари, посебно ако није било у близини њихових старешина или мужева.  Четници су падали на овим малим стварима, ситне пљачке, "пипкања" жена, "извољевања" када се разместе по селу на конаку и сл.

Идеологија и велики "узвишени" циљеви су били само за оне "високе" интелектуалце. Обичне људе је занимало како се ко односи према њима.

ma to je zato sto si pitao babu, da si pitao neku mladju ko zna sta bi rekla  ;D
https://www.youtube.com/watch?v=t2Q-_oI6jR0

Slicno je i meni pricala moja baba...Samo su njoj roditelje streljali cetnici na Jabuci. Baba je davno pokojna i ja nikada nisam pitao za siru pricu oko toga. Medjutim, baba je imala boracku penziju, jer je kako je navodila " izvukla Tita iz neprijateljskog obruca". Kada sam pitao dedu, koji je obrazovan covek, zavrsio fakultet u onim vremenima to nije bila mala stvar, Bole je samo rekao: " mi smo pisali marsalatu, i Baba je iza toga dobila boracku penziju".

Основна разлика је била да су четници често смрдели на ракију. Партизани обично нису смели да пију.

Мој деда је био у заробљеништу, прадеда је имао преко 90, а у кући баба која је тада имала 30-35 и три тетке (15-22, што од деде што од његовог покојног брата). Држали су кафану у центру села. За 3,5 године рата нико их није ни ружно погледао, нити им рекао ружну реч. Ни четници ни партизани. За време четничке владавине једном је обијена магаза и покрадена нека храна (починиоци четници, ухваћени сутра и добили по табанима пред стројем, од стране четничког старешине). Једном су тројица четника покушали да преваре прадеду да је један од њих мртав, да их остави преко ноћи у кафани да ”чувају” покојника, све са упаљеном свећом. Када их је открио, потерао их је жарачем.

Да не би било забуне, није се само радило о локалним људима, пролазиле су туда и летеће и пролетерске бригаде. Можда је олакшавајућа околност била то што је деда био у заробљеништву, па су и једни и други сматрали нашу кућу ”њиховом”.

Још нешто, што звучи невероватно. Прадеда је тражио је се пушке, аутомати и бомбе не уносе у кафану.

U istom postu sam napisao da ne ulazim u ocjenjivanje ko je bio bolji.
I dalje ne ulazim u to ocjenjivanje.


Što se tiče svojih srodnika koji pamte (ili koji su pamtili rat), ja nisam čuo ni za jedan slučaj nepristojnog ponašanja prema ženama, ni četnika ni partizana. Razlika je bila što četnici nisu mobilisali djevojke, a partizani jesu. Uključujući i maloljetnice. Tako da su se pred partizanima krili i dječaci i  djevojke i mlađi muškarci. Četnici su uglavnom mobilisali daleko manje ljudi i to "na određeno vrijeme". Pošto su većim dijelom rata četnici kontrolisali tu teritoriju i preko seoskih knezova i odbora vršili vlast. Uključujući snabdijevanje (odbor je dobijao naređenje kad, gdje i za koliko ljudi da se donese hrana), mobilizaciju (opet, odbor je dobijao imena ljudi koji se moraju javiti), ali i rešavali neke seoske zavade i sporove. Što se tiče partizana i oni su se slično snabdijevali, ali pošto su njihove jedinice bile brojnije, namet je bio veći. A što se tiče mobilizacije, partizani su mobilisali koga god bi uhvatili, tako da bi pred njih izlazili uglavnom djeca, žene i stariji ljudi. Ostali su se većinom krili.

Izgleda da je mnogo toga zavisilo od toga da li su na svojoj teritoriji ili na "neprijateljskoj".
A zavisilo je i od jedinice, odn. komandira.
Od nekih svojih prijatelja iz okoline Srpca sam čuo da su tamo partizani iz 12.Slavonske bili po pitanju žena i pljačke gori i od "čerkeza".

До 1944. године партизани практично нису никог мобилисали. Јединице су формиране на добровољачком принципу. Так од лета 1944. године почиње мобилизација људства и то углавном на територији Србије.


Хајде један документа, доказ за ово. Да су то партизани радили пропали би до 1943. године. Апосолутно је познато да је борбена вредност највећа код добровољачких јединица, посебно оних који су повезани (индоктринирани) заједничком идеологијом - имају свест и убеђење зашто се боре. То су на нашим просторима били партизани, усташе и љотићевци. И баш те јединице су биле, у борбеном смислу најефикасније.

a cetnici nisu ?

Апсолутно не. Већина је била ниске борбене вредности.

Kakve gluposti... Valjda ne misliš na JVuO?!

Babin mlađi brat mobilisan početkom 1943. godine. Tad imao 15 godina. Nikada se nije vratio kući, ni grob mu se nezna.
Od partizana koje sam pozvavao, samo troica su pričala da su otišla dobrovoljno. Svi ostali su mobilisani ili "oćerani", kako se to govorilo.
Očevog rođaka su "oćerali" dok je čistio štalu. Preživio je rat.

Što se tiče ustaša i tu je vladalo šarenilo. Vjerovatno misliš na "regularne" jedinice Ustaške vojnice?

u bulajicevim filmovima ?

E to će biti to. Većina ih se "učila" o NOB u iz bulajićevih filmova kao da su to u najmanju ruku dokumentarni snimci sa ratišta i ne obična komunistička propaganda. A to, da su komunisti za svoju propagandu ukrali priče o "otpisanima" i o "Valteru", to kao nema veze...

https://www.pogledi.rs/povratak-otpisanih-istina-o-beogradskim-ilegalcima/ (https://www.pogledi.rs/povratak-otpisanih-istina-o-beogradskim-ilegalcima/)

S obzirom na raspoloživu municiju četnici i nisu mogli pokazati visoku borbenu vrijednost.
Mnogi su pričali da čitav rat nisu imali više od 10 metaka.

 Veruješ li ti u ovo što si napisao???

Ima više izveštaja iz 44e koji navode da su četničke jedinice u Srbiji imale desetak metaka po pušci i malo više po PMu. Zato i ne čudi da su u operacijama protiv partizana u tom periodu sarađivali sa Nemcima. Samostalno su mogli da pucaju pet minuta i da se raziđu kućama.

Druga bitna stvar iz istog perioda iz Srbije:
Većina četničkih jedinica je bila lokalnog karaktera, vezana za kuće i nije videla puno borbe. Zato se u tom periodu iz svake od njih vade mlađi i sposobniji borci i formiraju leteće odrede, koji mogu da se pošalju van svog terena. Leteći odredi su formirani u veće jedinice, krajem leta je sve poslato na gomilu u 4. Grupu jurišnih korpusa, (zvuči kao armija, ali u praksi divizija bez teže opreme, a da zbrka bude veća komandovao je kapetan Račić).
Ova jedinica doživljava poraz od partizana na Jelovoj gori, posle čega se četnici povlače za Bosnu.

Realno, jesu bili slabijeg kvaliteta od partizanskih brigada i divizija (mobilnih grupa). Prevashodno zbog manje iskustva.

Nemoj zameriti, ali je interesantno  .....

Dugo nisam ni znao za bitku na Lijevča polju..

Што се тиче истине, мислим да обични људи, па чак ни неки бољи историчари неће моћи да је спознају даљим протеком времена. Непосредни учесници Другог светског рата као и сведоци су већином помрли или их здравље издаје. Велики број докумената је намерно уништен или сакривен, а део је фалсификован. Не само код нас већ и у свету.

Што се образовања тиче ја сам у основној школи учио да само имали један ослободилачки покрет, а у средњој два. Данас је такав план и програм у Србији, а пре 20 година је био другачији. Како се која власт промени, тако се мења и историја која је у суштини непромењива.

Сведоци Другог светског рата са којима сам ја причао су ми обично говорили ствари којих није било у књигама и које су начелно биле у супротности са ''истином'' која се предавала. Ми можемо да тврдимо како су ови или они били бољи или гори, али потпуну истину нећемо знати јер се она скрива. Ми не знамо шта нам се дешава сада, а камоли шта се тада дешавало и шта је заправо био 27. март 1941, ко је био на чијој страни, шта нам је нуђено, шта смо могли, а шта нисмо, чији је човек био Тито, да ли је Дража издао или није, коју улогу је играо Милан Недић итд.

Сложићу се да сви народи идеализују своју историју и да то није изузетак код нас само што је наша историја сложенија од историје неке Белгије, Холандије или Мађарске па тако оставља простор за шире тумачење.

[attachment=1]

Vidi druže, ja ne "blebećem" već se trudim da normalno komuniciram ovde za razliku od tebe. Treba biti jako nevaspitan i pri tome neosnovano nadmen pa reći nekome da "blebeće", a za to ne upotrebiti ni jedan argument. Nadam se da ti ovo nije uobičajen načini komunikacije, jer bi na taj način davao jako ružnu sliku o sebi.

Какве везе је имало паљење општинских архива са устанком? Формирање ”народно-ослободилачких одбора”? Па и убиство оне двојице жандара 7. јула? Извини, али то је била револуција. Што се тиче доприноса НОБ победи над нацизмом, често се гађамо бројем непријатељских дивизија које су биле ангажоване на Балкану, а не гледамо које и какве су то снаге биле.

Устанак у БиХ и Хрватској је био испровоциран усташким злочинима и ту ре радило о борби за опстанак. Али када је Србија у питању, устанак у јулу 1941. је био лудост.

SFRJ tad nije postojala!!!
Tad je još uvijek bila Kraljevina Jugoslavija, bar formalno. SFRJ je nastala tek 1963. godine donošenjem novog ustava. Novim ustavom je, između ostalog, FNRJ preimenovana u SFRJ.

"Druže", 1941 nikakav narod nije ustao nego su komunisti pravili revoluciju. Tko to ne shvaća taj samo ponavlja komunističku propagandu.

Револуција која је почела тако што су српски комунисти пуцали на српске жандарме. Централна тачка био је унутарсрпски сукоб - грађански рат.

Pričate za Srbiju?

Накнадна памет је увек спорна. По том резону и Први српски устанак је "лудост". Улазак Србије у Први светски рат такође, битка на Косову Пољу против Турака је то исто и тд. и сл. Са дистанце увек видиш неку други, "бољу" солуцију али је питање да ли су је учесници могли и желели видети. У реалности, филозофски посматрано, дешавају се сами могуће ствари јер је стицај околности увек такав да  узрокује то што се десило.

