PALUBA

Nada kao HMS Mallow.

Evo još jedne slike "sestre" korvete Nada. Našao sam podatak da je od 1939. godine
bilo izgrađeno 145 takvih plovnih jedinica od toga oko 120 u kanadskim brodogradilištima.

Nada je nakratko bila Partizanka, dok nije vraćena Britancima. Znam da većina članova foruma to zna, ali ipak neka se zapiše za one (mlađe) koji možda ne znaju.

[attachment=1]

Te korvete su se masovno gradile jer su bile jeftine i pružale su kakvu-takvu protupodmorničku zaštitu konvojima. Milsim da je tada, u WW2, obnovljena korveta kao klasa broda prvi put nakon epohe jedrenjaka.

A evo i Nade... ili Partizanke...

[attachment=1]

Na krilu mosta pbb Borić.

Ako neko zna kakvo je bilo bojenje korvete Nade dok je bila kod nas neka napiše.HVALA.

Nadam se da nije prekasno da dodam nešto.
Korvetu "Nadu" smo dobili 11. januara 1944. godine.
Što se tiče vojevanja,na jendom drugom forumu sam je spomenuo i rekao sam za njeno vojevanje,ali neki član foruma tvrdi da je to ustvari uradio neki britanski brod,evo šta:
Dana 22. februara(u izvoru iz kojega sam ovo video,nije pisala godina,ali predpostavljam da je 1945),korveta "Nada" je zajedno sa britanskim brodovima izašla na Atlantik u jednu borbenu misiju.Korveta "Nada",zajedno sa ostalim britanskim brodovima je bacala eksplozivnu burad na nemačke podmornica,kada je "Nada" potopila nemačku podmornicu "U-300".O ovome je komandant korvete,poručnik bojnog broda Blagoje Uščumlić ostavio vrlo detaljan izveštaj,međutim,na stranici wikipedije posvećenoj podmornici "U-300" piše da ona jeste potopljena 22. februara 1945,ali da su je potopili britanski brodovi.Verovatno da su Britanci ne mareći koja je korveta potopila podmornicu,pripisali uspeh sebi.

Mene lično zanima taj izveštaj Uščumlića,može li se negde naći ?
Pošto sam na tom drugom forumu stavio da je korveta potopila nem. podmornicu "U-300" 22. feb. 1944,što nije tačno,jer sam pogrešno mislio,pa želim samo da vidim ili sliku ili teks iz ščimlićevog izveštaja,da potvrdim moje reći,samo sa ispravkom da je to bilo 1945,ne 1944.Verujem da jedan uzoran oficir,sigurno ne bi izmislio tako nešto,a pogotovu da istog dana preda detaljan raport o dešavanjima tokom vojevanja.

U-300 je potopljena 22.2.1944. nakon sto je tri dana ranije tesko ostecena dubinskim bombama od strane preuredjene jahte HMS Evadne. Je li u toj akciji 19.2.44.  sudjelovala i "Nada"?

----
Prema Wikipediji:
"On 11 January 1944, Mallow was transferred to the Royal Yugoslav Navy-in-exile and renamed Nada.[6] She sailed with a nucleus crew in convoy OS 68/KMS 42 which departed Liverpool on 12 February and arrived at Gibraltar on 25 February".
http://www.iwm.org.uk/collections/item/object/205153639

Pa vidite sad,što se tiče "U-300",na stranici wikipedije pisalo je da je potopljena  22. februara 1945,od strane britanskih brodova(gde su verovatno svrstali i našu korvetu).Sad ne znam tačno,jer tamo gde sam video taj podatak o potapanju nemačke podmornice "U-300" nije pisala godina.
https://en.wikipedia.org/wiki/German_submarine_U-300

Ispravak - godina potapanja U-300 je 1945. Ne 44.

"Nadu" su tretirali kao britanski brod jer je bila u sastavu britanske borbene grupe, dakle i pod britanskom komandom.

http://www.iwm.org.uk/collections/item/object/205153635

.

.

