PALUBA

Iako su oklopni vozovi bili smatrani za stvar prošlosti na početku DSR-a, ipak su i u njemu našli svoje mesto. Uglavnom su korišteni na istočnom frontu i u okupiranim zemljama, na Balkanu, radi kontrole teritorije i lakšu borbu protiv ustanika. Ipak su se od svih ovih šklopocija najbolje istakli Poljski oklopni vozovi 1939 u borbama protiv Nemaca, a kasnije i Sovjeta. Neki od njih su zarobljeni od strane jednih i drugih i kasnije korišteni u međusobnom sukobu.

Na početku rata Poljaci su imali 10 oklopnih vozova u sastavu svoje KoV i bili su namenjeni podršci trupama i izviđanju. Svi okopni vozovi su bili izgrađeni tokom Poljsko-Sovjetskog rata ili zarobljeni tokom njegovog trajanja, dok je 1. novembra 1918  zarobljen jedan KuK voz. Svaki oklopni voz  je nosio oznaku PP (Pociąg Pancerny=Oklopni voz) i svoj broj što im je bilo i zvanična oznaka, dok su u vojsci zvani po svojim starim imenima još iz doba Poljsko-Sovjetskog rata 1919/21.

Tokom Sovjetske protivofanzive u leto 1920 godine, Poljaci su izgubili 8 oklopnih vozova, a kako bi popunili gubitke donose odluku o izgradnji 15 novih vozova u fabrici Cegielski u Poznanju, koja se u tom trenutku nije bavila proizvodnjom naoružanja i operme. Kako bi se prevazišla ova prepreka, formiran je tim koji je vodio kapetan Stanislaw Czerepiński. Istovremeno su i u drugim gradovima oformljeni slični timovi sa istim zadatkom. Pobedom nad Sovjetima kod Varšave ovi planovi padaju u zaborav, tako da je jedini oklopni voz dovršen bio „Generał Sosnkowski“.

Lokomotive

[attachment=1]

Posle PSR-a, Poljska je na ime reparacija dobila od Nemačke i 16 Pruskih lokomotiva serije G5-3. Sve od njih su predate armiji već 1918 godine, dok su dve oklopljene tokom 1920 godine u glavnoj radionici Warsaw-Praga depoa. Ove dve lokomotive su upotrebljene za oklopne vozove „Msciciel“ ( kasnije „Danuta“), i „General Sosnkowski“. Lokomotive su imale racionalno projektovani oklop, nastao na osnovu ranijih borbenih iskustava, kao i neke inovacije nastale na osnovu zarobljenih Ruskih/Sovjetskih lokomotiva serije „O“, kao što je kupola komandira iznad sanduka za ugalj. U Poljskoj službi ove lokomotive dobijaju oznaku Ti3. Novi dizajn lokomotiva je nastao 1926 godine, kopiranjem starog u koji su unete određene izmene, koje su se odnosile na kupolu komandira i nešto viši plafon borbenog odeljenja lokomotive. 20 novembra 1926 godine, Ministarstvo rata donosi naređenje da se sve lokomotive na svim oklopnim vozovima koji su se nalazili u sastavu Poljske armije, zamene modelom Ti3, a da se zamenjene lokomotive predaju Ministarstvu saobraćaja. Istovremeno su sve preostale lokomotive Ti3 prebačene u glavnu radionicu Warsaw-Praga, gde je započet njihov remont i oklopljavanje. Sam proces je bio spor, tako da je poslednja lokomotiva oklopljena tokom 1932 godinje i predata armiji. Preostale 4 lokomotive ovog tipa su predate ministarstvu saobraćaja, iako su i dalje bile pod kontrolom oružanih snaga. Deset ovih lokomotiva je bilo upotrebljeno tokom rata 1939 godine, a postoje neki podaci koji navode da su još dve korišćene za pogon školskih oklopnih vozova „Zagończyk" i „Stefan Czarniecki“, koji su takođe učestvovali u borbama. Nekoliko ovih lokomotiva je preživelo borbe u septembru i bilo zarobljeno od strane Nemaca, odnosno Sovjeta, koji su ih dalje koristili za pogon sopstvenih oklopnih vozova.

[attachment=2]

Teretne lokomotive serije Ti3 su bile bivše Pruske lokomotive KPEV serije G5-3, koje su pravljene u nekoliko Pruskih fabrika između 1903 i 1906 godine. One su bile dizajn fabrike Henchel und Sohns iz Kasela, a ukupno je bilo napravljeno 206 primeraka. Oznaka tipa lokomotiva je bila 1'C n2 Musterblatt III 3 I.

[attachment=3]

Ukupna težina oklopljene lokomotive je bila 103 tone, a njena dužina sa tenderom 16,17 m. Visina, sa radio antenom, je bila 4,7 m. Zalihe uglja su iznosile 7-8 tona, što je bilo dovoljno za put od 300 km, dok je zaliha napojne vode iznosila samo 12 m3, što je opet bilo dovoljno za samo 70 do 100 km puta. Pokretala ju je parna mašina na zasićenu paru preko klipa prečnika 490 mm, i imala je oko 1000 KS. Maksimalna brzina same lokomotive je bila 65 km/h, dok je maksimalna brzina cele kompozicije iznosila 45 km/h. Oklopna zaštita lokomotiva se sastojala od oklopnih ploča debljine 8 do 20 mm, dok je njena težina iznosila 13 tona. Same oklopne ploče su se nalazile na ramu, koji je dalje bio spojen na lokomotive, ostavljajući deo preznog prostora između njih, a štitile su lokomotive od gelera i pušanih zrna. Tokom 30-ih godina lokomotive prolaze kroz modernizaciju koja se ogledala u ugradnji radio stanica RKB/C za komunikaciju sa dresinama u sastavu oklopnog voza, kao i unutrašnjeg sistema veze sa ostalim komponenetama voza. Posada se sastojala od 5 članova i to komandira, njegovog pomoćnika, mašinovođe i dvojice ložača.

Artiljerijski vagoni

Od 10 oklopnih vozova, samo su 4 voza imala iste artiljerijske vagone, dok je ostalih 6 imalo različite.

Tip I

[attachment=1]

Dva artiljerijska vagona ovog tipa su se nalazili u sastavu voza Br.13 „Generał Sosnkowski". Ovi vagoni su nastali u fabrici Cegielski u Poznanju 1920 godine, a kao časija su poslužili Ruski vagoni sa četiri osovine. Oklopna zaštita se sastojala od duplih oklopnih ploča debljine 8 do 12 mm, koje su međusobno bile spojene zakovicama, a iznutra se nalazila i drvena potpora od hrastovih dasaka. Naoružanje svakog vagona se sastojalo od dva oruđa wz. 02/26 kalibra 75 mm, koja su se nalazila u kupolama na krajevima vagona. U ovim kupolama oruđa su imala sektor dejstva po pravcu od 270°. Inače su obe kupole bile iste, ali se jedna nalazila na barbeti, tako da je bila višlja od druge. Za ova oruđa je nošeno 120 granata po cevi u vagonu. Osim topova, vagoni su bili naoružani i sa 5 mitraljeza wz. 08 Maxim, kalibra 7,92 mm, od kojih se 4 nalazilo u puškarnicama ( po dve sa svake strane vagona) dok se jedan nalazio u kupoli na krovu i bio je namenjen za PVO. Za mitraljeze je nošeno po 3750 metaka, koji su se nalazili u redenicima od po 250 metaka. Posadu ovog tipa artiljerijskih vagona je činilo 35 ljudi.

Tip II

[attachment=2]

Osam artiljeriskih vagona ovog tipa se nalazilo u naoružanju 4 oklopna voza i to: Br.11 „Danuta“, Br12 „Poznańczyk“, Br.52 „Piłsudczyk" i Br.53 „Śmiały". Ovi vagoni su takođe konstruisani u fabrici Cegielski u Poznanju, a za razliku od tipa I kod ovog su za osnovu korišteni Nemački vagoni sa četiri osovine, i to najverovatnije otvoreni teretni tipa SS ili poštanski. Oklopna zaštita se sastojala od oklopnih ploča debljine 12 do 25 mm i drvenog priboja od hrastovih dasaka iznutra. Naoružanje se se sastojalo od jedne haubice  wz. 14/19P kalibra 100 mm u nižoj kupoli i jednog topa wz. 02/26 kalibra 75 mm u višoj kupoli. U ovim kupolama oruđa su imala polje dejstva od 360° po prevcu i 48°, odnosno 11° po vertikali. Za ova oruđa je nošeno ukupno 240 zrna u vagonu. Osim artiljerije, svaki vagon je imao i 9 mitraljeza wz. 08 Maxim, kalibra 7,92 mm, od kojih je jedan bio u kupoli na krovu za PVO odbranu, po dva su se nalazila sa svake strane vagona, dok su se na prednjem i zadnjem kraju, na svakom uglu vagona, nalazila još 4 mitraljeza.Za mitraljeze je nošen standardni bojevi komplet od 3750 zrna u redenicima po 250 metaka. Posada se sastojala od oko 35 članova.