Наравно да су комунисти повели револуцију, али их је поприличан број људи следио...И они други су уз помоћ Немаца и Италијана (свесно или несвесно) повели контрареволуцију... 

Šta je uopšte ustanak, imali neka opšteprihvaćena definicija ustanka?
Da li je potreban određeni intenzitet borbenih dejstava da bi neka oružana akcija bila ustanak?

Устанак 1804. године је био испровоциран зулумом дахија. Србија није ушла у Први светски рат, него је нападнута, а светски рат се развио око тог напада.

Ситуација у окупираној Србији у мају и јуну 1941. је била релативно подношљива, ако се изузму прогони Јевреја. Они су били ужасни, али се нису могли ни зауставити ни спречити. Зашто је онда подигнут устанак? Зашто нико у поробљеној Европи није био тако паметан као ми, па да подигне општенародни устанак у време када је Немачка на врхунцу моћи?

Ради се о нечем другом. КПЈ је подигла устанак по налогу Коминтерне.

Ово није накнадна памет, боље информисани људи су знали то и тада. Нажалост, они слабије информисани су били изманипулисани.

Ustanak se diže kad postoji realni osnov za njegov uspeh. Komunisti su "dizali ustanak" 1941 iz jednog jedinog razloga. Nakon napada Hitlera na Sovjetski savez su domaći komunisti iskreno mislili, da će Sovjetski savez skršiti Hitlera za nekoliko mjeseci. Taj je "ustanak" bio zapravo početak komunističke revolucije i ne oslobađanje od neprijatelja. Kao neprijatelji su komunisti ponajprije vidjeli imućne, industrijalce, veće seljake (koje u pravilu nazivaju kulacima) ali i obične radnike koji rade i gledaju svoja posla, te svećenike. Stoga komunisti 1941 i ubijaju prije svega vlastiti narod (kojega odmah označavaju kao "izdajnike"). Ostalo je išlo samo po sebi. Nastaje reakcija koja vodi u teški građanski rat u kojemu komunisti na prevaru (u ratu je sve dozvoljeno) pobjeđuju. Te kao pobjednici zapišu gomilu laži kao jedinu istinu.

U pravu si , ali je to sto ti pises teranje maka na konac. Ne menja sustinu da smo bili izmanipulisani zarad tudjih interesa.

Tako izgleda na prvi pogled, ali ipak nije.
Bitno je znati do kad je postojala neka država. Jer dok je postojala i njeni organi su bili legalni i njeni zakoni su važili.


Nađoh u Vojnom leksikonu par definicija,

По томе како си ти написао испада да је народ на силу натеран на устанак 1941. године. Није, него су постојали и људи и воља и све оно што је потребно за тако нешто. Да, постојало је уверење да ће Русија (СССР) брзо победити (као што и сада постоји уверења да је Русија "на нашој страни"). Увек постоји неко уверење. И то уверење није било само код комуниста.

А што се тиче Првог српског устанка зулум дахија се односио на релативно малу популацију и посебно на виђеније људе (од њих се и имало шта пљачкати) и махом није захватао обичне сељаке па би по твом резону (као за 1941. годину) такође требало закључити да је стање било "релативно подношљиво". Србија је могла избећи Први светски рат  а да се понизи и дозволи да стране власти врше јурисдикцију над њеном територијом. Могла је али није и десило се то што се десило.

Зулум дахија је погађао целокупну популацију, уводећи самовољни систем злостављања који је био најгори у целокупној историји Отоманског царства на Балкану.  (a system of arbitrary abuse that was unmatched by anything similar in the entire history of Ottoman misrule in the Balkans) Ако будеш пролазио Ибарском магистралом, у Прељини се налази црква која је подигнута на месту где су дахије правиле ”теферич” - опијали се и оргијали са девојкама и женама које је раја морала да им доводи. И сами Турци који су живели у Србији су добрим делом подржавали устанак против дахија.

Да се вратимо на 1941. у Србији. Народ није био натеран, али јесте био изманипулисан. ”Ево Руса, само што нису стигли, зар ћемо да их сачекамо као бабе, да вежемо кецеље?” Косили су ливаде да се спусте руски падобранци, у време када су стотине хиљада совјетских војника падале у заробљеништво. Наравно да је постојала воља, постојали су и људи. Само је време било потпуно погрешно.

Čuvena dahijska trećina.
Istini za volju nisu samo dahije seljacima uvele trećinu, isto su uradili još neki poslije njih.

ima li netko podataka o čerkezima na području slavonije
navodno su samo na konjima išli i da su bili gori od ustaša i nijemaca, 

Vidi pod XV SS kozački korpus.

Никакву вишу команду није признавао ни војвода Машан Ђуровић из Рашке, подофицир Југословенске краљевске војске. После априлског рата формирао је у свом крају одред од око пет стотина бораца и одмах, јашући на белом коњу, преко Копаоника кренуо пут Топлице, имајући, само њему познат, план о формирању 'Топличке државе' (по угледу на Косту Војиновића 1917. г.). У Прокупљу Немци, углавном 'фолксдојчери' из Бачке и Баната, предали су му се без борбе; доцније, ратовао је сам против (свих) окупатора, 'домаћих издајника' и оба антифашистичка покрета. Дража, Броз и Пећанац наређују његову ликвидацију. Пред крај рата предао се партизанима.
О Машану има и друга прича, али… било како било једно је сигурно: Ништа се није 'исплатило'. Све узалуд…

Не сећам се да сам чуо за тог Машана Ђуровића. Видим да га на Википедији титулишу као капетана а не подофицира. Такође, пише да су га стрељали четници ДМ маја 1943. године. Ти наводиш друге податке.

Ради се о две личности истог имена и презимена. Војвода Машан Ђуровић, подофицир, после позива краља Петра II  на уједињење и приступање Народно Ослободилачкој војсци под маршалом Титом, предао се партизанима и одмах послат на Сремски фронт. По завршетку рата радио је као стручни предавач у занатско техничкој школи Војнотехничког завода у Крагујевцу. У литератури и на интернету помиње се само фрагментарно. Ево два примера.

1) Након неуспешног напада и повлачења четника, Аћиф Хаџиахметовић организује контранапад на Рашку коју су држали четници. Тај напад је почео 16. новембра око 10.00 часова а завршио се сутрадан поразом балиста, иако су имали незамисливо више људства од четника. Главна битка против већ поменутих 5000 балиста одиграла се 17. новембра 1941. на Великој и Малој Бисини, десно од пута Нови Пазар - Рашка, на падинама Рогозне. Балисти су тешко поражени, док су четници изгубили 50 људи. Битку је добило 500 четника пристиглих из Топлице под командом Машана Ђуровића. Непосредно потом четници нападају муслимане и сабијају их у Нови Пазар који је нападнут 21. новембра 1941, са снагама Јаворског корпуса из правца Рашке и одредима Машана Ђуровића који је напао преко Рогозне из правца села Врачево. Град су бранили 3000 Албанаца под командом Шабана Полуже, 2000 бораца из Бишева под командом Мула-Јакуба, одреди Бика Дрешевића као и борци из тутинског краја под командом Џемаила Коничанина. Током борбе погинуло је 144 Албанца. Четнички губици били су троструко мањи. Усред окршаја, један четнички митраљезац се забарикадирао у кући у којој је био опкољен стотинама балиста. Борио се до смрти успевши да ликвидира више од 100 балиста обезбедивши повлачење својих снага преко села Видова и Војнића у правцу Рашке. (Из Википедије.)

2) На дан 3. марта 1942. Видовачку чету је напао у Губетину одред војводе Машана Ђуровића. Том приликом погинуо је комесар чете, студент права Љубинко Коковић, а заробљени су прокупачки берберски радници Борислав Перић Марко и Богољуб Митровић Синђелић. Перића су рањеног спровели у Куршумлију, где га је преки суд осудио на смрт, а Митровић је спроведен у затвор у Прокупљу, из кога је 10. марта изведен и стрељан на брду Соколовици. (С. Несторовић, Под Хисаром, 232.)

Па како се онда зна шта је радио и деловао ако се нигде не помиње? Одакле тај податак да је стигао у Топлицу и заузео Прокупље? И када је то било?

Будући да није било топличког села без 'значајног доприноса борби против окупатора и домаћих издајника', у годинама после Другог св. рата, углавном на потстицај удружења бораца, написани су томови књига, хроника и сећања на догађаје из тзв. НОР-а. Нико није хтео да заостане. Било је ту и мемоара и записа којима не би приличило сврставање у било коју 'књижевну врсту', али готово да нема књиге у којој се, барем у једној реченици, не помиње Машан Ђуровић. Та реченица одприлике гласи овако: 'Са око 500  наоружаних четника, по злу гласу познат војвода Машан Ђуровић је 11. септембра 1941. ушао у Прокупље, али после пар дана напустио је град и пошао да шири свој издајнички покрет по осталим крајевима Србије.'
Сваки рат има победнике, који 'пишу историју'; своју верзију догађаја поражени нису стигли да напишу, а ја сам имао прилике да чујем (можда нисам добро чуо) разна сведочења и 'нове доказе', но време је већ одавно показало да нема историје, заблуде и преваре има… Све ово спомињем без 'навијања', као потсет на несрећне поделе Срба, мада српски нису били ни четници (ЈВуО), ни партизани (НОВЈ).

