PALUBA

U našim knjigama se može naći podatak(na.pr.JRV 1942-1992 od B.Dimitrijevića),i to uglavnom u tabelama gde nabrajaju šta su sve imali,da je JRV 1945g posedovalo jednu nemačku desantnu jedrilicu DFS 230.
Niko ne nudi više podataka o upotrebi jedrilice.Meni je malo verovatno da su je koristili u vojne svrhe,možda je bila na ispitivanju?To kažem jer znam da je za potrebe vazduhoplovstva razvijana desantna jedrilica(920) ,ali je ceo projekat otkazan
Jedan stariji meštanin Drvara mi je rekao da su za vreme snimanja filma Desant na drvar ,dovukli trofejne DFS 230.
Da li neko zna više?
[attachment=1]

...oko 55 minute filma stvarno se u nekoliko navrata moze vidjeti jedrilica (sa nepostojecim znakom Luftwaffe  H+4-6). Mozda je to taj jedini primjerak.

Nekoliko slika nastalih za vreme desanta:
[attachment=1]
[attachment=2]

I jedna novijeg datuma
[attachment=3]

A ova slika je iz filma
[attachment=4]

Evo još nekoliko fotki ove jedrilice. Inače se u vojnom muzeju u Beogradu nalazi kostur jedne od ovih jedrilica.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=5]

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=1]

Ova fotografija me je oduvek nervirala zbog izvešačenosti. Kao oni došli u Drvar i gle čuda, tamo otkrili u spomen parku eksponat.


Ustvari, evo te jedrilice kao eksponata u spomen parku Drvar.

[attachment=2]

Ta jedrilica se sada nalazi u Sarajevu


[attachment=1]



Trebalo bi da i u Banja Luci ima jedna DFS 230C-1.


[attachment=2]


Izvor: http://www.preservedaxisaircraft.com/Luftwaffe/dfs/dfs.htm

Зар нема једног костура једрилице и у Војном музеју на Калемегдану?

Kosturi na sve strane (ostavimo one u ormarima). Bosanci našli kostur aviona a Slovenci kita.  ;D ;D ;D

[attachment=1]

Ima. ;)

Fotografija snimljena prilikom desanta na Drvar.


[attachment=1]


...


Motorista, vide li ti DSF 230 u nedelju kad bejasmo u muzeju?  ???

Ja se nešto ne sećam da sam je video ...

Nema je više, izgleda da su kostur sklonili u depo. :(

jos jedna fotografija po temi

[attachment=1]

Još dve fotke. Na prvoj je zanimljivo "pakovanje" mitraljeza MG34 na ovu jedrilicu.

[attachment=1]

I sletanje sa kočionim padobranom.

[attachment=2]

Kada neće niko da  napišemo nešto o jedrilici.

DFS 230

Posle Drugog Svetskog rata Nemcima je bilo zabranjeno da razvijaju ratno vazduhoplovstvo.Zbog toga su oni razvijali sportsko,pre svega jedriličarstvo.Poznato je da od dobrog jedrilačara lako postaje dobar pilot motornog aviona.Nemci su imali uspeha i u izgradnji jedrilica,pa su izmedju ostalih pravili i velike koje su uglavnom služile za ispitivanje.Kao što je bila velika jedrilica DFS -OBS (leteća observatorija) koja je služila za meteorološka i astronomska osmatranja,a mogla je da posluži i kao transporta jedrilica.

Tako je i predhodnik DFS-a  napravljen 30-tih godina radi aerodinamčkih ispitivanja .Jednu takvu jedrilicu je prilikom nekih testiranja video  Ernest Udet. Nju je vukao  Junkers Ju 52/3m,a naročito je  bio  impresioniran,tačnošću sletanja jedrilice.Kasnije , u razgovoru sa kolegama,  došao je na ideju da bi jedrilice mogle da posluže ,kada je potrebno tajno, nečujno spustiti vojnike,za neke posebne akcije.