Tip „Paderewski"

[attachment=3]

[attachment=4]

Ovaj oklopni voz je imao dva različita artiljerijska vagona, a zbog zbrke u Poljskim dokumentima nije sigurno da li je jedan od njih tip III. Zato ćemo ih označiti kao tip „Padrewski“ I i II. Oba vagona su bila Ruskog/Sovjetskog porekla, napravljeni na istim teretnim vagonima sa 4 osovine. Oklopna zaštita se sastojala od oklopnih ploča debljine 8 do 12 mm, prema nekim dokumentima 20 mm, sa pribojem od hrastovih dasaka. Artiljerijsko naoružanje oba tipa vagona se sastojalo od jedne haubice wz. 14/19P i jednog topa wz 02/26. Ugao dejstva po pravcu je iznosio 240° za kupole vagona „Padrewski“ I do 270° za kupole vagona „Padrewski“ II. Vagon „Padrewski“ I je imao i 5 mitraljeza wz. 08, po dva na svakoj strani i jedan za PVO, a vagon „Padrewski“ II je imao, osim ovih standardnih 5 mitraljeza, još 4 koji su bili ugrađeni u kupole, po jedan sa svake strane oruđa. Bojevi komplet je bio standardan, odnosno 120 zrna za svako artiljerijsko oruđe i 3750 metaka za svaki mitraljez. Posada se sastojala od 35 članova.

Tip „Śmierć"

[attachment=5]

Oba vagona ovog voza su bili Austro-Ugarski vagoni sa dve osovine napravljeni u MAVAG-ovoj fabricu u Budimpešti. Njihovi originalni fabrički brojevi su bili 141.164 i 141.455. Ovi vagoni su modernizovani tokom 30-ih godina. Oklopna zaštita se sastojala od dva sloja oklopnih ploča, jednog debljine 8 do 12 mm i drugog debljine 9 mm. Sa unutrašnje strane je bio još priboj od hrastovih dasaka debljine 40 mm. Naoružanje se sastojalo od jednog topa wz. 02/26 i tri mitraljeza wz. 08 od kojih je jedan bio nakrovu vagona namenjen za PVO, dok su se dva nalazila sa svake strane vagona u kazamatama. Kupola za top je imala polje dejstva po pravcu od 240°. Bojevi komplet je bio standardni od 120 granata za top i 3750 zrana za svaki mitraljez. Posada se sastojala od 12 do 15 članova.
Pred početak rata voz dobija još jedan artiljerijski vagon na dve osovine naoružan sa jednom haubicom wz. 14/19P i tri mitraljeza wz. 08. Za ovaj vagon se zna samo da je napravljen u leto 1920 godine u Lavovu, dok ostali podaci nisu dostupni

Tip „Pierwszy Marszałek“

[attachment=1]

Ovi vagoni su bili standardni Ruski/Sovjetski napravljeni u veliko broju u fabrici Krasnoje Sormovo u Nižnjem Novgorodu. Zarobljeni od strane Poljaka tokom rata 1919-1921 godine, modernizovani su tokom 30-ih. Oklopna zaštita je bila standardna kao i kdo drugih artiljerijskih vagona i sastojala se od oklopnih ploča debljine 8 do 12 mm i drvenog priboja od hrastovine. Naoružanje se sastojalo od dva topa wz. 02/26 u kupolama i 9 mitraljeza wz. 08. Bojevi komplet je iznosio 120 granata po topu i 3750 metaka po mitraljezu, a posadu je sačinjavalo 35 članova.

Tip „Groźny"

[attachment=2]

[attachment=3]

Ovaj voz je imao, kao i „Padrewski“, dva različita tipa vagona. Oba su bila Ruskog/Sovjetskog porekla, napravljena na otvorenom teretnom vagonu sa četiri osovine istog tipa, ali sa razlišitim nadgrađem i naoružanjem. „Groźny" I je bio naoružan sa dva topa wz. 02/26 i 9 mitraljeza wz. 08, dok je „Groźny" II imao jednu haubicu wz. 14/19P i jedna top wz. 02/26, kao i 5 mitraljeza wz. 08. Oklop, bojevi komplet i posada su bili isti kao i kod ostalih artiljerijskih vagona.

Tip „Bartosz Glowacki"

[attachment=4]

Dva artiljeriijska vagona ovog voza su bila napravljena na osnovu Ruskih/Sovjetskih vagona sa dve osovine i naoružani sa po jednim topom wz. 02/26 i 5 mitraljeza wz. 08. Oklopna zaštita se sastojala od čeličnih ploča debljine 20 mm i priboja od hrastovih dasaka. Bojevi komplet je bio standardni od 120 granata za top i 3750 zrna po mitraljezu. Posada se sastojala od 15 do 17 članova.

Jurišni vagoni

[attachment=1]

[attachment=2]

Jurišni vagoni su bili namenjeni prevozu pešadijskog voda koji je štitio voz dok se popunjavao gorivom, napojnom vodom ili municijom, tokom vatrenog dejstva ili su izvršavali napad na rastrojenog neprijatelja. Jurišni vod je korišćen i u izviđačke svrhe, to jest za korekturu artiljerijske vatre. Svi jurišni vagoni su modernizovani tokom 30-ih godina, ugradnjom radio stanice RKD/P, generatora za struju, rezervnih akumulatora i antena. Svi su imali po jedan izlaz sa svake strane vagona, kao i otvor na podu, kroz koji je pešadija takođe mogla da ga napusti i dejstvuje. Takođe su svi bili napravljeni na šasijama otvorenih teretnih vagona sa dve osovine, a razlikovali su se po međusobnom obliku. Imali su istovetno naoružanje od 4 mitraljeza wz. 08, po dva sa svake strane, sa bojevim kompletom od 3750 metaka po mitraljezu. Posadu jurišnog vagona je sačinjavalo 40 ljudi, od toga 1 oficir, 7 podoficira, 24 vojnika i 8 signalista i sanitetlija. Oklopna zaštita je bila standardna, kao i kod artiljerijskih vagona, i sastojkala se od oklopnih ploča debljine 8 do 12 mm sa pribojem od hrastovine.

Otvoreni teretni vagoni

Svaki voz je imao po dva otvorena teretna vagona koji su se načlazili na krajevima voza i služili su kao zaštita od mina ili iskakanja iz šina. Ovo su bilil vagoni serije Pdkz, tipa VIIIC ili ređe tipa VIIC. Osim toga ovi vagoni su služili i za prevoz inžinjerijskog materijala, bicikala i motorcikala koje su vozovi imali u svom arsenalu.

Oklopne dresine

Svaki voz  je imao u svom satavu i vod oklopnih dresina koji se sastojao od dva tenka Renault FT-17 i četiri tankete TK-3 ili dve dresine Tatra.

Tatra

[attachment=3]

Tokom 1926 godine Poljaci od Čeha kupuju 6 oklopnih dresina Tatra Typ 18. Ove dresine su bile proizvedene u fabrici Ringhoffer-Tatra, a u Poljskoj upotrebi su jednostavno nazivane Tatra. Neke od njih su imale svoja imena, kao „Osa" i „Żuk". Iako su Poljaci smatrali da ova vozila nisu uspešna zbog slabog motora, kasnije je nabavljeno još 9 šasija, ali bez oklopnog tela. Prema nekim podacima, oklopna tela za ovih 9 vozila je napravljeno u radionici CWS, ali mnogi sumnjaju u to. Postojao je i plan da se pojača vatrena moć ovih vozila ugradnjom kupola sa oklopnih automobila wz. 29, koje su bile naoružane jednim topom SA-18 Puteaux kalibra 37 mm i dva mitraljeza wz. 25 (Hotchkiss) kalibra 7,92 mm. Od ovoga se u međuvremenu odustalo jer su ove dresine trebalo da budu zamnjene sa novim dresinama tipa R i TK. Tokomm 30-ih godina, ove dresine su služile za obuku, a pred sam rat preostala vozila dobijaju radio stanicu N2/C kratkog dometa. Na početku rata još su 4 ove dresine bile u naoružanju i činile su oklopne vodove vozova Br.13 i Br.15.

Oklopne dresine Tatra su bile mase 3,45 tona, dužine 3,55m, širine 1,75m i visine 2,14m. Pokretao ih je jedan benzinski, četvorotaktni, vazduhom hlađeni, dvocilindrični bokser motor Tatra T14 sa 12KS. Maksimalna brzina je iznosila 45 km/h, a radijus dejstva 700 km. Snaga je na pogonske točkove prenošena pomoću kvačila koje je imalo po dva stepena prenosa za vožnju napred i dva za vožnju unazad. Oklopna zaštita se sastojala od čelilnih ploča debljine 8 mm sa strane, dok su pokrov i pod bili napravljeni od čeličnih ploča debljine 5 mm. Ove ploče su bile spojene zakovicama za ram i činile su oklopno telo. Naoružanje se sastojalo od jednog mitraljeza wz. 25 kalibra 7,92 mm. Posada se sastojala od 3 do 5 članova. Ova vozila su imala i jednu inovaciju koja im je omogućavala prelazak sa jednog koloseka na drugi. Naime ispod poda dresine se nalazila jedna ploča, koja je pomoću dizalica bila spuštana na pragove i dizala celu dresinu sa šina. Tada je posada okretala dresinu za 90° u želejnom pravcu i postavljala kratke čine nošene u vozilu do sledećeg koloseka. Posle toga je dresina spuštana i gurana do drugog koloseka, gde se radnja ponavljala i dresina spuštala na taj kolosek.