Њега, Косту Пећанца, је Милан Недић, министар војске и морнарице владе Краљевине Југославије 1940. године именовао за команданта свих специјалних чета – четника за специјална – герилска ратовања. Према ратним плановима КЈ, он је имао задатак да у рату организује четничке одреде са којима би као искусан герилац, организовао отпор у случају окупације. На основу тог плана Пећанац је 6. априла 1941. из команде 5. Армије у Нишу подигао оружје, одећу и опрему за 600 бораца и све то пребацио у Белољин код Прокупља, са намером да то, после пребацивања на Копаоник раздели свом људству. Његовим одредима приступају бројни официри, међу којима ће неки касније код Драже Михајловића, командовати корпусима, као на пример Драгутин Кесеровић, Жика Митровић и Звонко Вучковић.
Њему, Кости, је официр за везу Равногорског штаба Драже Михајловића поручник Павле Мешановић донео писмену наредбу да се његови четници ставе под команду Равногорског штаба. Наредба му је предата у селу Барлову код Куршумлије 18. августа 1941. године. Коста одбија наредбу:
'Поручите своме пуковничићу да једино ја могу да организујем одреде у земљи и да једино ја могу да будем командант тих одреда. Ако бих хтео, ја бих могао да узмем тог пуковничића за свог начелника Штаба. Али то све отпада. Растурите се ви са Равне горе и дођите мени, јер ја сада идем на један историјски пут који ће спасити наш народ, и већ сам прогласио на Соколовици трећи српски устанак и са својим четницима положио заклетву.'
Био је то последњи чин српске драме 1941. и почетак трагедије српског четништва.

П.С. Коста Пећанац из Куршумлије био је подофицир српске и (касније) рез. поручник Југословенске војске. Коста и Дража су се знали од раније, од софијских времена, кад је Дража био војни аташе Југославије, а Коста службеник амбасаде у Софији.

kako je organizovao otpor tako je i doduse sa zakasnjenjem prosao upravo od strane tog  "pukovnicica" .

Мислим да се поручник зове Павле Мешковић. Барем тако пише у књизи Ратка Мартиновића "Од Равне Горе до Врховног штаба".

Одакле потиче ова информација?

Према тексту Александра Животића, „Четничке јединице Војске Краљевине Југославије у Априлском рату” (https://web.archive.org/web/20131204202305/http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0352-3160/2011/0352-31601101039Z.pdf), које је објавио Институт за новију историју Србије - Четничка команда Југословенске војске је формирана 8. маја 1940, а за команданта је постављен  бригадни генерал Михаило С. Михаиловић, бивши командант Школе за резервне официре пешадије у Сарајеву, иначе искусан герилац из Балканских ратова.

@fazan. Јуришне (четничке) јединице генерала М. Михаиловића припадале су регуларним оружаним снагама Војске Краљевине Југославије. Капитулацијом ВКЈ престале су да постоје. Само је мањи део људства из састава Првог јуришног батаљона мајора М. Палошевића избегао заробљавање. Појам, реч, четник за јуришне батаљоне је неадекватан. Њихов званични назив био је Јуришна команда. Ове јединице (батаљони) нису биле ни у каквој вези с четницима Косте Пећанца.
Пећанац се у пролеће 1941. године, представио као први герилац у Југославији и са овлашћењима Врховне команде почео је да организује отпор народа против окупатора. Доцније, Пећанчеви одреди стављају се у службу Недићевом режиму. У Прокупљу је међутим до фебруара 1942. постојала  четничко-партизанска сарадња; партизани Топличког одреда смештени у зграду гимназије, заједно са четницима војводе Аце Поповића хранили су се на заједничком казану и учествовали у заједничким акцијама. Крајем 1942. Пећанчеви одреди су распуштени а његово људство ступило је у партизанске јединице или у редове јединица Драже Михаиловића или се пасивизирало. (А Мина четник, изневерен у свим очекивањима правих родољуба, одметнуо се у шуму и наставио потпуно сам да четникује до почетка педесетих година, од када му се губи сваки траг.)

jedini koji je tokom rata zvanicno i od vlade u londonu bio proglasen komandantom bio je draza .
pecanac je mogao jedino sam sebe da proglasi prvim gerilcem i komandantom a u to vreme takvih "komandanata" je bilo maltene u svakom vecem srezu ,
pecanac je od samog pocetka rata pa do maja 44 pripadao nedicevskoj formaciji i kao takav bio oznacen izdajnikom,
i kao izdajnik je i zavrsio , optuzen, osudjen i likvidiran.

@JASON - Моје питање се односило на ово што сам цитирао. Одакле потиче информација да је 1940. године Министарство војске и морнарице именовало Косту Пећанца за команданта неких оружаних формација Југословенске војске (”специјалних чета - четника”)?

u to vreme pecanac je imao +60 godina....
meni to deluje kao rucni rad cuvenih exxxperata i poznavalaca materije tipa jova radovanovic ili joza tomasevic,
a njihove najbolje basnopisacke radove naci ces na sajtu "znaci" .

Др Момчило Павловић, др Божица Младеновић, Коста Миловановић Пећанац 1878 – 1844, Биографија, Институт за савремену историју, Београд 2003.
(стр. 127– 166).

Но, без обзира на све контроверзе из његовог живота и недела која су му приписивали, две Карађорђеве звезде са мачевима (и многа страна и домаћа одликовања) поштено је заслужио својим витештвом и храброшћу исказаном у ратовима 1912-1918, борећи се у редовима Гвозденог пука, и заслугама за опстанак и ослобођење српског народа у Старој Србији и Македонији, чиме је стекао ореол националног хероја и легендарног четничког војводе. Као вођа Топличког устанка оставио је дубоки траг у топличком крају.

24.04.1940. je formirana Četnička komanda.
10.07.1940. četničke jedinice su preimenovane u jurišne.
01.04.1941. ponovo je vraćen stari naziv.

Ove regularne jedinice nisu imale veze sa Pećancem.


Ali postojao je četnički pokret i između dva svjetska rata. Neki članovi ovog pokreta su bili i organizatori otpora ustašama na teritoriji NDH.
Npr. vojvoda Đujić je izjavljivao da je pred rat taj četnički pokret dobijao oružje od regularne vojske. Konkretno od je dobio neke puške iz kasarne u Zadru.

Dobili su puške od Italijanskog garnizona u Zadru pred rat?

Вероватно је постојала нека сарадња између четничких удружења и војске. Не искључујем могућност ни да су у априлу 1941. четничка удружења добијала од војске оружје, за герилско ратовање. Међутим, не мислим да постоји било каква одлука министра војске и морнарице из 1940. године да се Пећанцу и његовом удружењу повери организација герилског рата. Управо супротно - постоји одлука о формирању четничких (јуришних) одреда регуларне војске, који би били носиоци оружаног отпора на окупираним територијама.

Иначе, држање Косте Пећанца у рату посматрам кроз призму његовог искуства у Топличком устанку. Његов циљ 1941. није био борба против Немаца, него биолошки опстанак српског народа, који су угрожавали Албанци.

Grešk, nije Zadar u pitanju. Riječ je o nekom Jugoslovenskom garnizonu.

Баба Боркин син и Жика Камперелић.

Борка… млада, лепа, стасита, из једне старе п. породице, рано, веома млада, остала је удовица са двоје деце: син Драган и ћерка Десанка. Е, она, та Борка запослила се као куварица у кафани М. Кафана је била у чаршији – строгом центру П.
Између два светска рата, негде 1934. године градила се пруга Прокупље – Куршумлија, градили су је Руси 'белогардејци'. Међу њима се нашао и неки Мађар који је био редован гост М., и тај Мађар је ословио Борку са 'баба', што на мађарском значи лепа. Током времена су и остали гости почели Борку да ословљавају 'баба' и тако све до њене старости када су је због година ословљавали са бабом.
Баба Боркин син, како су сви звали Драгана, израстао је међутим у стаситог момка и постао 'скојевац'. Стиже зима 1942/42. У хотелу 'Европа' нову 1942. годину, са игранком и пуцањем, заједно дочекују партизани и четници Аце Поповића, капетана бивше југословенске војске. Том приликом настрадао је полицијски писар Кампарелић Аца.
Жика, Ацин старији син, једва је дочекао долазак Бугара у Прокупље. Постао је њихов агент и обукао униформу бугарског официра са жељом да се свети. Одмах је ухапсио Драгана баба Боркиног који је организовао дочек нове године. Мучио га је и убио.
Жика је преживео рат и побегао у Бугарску, али га је 'Освоботелни фронт' испоручио Србији. Суђено му је и издржао је дуготрајну робију. После робије појавио се у Прокупљу и убрзо нестао. Причало се, да је страдао 'несрећним случајем'.

Mađarski vojnici u Senti, proleće 1941. godine.



[attachment=1]

Негде у Србији 1943. г.

[attachment=1]

Hahaha !!!

Izgleda da ih je i beba uslikala s leđa.

https://youtu.be/Iu3GVcUe0WU

recimo da je dobro napravio s tim da je ovo na područje Rijeke slikano

[attachment=1]

[attachment=1]

Ovo su pripadnici SDK (ljotićevci).
Zanimljiva je ova maskirna bluza. Izgleda da su od svih "domaćih" oni prvi nosili "šarene" uniforme.

Fotografije iz moje kolekcije, na nijednoj nema podataka kada i gde je snimljeno.

Nejveći deo je najverovatnije iz 1945. godine.


...


Za početak, grupa oficira NOVJ.



[attachment=1]

Drugovi i drugarice, verovatno 1945. godina.



[attachment=1]

Drugovi i drugarica, isto verovatno 1945. godina.



[attachment=1]

Dva oficira NOVJ, verovatno 1945. godina.



[attachment=1]

Drugarica i drug, verovatno 1945. godina.



[attachment=1]

Tri pripadnika NOVJ u nekom naseljenom mestu (možda neko uspe da prepozna), verovatno 1945. godina.



[attachment=1]

Još tri pripadnika NOVJ, moguće 1944., a verovatnije 1945. godina.



[attachment=1]

По изгледу кућа и цркви на брду, вероватно северни део Хрватске или Славонија.

Mislim da je Ilok u pitanju.

Рекао бих да си управу. Погледах снимке Илока које имам са бачкопаланачке стране и реко бих да је овај ратни снимак из Илока.

Hvala na lociranju Branko  :klap To je to.

Još jedna grupa oficira NOVJ, verovatno 1945. godina.



[attachment=1]

Još jedna NOVJ grupa, moguće 1944., a verovatnije 1945. godina.



[attachment=1]

Još jedna grupa oficira i boraca NOVJ, verovatno 1945. godina.



[attachment=1]

Nema na cemu, u Iloku sam bio bezbroj puta. Samo sto na slici fali vegetacija na tvrdjavi pa izgleda drugacije. Zanimljiv grad. 400 stepenica dole pa 400 gore pa oped dole, pa buc u Dunav. Fino se izmoris pa onda psujes stepenice dok ne dodjes kuci.