U 300 je napala konvoj UGS.72 i oštetila dva broda Februara 17.1945.
U tom konvoju nije bilo britanske yahte Evadna.
U knjizi Hitler’s U-Boat War od CLAY-a BLAIRA, piše o kraju podmornice :
[attachment=1]
NADINI konvoji:
NADA in Convoy KMS.42G   (Feb 1944: Ex OS68/ KMS42 - Gibraltar)
NADA in Convoy KMS.51   (May 1944: Gibraltar - Port Said)
NADA in Convoy KMS.53   (Jun 1944: Gibraltar - Port Said)
NADA in Convoy KMS.55   (Jul 1944: Gibraltar - Port Said)
NADA in Convoy KMS.56   (Jul 1944: Gibraltar - Port Said)
NADA in Convoy KMS.58   (Aug 1944: Gibraltar - Port Said)
NADA in Convoy KMS.59   (Aug 1944: Gibraltar - Port Said)
NADA in Convoy KMS.61   (Sep 1944: Gibraltar - Port Said)
NADA in Convoy KMS.63   (Sep 1944: Gibraltar - Port Said)
NADA in Convoy KMS.64   (Oct 1944: Gibraltar - Port Said)
NADA in Convoy KMS.66   (Oct 1944: Gibraltar - Port Said)
NADA in Convoy KMS.81G   (Jan 1945: Ex OS107/ KMS81 - Gibraltar)


NADA in Convoy MKS.51   (May 1944: Port Said - Gibraltar)
NADA in Convoy MKS.53   (Jun 1944: Port Said - Gibraltar)
NADA in Convoy MKS.59   (Aug 1944: Port Said - Gibraltar)
NADA in Convoy MKS.61   (Sep 1944: Port Said - Gibraltar)
NADA in Convoy MKS.64   (Oct 1944: Port Said - Gibraltar)
NADA in Convoy MKS.66   (Oct 1944: Port Said - Gibraltar)



NADA in Convoy OS/KMS.68KM   (Feb 1944: Liverpool - Convoy Split)


Znači zadnji escort NADE je bio  KMS.81G od 30.januara do 05.februara 1945. Daljnjih ratnih operacija nema.

Ukratko o NADI. Ovdje je već promijenjena. Iako je šema bojanja 1941, brod je već promjenjen, produžen mu je kaštel dobio je radar, raketne lansere na glavnom topu... U knjizi o toj klasi brodova postoje 29 šema bojanja.
[attachment=1]
Pošto treba napisati nešto o brodu sukcesivno ću napisati nešto o njegovim karakteristikama. Ovako uopšteno, tragajuči za jeftinim brodom,koji će imati dobra maritimna svojstva, brzinu do 16čv i protivpodmorničko naoružanje krenulo se od kitolovca Southern Pride. Brod je trebao modernu PP opremu, 4inch top, 12B radio i na sreću posle puno diskusija o kotlovima na ugalj, prihvačeni su kotlovi na naftu, sa standardnom parnom mašinom kao na kitolovcu (steam reciprocating engine)
Dogovor o gradnji je sklopljen 24.aprila.1939g i posle 8 dana je počela izgradnja.
Brodovi su trebali imati Asdic TYpe 123, glavna artiljerija 4inch Mark IX Gun sa 100 granata, Lewisovi mitraljezi sa svake strane mosta 0,303 inch. Trebali su imati po dva Mark II bacača dubinskih bombi i bk od 25 dubinskih bombi. Posada je brojala 2 oficira i 27 podoficira i mornara. Snaga električnog generatora je predviđena 15kw, što se kasnije mijenjalo na više.
Mnogi brodovi su već za vrjeme gradnje pretrpjeli modifikacije, a neki i sucesivno tokom eksploatacije. Gore navedeno je predstavljalo samo platformu i početak.

Da nekog ne zbunjuje,prvo govorim o klasi.
Same specifikacije klase su:
Deplasman  940t, puni 1170t.
Dužina preko svega 62,5m,
Širina 10,1 m
Kotlovi 2x Scotch (cilindrična)
Glavna mašina 4-cilindrična, trostruke ekspanzije, recipročna mašina.
Propeler 1
Snaga  motora 2750Ks
Maksimalna brzina 16 čv
Doplov sa 12čv je 4000 NM
Naoružanje 1 top 4 inch, 2 dvostruka mitraljeza Lewis 0.303inch.
Dubinske bombe 25 kom
Bacač dubinskoh bombi 2x MarkII.