R-dresine

[attachment=4]

Kako su se dresine Tatra pokazale kao slabe, pukovnik  T. Kossakowski iz sastava tehničkog odeljenja vojske dolazi na ideju da se stari tenkovi Renault FT-17 adaptiraju za ovu ulogu montiranjem na posebne vagone koji bi bili konstruisani u ovu svrhu. Prednost ove ideje se ogledala u tome što bi ova dresina bila pokretana motorom samog tenka, a u slučaju potrebe tenk je mogao da „siđe“ sa vagona i bude korišten kao i svaki drugi tenk. Prvi prototip ove dresine je dovršen tokom 1932 godine, ali se nije pokazao baš najbolje. Najveći problem je stvarao pogon dresine koji se ostvarivao preko tenkovskih gusenica, koje su za točkove dresine bile spojene posebnim sistemom transmisije. S druge strane na šinama su ovi tenkovi ostvarili zavidnu brzinu od 38 km/h, tako da je odlučeno da se poboljša sistem prenosa. Novi prototip se pojavio 1933 godine, a problem sa pogonom je rešen tako što je motor spojen za pogonske točkove dresine pomoću osovine koja je išla sa zadnje strane tenka. Na probama ove dresine postižu fantastičnu brzinu od 55 km/h, a zahvaljujući posebnom menjaču je mogla da se kreće istom brzinom i unazad. Na ispitivanjima je takođe utvrđeno da je tenku potrebno 3 minuta da se popne na ovaj vagon i bude operativan. Kako se ova ideja pokazala kao pun pogodak ona je prihvaćena, a u januaru 1938 godine, naručena je prva serija od 18 šasija. Treba napomenutu da su ove šasije bile tako rađene da su mogle da se se uparuju sa drugim vagonima i koriste za njihovu vuču. Do početka rata je proizvedeno 38 šasija, a svaki oklopni voz , osim voza Br.15, je dobio po dve ovakve dresine.

TK-dresine

[attachment=5]

Istovremeno sa razvojem dresina R za tenkove Reno FT-17, poljaci odlučuju da razviju slične dresine i za tankete serije TK. Same dresine nisu bile kopije R dresina, već su poljaci krenuli u sasvim drugom smeru, tako što su napravili samo vagone za tankete TK. One su ulazile u ove vagone preko rampe na zadnjem delu i legale na posebne hidrauličke nosače, koji su nosili deo težine tanketa. Pogon za ove vagone se ostvarivao preko gusenica tankete, koje su nalegale na šine. Hidraulički nosači su mogli da se spuste skroz do zemlje kako bi omogućili izlazak/ulazak tankete na svoje mesto, kao i da podignu tankete na toliku visinu da njihove gusenice nemaju dodira sa šinama. Ovo je korišteno u prilikama kada su ovi vagoni bili vučeni ili gurani od strane drugih šinskih vozila. Sam hidraulični sistem je bio jednostavan i posada je mogla da ga podigne/spusti bez napuštanja vozila, kroz mali otvor na podu tankete koji je služio za ulaz dodatnog vazduha za hladnjak motora. Sam proces ukrcavanja/iskrcavanja tankete je trajao 1 do 2 minuta. Tokom ispitivanja ovih vagona utvrđeno je da je brzina kretanja bila nešto manja od brzine tanketa na otvorenom, ali da je brzina kretanja unazad totalno nezadovoljavajuća. Ovo je rešeno na sličan način kao kod dresina tipa Tatra, jer su nosači mogli da se spuste skroz do kraja i podignu vagon, dok bi ga posada tankete okrenula za 180° ručno. Osim toga i ovi vagoni dobijaju po dve šine kako bi mogli da se premeste na susedni kolosek na isti način kao i Tatre. Kako ni ovaj sistem nije bio potpuno zadovoljavajući, jer bi posada bila izložena neprijateljskoj vatri i verovatno eliminisana tokom ovakvog manevra, uvek su se spajala po dva vagona sa tanketama TK, takozvane TK-TK dresine, koji su leđima bili okrenutu jedan drugom. Posle ispitivanja koje je trajalo do 1936 godine, donesena je odluka da se naruči 38 ovakvih vagona, a na početku rata ih je bilo 50 u naoružanju.

TK-R-TK dresine

[attachment=1]

Vod oklopnih dresina je često dejstvovao u kombinaciji dva vagona sa tanketama TK i jednim tenkom FT-17. Ovakva kombinacija je dovela do eliminacije problema koje je svaka od dresina imala. Pošto je brzina dresine R bila velika, ona je vukla sa sobom dve dresine TK i time eliminisala njihovu, relativno malu, brzinu kretanja. S druge strane tankete TK su bile mnogo brže od tenka FT-17 na zemlji, tako da su one pretstavljele idealna izviđaka vozila. Opet su one imale slabo naoružanje, tako da je tenk FT-17 trebao da im služi kao podrška sa svojim topom od 37 mm.

Naoružanje oklopnih vozova

Mitraljez 7,92 mm wz. 08

[attachment=2]

Ovo su bili standardni neački mitraljezi iz PSR-a i standardni mitraljezi na Poljskim oklopnim vozovima. Svi su bili montirani na cilindričnim postoljima u zidovima vagona, osim mitraljeza za PVO, koji su se nalazili na krovovima vagona u posebnim kupolama koje su im dozvoljavale sektor dejstva od 360° po prevcu i elevaciju od 90°.

Top 75 mm wz. 02/26

[attachment=3]

Ovo su u originalu bili poznati Ruski poljski topovi 76,2mm M.1902 Putilov, koji su činili osnovu Ruske artiljerije u PSR-u. Tokom Poljsko-Sovjetskog rata zarobleno je nekoliko stotina ovih oruđa, a u Poljskoj službi dobijaju oznaku wz. 02. Između 1926 i 1930 godine 429 ovih oruđa je modifikovano ubacivanjem nove unutrašnje košuljice u fabrici Starachowice, čime je kalibar oruđa doveden na 75 mm što je omogućilo upotrebu municije standardnih topova u naoružanju Poljske armije wz. 1897 ( Schneider M.1897). U Poljskoj upotrebi ova oruđa su dobila nadimak "prawosławna".

Haubica 100 mm wz. 14/19P

[attachment=4]

Ovo su bile standardne haubice Austro-Ugarske armije, napravljene u Češkoj fabrici Škoda. U Poljskoj upotrebi ova oruđa dobijaju oznaku wz. 14, a tokom 30-ih godina Poljaci počinju sa licencnom proizvodnjom ovih oruđa i vrše njihovu modifikaciju ugradnjom dužih cevi. Ovako modifikovana oruđa dobijaju oznaku wz. 14/19P i postaju standardne haubice Poljske armije i oklopnih vozova u njenom naoružanju.

Pozadinski vozovi

Svaki oklopni voz  je imao i svoj pozadinski voz koji je pratio oklopni voz i pružao mu logističku podršku. Pozadinski voz se sastojao od lokomotive, 2 vagona za oficire, 2 vagona za podoficire, 8 vagona za vojnike, ambulantnog vagona, vagona kuhinje, vagona za ugalj, tanker vagona za vodu, vagona sa rezervnim delovima, vagona sa hranom, vagona radionice i 5 otvorenih teretnih vagona. Posada se sastojalao od 1 oficira, 21 podoficira i 26 vojnika. Osim toga svaki voz je imao i po jedan laki kamion Polski FIAT 618 i četiri motorcikla sa prikolicom CWS M-111, kao i dva poluguseničara wz. 34, koji su služili kao mobilna patrola za popravke. Takođe se na ovom vozu nalazila i jedna, rezervna, tanketa TK-3/TKS. Ono što je bilo interesantno je da su Poljaci i poluguseničare wz. 34 osposobili da se kreću po šinama. Ovo je postignuto ugradnjom malih šinskih točkova ispred prednjih točkova vozila i ugradnjom istih takvih iza gusenica. Vozilo se po šinama kretalo na isti način kao i tankete u dresinama, to jest pomoću sopstvenih gusenica koje su nalegale na šine. Kada su vozila bila vučena postojala je mogućnost odizanja gusenica sa šina. Takođe je postojala i mogućnost da se poluguseničari spoje jedan za drugi zadnjim krajevima.