I dalje iz moje kolekcije, grupa boraca NOVJ, 1944. ili 1945. godina.



[attachment=1]

Bugari.

[attachment=1]

Nekoliko pripadnika NOVJ.



[attachment=1]



Podaci sa pozadine fotografije, Selo Jagodnjak - Baranja - mart 1945.

Nepozanati borac NOVJ, snimljeno u oslobođenoj Surdulici, 02.08.1944. godine.



[attachment=1]

среда, 09.12.2020.

Кратка прича из Другог светског рата

За време опсаде Краљева 1941. године у борбама је дејствовала и артиљерија. Партизанска батерија била је са по једним топом на Ружића брду и у Јарчујку, а четничка са два топа у Сирчи. Топ у Јарчујку, најближи Краљеву, био је стално изложен нападу и бомбардовању немачке артиљерије. Урађен је посебан ров у који је склањан после испаљеног хица.

Једног дана је посада тог топа добила наређење да се пребаци преко Мораве и са топом пређе у Сирчу, код четничке батерије. Ниша необично. Код Краљева су се заједно борили партизани и четници, па је и артиљерија заједно дејствовала у тим борбама. Био сам у посади тог топа. Са нама је био и командант партизанске артиљерије Ђоко Миловановић.

У Сирчи су нас лепо дочекали. Нормално је настављен напад на Немце. Чистио се терен и обезбеђивао лакши напад наших јединица. Радовали смо се сваком успешном поготку на Ратарску школу, аеродром и мост на Ибру. Бомбардовала нас је немачка артиљерија, гранате сто милиметара разарале су терен око нас. Један четнички топ је онеспособила немачка артиљерија пре нашег доласка.

Омладина и једне и друге посаде, којој сам и ја као студент припадао, често је одлазила на једно шумовито брдашце изнад Сирче и одатле гађала немачке авионе који су надлетали положаје. Не сећам се колико смо дуго остали у Сирчи.

Били смо изненађени када је Миловановић наредио нашој посади покрет и одлазак из Сирче. Поздравили смо се са посадом четничког топа и пожелели су нам срећан пут. Кренули смо са нашим топом ка Чачку. Успут су нас надлетали немачки авиони, па смо често застајкивали. Када смо прошли Мрчајевце, Миловановић је одлучио да се скрене ка Морави са намером да се топ пребаци на другу страну реке. Сигурно је био обавештен да су почеле борбе између четника и партизана.

Стали смо на Гушавцу, близу Мрчајеваца. Било је то првих дана новембра 1941. године. Покушали смо да топ укрцамо на скелу, али су и топ и скела почели да тону, па је топ враћен, а артиљерац Миго Јевтовић послат у Чачак по помоћ. Одмах након тога опколила нас је повећа група добро наоружаних четника и затражила да положимо оружје, разоружала нас, узела топ, а нас спровела у Мрчајевце и ухапсила.

У затвору су нам претили. Било је ту још ухапшених. После неког времена, један део нас пребацили су у Бресницу и затворили у задружни магацин. Једно вече, док смо очекивали најгоре, ослободила нас је једна чета љубићког батаљона.

Вратили смо се у Чачак, али без топа. Чачак је одолео нападима, а у граду су биле демонстрације против братоубилачке борбе

Радован Суботић,
пензионер, архитекта

Izvor: www.politika.rs

https://youtu.be/csvk6YD_tfQ

Визуелни утисак о Италијанској војсци из тог времена, када се упореди са Немачком је да је то војска "шњ" категорије. На ратишту, барем 1941. године, није била ништа боља него Војска Краљевине Југославије, али је испала "победничка" захваљујући Немцима.

JV ih je vijala po Albaniji a na severu su ušli na terotoriju Jugoslavije tek kada su nemci odradili šta je trebalo. S druge strane u Africi se nisu loše tabali pod komandom Romela.

Македонски борци од 48 дивизија на пат кон Славонска Пожега април  1945 година.Каде се изгубија потомците на овие генерации.

[attachment=1]

Македонец борец на 48 дивизија во  одбрана на позиците кај Стриживојно послен не успешниот контра напад на окупаторските сили  вкупно во освојувањето и одбранта на Стриживојно и Врполе загинале 197 македонски борци, ранети 540 ,исчезнати  во акција 76 борци,  или некаде  813  или 1/3 третина од вкупниот број на бриградата биле исфрлени од строј за ослободувањето и одбраната на Стриживојно.

 [attachment=1]

[attachment=1]

Војници Црвене армије у Београду,1944.
извор (https://balkanist.ru/za-osvobozhdenie-belgrada-pervaya-iz-sovetskih-osvoboditelnyh-medalej/)

[attachment=1]

Zanimljivi maskirni kombinenzoni.

Super su za gradsku borbu hahaha
 :pilot :marinero :klap

To su inzinjerci, kako Rusi kazu "Saperi". Imali su maskirne uniforme zato sto bi razminirali minsko polje prije napada. Uglavnom bi radili nocu, ulazili u liniju razdvajanja i vadili mine. Isto tako bi sadili te iste mine pred nosom neprijatelja. Nemci su slali izvestaje kako gaze svoje mine i da komunikacija medju svojim minerima i vojskom mora biti bolja. Ne shvatajuci da su im rusi presadili mine.

[attachment=1]

Прва македонска ударна бриграда [attachment=1]

Као питомац Војне академије КоВ, имао сам прилику да носим ратну заставу Прве македонско-косовске бригаде (оно "косовске" је уствари био само пропагандни трик јер "косовара" готово да и није било) током једног од приказа на слету поводом "Дана младости". Било је то маја 1976. године. У теми о Дану младости сам постављао  фотографују где ја држим ту заставу. Такође, претходне године (1975.) сам, такође као питомац, учествовао на једној војној вежби у западној Македонији при чему је јединица у коју сам био распоређен била баш у селу Сливову где је формирана ова македонска бригада. Сећам се спомен чесме у селу у част формирања бригаде.

Немачки мурали пронађени на зидовима Гимназије у Прокупљу
Приликом рекострукције школе радници открили слике па их поново прекречили


[attachment=1]
Прокупље - Немачки војници поред топа, силуета која подсећа на лик Адолфа Хитлера и натписи на немачком, само су део мурала које су, скидајући стари малтер са зидова, пронашли радници који су радили на реконструкцији прокупачке Гимназије. О њиховом проналаску нико од надлежних није обавештен, слике су мајстори поново прекречили, а остале су забележене само на фотографијама које су они сликали телефоном.
Слободан Грујић, морнаричко-технички официр у пензији који живи у Београду, случајно је дошао у посед фотографија када је 5. јуна боравио у Прокупљу на обележавању годишњице матуре.
-Као војни пензионер, а некада ђак ове школе, занимале су ме многе ствари, распитивао сам се код радника како и шта се ради. Сасвим случајно су ми рекли да су, скидајући стари малтер, пронашли занимљиве мурале на зиду које су усликали телефоном. Тражио сам им да ми пошаљу, што су и урадили истог дана, али име правог аутора тих фотографија нисам запамтио - каже Грујић.
Нико од надлежних у Прокупљу није упознат са муралима који су се појавили на зиду током реконструкције, а градска већница задужена за пројекте каже да због тога не може ништа конкретно ни да коментарише.
У сталном сам контакту била са извођачем, обилазили смо и контролисали радове. Нико ми није рекао да постоје такве фотографије или било шта да је насликано на зиду – каже Милена Петровић, градски већник за пројекте.
Иако се незванично чуло да су на тавану школске зграде радници пронашли и муницију из Другог светског рата, и у полицији кажу да нису имали такву пријаву, нити их је ко обавестио о томе.
Дарко Жарић, историчар прокупачког Музеја, истиче да су мурали настали вероватно у периоду од априла до септембтра 1941. године када је један пук из састава 11. немачке оклопне дивизије заузео Прокупље.
-Немци су по уласку у Прокупље свој штаб сместили у просторије садашње Гимназије. У тој згради су остали до 11. септембра, када је у Куршумлијској Бањи склопљен договор са четницима, након чега су они напустили град, а четници Косте Пећанца ушли у Прокупље – каже Жарић.
Иначе, изградња зграде Гимназије у Прокупљу је започета 1938. године, за време тадашњег министра просвете Добривоја Стошића, прве ђаке је примила 1948. године, а од 1997. године под заштитом је Завода за заштиту споменика културе.

Политика

Viđao sam i fotografije njemačkih carinika, snimljene na teritoriji Srbije.
Vojske su nekako uvijek u centru pažnje a ni ostale službe nisu bile manje značajne za funkcionisanje okupacionog aparata i korištenje resursa okupitane teritorije.
Znali li se šta je radila njemačka carina u nedićevoj Srbiji i gdje je sve bila stacionirana?

Мени је све то помало чудно. Мајстори пронашли мурале из ДСВ, и нико ништа о томе не зна, од оних који би требало да знају.  Ја ценим да су мајстори обавестили барем своје шефове. Ако ништа други да искажу изненађење, као што би то било нормално, јер нађеш нешто негде где не очекујеш. А ови (шефови мајстора) су опет требали да обавесте надлежне, барем у гимназији. Овако, остаје да се верује да је овако било како је написао Грујић. Ако су мурал заиста нађен, па онда уништен мислим да је то штета. Верујем да се могао наћи начин да се он "скине" и сачува као де историје града Прокушља.

Dodatni radovi-dodatni troškovi, a i školska godina počinje prvog septembra.

https://youtu.be/5miKx6BudCs

Pesnik Vladimir Nazor se obraća okupljenim borcima NOVJ i narodu.




[attachment=1]

Партизани у Београду (октобар 1944).

[attachment=1]

Odakle je ova fotografija?

Mea culpa.
Портал Балканист. Права историја Гробља ослободилаца Београда и Титова антируска пропаганда.
(Приликом копирања или цитирања материјала са портала 'Балканист' позивање на извор је обавезно.)

То што су партизани на постављеној слици дроњави и поцепани није ништа изненађујуће. Снабдевање је углавном било из ратног плена,а одећа и обућа понета од кућа се брзо цепала јер је већ тада била дотрајала. И друге сукобљене стране, осим Немаца, имале су озбиљних проблема у опремању својих војника.