Nekoliko nedelja kasnije DFS(Deutsche Forschungsanstalt für Segelflug) je dobio zadatak da konstruiše jedrilicu  koja bi mogla da ponese pilota i devet potpuno opremljenih vojnika. Jedrilica je konstruisana u velikoj tajnosti,jer do tada to niko nije radio, konstruktor je bio Hans Jacobs.Prva je poletela(planirala) krajem leta 1937g.

[attachment=1]

Konstrukcija jedrilice je bila jednostavna,trup je bio od čeličnih cevi obložen platnom,kvadratnog preseka.Krilo sa jednom ramenjačom na trećini tetive,i ta prva trećina obložena lepenkom ,a ostatak platnom.Krilca su presvučena platnom,dok su podupirači krila bili od aluminijuma.Donji deo trupa je ojačan i ima elastičnu skiju.Isprva je planirano da budu dva pilota,ali kasnije je ostao na jednom.

Maksimalna poletna težina je bila 2100kg,stim da je težina tereta mogla biti do 1200kg(10 vojnika i 270kg opreme,pilot i devet vojnika ili dva pilota i osam vojnika-za verzije sa dva pilota).Vrata za teret su bila na zadnjem delu trupa sa leve strane,a sa suprtne strane ,pod krilom ,su bila manja vrata .Za kretanje po zemlji i uzletanje koristi kolica sa dva točka,koja nakon uzletanja pilot odbaci.Tokom ispitivanja vuču je vršio Ju52,ali kasnije su probali i druge avione, Hе.46, Hs.126 i Ju.87b,a nekoliko letova je probano i sa avionom He.72 - "Kadet".Probana je i čvrsta vuča umesto kabla,i to sa  gredom dužine 1,5m.To je probano sa avionom Ju 52 na noćnom letu,što je kasnije postala praksa.

[attachment=2]
Vuča sa gredom,za noćne letove

Od početka izrade jedrilice institut DFS(Deutsche Forschungsanstalt für Segelflug) je saradjivao sa fabrikom   "Gothaer Waggonfabrik " koja je pravila čelične ramove.Ona je bila spremna da napravi potreban  broj ramova ,ali ceo projekat je zapao u krizu jer je postajala sumlja u prakrtičnu vrednost jedrilica.Protivnci su smatrali da jedrilica nije ništa bolja od padobranskog desanta,a pri tom su oni  jeftiniji.

[attachment=3]
Greda za vuču jedrilice,ovde montirana na Do 17

Ipak su napravljene  tri predseriskie,opitne  DFS.230 V1,V2,V3,a onda je napravljena  manja serija od šest DFS 230A-0.Odmah  zatim su došle verzije DFS 230A-1 kao seriska ,i DSF 230A-2 sa duplim komandama.Tako je do kraja 1939g u nemačkom vazduhoplovstvu bilo 28 ovih letelica,koje su napravljene u fabrici  "Gothaer Waggonfabrik".

Zanimljivo je da je i pored svih odbijanja i negodovanja zbog gradnje jedrilica , već krajem 1938g u sklopu 7 vazdušne divizije formirana  mala komanda jedriličara,koji su primili prve jedrilice.Njihov zadatak je bio  da savladaju upotrebu jedrilica u borbi,jer je već isplanirano da  u sklopu padobranskog 9-og korpusa,budu i jedrilice.

Početkom 1940g je proizvodnja bila u dve fabrike u Nemačkoj("Erla" u Lajpcigu, Hartig" u Zoneburgu)  i jedna u Čehoslovačkoj(fabrika   "Mars"),tako da je formiran 1 puk ,1 vazdušno desantne skadrile.A nakon uspešno izvedene operacije pri napadu na Belgiju i Holandiju,kada je 41 jedrilca uspešna sletela,oformljen je 2 -gi i 3 -ći puk.Do kraja 1940g  u Luftwaffe  je bilo 455 ovih jedrilica verzije DFS 230A-1,a nakon nje i druge verzije B-1 i B-2 sa duplim komandama,poboljšane iskustvima iz borbi.