[attachment=5]

Oklopni voz Br.11 „Danuta“

[attachment=1]

Za ovaj oklopni voz se zna da je formiran 29 maja 1919 godine u Poznanju, dok je njegova prethodna istorija obavijena maglom. Prema nekim podacima ovaj voz je sastavljen od delova nemačkog voza PZ-22 zarobljenog 17 februara 1919, dok se prema drugum izvorima navodi da je od ovog voza napravljen voz „Goplana“, a da je „Danuta“ napravljen u Poljskoj. U svakom slučaju ovaj voz je zajedno sa, već pomenutim vozom „Goplana“, i vozom „Rzepicha“ formirao 2. „Wielkopolski“ divizion oklopnih vozova. U to vreme se naoružanje ovog voza menjalo u zavisnosti od potreba fronta, tako da se kretalo od 1 do 2 topa 75 mm, nekoliko topova kalibra 37 mm i 10 do 15 mitraljeza. Tokom Varšavske bitke u avgustu 1920 godine, „Danuta“ je bila u sastavu 1. diviziona oklopnih vozova, u okviru kojeg je podržavao 15. peašdijsku diviziju. Zajedno sa vozovima „Msciciel" i „Paderewski", 17 avgusta, učestvuje u uspešnom napadu na grad Minsk Mazowiecki. Posle toga je prekomandovan u 5 armiju, gde učestvuje u borbama oko regije Mlawa.
Po završetku rata većina oklopnih vozova je stavljena u rezervu, dok je „Danuta“ raspoređena u novoformiranu jedinicu za obuku u Jabloni. U oktobru 1927 godine, ova jedinica je preformirana u 1. divizion oklopnih vozova u mestu Legionowo kod Varšave. Početkom 30-ih, voz prolazi kroz modernizaciju, kada dobija novu lokomotivu tipa Ti3, radio stanicu i novu signalnu opremu. Takođe je standardizovano i naoružanje, koje se sada stastojalo od dve haubice wz. 14/19P kalibra 100 mm, dva topa wz. 02/26 kalibra 75 mm ( ustvari modifikovani ruski topovi Putilov kalibra 76,2 mm) i 18 mitraljeza 7,92 mm wz. 08 Maxim, od kojih su dva postavljena na krovove artiljerijskih vagona za PVO.

Na početku mobilizacije ovaj voz je i dalje pripadao 1. divizionu, a kasnije u ovu jednicu ulaze i vozovi Br.12, 13, 14 i 15. Na početku rata voz se sastojao od dva otvorena teretna vagona, dva artiljerijska vagona, jednog vagona za jurišni vod pešadije i oklopljene lokomotive. Tokom prvih dana rata voz je dodeljen 26. pešadijskoj diviziji, vršeći patrolu i zaštitu divizijskih delova u reonu grada Kcynia i reke Noteć. 4 septembra Nemački avioni bombarduju voz u stanici gradića Szubin, i nanose mu samo lakša oštećenja. Kasnije istog dana voz je pridodat 15. pešadijskoj diviziji kada bombarduje neprijateljske trupe u okolini gradića Bydgoszcz i kanala u njegovoj blizini. Tokom 6 i 7 septembra, voz je pridodat novoformiranoj operativnoj grupi generala J. Drapella, kada je pokrivao povlačenje Poljskih trupa iz gradića Inwroclaw. Voz, 9 septembra, stiže do železničkog raskršća grada Kutno, kada gubi vezu sa svojim pozadinskim vozom zbog neprijateljskog bombardovanja, a tu se sreće sa oklopnim vozom Br.14.

Prva i poslednja prava bitka voza je bila tokom bitke na Bzuri. Kako bi voz mogao da dođe do Łowicza, posada je provela dva dana popravljajući prugu, a na nekim mestima je napravila i novi kolosek. 14 septembra voz stupa u akciju u blizini Łowicza, kada podržava svoje tankete tokom izviđanja. Jedna od tanketa je bila oštećena Nemačkom vatrom, ali njena posada uspeva da je popravi i vrati se nazad do svog voza. Sledećeg dana posada voza pronalazi napušteni voz za evakuaciju sa 4 poljska topa kalibra 75 mm, i zajedno sa svojim oruđima na vozu ih koristi da odbije uporne napade nemačke 24. pešadijske divizije. Kasnije tog dana, artiljerijom potpomaže Poljsku 16. pešadijsku diviziju.
16. septembra voz se i dalje borio sa 31. pešadijskim pukom Nemačke 24. pešadijske divizije. Artiljerija voza je, uz korištenje artiljerijskih osmatrača, uspešno odolevala napadima sve dok Nemci nisu uspeli da privku nekoliko PT topova i pogode lokomotivu voza. Kako je posada lokomotive bila mrtva, a sama lokomotiva oštećena, kao i zbog nedostatka municije za artiljeriju, komandant voza kapetan Korobowicz naređuje da se voz digne u vazduh. Nemci su ostali na svojim položajima sve do sledećeg dana, kada kreću u napad i uspevaju da zarobe većinu posade, zajedno sa ljudstvom 4. pešadijske divizije. Nemci ovaj voz nisu popravljali, ali su njegov jurišni vagon koristili u sastavu svog oklopnog voza Panzerzug 21. Dalja sudbina ostalih delova voza nije poznata.

Oklopni voz Br.12 „Poznańczyk“

[attachment=2]

Ovaj oklopni voz je napravljen u decembru 1918 godine u Varšavi. To je bio improvizovani voz, napravljen od teretnih vagona, na koje su poslagane vteće sa peskom, dok je za oklopljavanje drugih delova korišten beton. Po završetku voz dobija ime „Poznańczyk“ i prebačen je u okolinu grada Poznań kako bi pomogao tamošnjim ustanicima protiv Nemaca. Njegova misija je bila uspešna, tako da je ovaj deo Poljske, poznat kao Wielkopolska dodeljen matičnoj državi Versajskim mirom. Tokom 1919/20 konfiguracija voza se često menjala, a sve se svodilo na njegove modifikacije i ojačavanje postojećih artiljerijskih vagona i ostalih komponenti. Od decembra 1919 godine voz je operativan na Litvansko-Beloruskom frontu, a u maju 1920 godine voz je privremeno modifikovan za korištenje Ruske/Sovjetske železničke mreže širokog koloseka. Zbog problema sa lokomotivom, u radionici u Lavovu, dobija Rusku lokomotivu serije „O“ i dodatne oklopne poloče. U avgustu iste godine učestvuje u Varšavskoj bitci, kada podržava 1. Legionarsku pešadijsku diviziju, 3. Armije. Kasnije učestvuje u borbama u rejonu Kuznice ( u blizini Bialystoka), a tokom bitke na Njemenu, u septembru mesecu, podržava jedinice 2. Armije.

Po završetku rata voz se stavlja u rezervu u kojoj ostaje do početka mobilizacije 1939 godine. I on je prošao modernizaciju krajem 20-ih i početkom 30-ih godina.

Planom mobilizacije ovaj voz je dodeljen kao podrška 56. pešadijskom puku, 24. pešadijske divizije, a zadatak mu je bio da štiti prilaze gradiću Krotoszyn. Od ranih časova 1 septembra voz podržava atiljerijom pešadiju u odbrani ovog gradića, a sledećeg dana dobija naređenje da se priključi Velikopoljskoj konjičkoj brigadi, kada se koristi uglavnom za patroliranje. 5 septembra voz dobija naredbu da se probije do Varšave, a veliki problem mu pretstavljaju prekinute pružne linije do glavnog grada. Voz se sa mukom probija do grada Sochaczew, u koji stiže 7 septembra. Kako je tamo ostao blokiran masom drugih vozova koji su izvodili evakuaciju, na istom mestu se nalazio i 9 septembra, kada svojom vatrom potpomaže odbranu tog grada od napada Nemačke 24. pešadijske divizije. U prvom trenutku artiljerija voza uspeva da uništi 7 nemačkih vozila, koja su krenula da iskrcaju inžinjerce i naprave mostobran preko Bzure, ali Nemci uskoro koncentrišu svoju atiljeriju i otvaraju vatru na njega. Kako su Nemci uspeli da pogode jedan njegov vagon, koji se tom prilikom zapalio, voz je bio primoran da se povuče u mesto Blonie. Kasno tog istog dana pruga je nekako rašćišćena i voz pokušava da se probije prema Varšavi, ali ovaj plan propada, jer su izviđački delovi Nemačke 4. Oklopne divizije uspeli da preseku prugu. U skladu sa novovnastalom situacijom, k-dant voza kapetan Majewski, naređuje njegovo uništenje, a posada je većim delom uspela pešice da se probije do glavnog grada. Kako su oštećenja od eksploziva na vozu bila velika, Nemci ga nisu popravljali.

Oklopni voz Br.13 „Generał Sosnkowski“

[attachment=3]

Ovo je bio jedini dovršeni oklopni voz od 15 koliko ih je bilo planirano kao zamena za izgubljene na početku Sovjetsko/Poljskog rata. Kako je uskoro došlo do primirja, ova voz nije ušestvovao u operacijama. Uskoro su svi Poljski vozovi bili stavljeni u rezervu osim vozova „Danuta“ i „Generał Sosnkowski“, koji postaju vozovi za obuku. Kao i ostali vozovi prolazi kroz modernizaciju početkom 30-ih godina.