Ево једне фотографије сличне фотографије припадника Усташке војнице НДХ. Преузета је из књиге др Бојана Димитријевћа "Усташка војска НДХ 1941-1945".

[attachment=1]

То је била ствар која ми је засметала када сам гледао ”Дару из Јасеновца”. Приказали су усташе у црним Хуго Бос униформама које је је носио Гестапо, кројеним по мери.

Pa nešto mi baš ne pije vodu da je fotografija iz oktobra 1944. u Beogradu.

Могуће је да су ово младићи који су мобилисани (или су се добровољно пријавили) за Сремски фронт. На слици се види да немају пушке. Осим што су голи и боси, вероватно су гладни и промрзли. Али, шта ћеш? Рат је. Ни код куће им није било боље.

Zato i kažem da mi ova fotografija ne pije vodu za kasni oktobar 44. Jeste da nije bilo snega i nije bilo mnogo hladno, ali koliko bi bosi izdržali na desetak stepeni iznad nule.

to je fotka iz epp korpusa crvenih osvajaca Srbije 1944-45.,  , ima je na vise mesta na netu izmedju ostalih i u knjizi cuvenog istoricara (za sve pare ko god da plati )radanovica  ili recimo u uradku
"Branislava Gajića koji je zajedno sa ruskim istoričarem Aleksejem Timofejevim bio jedan od autora izložbe "Priča o drugom životu" koja je bila posvećena bici za oslobođenje Beograda od nacističke okupacije oktobra 1944."
sa objasnjnenjem
" ZAROBLJENI ČETNICI PREVEDENI U SASTAV NOVJ BOSONOGI NA DEDINJU PRED BITKU FOTO: RISTA MARJANOVIĆ "

Хвала banebeograd.

[attachment=1]

Vidim samo dvojicu bosonogih i svi su naoružani

@Fazan има ту (по питању униформи) донекле и истине. Наравно да су у филму усташе "превише" уредно и одевене, али је неоспорна чињеница да је "Усташка обрана" (пре тога "Усташки одбрамбени здруг") којој су припадале јединице које су обезбеђивале Јасеновац, Стару градишку и сл. логоре била значајно боље опремљена од других усташких јединица, па и када су у питању униформе, посебно официра. То се види и на снимцима из тог периода.

" Наоружање и опрема  Поглавникове телсне бојне (ПТБ), потом здруга (ПТЗ), донекле су биле изузетак од самог почетка 1941. године. Слично је било са Усташком надзорном службом, која је такође имала првенство и посебност у опремању и наоружавању. Исто је било и са касније формираном  Усташком обраном, која је као војна јединица припадала саставу унутрашњих послова. ПТС и усташка обрана су имали у свом саставу поред класичне пешадије и остале родове, од оклопних јединица, артиљерије, аутомобилских јединица. Снаге ПТС и Усташке обране биле су привилеговане у погледи снабдевања наоружањем и муницијом." (др Бојан Димитројевић, "Усташка војска НДХ 1941-1942." стр.333)

Domobranstvo kao regularna vojna sila NDH je bila dobro ustrojena za ono vrijeme i uvjete. Od uniformi, oznaka do pravila i uputstava. Znači pretežno naoružanje je bilo iz inventara VKJ a svi priručnici (na ćirilici) su bile prevođeni. Časnički kadar VKJ ili još iz AU. Druga stvar je bila njihov borbeni moral i što su mnogi više puta se vraćali (živi) kući bez uniforme i oružja.
Ustaše su priča za sebe i stranačka vojska, nešto kao SS ili još gore. Tamo je bilo šarenilo i oznaka i uniformi pa i opreme. Crna boja nije bila službena već zelena tzc Khakhi boje. Crna je nošena u početku usljed nedostatka pravih uniformi. Reputacija stečena u crnim uniformama je ostala do danas u kolektivnoj memoriji kao simbol zla a neki su je još tada nastavili nositi samoinicijativno (u okviru anarhije i vojne nediscipline-kaubojštine) radi efekta kako u svojim redovima tako i u neprijateljskim. Nije mi poznato da su izdavali ikakava pravila i uputstva, dovodili školovane časnike ili barem obrazovali iste. Također dijelili su ih i danas dijele na prave i divlje, iskreno ovi zadnji su mi i danas enigma.

Pored svega što je DŽumba napisao, u Jasenovcu su postojale i razne zanatske radionice. Tako da su i sami mogli da šiju uniforme.



Šta te zbunjuje u vezi divljih ustaša?

Mislim da je dekret o osnivanju logora po NDH donesen u 11. mjesecu 1941. Do tada su negdje drugo sasili crne uniforme jer je rat poceo 7 mjeseci ranije. Postoje 2 verzije od kojih ne mora biti ni jedna tocna. Po jednoj crno sukno je iz magacina za odijela Pravoslavnog sveštenstva a po drugima za dimnjacare (?!) Puno je tu materijala trebalo pa sumnjam da su po navedenim magacinima mogli naci toliko mnogo ali ne iskljucujem ni da su sve opljackali na sto su naisli.
Ne znam za sivanje uniformi u Jasenovcu ali ne iskljucujem, kada su vec tamo pravili borbene nozeve i automate, ne bi me cudilo ni to. Kao dijelovi spominju se :kožara, ciglana , lancara i dr.
Vojna industrija u NDH prakticno nije ni postojala, sve se svodilo na kićenje sjajnim oznakama, cinovima, ordenjima i paradnim bodezima i promjenom svih naziva pa cak i hrvatskih rijeci.
Od Nijemaca i Talijana sve su morali kupovati. Na kraju mala kolicina finskih automata Suomi pri kraju rata nije mogla biti kupljena za novac vec trampom za deficitarne obojene metale kao sto je bronca pri cemu je veci dio otpadao na zvona sa Pravoslavnih crkava.
Progon Srba je imao kontraefekt u dizanju ustanaka i odlasku muskaraca u Partizane ili Cetnike. To je jako smetalo Nijemcima jer su trazili da fokus bude na Židovima u cemu je za njih NDH bila letargicna. Inace je Srbija prva u Europi 1942. proglasena kao Judenfrei.
Sto se tice divljih ustasa puno toga mi nije jasno. Kada bi negdje bili pobijeni civili, objasnjenje je bilo da su to uradile divlje ustase?! Sta nam to govori, da su to paravojne jedinice (ili bande) ili da je bila anarhija i nemogucnost uspostavljanja reda?
Kakva im je bila struktura, tko je bio zapovjednik, da li su upoce bili dio OS NDH? Puno tu ima nepoznanica a to je ujedno i prilika da se na tu grupaciju svale npr zlocini koje su uradili formalni pripadnici ustaske vojnice sto se cesto i desavalo.

– Preživeli Jevreji nikada nisu optuživali Srbe da su krivi za njihovo masovno ubistvo.
Falsifikovanje je počelo s Tuđmanovom ratnom propagandom tokom razaranja Jugoslavije i ratova devedesetih godina prošlog veka.

Hrvatska propaganda je tvrdila da su Srbi i konkretno kvislinška pronemačka vlada Milana Nedića teški sukrivci za likvidaciju srpskih Jevreja.
Već 24. oktobra 1991. u londonskom listu ,,Independent“ pojavilo se pismo s potpisom Lee Bauman, Jevrejke, službenice hrvatskog Ministarstva informacija, u kome je navedeno i ovo: ,,Srbija je bila prva zemlja koja je s ponosom objavila decembra 1942. da je očišćena od Jevreja. Šezdeset hiljada Jevreja iz svih delova Srbije bilo je transportovano u tri koncentraciona logora u Srbiji gde su bili uništeni… Samo ubijanje izvršili su Srbi“.

Činjenicu da je u Srbiji bilo samo 12.500 Jevreja a ne 60.000 i da su i sva dela inostranih jevrejskih istoričara konstatovala da su ubijanja u Srbiji vršili isključivo Nemci, hrvatski propagandisti su ignorisali.

https://www.politika.rs/sr/clanak/203780/Istina-o-unistenju-srpskih-Jevreja-i-njeno-falsifikovanje

Sto se grčiš nisi ti kriv za  Nedičeve rabote kao sto nisam ja za  NDH. Ako je to Srbija proglasila 1942. kakve veze sa tim ima Tuđman ili bilo ko drugi poslije toga.
Sta ces istina boli, ne treba osobno dozivljavati. Ko zna sta bi sve bilo da u NDH nije bilo zidovskih generala i da supruga od Eugena Kavaternika nije bila Zidovka i da zena od samog poglavnika A. Pavelica nije imala zidovsko porijeklo.

Medjunarodni znanstveni skup
"JUGOISTOCNA EUROPA 1918.-1995."


Nakladnik: Hrvatska matica iseljenika i Hrvatski informativni centar
Za nakladnika: Ante Beljo
Strucni voditelj skupa: Dr. sc. Dragutin Pavlicevic
Urednik: Aleksander Ravlic
Graficki urednik: Gorana Benic - Hudin
Tisak: TARGA
Naklada:2000 komada
ISBN 953-6525-05-4

IMPRESUM

SADRZAJ

 

 

ANTISEMITIZAM U SRBIJI ZA VRIJEME DRUGOG SVJETSKOG RATA

Ljubica Stefan

Neke vazne povijesne cinjenice o Srbiji uoci i u vrijeme Drugog svjetskog rata, pa sve do danas, jos uvijek se namjerno presucuju i cak tendenciozno iskrivljuju, ne samo u toj zemlji nego i u inozemstvu, gdje je to najcesce, vjerujemo, ipak samo posljedica nepoznavanja istine, zbog vise od pedesetgodisnje bjesomucne jugoslavenske i srpske promidzbe, nazalost i vrlo uspjesne. Zato na te cinjenice treba ukazivati - krace ili opsirnije - uvijek kad se govori o tom mracnom periodu, koji je u stvari samo jedan iz vjekovnog niza slicnih u srpskoj povijesti.