Urgentno je naručeno 25.07.1939g . 26 brodova  i 4 za  Francusku, brzo nakon toga još 30 brodova 31. O8. 1939. i  19.09.1939g . 12 brodova.  Sve u svemu 269 korveta ovog tipa je izgrađeno u britanskim I kanadskim brodogradilištima a nekoliko i u francuskim.
Kroz godine proizvodnje brodovi su doživljavali promene, tako da nikako ne treba gledati tu klasu kao identične brodove. Kako su izlazili na more, dizajn je konstantno unapređivan kao rezultat iskustva iz naučenih u eksploataciji.
Origialno su namjenjene za obalnu primjenu, a ne za Sjeverni Atlantik, ali potrebe su  ih ubrzo  uvrstile i u oceanski escort.
1940g. 24 broda su opremljena mehaničkom minolovkom Oropesa sa parnim vitlom na krmi,  a 16 ih je opremljeno LL magnetnom minolovkom,  namotanoj na bubnju, smještenom na krmi broad, kao i akustičkom minolovkom na trokutnom okviru na pramcu.
Sa napredkom magnetnih mina dodavani su za pasivnu zaštitu  kabli za degaussing, najprije izvan broad a kasnije ugrađeni unutar trupa.
Za zaštitu posade od vazdušnih napada dodane su zaštite na topovima, a izvedena je i zaštita komandog mosta, sa neprobojnim pločama(bulletproof).
Još jedna rana modifikacije je produženje prednjeg kaštela do iza dimnjaka što je pre svega bilo potebno radi večeg unutrašnjeg prostora, broj posade I nove opreme je povećan, a dobijeno je I na stabilitetu forme broad.
Povećana je I ljuljna kobilica sa
Ugrađen je na brodove radar tip 271, pre svega zbog podmornica koje su pod okriljem mraka sa površine napadale brodove.
Ugrađen je izboljšan sonar, a na krila mosta su stigli Oerlikoni 20mm, naime mitraljezi su se pokazali kao nedovoljni.
Šest tipova komandnog mosta je građeno u toj klasi.
Originalni BK je bio 25 dubinskih bombi, na dva klizača I dva bacača Mark II.
U august 1940g povećan je na 50 dubinskih bombi i 4 bacača., ali ne na brodove koji su imali minolovnu opremu jer su već tako imali kritičan stabilitet ( n ate brodove su dodali 50T balasta (pig iron)
Od juna 1941g. dobili su Hedgehog (ježa) koji je montiran iza pramčanog topa, na čijem su štitu več bili montirani lanseri za rakete od 2inch-a.
1943 su dodana još 4 Oerlikona .
Svi brodovi su opremljeni “Foxer”-om, akustički mamac koji se je spuštao po krmi.(zaštita da zbuni akustično vođena torpedo.)[attachment=1]
Na pramcu je akustička batna minolovka, ovaj brod ima LL elektomagnetnu minolovku.[attachment=2]
i dole Foxer[attachment=3]

Sramota, stari sam član foruma i ne znam ništa o tome.
Kakva je priča korvete Nada?
Ima li gde na forumu?

Iako o tome ne znam Bogznašta, reći ću ono što znam.

Projekat korvete Flower razvijen je iz civilnog traulera-kitolovca. Izabran je zbog lakoće i jeftinoće gradnje i dobrih pomoračkih svojstava, pogodnih za Atlantik, iako je reč o malom brodu. Uslovi boravka i rada posade bili su spartanski. Ove korvete odradile su veliki posao u vreme Bitke za Atlantik, bar dok nisu došli veći brodovi, fregate i eskortni razarači. Korveta klase Flower i njena posada glavni su junaci romana The Cruel Sea (Okrutno more). Davno sam ga čitao, British Council od 1999. ne daje knjige na čitanje, a na internetu svi traže pare da ga downloadujem, što neću!