[attachment=4]
Verzija B-2 sa dva pilota

Jedno od tih iskustava je i  ,ako ne postoji faktor iznenadjenja,jedrilica je jako ranjiva čak i od pešadijskog naoružanja,posebno dok polako planira.Zbog toga je jedrilica dobila  padobran u donjem delu trupa koji služi da se brzo spusti na predvidjeno mesto,kao i padobran za kočenje.Konstrukcija je ojačana ,skija za sletanje je postala kruta,i namešten  je mitraljez 7,9mm odmah iza kabine MG-15.Neki su dobili u nosu mitraljez  MG-34 za odbranu pri sletanju.Ipak nakon pobede nad Francuskom,DFS 230 su koristili  pre svega za prevoz tereta.

[attachment=5]
Naoružanje MG-15 iznad kabine i MG-34 na kabini sa strane

Treba napomenuti da su Nemci prvi koristili jedrilice za desante,pa su kasnije to prihvatile i druge države.

Sledeća upotreba u desantu je bila aprila 1941g kada su Nemci zauzimali Korinski kanal,a naredna je bila jedna od najvećih desanta u 2s.r. -desant na Krit.U ovom desantu je učestvovalo 493 aviona  Ju.52/Зm i 80 jedrilica DFS.230 koji su preneli 15750 vojnika.U toku 1941g proizvodnja se nastavila u Čehoslovačkoj ,dok je u nemačkoj fabrici radilo samo pojedinačno.Do leta 1942g se pojavila  jedrilica Go 242,pa je prestala seriska proizvodnja DFS.Ipak do tada je proizvedeno 1022 jedrilice.

Početkom 1942g su ove jedrilice imale značajnu ulogu u snabdevanju opkoljene vojne jedinice u mestu Holm na istočnom frontu.Sa njima su od januara do maja prenosili opremu i drugi teret,a poslednjih dana pre razbijanja blokade,jedrilice su sletale na ulice grada pod jakom neprijateljskom vatrom.
Koristili su ih i za prevoz tereta i ljudi iz Italije u severnu Afriku,i to u priličnom broju.

Za vuču jedrilice je obično korišćena sajla dužine 40m,ili kruta veza za noćne desante,ali tada su iz DFS -a pedložili da tegljač bude na specijalnom ramu na ledjima jedrilice,i to su nazvali "Mistel".Prvo je probano sa avionom Klemm Kl 35B .Iako je avion imao mali motor ,on bio je dovoljan da se konstrukcija popne na radnu visinu.

[attachment=1]
Mistel sa avionom Klemm Kl 35B

Kasnije je probano sa avionom Focke-Wulf Fw 56 "Stosser",a u 1943g probano je sa Вf.109E-1,kada je dobio mnogo složeniju konstrukciju ,a jedrilica je dobila točkove.Sa Bf 109 se pokazalo da je cela konstrukcija dobra i da motor Bf 109 može da ponese jedrilicu.Medjutim sistem "Mistral" nije našao primenu na DFS 230.

[attachment=2]

Sa ovom jedrilicom su sprovedene mnoge inovacije,da bi ona što manje planirala,brzo se spustila i sletela na što manjem prostoru.Tako su na jednoj skinuta krila i montirana jednostavna konstrukcija sa propelerom od  helikoptera Fa.223.Ova konstukcija je dobila naziv Fa 225 i koristila je autorotaciju za planiranje i spuštanje.Jedrilica Fa 225 je vučen kablom kao i obična jedrilica ,stim da je avion morao ići 185-200km/h.Težina u letu je bila 2000kg,ali je od toga 1000kg bilo tereta.Prilikom ispitivanja za sletanje mu je trebalo 15-20m,ali za sedam nedelja,koliko je trajalo ispitivanje ,nisu uspeli da poboljšaju upravljivost.Zato je ideja odbačena.Pojavila se druga ideja , na jedrilice su postavljene rakete za kočenje.