Srbija do danas nosi aureolu herojske, iako male, zemlje-mucenice koja je u Drugom svjetskom ratu dala navodno veliki doprinos borbi i pobjedi antihitlerovske koalicije kao jedna od njenih clanica. To je potpuna neistina. Srbija nije bila nesretna okupirana zemlja izlozena njemackom teroru. Ona je bila cijelo vrijeme rata najvjernija saveznica Treceg Reicha na teritoriju Europe pod njegovom dominacijom. Za razliku od svih ostalih zemalja bivse Jugoslavije u Srbiji nije bilo organiziranog, jos manje masovnog, oruzanog antihitlerovskog pokreta. Cak je i Radio London, kad je Engleska na koncu prestala podrzavati i velicati Drazu Mihajlovica, uputio preko, kako navodi ondasnji srpski tisak, mistera Harrisona ovu opomenu: “Na Srbima je da u posljednjem momentu osvetlaju svoj obraz i da speru ljagu sa sebe. Upamtite Srbi! Nece se vise vratiti veliko-srpska hegemonija! Dosta su drugi narodi u Jugoslaviji bili iskoriscavani od Srba. Vama se pruza jos jedna sansa da se spasete. Dosta je bilo plandovanja i uzivanja od strane sprskog naroda, dok su se drugi narodi borili”.

Srbija je u Drugom svjetskom ratu bila prava drzava. Imala je vladu, organizirana ministarstva, samostalnu vlast u gradovima i selima, svoju vojsku naoruzanu od Nijemaca i to: Nedicevu Srpsku drzavnu strazu i Srpsku gardu, elitni Ljoticev Srpski dobrovoljacki korpus, Srpsku granicnu strazu, Srpsku poljsku (seosku) strazu, kao i mnogobrojne cetnicke postrojbe. U okviru Ministarstva unutarnjih dela bila je brojna po sastavu i vrlo dobro organizirana i osposobljena srpska policija, sa svojim mnogobrojnim zatvorima, kao i carinska sluzba pa i specijalne policijske skole. U selima i gradovima radile su sve osnovne i srednje skole, tiskale se mnoge novine i casopisi, kao i mnogo knjiga, otvarala se cak i nova kazalista i kina, radili su svi muzeji, priredjivale se izlozbe slika i koncerti, a “Sluzbene novine” objavljivale su nove zakone i uredbe srpske vlade. Srpska narodna banka, sa Srbinom guvernerom na celu, tiskala je novi srpski novac koji je imao svoj tecaj u odnosu ne samo na njemacku mraku, nego i druge vaznije europske valute, ukljucujuci i kunu, a sto se moglo saznati iz tiska. Svuda su se vijorile stare srpske zastave, isticao grb, slavilo i oplakivalo Kosovo i nebeski knez Lazar, velicao sv. Sava i Karadjordjevici, itd. itd... I vjerovalo se sve do zadnjeg casa da ce nagrada biti stvaranje Velike Srbije poslije Hitlerove pobjede!

Antisemitizam je, pokraj militantnog osvajackog genocidnog svetosavskog pravoslavlja, takodjer jedna od konstanti ideologije i politike Srpske pravoslavne crkve (SPC) i prije Drugog svjetskog rata i u tom ratu i sve do danas. Naime, SPC je zapravo svojevrsna politicka stranka, velikosrpska i cak rasisticka, a pastoralni rad, dusebriznistvo su u njoj potpuno zanemareni.

Uoci Drugog svjetskog rata u Srbiji je bujao i razbuktavao se antisemitizam, pri cemu su glavni generator bili fasisticka stranka “Zbor” Dimitrija Ljotica i visoki crkveni velikodostojnici, kao i crkveni tisak. Ljotic je huskao srpsko pucanstvo ovakvim izjavama i pisanjem: “Eksploziv u srcu svome Jevreji upotrebljavaju za hriscanska drustva da ih razore i u propast bace. U svim domenima ljudskog zivota oseca se razorna delatnost jevrejskog duha”. Pa onda ovo: “Jevrejstvo pojavljuje se kao jedna drustvena i nacionalna opasnost, koje se treba sto pre oslobadjati”. Uzor i ideal za Ljotica bio je vodja Treceg Reicha i velicao ga je ovako: “Hitler je orudje promisla Bozjeg. Ali orudje koje se vise zaustaviti ne moze do potpunog ispunjenja postavljenog mu zadatka”. Veliki broj pravoslavnih svecenika bili su vrlo aktivni clanovi “Zbora”. Najistaknutiji medju njima bio je glavni ideolog pravoslavlja i antisemitizma u srpskoj crkvi episkop Nikolaj Velimirovic, koji je vec 1934. godine dobio od Hitlera odlicje. Vjerojatno u znak zahvalnosti on je 1935. u svojoj knjizici o sv. Savi pisao: “Mora se odati postovanje sadasnjem nemackom Vodji, koji je u XX. veku dosao na ideju Svetog Save i kao laik poduzeo u svom narodu posao koji prilici jedino svetitelju, geniju i heroju”. Nekoliko godina kasnije - 1939. - on javno propovijeda rasizam: “Mi smo ljudi arijevske rase, kojoj je sudba dodelila pocasnu ulogu... da plemena slabije rase i nize vere ne bi...”. U “Glasniku Srpske pravoslavne Patrijarsije” nisu bili rijetki slucajevi ovakvog pisanja o Zidovima: “Jevereji su neprijatlej lukav kao zmija i opasan”. U tom listu objavljene su i ove izjave ondasnjeg patrijarha Varnave, dane njemackim novinama 1937. godine: “Fuhrer vodi borbu koja sluzi na korist celom covecanstvu”, “Bog je poslao nemackom narodu jednog dalekovidnog ”Führera. Mi verujemo njegovoj iskrenoj reci". Nesto prije toga Varnava je nazvao sovjetsku vlast “zidovskom varalickom bandom”.

Njemacka je napala Jugoslaviju 6. travnja 1941. godine, a vec 12. travnja njena je vojska bez ikakve borbe usla u Beograd, napusten od jugoslavenske vojske i svih vlasti jos prvog dana rata. Bezuvjetnu kapitulaciju generali kraljevske vojske potpisali su 17. travnja.

Upravnik grada Beograda Milicevic na sam dan ulaska Nijemaca obavijestio je plakatom gradjane da je vec organizirana i naoruzana srpska policija. Nekoliko dana kasnije upravnik Beograda postao je (i ostao do kraja rata) Dragi Jovanovic, istovremeno i sef srpske policije, kasnije i sef srpske sigurnosti. Kakvu je neogranicenu vlast imala srpska policija dokazuje izjava esesovca generala Haralda Turnera samo mjesec dana nakon ulaska u Beograd: “Trudio sam se da narocitom brzinom uspostavim rad policiskog aparata. Danas izvrsnu vlast u srpskoj zemlji vrsi srpska policija i zandarmerija, kojoj je dato oruzje... unutrasnji odnosi regulisu se preko domacih organa, bez nemackog mesanja”. Sam Dragi Jovanovic u jednom izvjescu Gestapou kaze: “Na beogradsku policiju okupacione vlasti su se mogle uvek osloniti. Svoje zadatke Specijalna policija je obavljala s velikim elanom i uspehom kao nijedna druga policija u gradovima okupirane Evrope”. A 1946. godine, na sudjenju u Beogradu, dodao je i ovo: “Ti rezultati su bili bolji i veci nego rezultati i samog Gestapoa u Beogradu”.

Prva cetiri mjeseca na celu Srbije bio je Milan Acimovic sa svojim Savetom komesara, a onda je vlast preuzela srpska vlada generala Milana Nedica, bivseg ministra jugoslavenske vojske, pronjemacki i antisemitski orijentiranog. Zahvaljujuci zdusnoj suradnji svih srpskih vlasti i policije s Nijemcima, esesovac Harald Turner vec je sredinom 1942. godine izvijestio: “Srbija (je) zemlja u kojoj je pitanje Zidova i Cigana rijeseno”. Franz Rademacher iz nacistickog Ministarstva vanjskih poslova javio je: “Zidovsko pitanje u Srbiji nije vise akutno, sada samo preostaje da se rijese zakonska pitanja koja se ticu imovine”. Sef njemacke sluzbe sigurnosti u Srbiji A. Schafer pohvalio se: “Beograd - jedini veci grad Europe ociscen od Zidova, postao je ‘Judenfrei’. Podsjetimo na povijesnu cinjenicu: neslavno prvo mjesto u Europi u genocidu nad Zidovima Srbija je zauzela samo tri mjeseca poslije sastanka Reinharda Heydricha, sefa njemacke sluzbe sigurnosti, Heinricha Mullera, sefa Gestapoa i Adolfa Eichmanna, sefa specijalnog odjela za Zidove, odrzanog 20. sijecnja 1942. godine na jezeru Wansee kraj Berlina, kada je donijeta odluka da se (tek!) pristupi ”konacnom rjesenju zidovskog pitanja". Naime, posljednji Zidovi u logoru Sajmiste ubijeni su vec koncem travnja-pocetkom svibnja te godine...