Na početku rata vozom je komandovao kapetan Stanisław Młodziankowski, a sam voz je imao izviđački vod sastavljen od dve dresine Tatra i dve dresine tipa „R“. Voz se nalazio u sastavu Armije „Modlin“, kada je prebačen u pozadinu. 3 septembra posada je popravljala prugu u Nasielsku, a iste noći je njen izviđački vod osmatrao neprijateljske položaje u gradiću Ciechanów. Sledećeg dana su dresine opet išle u izviđanje istog gradića, kada su uspele da dovedu i prve zarobljenike. Kasnije tog dana se voz vraća do Modlina, kada, zajedno sa vozom Br.15, vrši patrolne dužnosti između  Nasielska i Płońska. Tada je voz bio napadnut od strane aviona Luftwaffe i uspeva da obori jednog ili da napadača ( u zavisnosti od izvora informacija). Zbog nedostatka sredstava za komunikaciju, voz je u noći 7/8 septembra vršio prenošenje naređenja između raznih jedinica. Sledećeg dana pomaže artiljerijskom vatrom jedinice koje su branile most preko Buga u Wyszkówu, takođe pomaže u odbijanju neprijateljskog prelaza preko iste reke kod gradića Ryubno i vodi artiljerijski duel sa protivnikovom artiljerijom u šumi Puszcza Biała. Sledećeg dana voz se nalazio u gradiću Łochów, gde je trebao da pokriva povlačenje 116. pešadijskog puka. Oko 14 časova, voz je pokušao da se prebaci na levu obalu reke Liwiec, kako bi posada poprevila prugu u tom sektoru. Dok je voz prolazio kroz stanicu Łochów, napadnut je od strane bombardera Ju-87, a jedna bomba mase 250kg pada između šina i uništava kolosek tik ispred voza. Zbog ovoga kompletan voz ispada iz šina, a jurišni vagon je zahvatila vatra. Kako voz nije mogao da se popravi, a zbog blizine neprijatelja, posada uništava neke mehanizme i napušta ga.

I pored svog „jadnog“ izgleda, voz nije bio previše oštećen i Nemci ga popravljaju, ali njegova dalja sudbina nije poznata. Prema nekim podacima ovaj voz je korišten u invaziji na Dansku, ali nedostatakom Nemačke dokumentacije ovo se mora uzeti sa rezervom  i svodi se na rekla-kazala.

Suprotno popularnim verovanjima samo su ovaj i improvizovani voz obalske odbrane „Smok Kaszubski" uništeni dejstvom avijacije.

Oklopni voz Br.14 „Paderewski“

Ovaj oklopni voz je napravljen u septembru 1919 godine u železničkoj radionici u Lavovu. Tokom Poljsko/Sovjetskog rata se prvo bori na Litvanski/Beloruskom, a kasnije i na Ukrajinskom frontu. U proleće 1920 godine voz je , privremeno, prerađen za široki kolosek kako bi mogao da ušestvuje u ofanzivi na neprijateljsku teritoriju. Tokom leta iste godine, voz pokriva povlačenje Poljskih trupa i u avgustu učestvuje, zajedno sa vozovima „Danuta" i „Msciciel", u Varšavskoj bitci. 17 avgusta sva tri voza učestvuju u prepadu na gradić Mińsk Mazowiecki, zajedno sa tenkovima i konjicom.Posle toga ovaj voz prelazi u sastav 5. Armije, a posle toga u sastav 2. Armije, u čijem sastavu učestvuje u Njemenskoj bitci. Po završetku Poljsko/Sovjetskog rata učestvuje u osvajanju Litvanskog grada Wilno ( Viljnus).
Po završetku borbenih dejstava, voz dobija nove artiljerijske vagone koji su zarobljeni od Sovjeta, a kasnije prelazi u rezervu. Tokom 1925 godine voz izlazi iz rezerve i ulazi u sastav bataljona za obuku oklopnih vozova u Jabloni kod Varšave. Ova jedinica je, u oktobru 1927, preimenovana u 1. divizion oklopnih vozova. Tokom 30-ih voz prolazi kroz modernizaciju kao iostala njegova braća.
Na početku rata se ovaj voz nalazi u rezervi u sastavu Armije „Pomorze“ i sve do 14 septembra ne učestvuje u bilo kakvim akcijama. Tog dana, zajedno sa vozom „Danuta“ učestvuje u svojoj prvoj i poslednjoj bitci u ovom ratu, kada podržava Poljski pokušaj ofanzive na Bzuri. Tada artiljerijskom vatrom podržava bataljon poganične straže u borbi protiv Nemačke 221. pešadijske divizije u blizini grada Leczyca. Dva dana kasnije podržava jedinice 70. pešadijskog puka u blizini gradića Lowicz, koje pokušavaju da zaustave napredovanje Nemačke 10. pešadijske divizije. Kasnije tog dana voz se pripremio za povlačenje, ali kako ono više nije bilo moguće, on je napušten i uništen od strane svoje posade. Nemci ga nisu popravljali i koristili kasnije.

Oklopni voz Br.15 „Śmierć“

[attachment=1]

Austro-Ugarska je tokom PSR-a napravila i koristila najmanje 12 oklopnih vozova. Jedan od njih je zarobljen 1 novembra 1918 godine od strane Poljske tajne armije. Ovaj zarobljeni voz je u stvari bio kombinacija Austro-Ugarskih vozova PZ.III i PZ.VIII, sa pešadijskim vagonima uzetim od vozova PZ.I PZ.IV. Ovaj voz se sastojao od dve lokomotive, dva standardna artiljerijska vagona i dva ili tri pešadijska vagona. Uskoro je ovaj voz podeljen na dva voza  P.P.1 „Piłsudczyk" i P.P.2 „Śmiały". Oba voza su uskoro prebačena u Przemyśl i Lwów, kako bi učlestvovali u njihovoj odbrani od Ukrajinaca. Voz „Śmierć“ učestvuje u Polsko/Sovjetskom ratu od avgusta 1920 godine u sastavu 3.Armije, kada se ističe u borbama protiv Buđonijeve Konjičke armije kod Zamośća.

Posle toga voz je stavljen u rezervu i tokom 30-ih prolazi kroz modernizaciju.

Na početku rata voz je svoju mobilizaciju završio 4 septembra, kada je dodeljen Armiji Modlin. Tokom sledećeg dana je, zajedno sa vozom Br.13, vršio izviđanje na liniji Nasielsk-Ciechanów, a prilikom tih izviđanja, jedna od njegovih dresina Tatra je pogođena i uništena od strane Nemaca. Od 8 septembra voz je dodeljen štabu odbrane Modlinske tvrđave. Zbog uništenog mosta na Bugu, voz gubi vezu sa svojim pozadinskim vozom koji odlazi za Legionowo a zatim za Varšavu. 15 septembra Nemci počinju sa opsadom tvrđave, a voz postaje pokretna baterija sa zadatkom podrške bataljona 32. pešadijskog puka, 28. pešadijske divizije koji je držao položaje u rejonu mesta  Pomiechówek. U ovoj ulozi se voz pokazao odlično i uspeva a pomogne pešadiji u odbijanju neprijateljskih napada. 19 septembra vodi i artiljerijski duel sa Nemačkim oklopnim vozom PZ.7, koji je dejstvovao sa koloseka pruge Nasielsk-Pomiechówek. Tri dana kasnije ušestvuje u noćnom prepadu, kada podržava bataljon pešadije koja tom prilikom sprečava neprijatelja da uspostavi mostobran na desnoj obali reke Wkra.

Tokom sledećih par dana voz ostaje neaktivan zbog dejstva Nemačke artiljerije i pomanjkanja municije. Nemački artiljerci uspevaju da „napipaju“ voz 25 septembra, kada je pogođen i zapaljen njegov jurišni vagon, dok je lokomotiva oštećena. Za pokretanje voza se od tada koristila jedna obična lokomotiva, a 29 septembra, pred sam pad tvrđave, posada uništava njegovo naoružanje. Nemci ga nisu kasnije koristili.

Oklopni voz Br.51 „Pierwszy Marszałek“

[attachment=2]

Najuzbudljiviji život od svih Poljskih oklopnih vozova je imao ovaj voz. On je napravljen od strane Sovjeta tokom 1919 godine, kada dobija ime „Имени Шаумяна я Джапаридзе“ u slavu dvojice revolucionara koje su ubili Britanci. Kasnije ga zarobljavaju Denjkinove trupe i daju mu ime „Dobrovoljac“, a njega opet zarobljavaju Sovjeti i vraćaju mu staro ime. Tokom Sovjetsko/Poljskog rata koristi se na Ukrajinskom frontu, gde, 28 aprila 1920 godine, biva oštećen dejstvom 1. baterije 13.Poljskog artiljerijskog puka Kresowy i zarobljen. Poljaci ga odmah popravljaju i stavljaju u svoju službu pod imenom „Strzelec Kresowy". Tokom maja meseca se voz bori u Ukrajini, a početkom velike Sovjetske ofanzive vodi ogorčene borbe, naročito protv Buđonijevih jedinica, kako bi sprečio opkoljavanje Poljskih trupa tokom povlačenja. U julu dobija svoje konačno ime u čast maršala Pilsudskog. Učestvuje u Varšavskoj bitci i kasnije odlazi za Litvaniju, gde ostaje do kraja rata.

Kao i većina njegove sabraće odlazi u rezervu u zimu 1923/24 godine, a iz nje izlazi krajem 20-ih kada ulazi u sastav 2. nastavne jedinice oklopnih vozova u Krakovu. Tokom ranih 30-ih prolazi kroz sličnu modernizaciju poput ostalih Poljskih oklopnih vozova.

Na početku rata voz se nalazio u stanici Skawina, kada je dodeljen Krakovskoj armiji. Voz istog dana kreće u akciju, kada svojom artiljerijom podržava jeinice 1.brdske brigade, koje su se borile u rejonu planine Beskidy. Sledećeg dana voz se nalazio u stanici Jordanów, kada neprijateljska artiljerija otvara vatru na njega i nanosi mu lakša oštećenja. Tom prilikom je ranjen komandan t voza kapetan Cymborski, a komandu preuzima njegov zamenik kapetan Rokossowski. Sledećih nekoliko sati voz vatrom podržava jedinice 10.konjičke ( motorizovane) brigade, koje su se borile protiv Nemačke 2. oklopne divizije. Kasnije tog dana isturena osmatračnica voza biva uništena, a Poljaci pokušavaju da sa oklopnim dresinama vrše izviđanje potrebno za korekturu vatre. Zbog velikog pritiska neprijatelja Poljaci su bili prinuđeni na povlačenje, oko 17h, do gradića Kalwaria Zebrzydowska.