[attachment=3]

Te rakete(Rheinmetall-Börsig) su se nalazile u nešto izmenjenom prednjem delu trupa.Pri sletanju,pilot je morao oštro da pikira na mesto sletanja,u pogodnom trenutku aktivira kočioni padobran,a neposredno pre dodira sa zemljom aktivira jednu od raketa,sledeće se pale redom i zaustavljaju jedrilicu.Ove rakete su se pokazale veoma efikasne u zaustavljanju letelice,bilo je potrebno samo 15m prostora za sletanje.Još je impresivniji bio dim koji su stvarale rakete i potpuno skrivale jedrilicu.Kada su spašavali Benita Musolinija,na malom broju  DFS.230B-1 su postavljene ove rakete

[attachment=4]

Tom prilikom se pokazala sva vrednost ovakve jedrilice,jer su uspali bezbedno da slete na malu zaravan pokrivenu kamenjem. Kasnije su  jedrilice varijante B-1 sa ovim raketama označavali  DFS.230C-1.

[attachment=5]
Strmo spuštanje jedrilice sa padobranima za smanjenje brzine

Posle ovog uspeha odmah je odlučeno  u DFS-u da sve jedrilice dobiju novi prednji dao trupa sa novom kabinom i ovim raketama.Trebalo je  na svim DFS 230 B-1 ,zameniti kabinu,stim da dobiju  i nove rakete,koje bi se automatski palile.Takva nova jedrilica je prvo dobila oznaku DFS 230-V6(prototip),a sve prepravljene DFS 230 D-1.Medjutim do zamene na svim jedrilicama nije došlo.

[attachment=1]
Ovde se vidi dim koji okružuje celu jedrilicu i kočioni padobran.

Pokušano je da se poveća teret koji jedrilica može da ponese,pa je tako napravljena jedrilica koja može da ponese 15 kompletno opremljenih vojnika.Završen je prototip kao DFS 230 V7 ,stim da kada počne seriska proizvodnja oznaka bude  DFS F-1.Medjutim nikad nije puštena serija ove verzije.

[attachment=2]
Prototip DFS 230 V7

Zbog ranijih,loših , iskustava na istočnom frontu,kada su jedriličarske jedinice imale velike gubitke,prilikom donošenja opreme jedinicama na zemlji ,odustali su od snabdevanja  trupa sa njima kod Staljingrada.Ipak na početku 1943g situacija je bila kritična pa su tri puka prebačena na istok. Ali, nisu učestvovali u snabdevanju opkoljenih jedinica ,već su krajem januara 1943g letele na poluostrvo Kerč,gde su radile na organizovanju Kubanskog mosta.Iako su Nemci doveli znatne snage u transportnim avionima i jedrilicama,ipak su one pretrpele znatne gubitke,i to pre svega zbog zimskih uslova i neiskustva posada.
Prvo su imali dva zadatak snabdevanja tenkovske armije kod mesta Lvov,a nakon toga snabdevalje okruženih kod Termopola.Ipak i to su bili jako opasni zadaci,jer je sovjetska P.A. bila veoma efikasna i bila je gusto rasporedjena.Zato su jedrilice letele samo u sumrak i u zoru.Otkačinjale su se na visini 2000-2500m,i odatle počinjale let samostalno,a za to vreme su bombaderi napadali jedinice P.A na zemlji.I pored svih napora okružene jedinice su bile razbijene 15 aprila.

[attachment=3]
Avia BH 534 kao vuča za jedrilice

Još jedna akcija gde su učestovale jedrilice DFS 230 je Desant na Drvar.Interesantno da se ova akcija nigde ili veoma retko pominje u istoriji jedrilice,mada je u desantu učestvovalo njih   45 .
Prve jedrilice su stigle na ove prostore avgusta 1943g,kada se u Zemun spustila jedriličarska jedinica "Komanda za vezu 1"(Verbindungskommando 1) i sa njima avioni za vuču Hs-126.Tokom septembra  formirana je još jedna sa DFS 230 isto u Zemunu.Ove dve jedinice su koristili za transport,a 26 septembra 1943g je izgubljena jedna zaprega(avion i jedrilica) na letu izmedju Kruševca i Mostara.Tada je poginulo pet članova posade.U oktobru je jedinica preimenovana u "Šlepgrupu1".