Holokaust u Srbiji je do danas skoro neobradjena tema, cak i tabu. I zidovski i srpski izvori daju relativno malo podataka, vecinom fragmentarnih, ali ipak se moze sagledati prava slika. Tako je zabiljezeno: “Samo sedam dana po ulasku u Beograd Nemci su objavili da svi Jevreji moraju da se registruju na Tasmajdanu (sjediste srpske policije). Pre toga vec su uz pomoc policije, odnosno Uprave grada Beograda formirali policiju za Jevreje. Svaki Jevrejin je dobio zutu traku”. Drugi izvor kaze da su te, izgleda prve, vrpce nosile natpis “Jude” i “pecat upravnika grada Beograda”. Na jednoj sacuvanoj originalnoj vrpci (izgleda iz kasnijeg vremena) pise na njemackom “Jude” i cirilicom “Jevrejin”. Ostali su i ovi podaci: “Pitanjem Jevreja bavilo se i (srpsko) Ministarstvo unutrasnjih dela, koje se trudilo da uvek i na vreme odgovori svojim obavezama”. Pa dalje: “Od domacih izdajnika Gestapo je obrazovao ‘Specijalnu policiju’ za suzbijanje jevrejsko-komunistickih akcija! Ona je tesno saradjivala sa Gestapom i bila cesto i inicijator za zajednicke akcije. Plate za osoblje te policije isplacivane su iz fonda u koji su beogradski Jevreji morali uplatiti 1,400.000 dinara. Iz tog fonda su isplacivane i nagrade za uhvacene ili ubijene...” Vec svibnja 1941. njemacke vlasti objavile su naredbu po kojoj se “Jevreji imaju prijaviti srpskim policijskim vlastima”, “ne mogu biti javni sluzbenici, njihovo uklanjanje moraju odmah da izvrse srpske vlasti”, pa im se dalje zabranjuje vrsenje niza slobodnih profesija, posecivanje kazalista i kina itd., a srpske vlasti su tom uredbom postale “odgovorne za izvrsenje naredjenja”, sto su one odmah savjesno i izvrsile, uz likovanje odnasnjeg tiska: “Jevreji nikad vise nece biti lekari, apotekari, advokati, sudije u Srbiji. Srbima su se, najzad, otvorile oci”. Svojim naredbama odmah su se oglasili Dragi Jovanovic, pa srpsko Ministarstvo pravde, cak i Savez muzicara i dr. zahtijevajuci od Zidova, naprimjer, predaju radioaparata i hladnjaka, prijeteci gradjanima koji kriju imovinu svojih prijatelja Zidova ili im daju neprijavljeno skloniste; sprovodeci likvidaciju zidovskih odvjetnickih kancelarija i postavljajuci Srbe “preuzimatelje”, zabranjujuci Zidovima voznju beogradskim tramvajima, odbijajuci izdavanje dozvola za rad Zidovima muzicarima i sl. Dosljedno provodeci borbu za cistocu arijevske rase, u novinama su se poceli pojavljivati natjecaji za primanje u razne sluzbe u kojima je kao jedan od prvih uvjeta bilo “da su ciste arijevske rase, da nemaju jevrejske ili ciganske krvi”. A potvrde o toj rasnoj cistoci, bilo je naznaceno, izdaju lokalne srpske vlasti. Nedicev “Ministarski savet” jednom svojom uredbom je objavio: “Imovina Jevreja koji su 15. aprila 1941. bili drzavljani bivse Kraljevine Jugoslavije, ako se nalazi na srpskom podrucju, pripada Srbiji bez ikakve naknade”. Tu imovinu je zatim Odbor za upravu imovine Srbije pri Drzavnoj hipotekarnoj banci izlagao javnoj prodaji putem oglasa u dnevnom tisku, pa se na popisu tih objekata nasla i sinagoga u Nisu, u kojoj je i danas jedan odjel gradskog muzeja. Zidovi su takodjer na racun Uprave grada Beograda morali uplatiti 4,834.231 dinar, a beogradskoj opcini milijun dinara. Prema zidovskom izvoru medju kupcima zidovske imovine bilo je cak 33% Srba! I neki “zasluzni” Srbi dobili su kao nagradu dio opljackanog zidovskog novca. U naredjenju gestapovca, majora Karla Krausa stoji da se “pocevsi od 1. jula 1941. svakog meseca do daljeg isplacuje od novca prikupljenog od Jevreja u Beogradu, bez priznanice, upravniku policije grada Beograda mesecno po 10.000 din., pomocniku upravnika 6.000.” Gestapo je osim toga nagradio i oko 30 pripadnika Specijalne policije sa po 10-20.000 dinara.

Fizicka likvidacija srpskih Zidova pocela je odmah u proljece 1941. Do jeseni ubijeni su skoro svi muskarci, a zene i djeca, kao i preostali muskarci, likvidirani su koncem travnja - pocetkom svibnja 1942. godine. Tocan broj ubijenih ne daju ni zidovski izvori. Ipak, po nekim podacima povjesnicar Jasa Romano dosao je do spoznaje kako je od ukupnog broja srpskih Zidova stradalo njih 88%. Medjutim, srpski povjesnicar Sretenije Zrokic kaze da je od 11.870 beogradskih Zidova rat prezivjelo svega 1.115, sto cini samo nesto vise od 9%. Zidove u Srbiji nisu hvatali i ubijali samo Nijemci, nego i srpska policija, Nedicevi dobrovoljci i cetnici. Vecina srpskih Zidova ubijena je u logorima Banjica i Sajmiste. Nijedan Zidov nikada nije uspio pobjeci iz logora.

Logor Banjica u Beogradu osnovan je srpnja 1941., a likvidiran koncem rujna 1944., mjesec dana prije povlacenja Nijemaca iz Beograda. Na sastanku srpskih policajaca i gestapovaca, lipnja 1941. godine, rijeseno je da se u jednoj vojarni bivse jugoslavenske vojske na periferiji grada izvrse radovi na njenom pretvaranju u koncentracijski logor. Dokument o tome potpisao je Dragi Jovanovic, a prvi zatvorenici dovedeni su vec 9. srpnja. Za upravitelja logora postavljen je Svetozar Vujkovic, u srpskom dijelu logora gdje su bili samo srpski policajci, dok su u manjem njemackom dijelu upravljali gestapovci. Zapovjednik cijelog logora i njegov pomocnik bili su Nijemci. Njemacki i srpski dijelovi logora bili su potpuno odvojeni.

Zatvorenike su cuvale jake straze: “Na kupolama su postavljeni mitraljezi i reflektori. S njih su danju i nocu osmatrale dvostruke straze - po jedan esesovac i jedan zandar Specijalne policije. Kasnije, kad je ta policija stekla vece poverenje okupatora, nemacke straze su povucene”. Isti srpski izvor nastavlja: “Aparat logorske uprave sacinjavali su i kljucari sa svojim komandirom na celu. Oni su odabirani iz redova bivsih zandara, sada pripadnika Srpske straze”.

Iz samo djelomicno sacuvane dokumentacije srpskog dijela logora vidi se da je evidentirano 23.697 osoba, a strijeljano 3.489. Njemacka i srpska policija pocele su koncem 1943. unistavati dokumentaciju, iskapati i spaljivati leseve strijeljanih, tako da se uopce ne zna koliko je stvarno bilo zrtava, niti koliko je od njih bilo Zidova, a koliko Srba i ostalih. Jedno se sigurno zna: nitko od Zidova nije izisao ziv sa Banjice... Ubijani su, kao i ostali zatocenici i u dvoristu logora, strijeljani u selu Jajinci ispod Avale, na Jevrejskom i Centralnom groblju u Beogradu. Strijeljanja su zajedno vrsili Gestapo, Specijalna policija i Srpska drzavna straza. Svi nadjeni popisi pisani su rukom, iskljucivo cirilicom. Zatvorenike su u logor upucivali esesovci, njemacka vojska, Uprava grada Beograda, predstojnistva srpskih gradskih policija, Srpska drzavna straza, Ljoticevi dobrovoljacki odredi, srpski prijeki sudovi, okruzna i sreska nacelstva iz cijele Srbije. Spiskovi za strijeljanje sastavljani su u Specijalnoj policiji. Sastavljao ih je sef logora Vujkovic, zatim gestapovski zapovjednik i njegov pomocnik. Iz rijetkih sacuvanih popisa vidi se da su strijeljana i djeca: do 7 godina - 22 djeteta, do 14 godina - 26 djece, do 17 godina - 76 djece... Strijeljane su i majke s malom djecom u narucju. Grobari beogradskih groblja sjecaju se: “Gestapovci i agenti Specijalne policije izvlacili su iz blindiranih automobila zene jednu po jednu. Dvojica bi svaku drzali za ruke, a treci, kad bi je priveli do ivice rake, pucao je u glavu i onda bi je gurnuli u nju. Zidovski izvor kaze: ”U toku 1942. do septembra 1944. u logor na Banjici dovedeni su Jevreji koji su se sklonili u neka sela Srbije, ali su ih uhvatili ljoticevci, nedicevci i cetnici i predali Nemcima, jer su za svakog Jevrejina dobijali novcanu nagradu".

Jedini prezivjeli Zidovi u Srbiji su oni, koji su ostali neotkriveni u zabacenim srpskim selima kod seljaka koji su ih sakrivali. U svojoj pismenoj izjavi poslije rata jedna od tako prezivjelih Zidovki kaze i ovo: “Cetnici Draze Mihailovica u tom kraju gonili su Jevreje bez milosti, narocito cetnicki odredi koji su dolazili sa Ravne Gore (Glavni stozer Draze) od kojih smo se morali kriti kao od Nemaca. Poznato mi je da su ti cetnici ubili na najgrozniji nacin nekoliko jevrejskih porodica u tom kraju”.

Najveci dio srpskih Zidova ubijen je u logoru Sajmiste. Tocnih podataka nema, dokumentacija skoro da i ne postoji, ali se pretpostavlja da je broj zrtava najmanje 11.000. Logor je formiran na lijevoj strani Save kod zeljeznickog mosta na ulazu u Beograd, gdje su se nalazili paviljoni predratnog beogradskog velesajma, pa odatle i naziv Sajmiste. To zemljiste, tada pusto, nenaseljeno i mocvarno, bilo je dio teritorija NDH - nekoliko kilometara od Zemuna, pa su Nijemci trazili da im se ustupi. Medjutim, potpuna je neistina da je to bio ustaski logor, kako srpska promidzba i do danas ponekad tvrdi, iako nijedan ustasa nikada nije ni nogom stupio u taj logor. Zapovjednik je bio esesovac Androfer, kao i njegov pomocnik, unutarnji red i disciplinu odrzavao je po odluci Gestapo-a Odbor logora, sastavljen iskljucivo od logorasa, u prvo vrijeme samo od Zidova, jer drugih jos nije bilo, bili su i neki agenti srpske policije, a “Odsek za socijalno staranje i socijalne ustanove Gradskog poglavarstva u Beogradu” trebao je logor opskrbljivati namirnicama. Pocetkom prosinca 1941 srpski zandari raznosili su po Beogradu pozive Zidovima da se moraju javiti Specijalnoj policiji i predati tamo kljuceve svojih stanova. Prebacivanje Zidova, uglavnom zena i djece, trajalo je od 8. do 12. prosinca. Uvjeti zivota u logoru bili su vrlo teski - vlaga, hladnoca, epidemije i glad. Zidovski izvor kaze: “Hrana je bila uzasna. Ali se cesto dogadjalo da Gradsko poglavarstvo nije isporucilo ni minimalne kolicine hrane. Medju Nedicevim organima bilo je ljudi nista boljih od samih Nemaca”. Zbog takvog opskrbljivanja prosvjedovalo je (a to je skoro nevjerojatno!) i njemacko zapovjednistvo logora, ali je i odgovor Gradskog poglavarstva Beograda Nijemcima bio isto tako nevjerojatan, cak drzak: “Za jevrejski logor mogu se izvrsiti isporuke tek onda kad su podmirene sve druge potrebe”.