[attachment=3]

Sledećih nekoliko dana voz ostaje neaktivan, dok su samo njegove dresine išle u izvidnicu. 8 septembra voz kreće iz Tarnowa za Mielec i Tarnobrzeg, kada nailazi na izviđačke delove 2.oklopne divizije. Zom prilikom otvara vatru na njih i oštećuje jedan od oklopnih automobila. Kasnije tog dana skreće za Rozwadow, ali nailazi na totalno zakrčenu prugu vozovima za evakuaciju. Ostatak tog, i deo sledećeg, dana posada voza provodi u raščišćavanju pruge i uklanjanju uništenih vagona pomoću krana. Sledećeg dana voz stiže do stanice Rozwadow, gde ostaje par dana. 11 septembra posada voza nalazi napušteni PAT wz. 36 Bofors, u obližnjem gradiću Stalowa Wola, i ukrcava ga na jedan od otvorenih teretnih vagona čime znatno ojačava PVO. Dva dana ksnije voz je ponovo u akciji kada podržava jedinice koje brane most preko reke San. Sledećeg dana pokriva povlačenje Poljskih jedinica u blizini sela Zaklikow i uspeva da zadrži napredovanje Nemačke 4.pešadijske divizije i time spasi 94.poljski puk od okruženja. Posle toga voz se povlači dalje na istok u Lublin, a posle toga pada odluka o povlačenju u Lavov. Kako su pruge bile totalno zakrčene, njegova posada opet mora da ih raskrčuje, pa čak i gradi nove koloseke, kako bi zaobišla ovaj krkljanac. Tokom ovih nekoliko dana voz je bio napadan od strane neprijateljske avijacije ali bez efekta.

17 septembra Sovjetske jedinice, u skladu sa dogovorom Ribentrop/Molotov, prelaze Poljsku granicu i kreću u invaziju istočne Poljske. U tom trenutku voz se nalazio u stanici Sarny i prema nekim podacima odbijao je Sovjetski vazdušni napad, kada uspeva da obori jedan avion. Sledećeg dana, u blizini Kosopola, voz nailazi na Sovjetsku kolonu, otvara vatru na nju i tom prilikom uništava 4 oklopna automobila BA-6, 3 artiljerijska traktora i nekoliko kamiona. Posle toga vrši patrolu u reonu gradića Sarny i otvara vatru na uočenu Sovjetsku konjicu i avione. 20 septembra podržava vatrom jedinice Poljske pogranične straže, a sledećeg dana i njihovo povlačenje.
 
Dalja sudbina ovog voza u Poljskim rukama nije precizna i prema nekim izvorima ovaj voz je oštećen u Sovjetskom vazdušnom napadu i napušten, dok je prema drugim izvorima samo napušten zbog toga što su mu sve linije povlačenja bile presečene napredovanjem Sovjetskih oklopnih jedinica.
Sovjeti nailaze na ovaj napušteni voz , popravljaju ga i stavljaju u svoju službu kao oklopni voz 77. puka NKVD-a iz sastava 10. divizije NKVD-a. U junu mesecu 1941 godine voz se nalazio u stanici gradića Ivano-Frankovsk ( bivši Stanislawow) pod komandom poručnika I. D. Turganova. Po otpočinjan ju nemačkog napada, voz štiti povlačenje 77. puka, sve do 7 jula, kada ostaje bez municije i biva uništen od strane svoje Sovjetske posade.

Kako ova oštećenja nisu bila fatalna, Nemci ga popravljaju i stavljaju u svoju službu, ovaj put pod imenom PZ.10. Ustvari ovaj nemački oklopni voz se sastojao od dva Poljska oklopna voza, i to od vozova Br.51 i Br.53. U ovom nemačkom oklopnom vozu deo od voza Br.51 dobija ime Kampfzug B ( PZ.10b) a od voza Br.53 Kampfzug A ( PZ.10a). U junu 1942 godine vozovi dobijaju nove Nemačke lokomotive i dodatne vagone, a korišćeni su na istočnom frontu. 31 jula 1943 godine, ova dva voza su rasdvojena, tako da Kampfzug A ostaje PZ.10, dok Kampfzug B postaje PZ.11.U proleće 1944 godine, PZ.11 učestvuje u borbama prilikom povlačenja Nemaca i pred kraj godine ponoo dolazi na teritoriju Poljske. Tu i završava svoj borbeni put, 13 januara 1945 godine, kada ga posada napušta jer nije mogla da pređe reku Nidu, zbog uništenog mosta. Njegova dalja sudbina nije poznata.

[attachment=4]

Oklopni voz Br.52 „Piłsudczyk“

Krajem 1918 godine, u blizini stanice Krakow Prokocim, Poljaci zarobljavaju jedan Austro-Ugarski oklopni voz. Kako se ovaj voz sastojao od dva artiljerijska, dva obična i jednog jurišnog vagona, od njega su formirana dva oklopna voza i to „Piłsudczyk“ i „Śmiały”. Ova dva voza posle toga učestvuju u borbama oko Lavova, a 1921 godine u Trećem ustanku u Šleziji.

Po završetku rata voz Br.52 odlazi u rezervu, iz koje je izvađen 1927 godine i prebačen u 2.nastavnu jedinicu iklopnih vozova. I on prolazi kroz modernizaciju 30-ih godina.

Na početku rata voz se nalazio u sastavu armije „Łódź“, kada je pridodat 30. pešadijskoj diviziji koja je napadala neprijateljske položaje u okolini gradića Działoszyn. Posle toga voz pokriva povlačenje ovih jedinica i biva dodeljen 28. pešadijskoj diviziji. 5 septembra učestvuje u bitci na reci Warta i podržava artiljerijom jedinice 31. pešadijskog puka. Kasnije tog popodneva Poljske jedinice se povlače u Wojsławice pod njegovom zaštitom, a on odbija mnogobrojne Nemačke napade. Iste večeri, zbog uništene pruge i blizine neprijatelja, komanda voza ozbiljno razmatra njegovo napuštanje i sizanje u vazduh, ali se od toga odustaje i uspeva da se povuče do Lođa. 6 septembra voz dobija naređenje da prati zlatne rezerve iz Poznanjske banke do Varšave, a na tom putu uspeva i da raščisti zakrčenu prugu. Dan kasnije voz iz Varšave odlazi za Wyszków Legionowa, odakle vrši patrolu na liniji Mazowiecki-Siedlce-Mrozy. Do 16 septembra voz obavlja ovu dužnost, da bi napredovanjem Nemaca ponovo ušao u borbu protiv njih. Sledećeg dana ulazi u duel sa Nemačkom artiljerijom i tom prilikom ostaje bez jednog od artiljerijskih vagona koji je pogođen, zapaljen i na kraju uništen, a on je bio primoran da se zajedno sa pešadijom povuče do sela Mrozów. Zbog pomanjkanja municije i nemogućnosti povlačenja voz je, 20 septembra, napušten i uništen od strane svoje posade u blizini gradića Mrozy, između Varšave i Bresta. Nemci ga nisu kasnije koristili.

Oklopni voz Br.53 „Śmiały“

[attachment=1]

Kako je sudbina ovog voza na početku, bila istovetna sudbini voza Br.52, odmah prelazimo na rat 1939 godine.