Tako su krajem 1943g u Zemunu i Samošu(Banat) bile dve eskadrile "Šlepgrupe1" sa 15 aviona za vuču Hs-126 i 20-30 jedrilica DFS  230.
Februara1944g na aerodrom Alibunar (Banat) je došla 3.grupa 1 vazdušno-prenosnog gešvadera sa četiri eskadrile.U svom sastavu su imale jedrilice DFS 230,i avione za vuču Ju-87,Hs-126 i Avia BH 534.Ubrzo je 3 grupa premeštena na aerodrom Kruševac,a u martu 1944g je na aerodrom Cerklje sletela 2 grupa ovog gešvadera.

Početkom te godine su počele i pripreme za operaciju "Rosselsprung"(Konjićev skok),u kojoj je avijacija imala veliku ulogu.Izvidjanje,zaštita vazdušnog prostora prevoženja i desanta ,neutralisanje snaga odbrane i PA,vatrena podrška desantnih snaga,dovoženje i iskrcavanje desantnih snaga i dotur vojnog matrijala i na kraju evakuacija ranjenika ,važnih zarobljenika i zaplenjenih dokumenata.
Da bi obezbedili siguran i pravovremeni dolazak desantnih snaga na objekte dasanta,angažovani su oficiri -izvidjači iz eskadrile" Hrvatska" u jedriličarske i transportne jedinice.Oni su imali ulogu navogatora,jer je teren  bio  jako nepovoljan,a oni su bili letači sa velikim iskustvom u letenju iznad Bosne i Hrvatske.

Pored drugih aviona koji su angažovani u ovoj operaciji ,učestvuje i pet eskadrila za vuču jedrilica 2 i 3 grupe 1 gešvadera za prenos trupa i Šlepgrupe1 sa aerodroma Lučko i Cerklje sa 45 jedrilica DFS 230,23 Ju-87,17 Hs-126,i 5 Avia 534.

Sa Ceklja je uzletela 2 grupa ,1 gešvadera za prenos trupa sa 20 Ju-87 i 20 DFS 230,sa aerodroma Lučko 3 grupa ,1 gešvadera za prenos trupa sa 12 Hs -126 ,5 Avia 534 i 17 DFS 230, a sa istog aerodroma i Šlepgrupa sa 3 Ju-87, 5 Hs-126 i 8 jedrilica.
Napad je počeo oko 7h 30min izjutra,i posle bombardovanja,u 7h su počeli da iskaču padobranci i da se spuštaju jedrilice iz prvog talasa.Oko deset minuta kasnije počela je spuštanje još jedne  grupe jedrilica.
Jedrilice su pri spuštanju dočekane jakom vatrom sa zemlje ,pa su tri oborene,od kojih su dve kompletno uništene sa posadom,dok je u trećoj poginuo pilot a četiri vojnika ranjena.Jedna se spustila daleko od zadatog mesta,pa je cela posada likvidirana.Ipak se većina spustila na predvodjeno mesto,sem nekoliko koje su sletele malo dalje,ali su posade uspele da se priključe ostalima.
Nešto kasnije u 11h 30min je spušten drugi talas padobranaca i sa njima su sletele dve jedrilice koje su donele municiju i hranu.

Možda treba napomenuti da su saveznici 25 i 26 maja bili potpuno neaktivni na tim prostorima,iako su bili obavešteni o napadu 25 maja popodne.