Jedna korveta Flower (ima i njeno HMS ime u priručniku H.T. Lentona) dodeljena je Kraljevskoj vladi u izbeglištvu, ali je praktično stigla u Jadran već kad je NOP postao jedina zvanično priznata sila. Dobila je ime Nada. Korišćena je i neko vreme posle rata, ali je 1948-9. vraćena Velikoj Britaniji.

Ja sam zamislio da nešto napišem, prvo o klasi pa onda o brodu i naoružanju, jer ima podosta različitih podataka. ono što je @kumbor napisao ima i u onom mom prvom djelu, kao i u prethodnim postovima, pošto nisam baš "besposlen pop" to ne ide baš brzo.
Inače knjiga o tom tipu ima slovenački prevod i košta par evra. Normalno da je imam, iako su mnogi na ovom forumu neprijatelji knjiga. Preporučam članovima foruma iz Slovenije.[attachment=1]

...

[attachment=1]

[attachment=2]

Za naše uslove i nije tako maleni brod. Sa deplasmanom od oko 1000 t je samo malo manji od naših RF 33 i 33 - ali one se zovu fregate!

Ti brodovi imali su D st. oko 950 metričkih tona, ali dužinu od samo 62,5m i širinu od 10,1m. RF 33 i 34 imaju D st.oko 1400t., dugi su preko 90m i široki oko 11m. Jožefe, to baš i nije slično. Ta je razlika u deplasmanu mala za bojni brod, ali za korvetu/fregatu vrlo je velika. Korvete flower vrlo su čvrsto građene, od debelih limova i prilično su teške za dane dimenzije. Ali, kao mnogi engleski brodovi ratne gradnje, predviđeni rok trajanja bio je desetak godina. Američki brodovi ratne gradnje građeni su mnogo kvalitetnije.

Ko što sam napisao u Kvizu, ne namjeravam nastaviti svoje pisanje, jer smatram ovaj prekid, kao ometanje i nedostatak kulture ophođenja. Ja se posle dugo vremena, Nada je na topiku 3 godine, odlučio da nešto napišem, ali sam prekinut na veoma ružan način, ne mislim što je @Lovac pitao ima li to na Palubi, već daljni dialog koji se vodio potpuno ignorišući ono što je napisano.
Smješna je i diskusija o korvetama i fregatama i ono vrijeme upoređivati sa današnjim. Korveta se posle izvjesnog perioda ponovo javila i to baš tipa Flower, a tako ju je nazvao baš Čerčil da tom brodu da težinu. Korveta je pre svega bila zamišljena za pratju konvoja na istočnoj obali, a nikako na Atlantiku. To je bilo sila nartjerala orla. Korvete II SR rata su imale malu brzinu i mogle su pratiti isključivo konvoje trgovačkih brodova, čak im je brzina bila za 1čv manja od površinske brzine podmornice. Nikako nisu rađene za 10g.,, rađene su po zahtjevima Lojda za trgovačke brodove, pa neznam koji se gradi za 10g.
Fregate međutim su veći brodovi za oceanske konvoje, veće brzine, cca 20-24čv, po tome sposobne i za zadatke sa flotnim snagama.
Klasične korvete su britanske Flower i italijanske Gabiano( građene za eskort konvoja do Libije).
Kasnija podjela je čista pornografija.