Logorasi su umirali od gladi i hladnoce i prebacivani su preko zaledjene Save u Beograd, gdje su pokapani. Mnogi (ne zna se koliko) su odvedeni na strijeljanje isto u Beograd, a ubijani su na isti nacin, na istim mjestima i od istih kao i banjicki zatocenici. Jedan dio ugusili su Nijemci u specijalnom plinskom kamionu putem za Beograd i pokopali na Jajincima, ali ni taj broj nije poznat. Jedno srpsko poduzece “Obnova” kupovalo je odjecu ugusenih. Neki su odvedeni u logore u drugim zemljama (nepoznato koliko i kuda). Kad se poceo smanjivati broj zatocenih Zidova, poceli su stizati u logor zatocenici Srbi i drugi. Jedan od njih se sjeca: “Zlocinci su bili isti kao na Banjici. Isti su bili i gospodari - Nijemci, nedicevci i ostali srpski fasisti”. Prema nekim podacima svi su Zidovi u tom logoru likvidirani do 9. svibnja 1942. Beograd je postao “Judenfrei”...

Jedan drugi prezivjeli logoras-Srbin zapisao je u svojoj knjizi sjecanja: “Kroz Sajmiste je proslo vise hiljada Jevreja... Po zidovima paviljona bili su ispisani dugi redovi te tuzne istorije, a na mnogim mestima umetnicki izradjeni portreti. Danima smo se navracali do tih posljednjih tragova hiljada ljudi. Bilo je prezivelih Srba koji su nam pricali o raznim detaljima zivota Jevreja na Sajmistu, koji su omogucili da Jevreji po zidovima ispisu zadnje, oprostajne misli i zavete”. Ali, od svega toga na Sajmistu danas nema ni traga. Tko je od “oslobodilaca” izbrisao, unistio, zatro svaki trag toga? Isto tako na preostalim do danas paviljonima, u kojima su uredi ili skladista, nema ni najmanje plocice koja bi podsjecala da je tu bio strasni koncentracijski logor, uglavnom za Zidove. Europski parlament je 11. veljace 1993. usvoji Rezoluciju o europskoj i medjunarodnoj zastiti koncentracijskih logora kao povijesnih spomenika. Ali, to se, izgleda, ne odnosi i na logor Sajmiste. Jer, ni u Jeruzalemu, u Memorijalnom centru Jad Vasem u Dvorani sjecanja medju imenima 22 najveca logora za Zidove u Europi nema Sajmista - najveceg zidovskog gubilista u Srbiji. Od svih logora na teritoriju bivse Jugoslavije ispisano je samo ime Jasenovca! Ostaje li to namjerno za povijest da su i svi srpski Zidovi izgleda ubijeni u NDH, u Jasenovcu?

* * *

A SPC? Kako se ponasala tijekom Drugog svjetskog rata? Nikad se od nje nije cula ni rijec osude genocida, zutih vrpci, logora, rasizma. Predstavnici Svetog sinoda su odmah po dolasku Nijemaca otisli na poklonjenje njemackom vojnom zapovjedniku i izjavili, prvo pismeno u tisku, zatim usmeno u posjetu, i ovo: “Sveti Arhijerejski Sinod ce lojalno izvrsavati zakone i naredbe okupatorskih i zemaljskih vlasti i uticace preko svojih organa na potpuno odrzanje reda, mira i pokornosti”. Arhijereji su do kraja ostali vjerni tom svom obecanju, kao sto nikad nisu prekrsili ni rijec datu “ocu Srbije” generalu Milanu Nedicu da ce “Srpska pravoslavna crkva u duhu tradicija svetosavskog pravoslavlja nastaviti da se bori na njegovoj strani”. Nije uopce poznato da je itko od pravoslavnih svecenika u Srbiji spasio ma i jednog Zidova ili bar to pokusao, ali su neki od njih nerijetko u svojim propovijedima otvoreno izrazavali antisemitske stavove, huskajuci tako svoju pastvu protiv Zidova. A mitropolit Josif, kao poglavar srpske crkve, u ratno vrijeme mirno je stavio svoj potpis ispod naredbe da je Zidovima zabranjen prijelaz u pravoslavnu vjeru, iako bi to za njih bila slamka spasa. Tri episkopa prvi su stavili svoje potpise na “Apel srpskom narodu”, kojim intelektualna elita Srbije, njih preko 500, kolovoza 1941. godine javno izrazava podrsku okupatorima i kvislinzima, sto je jedinstveni slucaj u Europi u tom ratnom vihoru.

* * *

Jedna od najjasnijih manifestacija srpskog antisemitizma bila je antimasonska, tocnije antizidovska izlozba otvorena u Beogradu 22. listpada 1941. godine, a koja je trebala podrzati i opravdati genocid nad Zidovima u Srbiji i Europi uopce. Pokraj eksponata na samoj izlozbi, pripremljen je i ogroman promidzbeni materijal: vise od 200 tisuca raznih brosura, 60 tisuca plakata, 100 tisuca letaka, 108 tisuca primjeraka devet vrsta dopisnica, 176 raznih kino-reklama, cetiri vrste postanskih maraka itd. Organizatori su se hvalili: “Ovako zamisljena izlozba bice jedinstvena ne samo u Srbiji i Balkanu, ne samo u jugoistocnoj Europi i Europi, nego i u svetu”. Tisak je budio nacionalni ponos pucanstva: “Uspeh beogradske izlozbe prevazisao je daleko granice Srbije i dobio zasluzeno priznanje u stampi cele Evrope”. Glavni ponos priredjivaca bile su zaista jedinstvena pojava u Europi u tom ratu, antizidovske marke sa odvratnim rasistickim crtezima, koje su trebale, po zelji srpskih antisemita, “na celom globusu kroz sva vremena sluziti kao najubedljiviji dokaz kako se jedan narod pred opasnoscu da nestane prenuo(?).” Milan Nedic je izrazio “punu zahvalnost priredjivacima i smatra da ce izlozba imati velikog vaspitnog dejstva, jer je ocigledna nacinom sistematski prikazala rad neprijatelja drzave i naroda”.

* * *

Prohujalo je mnogo vremena od opisanih zbivanja u Srbiji, ali antisemitizam u njoj ne umire kao ni vampir. Srpska eparhija u Zapadnoj Njemackoj tiska u toj zemlji 1985. godine, cirilicom na srpskom jeziku, knjigu vec onda pokojnog episkopa Nikolaja Velimirovica, navodno napisanu 1945. godine u logoru Dachau, a sto je potpuno neistinito predstavlja vec drugu temu. Knjiga je prepuna ovakvih propovijedi sprskom pravoslavnom narodu: “Evropa je danas glavno bojiste Zidova i oca zidovskog djavola. To Evropa ne zna i u tome je sva mracna tragedija njenih naroda. Evropejci, krsteni i miropomazani, potpuno su se predali Zidovima, zidovskom glavom misle, zidovske programe primaju, zidovske lazi kao istine primaju, po zidovskom putu hode i zidovskim ciljevima sluze”. Nikakve reakcije nije bilo ni sa koje strane. A 1991. SPC priredjuje spektakularni prijenos posmrtnih ostataka tog ideologa antisemitizma u Srbiju. Glasilo Srpske patrijarsije “Pravoslavlje” objavljuje sijecnja 1992. clanak svoje dopisnice iz Izraela “Jevreji ponovno raspinju Hrista” sa ovakvim tvrdnjama: “Mnogi Izraelci mrze hriscane gotovo bolesno. Kod obicnog naroda mrznja je otvorena. Politicari su podmukli, rade skriveno”, itd. itd... Poslije dva tjedna Sveti arhijerejski sinod izjavljuje da tekst “zvuci antisemitski, stvari se olako saopstavaju”, ali istovremeno tvrdi: “Fenomen antisemitizma i anijevrejstva potpuno je tudj tradiciji i istoriji SPC”. U veljaci 1992. beogradska “Borba” pise da je “na ulazu u jevrejsko groblje osvanuo natpis ‘Smrt Jevrejima’ i ‘Jevrejske p....’, ali je stvar zataskana”. Agencija “Tanjug” poslije nekoliko dana javlja da je “jevrejski lobi sredio diplomatsko priznanje Hrvatske i Slovenije od strane Rusije”. Jedan Seseljev vojvoda izvjavljuje u Subotici da treba oduzeti imovinu Zidovima (i Hrvatima). Kolovoza 1993. predsjednik Zidovske opcine u Beogradu, komentirajuci odnos sa pravoslavnom crkvom, kaze u razgovoru sa zagrebackim Zidovima da ona “jos uvek propoveda deicid i protkana je antisemitizmom”. Prije dva mjeseca iz jednih izraelskih novina saznajemo da je “jedan clan sprskog parlamenta optuzio Zidove da zabadaju Srbiji noz u ledja”.

Izgleda da je potpuno u pravu novinar “Borbe”, koji spomenuti svoj clanak zavrsava rijecima: “Propagandisticke floskule u nepostojanju antisemitizma u Srbiji ne podudaraju se sa stvarnoscu: u Srbiji je uvek bilo antisemitizma”.

Da, povijest se u Srbiji ne ponavlja, ona se u nikad neprekinutom nizu samo nastavlja...

Isto kao i ovakve izjave nekih srpskih intelektualaca kako je “propagandna laz da su Srbi likvidirali Jevreje za vreme Drugog svetskog rata i da je u Srbiji pre (tog) rata vladao a i sada vlada antisemitizam!” Ovo je izjava dr. Ljube Tadica, profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu, Srbina i dr. Andrije Gamsa, profesora Pravnog fakulteta, cak nazalost - srpskog Zidova.

http://www.hic.hr/books/jugoistocna-europa/stefan.htm#antisemitizam

https://sh.m.wikipedia.org/wiki/Propaganda_Nedi%C4%87eve_vlade

https://sh.m.wikipedia.org/wiki/Jevreji_u_Srbiji