Nakon ove operacije neke od jedrilica su ostale na ovim prostorima.To zaključujemo jer je 3 grupa 1 gešvadera bila bazirana na aerodromu Kruševac.Ona je ostala na tom aerodromu sve do polovine oktobra 1944g ,kada je preko Sombora prebazirana u Austriju.
Druge jedinice za transport-2 grupa 1 gešvadera je bila u sastavu avijacije Hrvatska,do 9 saptembra 1944g,kada je postala 10 noćna borbena grupa i prenaoružana sa  dve eskadrile Ju-87
-1 šlepgrupa je sa svoje 1 i 2 eskadrila prebazirane početkom oktobra  u  Austriju.

Posle odlaska ovih jedinica pojavljuju se ponegde jedrilice DFS 230 ,ali sada isključivo za transport,ranjenika,ili materijala.Najviše pri izvlačenju Nemaca iz Grčke.Krajem 1944g u sklopu 4 vazduhoplovne flote bilo je i 9 aviona za vuču i 3 transportne jedrilice.

Jedrilice su bile na sličnom zadatku od 28 decembra 1944g do 15 februara 1945g kada su dostavljali vojni materijal nemačkim jedinicama koje su bile u okruženju kod Budimpešte.Ali tada  je bio kraj rata pa im je zadatak bio teži jer nije bilo adekvatne opreme.Vukli su ih avioni Do 17,ali samo sa elastičnim sajlama,koje su bile neadekvatne za vetar i noćne operacije.Zbog toga su poslati  He 111H,koji su imali čvrste rude za vuču,a i osnaženi su iskusnijim posadama.Jedrilicama je dopremljen materijal do 9 februara ,kada je aerodorm zauzet,pa su posle snabdevanja vršena padobranima.U ovoj operaciji je izgubljeno 36 jedrilica DFS 230 i 12 jedrilica Go 242,koje zbog oštećenja nisu mogle da se vrate.

[attachment=4]

Poslednja operacija gde su učestvovale ove jedrilice se odigrala noću 23 marta 1945g .Te noći je šest jedrilica donosilo vojnu opremu  u Breslau koji je bio pod opsadom.Operaciju je  lično Borman naredio glavnokomandujućem Hanke ,da hitno pošalje tešku artiljeriju protiv sovjetske vojske.Po svom običaju Hitler je  zahtevao da se prebaci šest haubica 150mm,opkoljenim jedinicama,jer će one zaustaviti sovjetsko nadiranje.Ali one nisu mogle da stanu u Ju 52/3m,pa su tri haubice ubacili u jedrilicu Go 242 a  municiju su prevezli sa tri DFS 230.U toku transporta oborena su dva DFS 230 i jedan Go 242,ali dve haubice su dopremljene i dovoljno municije,koja je potrajala do predaje jedinica.

Na kraju rata još je bilo DFS u eskadrilama,a 25 aprila 1945g u sastavu Luftwaffe je bilo u Keningracu još 1-va,2-ga,3-ća eskadrila  LLG1 sa trinaest DFS 230 i  šest Go 242,porede njih za vuču je bilo još tri Ju-87,jedanaes Do-17 i petnaest He 111.
Sve ukupno je napravljeno 1510 jedrilica DFS 230,a od toga 410 u Čehoslovačkoj.(po drugima 1603 DFS-230: 864 — fabrika Harting,  170 — fabrika Erla i Bjuker, 23--- fabrika Gota, i  404 u Čehoslovačkoj  ,391 — fabrika VMM  i  13 — fabrika Mraz).

Verzije

DFS 230 A-1 - prva seriska

DFS 230 A-2 - verzija DFS 230A-1 sa dva pilota

DFS 230 B-1 - ista kao veruija DFS A ,ali sa ojačanom kabinom ,kočionim padobranom i naoružanjem

DFS 230 B-2 - verzija DFS B sa dva pilota

DFS 230 C-1 - nastala na osnovu DFS B varijante ,ali sa novim prednjim delom kabine i kočionim raketama(tri rakete u nosu,u fabrici Mraz napraveljeno 13 jedrilica)

DFS 230 D-1- jedini prototip verzije DSF C

DFS 230 V7 - planirani prototip radjen za varijantu DFS F-1 koji je mogao da ponese 15 vojnika,nije ušao u seriju