Korvete jesu građene po trgovačkim / merchant/ za razliku od admiralitetskih / naval / standarda. Bile su spore, ali činjenica je da su čvrsto građene. Možda se u vreme projektovanja mislilo da neće ići na Okean, ali vrlo brzo se pokazalo da im je to osnovno područje, naročito pojas koji nije mogao biti pokriven patrolnim avionima, bilo USAF bilo RAF. O "roku trajanja" nisam ja izmislio, to su sami englezi govorili u mnogim izvorima. Npr. krstarice klase Colony, osnovne srednje krstarice RN u ratu, pored "gradova" i lakših Dido pravljene su da traju 12-15 godina, a razarači i manje od toga - desetak godina. Posleratna inspekcija britanskih NA, čak iako izuzmemo katstrofalan uticaj pogodaka i požara na čvrstoću trupa pojedinih, pokazala je mnoge manjkavosti u gradnji. Sve krstarice Colony izbačene su iz RN do početka 60ih godina. Razarači su predavani drugim zemljama. Tako smo i mi dobili Kempenfelt i Wager. Koliko su opstajali u drugim RM zavisilo je od nivoa tehničke kulture i remontne baze. Negde kratko,a negde dugo, ali ne duže od početka 70ih. Nasuprot njima, mnoge američke krstarice ratne gradnje opstale su u drugim RM  do 80ih godina. Razarači Fletcher i Sumner takođe.

Sve po podacima Lentona, JFS, Conway, Groener, Paluba, itd.

Meni nije smetalo ničije ponašanje u kvizu. Samo je šteta što se igra svela na nas nekoliko.

Izgleda ti i nečitaš šta je napisano, odnosno stvari tumačiš na svoj način.
Kad neko nešto napiše, najlakše je replicirat. Navedi mi i jedan izvor koji to navodi za korvete Flower. Ja sam svoje u ovom topiku završio, a ti možeš završiti ono što je bilo početo.

Ево,хтео сам да питам.
Корвета "Нада" је од почетка 1944. године па до краја рата била у саставу Југословенске Краљевске Ратне Морнарице ван Отаџбине,након рата Британције отуђују и предају комунистима.
Она је дана 22. фебруара 1945. на Атлантику заједно са британским бродовима учествовала у једној битци.Тог дана корвета "Нада" је потпопила немачку подморницу "У-300".Командант корвете,поручник бојног брода Ушчумлић,описао је овај догађај детаљно у свом извештају.Корвета је потопила подморницу тако што је бацила експлозивну бурад на њу.
Нажалост,овај успех се приписује Британцима,не Србима,јер је корвета "Нада" била у флоти са британским бродовима,па и под британском командом.

Занима ме,имали неко слике или податке тог Ушчумлићевог детаљног извештаја ?

Немам податке о том Ушч/ћумлићу, нити о његовом извештају. "Експлозивна бурад" су дубинске бомбе, бачволики канистери танких зидова, напуњени експлозивом, са хидростатским упаљачем осетљивим/подесивим на одређену дубину воде/мора. До појаве ПП торпеда и ПП ракетних бацача основно оружје за борбу против зароњених подморница. Могу бити разне величине. Обично су масе од око 50 до 300кг, у зависности од типа. Делују експлозијом пуњења која ствара притисак мехура гасова и ломи труп подморнице у близини.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:490068-%D0%9D%D0%B0-%D0%A5%D0%B8%D1%82%D0%BB%D0%B5%D1%80%D0%B0-%D0%B8%D0%B7-%D0%90%D1%84%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B5

To što je moguće bacila buriće, na znači da je potopila podmornicu, što i nije.

А у овом изворчићу пише сасвим друкчије од оног што Ви тврдите.
Осми тога,истраживао сам и као што сам рекао,али поновићу и додаћу.
22. фебруара 1945. године подморница "У-300" јесте потопљена(то пише и у њеној википедији).
За њено потпнуће одговорни су британски бродови,како стоји у њеним подацима.Мађу тим британским бродовима се налазила и корвета "Нада".
Није ретко приписати успех команди под којом су поред њене нације,биле и друге.Сасвим је логично приписати успех Британцима јер је тај југословенски брод био под њиховом командом.

На другом форуму један корисник је исто тврдио да "Нада" није потпопила "У-300",али се предомислио када је видео неке чињенице које сам већ рекао.Сигурно Ушчимлић не би лагао у извештајима.

Navalio coek da su njegovi potopili podmornicu pa puklo kud puklo.

Који "његови" ?

Ако је овде уобичајено позивати се на једно,а у извору пише друго,онда свака част !

Ако кажеш да сам се предомислио онда у реду...
На другом форуму си прво тврдио да се то десило 1944-е, а очигледно није.