U noći između 31 avgusta i 1 septembra 1939 godine, ovaj voz ulazi na stanicu Siemkowic, odakle ide u patrolu na liniji Kłobuck–Miedźno. Kasnije tog dana podržava artiljerijom 4.eskadron 21.Ulanskog puka u odbrani od Nemačke 4. oklopne divizije. Posle toga se voz povlači i patrolira naliniji  Działoszyn–Miedźno, kada ga napada Nemačka oklopna kolona, ali on uspeva da se izvuče iz ove situacije usput uništivši ( u zavisnosti od izvora) 2 do 4 neprijateljska vozila. Isto veče voz na pružnom raskršću Rębielice – Izbiska, nailazi na bataljon Nemačkog 12. motorizovanog puka, i otvara vatru na njega. Tokom borbe nanosi teške gubitke Nemačkoj pešadiji, ali i sam biva oštećen dejstvom neprijateljske artiljerije koja pogađa i izaziva požar na jednom od artiljerijskih vagona, te se povlači prema Miedzni a kasnije prema gradiću Działoszyna. Ovaj događaj je u istoriji poznat kao bitka kod Mokre, u kojoj Poljaci nanose Nemcima teške hubitke. Naime, računa se da su Nemci imali oko 800 mrtvih ranjenih i zarobljenih, te da su izgubili između 100 i 160 oklopnih vozila, od toga 50 tenkova. S druge strane Poljaci su izgubili oko 500 ljudi ( mrtvih i ranjenih). Sledećeg dana dejstvuje artiljerijom protiv kolona Nemačke 1.oklopne divizije u reonu Czarnego Lasu i Woli Kiedrzyńskiej, a biva prinuđen da se povuče kada Nemci dovlače ceo puk teške artiljerije kako bi ga neutralisali. 3 septembra voz stiže u Lođ, gde do 5 septembra čeka dalja naređenaja. Tu mu se pridružuje i oklopni voz Br.55 „Bartosz Glowacki“, a zajedno prreživljavaju nekoliko vazdušnih napada. 5 septembra uveče oba voza odlaze do stanice Skierniewice, gde stižu 6 septembra rano ujutru. Tu komandanti oba voza uspevaju da spreče uništenje pruge planirano za sledeći dan, a oba voza posle toga vrše patrole na liniji Lowicz Skierniewice. Sledećeg dana vrše patrole na liniji Żyrardów-Skierniewice, a zatim se upućuju prema Varšavi, kroz koju prolaze i nastavljaju put prema gradu Minsk Mazowiecki. Tu stižu 10 septembra i dobijaju naređenje da idu prema gradiću Sidlce. Kako su se Nemci približavali ovom gradiću, vozovi ga napuštaju i odlaze prema gradiću Międzyrzecz Podlaski, gde dobijaju nova naređenja da idu prema Brestu. U Brest stižu 14 septembra i istog dana dolaze pod udar jedinica Nemačkog XIX korpusa. Tu ućestvuju u odbrani grada i sledećeg dana, pošto su Nemci uspeli da zauzmu železničku stanicu u tom gradu, kreću prema Kovelu u koji stižu kasno uveče. Dva dana kasnije vozovi dobijaju informacije o Sovjetskom napadu na Poljsku i do 22 septembra pružaju podršku svojim jedinicama, da bi posle toga bili napušteni i zarobljeni od strane Sovjeta.

Sovjeti ovaj voz uvode u svoju službu, pod komandom 75.puka NKVD-a. Po otpočinjanju operacije „Barbarosa“ voz štiti povlačenje Sovjetskih jedinica, a kasnije je napušten i zarobljen od strane Nemaca. Od decembra 1941 do 31 jula 1943 godine, voz je služio kao Nemački Kampfzug A.
Njegova dalja sudbina posle 31 jula 1943 godine nije poznata.

Oklopni voz Br.54 „Groźny“

[attachment=2]

Ovaj voz je napravljen u januaru 1919 u Varšavskom železničkom depou. Učestvuje u Sovjetsko/Poljskom ratu i bori se istočno od Kovela. Zbog uništenog mosta kod Kivertsia, voz zaostaje za jedinicam koje su se borile i zbog toga ostaje u pozadini i vrši patrolnu službu. U septembru mesecu voz je demobilisan. U neku ruku ga zamenjuje novi oklopni voz „Groźny-szeroki“ ( szeroki=široki), koji je sastavljen od delova zarobljenih Sovjetskih vozova. Nadimak široki je dobio zbog toga što je bio pravljen za Ruske koloseke, šire od normalnih Evropskih, a ime mu je dala posada koja je bila u sastavu originalnog voza. Tokom Sovjetsko/Poljskog rata aktivno učestvuje u skoro svim borbama, a ističe se kada je, zajedno sa Ukrajinskim saveznicima, uspeo da protera Sovjetske snage 15 km iza Kijeva prema istoku. Posle toga pokriva povlačenje svojih trupa zbog Sovjetske ofanzive. Posle toga učestvuje u Varšavskoj bitci, a posle nje ide u radionicu gde je doveden na Evropski standard pruga.

Posle rata odlazi u rezervu, a iz nje izlazi tokom 1925 godine i ulazi u sastav 2. nastavnu jedinicu oklopnih vozova. Tokom 30-ih prolazi kroz modernizaciju, kao i ostala njegova sabraća.

Na početku rata voz se nalazio u sastavu Šleske operativne grupe, Krakovske armije. Njegova prva naređenja su se odnosila na patroliranje na liniji Tychy-Kobiór, kada otvara vatru na pešadiju Nemačke 3. pešadijske divizije. Iste večeri dobija naređenje da podržava 2. bataljon 73.pešadijskog puka, 23. pešadijske divizije u odbrani sela Wyry, istočno od gradića Tychy. Tom prilikom ga napada Nemačka avijacija i pogađa jednom bombom, ali ona se odbija od voza i ne eksplodira. Wsledećeg dana učestvuje u borbama podržavajući 1.bataljon 73. pešadijskog puka koji brani Tychy. Popodne tog dana podržava artiljerijom 3. bataljon istog puka koji je dobio naređenje da istera Nemačku pešadiju iz šume oko gradića Wyrya. Ovaj napad u potpunosti uspeva i voz nanosi Nemačkoj pešadiji teške gubitke. Iste večeri voz vodi borbe sa različitim Nemačkim jedinicama sa velikim uspehom i uspeva da podrži svoju pešadiju u odbijanju njihovih napada. Tokom ovih borbi gine i komandir voza, kapetan Rybczyński, za vreme izviđanja u jednoj od tanketa. Komandu nad vozom preuzima njegov zamenik kapetan Józef Kulesza. Naređenjem Vrhovne Komande, voz te noći odlazi za Mysłowice. 3septembra voz opet ide u akciju kada artiljerijom gađa različite neprijateljske jedinice. Njegova efikasnost u borbi je bila hvaljena kako od strane Poljaka, tako i od strane Nemaca. Jedan Nemački vojnik je u svom dnevniku zapisao sledeće: „Ovo čudovište se polako kotrlja prema našim položajima, s desna na levo... Stane, otvori vatru na nekoliko minuta, i odlazi dalje... I ponovo počinje pakao, kada se vrati...“. Kako je front već počeo da se raspada, voz štiti povlačenje jedinica borbene grupe Jagmin ( bivša borbena grupa Šlezija). 4 septembra uveče voz je imao okršaj sa Nemačkim motorizovanim jedinicama u blizini stanice Tunel, a kasnije ima nesreću jer se u gustoj magli sudara sa svojom TK dresinom i uništava je. Sledećeg dana preostala tanketa TK, tokom izviđanja, nailazi na pionire Nemačke 27.pešadijske divizije kod Wolbroma, koji su u tom trenutku pokušavali da unište prugu. Tanketa uspeva da ih rastroji i natera u povlačenje.

7 septembra voz je krenuo prema Tarnówu, ali nije uspeo u ovoj nameri jer je most preko Dunajeca bio uništen. Tada komandir voza donosi ihitrenu odluku da se voz napusti i uništi. Uništena je samo lokomotiva, dok su sa oruđa poskidani zatvarači. Voz kasnije zarobljavaju Nemci i stavljaju ga u svoju službu.

[attachment=3]

Od zarobljavanja ovog voza, njegova sudbina ide na dve različite strane, jer Nemci od njega prave dva voza PZ.21 i PZ.22.

PZ.21 je ušao u Nemačku službu 10 juna 1940 godine i sastojao se od jednog artiljerijskog i jurišnog vagona sa ovog voza, dok je drugi artiljerijski vagon bio uzet od voza Br.52. Svo vreme je proveo na Istočnom frontu, do svog kraja, 30 oktobra 1944 godine, kada je zarobljen od strane Sovjeta u gradiću Mažeikiai u Litvaniji.

[attachment=4]

PZ.22 je ušao u Nemačku službu 10 jula 1940 godine i sastojao se od jednog artiljerijskog vagona i lokomotive sa ovog voza. Od 1941 do 1944 godine je bio na službi u Francuskoj, kada se vraća na Istočni front, gde ostaje do 11 februara 1945 godine, kada je uništen u gradiću Spotau.

Oklopni voz Br.55 „Bartosz Głowacki“

[attachment=5]

Ovaj voz je napravljen tokom 1920 godine i tokom Sovjetsko/Poljskog rata učestvuje samo u gonjenju Sovjeta u sastavu 4. Armije i borbama oko grada Volkovysk. Po završetku rata odlazi u rezervu u kojoj ostaje do početka rata 1939 godine. Iako u rezervi i on je prošao kroz modernizaciju početkom 30-ih.

Na početku rata voz se nalazio u gradiću Tłuszcz, gde ostaje do 3 septembra, a posle toga je pridodat rezervnoj Armiji Prusija. Kasnije se voz šeta linijama Koluszki-Skierniewice-Warszawa-Mińsk Mazowiecki-Siedlce-Łuków bez naređenja. Sve ove šetnje je napravio zajedno sa vozom Br.53. 11 septembra posada voza nalazi napušteni PAT wz. 36 Bofors i postavlja ga na jedan od teretnih vagona. Ostatak njegove karijere u Poljskoj službi je isti kao i kod voza Br.53 jer su zajedno dejstvovali do kraja.
Sovjeti ovaj voz posle zarobljavanja pridodaju 58. puku NKVD-a i koriste ga do jula 1941 godine, kada ga zarobljavaju Nemci. Kako su Sovjeti uništili veći deo ovog voza, samo je njegov jurišni vagon bio u dobrom stanju te ga Nemci koriste u svom oklopnom vozu PZ.10.

Improvizovani vozovi

Tokom rata Poljaci su uspeli da naprave i 6 improvizovanih oklopnih vozova koji su uzeli učešća u borbama.