FA 225 -prototip sa rotorom od helikoptera Focke-Achgelis Fa 223 ,bez krila

Karakteristike DFS 230 B-1
 
Desantna jedrilica sa jednim ili dva pilota
Max.brzina pri planiranju 290km/h,krstareća 180km/h
Masa prazne 860kg, pri uzletu 2100kg
Razmah krila 21,98m,dužina trupa 11,24m, visina,2,74m,površina krila 41,3m
Naoružanje dva mitraljeza MG 34 u nosnom delu,i jedan MG15 na vrhu trupa
Poletni teret  8 ili 9 komplatno opremljenih vojnika ili teret

Врло занимљиво, Коста.

Sjajno. Hvala puno na ovom tekstu Kosta.

Савезници су дешифровањем дошли до информације о нападу непосредно пред напад. Недовољно рано да покушају напад ловцима, али су имали времена да узбуне радијом. То нису урадили јер су чували информацију о дешифровању Енигме, иако су у Дрвару били Тито, Черчилов син и остале савезничке мисије.
Савезници јесу дејствовали по колонама које су нападале, стратешким циљевима а извршиле су и неколико десаната како би развукли немачке снаге.

Verovatno negde imamo temu Desant na Drvar,pa bi mogli tamo da diskutujemo.Ali ipak da odgovorim kolegi Vathra.

Možda saveznici nisu napali iz razloga koji si naveo,ali ja mislim pre će biti da ih to nije mnogo zanimalo,naročito Amerikance.

U knjizi Nemačka avijacija u Jugoslaviji 1941-1945 od Vojislava V. Mikića stoji-citat

"U toku 25 maja saveznička avijacija nije ispoljila skoro nikakva  dejstva u zoni operacije Konjićev skok.Samo su četiri lovca od 14.00 do 14.15 časova napali aerodrom Bihać,zapalili jednu Štuku na zemlji,oštetili još nekoliko aviona i oborili jedan izvidjački avion koji je bio u poletanju.Dejstvo ovih lovaca nije imalo nikakve veze sa desantom.To je bio jedan od rutinskih zadataka na tom prostoru i kada su uočeni avioni na zemlji bili su napadnuti."

Sutradan je operacija Konjićev skok nastavljena ,ali opet nije bilo dajstva savezničke avijacije-citat

"Ni ovog dana saveznička avijacija nije ispoljila neka značajnija dejstva u prostoru ove operacije.Ona je počela intenzivnije da dejstvuje tek 27 maja i tek tada se situacija u vazdušnom prostoru bitnije popravila za snage NOVJ.Do sada je ostalo nerazjašnjeno zašto je saveznička avijacija ostala pasivna u toku ta dva dana,kada su savezničke komande bile obaveštene o desantu već 25 maja popodne.Napadi na aerodrome Zadar i Bihać,koji su izvršeni 26 maja,takodje nisu bili deo dejstava vezanih za desant jer su aerodromi na kojima je bila glavnina nemačke avijacije angažovana u dejstvima vezanim za desant i celu operaciju ostali nenapadnuti."

Ali na kraju stoji-citat

"Tek u periodu od 27 do 31 maja saveznička avijacija je napadala aerodrome oko zone operacije i uspela da bitno smanji naprezanje nemačke avijacije".
"Nema sumlje da je situacija NOVJ bila znatno olakšana jer je nemačkim jedinicama nanešeno mnogo gubitaka,sprečavan je njihov pokret i manevar i ometano snabdevanje.Sve nemačke komande angažovane u ovoj operaciji isticale su nepovoljne uticaje dejstva savezničke avijacije u tim danima na uspeh sopstvenih jedinica."
"Pored ostalog ,valja istaći da je saveznička avijacija uspešno obavila više dotura municije i hrane u veoma nepovoljnim uslovima,što je izuzetno dobro došlo nekim jedinicama NOVJ.Naravno,najveći supeh je bila evakuacija Vrhovnog štaba i dela savezničkih misija u Italiju."