И сам чланак у Новостима (ако ти је то извор) наводи:
"Од битака уписаних у историју Другог светског рата издваја се подвиг поручника бојног брода Благоја Ушчумлића, који је командовао југословенском корветом "Нада". Он је 22. фебруара на Атлантику заједно са енглеским бродовима учестововао у потапању немачке подморнице "У-300". Ушчумлић је у свом званичном извештају детаљно описао акцију. Према његовим тврдњама, југословенски брод је бацио бомбе на немачку подморницу."

Ако је тачан новински чланак (а често имају обичај да не буду), "Нада" јесте учествовала у нападу, али не тврде и да је она потопила подморницу. Обзиром да је подморница оштећена и да је већи део посаде спашен, логично је очекивати да се то десило у близини бродова који су је напали.

Ovo je tragikomičnio. Vi ste vrlo uporni, ali vam osim novinskog članka nedostaje sve ostalo. Pa ako vas to zadovoljava stvarajte utvare kako je Kraljevska mornarica imala tešku bitku sa bacanjem buradi, koja su bila uzgred budi rečeno teška ko olovo. Narovno Britanci pod uticajem komunista sve zataškali, pa što više, uzeli brod našem vrlom Kralju i dali ga crvenim.....
O gubitku i zaslugama za potapanje podmornice je dosta napisano i ne treba stvarati teoriju zavjere protiv Kraljevske mornarice. Već je iznešeno iz kredibilnih izvora, što ove novine u svakom slučaju nisu, kako je teklo samo potapanje, koje je dovelo do toga da su Njemci otvorili ventile i potopili podmornicu, koju su naravno napustili. Jer su ventili bili deformisani samo potapanje se odteglo, tako da je komandant i neko članova posade stradalo od artiljerijske vatre.
Još malo izvora sa neta.[attachment=1][attachment=2]
kako večina ne zna njemački, kao ni ja, koji ponešto nabadam, može se poslužiti Googlovim prevodom, tu su i izjave članova posade.
http://www.ubootarchiv.de/ubootwiki/index.php/U_300
Strane sa brodovima koji su potopili podmornicu, kao i sastav u kome su plovili.
http://www.naval-history.net/xGM-Chrono-22MS-Algerine-Recruit.htm
http://www.naval-history.net/xGM-Chrono-22MS-Algerine-HMS_Pincher.htm
Samo ovako malo, čovjeku koji razmišlja dosta, onom koji želi veličat Kraljevsku mornaricu, vjerovatno malo,ali ne može se zadovoljiti ljubav prema Kralju i istina.

-Ја сам тражио изваштај,не новинске чланке.

-То што си ти(ватхра) навео говори да је корвета ипак имала значајног удела у потапању подморнице.
-Тачно је да сам навео да се то одиграло 1944,али сам и пореко то исто.У том чланку није писала година па сам грешком закључио то.

-Тако да,ако неко има изваштај нека га подели овде.Ја сам тражио помоћ у виду Ушчумлићевог извештаја,не исмејавање од стране других форумаша.

Da slučajno takav izvještaj postoji, ja sam siguran da ne, i da sve fabricirano, već bi davno bio tema ljudi koji se bave tom tematikom, kao i uključen u istoriju.  Činjenica je da se posle 1991 naglo počela  fabrikovati istorija, naravno onako kako kome odgovara.
Moj savjet ostavi se kojekvih izvještaja, neznam odakle ti podatak da je bio , vjerovatno iz novina, i čitaj zvanične podatke.

Чекам одговор историчара.
А да те питам,како коментаришеш ове људе који се баве Титом.Ти људи годинама тврде да је Тито био Шпанац,Совјет,шта ја знам.Да ли је то доказано ?
Знаш ли колико тема има којима се људи не баве,а врло су интересантне.

E sad mi je sve jasno.

Nešto o posadi.