Školski oklopni voz

Ovaj oklopni voz je formiran u 2.nastavnoj jedinici za oklopne vozove, između 1 i 4 septembra, od komponenti koje su Poljacima bile pri ruci. Voz se sastojao od lokomotive, dva artiljerijska vagona naoružana sa po jednom haubicom kalibra 100 mm i dva topa kalibra 75 mm, dva jurišna vagona i tri otvorena teretna vagona na kojima su ukrcana dva tenka FT-17 i dve tankete TK, ali su sva četiri vozila bila bez naoružanja. Prema mobilizacijskom planu W, ovaj voz je trebalo da zameni ostale ovzove iz ove jedninice koji su bili poslati na front.5 septembra ovaj voz se kreće linijom Bochnia-Brzesko-Tarnow-Debica, u koju stiže 7 septembra. Sledećeg dana voz nastavlja dalje da se kreće i uveče stiže u Jaroslaw. 9 septembra ga napadaju Nemački bombarderi, ali ga ne pogađaju i on odlazi do stanice Leżajsk a kasnije do stanice Przeworsk. Sledećeg dana posada voza popravlja uništenu prugu u blizini Jaroslawa u pokušaju povratka u taj gradić, ali ipak mora da se zaustavi na 5 km od svog odredišta, zbog totalnog zakrčenja pruge. Oko 10 časova, istog dana, posada primećuje Nemačke tenkove na putu južno od koloseka i priprema voz za borbu. Kako je voz bio blokiran sa jedne strane ostatcima uništenih vozova za evakuaciju, a dolaskom Nemaca i sa druge stran, odluka posade da prihvati neravnopravnu borbu je bila veoma hrabra, ali se njen ishod znao već na početku. Voz je, bez mogućnosti manevra, bio osuđen na propast. Bez obzira na sve voz se borio sa Nemačkim tenkovima do 12:30 časova i tom prilikom uništio jedan i oštetio nekoliko njih. Tada u akciju stupa i Nemačka artiljerija koja vozu nanosi teška oštećenja, a posada ga napušta i ostavlja. Nemci ga kasnije nisu koristili.

Improvizovani vozovi Br.1 i Br.2

Za ove vozove se samo zna da su korišteni tokom bitke za Varšavu 1939 godine, ali su ostali podaci o njima nepoznati.

I Improvizovani voz Obalne odbrane

Ovaj voz je napravljen na inicijativu komande obalne odbrane. On se sastojao od lokomotive, dva zatvorena i dva otvorena teretna vagona. Od naoružanja je imao dva topa kalibra 75 mm, koji su dobijeni skidanjem sa rečnih topovnjača.Voz je bio spreman za akciju već 26 avgusta i tokom prvog dana rata patrolira na liniji Somonino-Kartuzy, kada odbija napade Landespolizei puka iz Gdanjska. Sledećeg dana vodi artiljerijski duel sa neprijateljskim oruđima u Gdanjsku. 3 septembra pripadnici Landespolizei zauzimaju Żukowo, ali ga Poljaci vraćaju protivnapadom koji podržava ovaj voz. U rano jutro 4 septembra vodi artiljerijski duel sa protivnikovim oruđima, ali Nemcu uskoro zauzimaju gradić Kartuzy a pruga prema Gdyni je uništena, tako da ga posada napušta i uništava. Kasnije nije korišten od strane Nemaca.

II Improvizovani voz Obalne odbrane

I ovaj voz je napravljen an inicijativu komande obalne odbrane, ali je bio mnogo slabije naoružan od svih ostalih vozova. Sastojao se od jedne lokomotive i dva pokrivena teretna vagona, koja su oklopljena čeličnim pločama, dok se naoružanje sastojalo od teških mitraljeza i ličnog naoružanja posade. Ovaj voz je učestvovao u samo jednoj borbi, u noći između 3 i 4 septembra kada je njegova posada pokušala da odbaci Nemce iz Osowe. Podrška pešadije je izostala u prvom delu operacije, ali je operacija ipak bila uspešna. Ipak Poljaci uviđaju da je ovaj oklopni voz isuviše slab i više ga ne koriste za akcije na ovom delu fronta. Njegova dalja sudbina nije poznata.

III Improvizovani voz Obalne odbrane „Smok Kaszubski”

Ovaj voz je napravljen na inicijativu kapetana Jerzego Błeszyńskiego, na početku rata. Za njegovu izgradnju su korištene čelične ploče debljine 9 mm, koje su ostale od nedovršenih razarača Orkan i Uragan. Od naoružanja je imao jedan top kalibra 37 mm skinut sa broda „Mazur”, koji je potopljen 1 septembra, i jedan salutni top kalibra 47 mm sa broda „Bałtyk”. Voz je bio spreman za akciju 7 septembra i sledećeg dana se bori sa neprijateljskim snagama u blizini gradića Wejherowo. Sledećeg dana vodi artiljerijski duel sa neprijateljskim oruđima postavljenim u Wejherowu, kada zadobija lakša oštećenja. Sledećih nekoliko dana voz vodi odbrambene borbe i povlači se u Gdynu gde je trebao da bude popravljen, ali ga uništava Nemačka avijacija.

U izradi ove teme korištene su sledeći sajtovi:

http://derela.republika.pl/armtrain.htm
http://pl.wikipedia.org/wiki/Polskie_pociągi_pancerne

Mapa kretanja svih Poljskih oklopnih vozova tokom rata 1939 godine.

[attachment=1]

Oklopni voz Br.13 Generał Sosnkowski.

[attachment=1]

[attachment=2]

Oklopni voz Br.12 "Poznańczyk" nakon oštećenja i zarobljavanja od strane nemaca.

[attachment=1]

[attachment=2]

Još tri fotografije oklopnog voza Br. 12 Poznańczyk.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Oklopni voz Br.11 "Danuta" po zarobljavanju 1939. godine.

[attachment=1]

[attachment=2]

Dresine R-3 i R-5 snimljene po zarobljavanju od strane nemaca 1939. godine.

[attachment=1]

[attachment=2]

Još neke fotografije sa oklopnim vozom Br.13 Generał Sosnkowski.

[attachment=2]

[attachment=1]

Oklopni voz Br.54 "Groźny" i jedna od njegovih tanketa na dresini tipa TK koja je bila priključena ovom oklopnom vozu.

[attachment=1]

[attachment=2]

Još nekoliko fotografija oklopnog voza Br.11 "Danuta" snimljenih po zarobljavanju 1939. godine.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

[attachment=4]

Nemački snimak oklopnog voza Br.13 "Generał Sosnkowski"

http://www.youtube.com/watch?v=JOSS9-V0sYA

Motorista odlicno obradjena tema.

Hvala druže, služim narodu. ;)

Odlično, odlično... :klap :klap

Jedna oštećena TK-R-TK dresina snimljena nakon zarobljavanja,

[attachment=1]

Motorista je u svom (odličnom) tekstu već pomenuo da su nemci sastavili jedan od svojih oklopnih vozova (Pz.21) od artiljeriskog vagona oklopnog voza Br.52 "Piłsudczyki" i jednog jurišnog vagona oklopnog voza Br.54 "Groźny". Evo tog voza, nakon primanja u nemačku službu.


[attachment=1]

Tenk FT-17 sa jedne od poljskih dresina tipa R.

[attachment=1]

[attachment=2]

Ostatci oklopnog voza Br.12 "Poznańczyk".

[attachment=1]

[attachment=2]

Da se nadovežem na prethodne slike koje je Motorista postavio, nekoliko fotografija oklopnog voza Br.12 "Poznańczyk" iz jednog albuma.  ;)

[attachment=1]

[attachment=2]

Još malo R i TK dresina.

[attachment=1]

[attachment=2]

I jedna zarobljena dresina Tatra.

[attachment=1]

Još jedna fotografija nemačkog oklopnog voza Pz. 21 koji je bio sastavljen od poljskih oklopnih vozova Br. 52 i 54.

[attachment=1]

Oklopni voz Br. 11 "Danuta".

[attachment=1]

[attachment=2]

Dresina tipa R.

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Oklopni voz Br.13 "Generał Sosnkowski".

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Još nekoliko fotografija istog voza ...

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Prebacivanje dresine Tatra na susedni kolosek.

[attachment=1]

:klap :klap :klap

Vrhunsko!

LPB

Tenk FT-17 sa dresine koja je bila priključena oklopnom vozu Br.55 "Bartosz Głowacki".

[attachment=1]

[attachment=2]

Dresina Tatra i dresina tipa R.

[attachment=2]

[attachment=1]

Dresine oklopnog voza Br.12:

[attachment=1]

Oklopni voz Danuta iz doba Poljsko-Sovjetskog rata.

[attachment=1]

Gotovo istovetna fotografija voza "Generał Sosnkowski" objavljena u nemačkoj okupacijskoj publikaciji "Do krajnje pobede! - Nemačka vazduhoplovna sila, protiv engleske pomorske sile" u izdanju biblioteke "Stvarnost" iz Beograda.

[attachment=1]

Pociąg Pancerny nr 11 "Danuta" (Armored train no 11)


http://youtu.be/pEppBVRLmwg

Artiljerijski vagon voza Br.53 „Śmiały".

[attachment=1]

Još jedna dresina Tatra i jedan FT-17.

[attachment=1]

https://youtu.be/xCmoRaz5hyY

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]