Posada korvete Nade je brojala 87 ljudi.
Štab SJPS (sastav jugoslovenskih pomorskih snaga)morao je po zahtjevi britanskog admiraliteta pripremiti posadu za Nadu. Ovdje je štab uključio i 25 Primoraca i  Istriana, večinom Slovenaca (19), iz logora Patermaritzburga, kraj Durbana. Ovi su pristali jer su izmanipulisani  sa obečanjima o oslobađanju Primorja i Istre. Otišli su u kasarnu u Capetownu, gdje je bio mornarički tečaj koji  je vodio poručnik fregate Dimitrije Omerza.
Po završetku tečaja 21.marta 1943, tečejnici su preko Mozambiškog kanala i Crvenog mora stigli u Suez, pa u logor Sphings blizu Aleksandrije i priključili se Mornaričkom odredu -Egipat. Komandant tog odreda bio je  Milan Zupančič. Posle dva dana iz Sueza oko Južne Afrike u Liverpool je upućeno 38 mornara, 11 kaplara, 6 podoficira i dva oficira.
Posle 24 dana stigli su na odredište. Sa njima je putovala i 6 drugih jugoslovenskih oficira, zagovornika kralja i četnika u domovini.
U Liverpoolu su se ukrcali na korvetu, a obučavani su teoretski dio na kopnu a praktični u luci i na moru. Do posade su dolazile i vjesti iz domovine, tako da je na brodu, uglavnom od Slovenaca formirana grupa koja se opredjelila za NOB.
Pripremali su se i za subverzivne akcije, tako da su napravili i  diverzantski eksploziv od brodske municije. Ali kasnije razmišljajući o posledicama takvog djela, ova ideja je opuštena.
Među njima se rodila i ideja da odvežu siz posle imenovanja korvete u Nadu, pa da predstavnik kralja padne u more.
Prije navedeni oficiri koji su putovali sa posadom (6 jug.of) su optužili posadu Nade da je naklonjena NOVJ. Iz toga su proizišle pretrage  i  ispitivanja, bilo je i kažnjenih.
To i slični postupci je dovelo do toga, da kada je brod stigao u Maltu, gdje je bila vojna bolnica u kojoj su bili i partizani, da je dio posade uspostavio vezu sa njima. Tu se nalazio i pomorac Mirislav Vrančić koji je pomogao mornarima da se ukrcaju na bolnički brod koji je vozio za Bari. Sve svoje stvari su ostavili na korveti. Desetorica njih je 16 februara 1944 stigla u komižu na Visu. Odmah su poslani u 4.POS koji je branio odasjek u Češkoj Vili, a kasnije na brodove 2 i 3 POS-a.
To se događalo i kasnije.
Da preskočimo dio sa konvojima naprjed su bili svi navedeni. Posle razgovora Tito Subašič , sastanka u Caserti itd, vlada u izbjeglištvu je izbjegavala da izvrši svoje obaveze, tako da su brodovi do kraja rata ostali pod zapovjedništvom britanaca, koji su u pozadini iamli i svoje interese.
Brod je 01.mart izplovio iz Gibraltara za Maltu a odatle u Jadran početkom aprila. Tu je obavljala eskortnu službu na liniji Ancona -Brindisi i nazad. Jednom je u cilju provokacije bila poslana u Šibenik, bez dozvole i znanja mornarice NOVJ.
Posle rata komandant nije htio da se vrati brodom u Jugoslaviju.
Tako Nada nije učestvovali u osvobođenju Jadrana.
O temi prelaza i pregovora treba poseban topic, kad budem imao vremena i volje nešto ću napisat.

Baš bi bilo lepo kad bi nas obradovao sa nastavkom gore iznesenih događaja.  :klap

Hvala @lovac.

Inače članak o životu Albina Pema iz moje blizine, koji služio i na Nadi.
https://www.kamra.si/digitalne-zbirke/albin-pem-1923-2001-medvojna-leta/

Ima jedna interesantna fotografija (gledaj zastavu i eksploziju dubinske bombe):
(https://www.kamra.si/wp-content/uploads/2021/01/Eksplozija_globinske_bombe_20170820_181849-649x1000.jpg)

(https://www.kamra.si/wp-content/uploads/2021/01/Albin_Pem_20170820_180101-660x1000.jpg)

@TISO1

Hvala za prilog  :klap