PALUBA

Mornaričko tehničko i tehničko skladišde u Lori bilo je u skolopu 404. pom. baze. To je bila VP 3569-Split. Komanda skladišta bila je smještena u zgradi br.6 u podrumu (južna strana zgrade)-br. 1. Skladišta su bila uz istočnu ogradu Lore (objekti br.2,3 i 4) prema Brodogradilitu Split.
Personalni sastav:
-upravnik
-referent opštih poslova (ujedno i rukovalac za RR)
-računovodkinja
-primopredajna  komisija (jedan stalni član)
-rukovalci (5 kom)

Skladište je bilo namjenjeno snabdjevanju Flote sa rezervnim dijelovima i potrošnim materijalom. U tom skladištu se je djelomično snabdjevala i Tehnička radionica, MEZ i ostale strukture JNA.  U sklopu VP bila su sljedeča skladišta:
objekat br.2
-alat, metlna roba opšte potrošnje
-opšti elektro materijal i kablovi
-boje i pribor za bojadisanje

objekat br.3
-RD za TČ,RČ i podmornice

objekti br.4
-brodarska oprema (konopi, čaklje, kabliči, bokobrani....)

 

A reci mi "duje" kome je pripadao deo u koji je stizala i skladištila se roba iz inostranstava, pa se kasnije ugrađivala na
objekte (brodove, vozila itd).?

To skladište je bilo direktno pod komandom VPO i bilo je samostalno. Jedino što je bilo smješteno u Lori. Smješteno je bilo zapadno od br.3

Jasno k'o dan. ;)

2.dio MT iT skladište VP3569 Split

Skladište se je popunjavalo od vanjskih dobavljača i ostalih skladišta JNA. Sredstva koja su dolazila je preuzela prijemna komisija (stalni član, ref. opčih poslova i rukovalac određenog skladišta), te predavala u skladište za koje je bilo namjenjeno.

Objekat br. 2

Objekat je bio izgrađen u sklopu gradnje Lore (60-tih godina). Tipska građevina za ono vrijeme sa ukrcno-iskrcnom rampom. Iza skladišta je bila željeznička pruga, preko koje se je u početku skladište popunjavalo. Kasnijih godina su se sredstva dovozila kamionima.
U podrumu zgrade (sjeverni dio) bilo je skladište boja i razređivača. U južnom dijelu bilo je skladište sredstsva i za bojanje (pineli, šmirgla, raškete, jedrenac, platno, konopi do 6mm, igle jedretarske, guma u ploči, brtveni materijal, zaštitne rukavice.....)
To je bio večinoma potrošni materijal. Brodovi su se snabdjevali tromjesečno i prema potrebi. Neko vrijeme su brodovi imali određeni iznos "para" u bonovima i tako kupovali potrebno. Kako se je pojavila inflacija, to više nije išlo.

Na katu, sjeverna strana bilo je skladište opčeg elektro materijala, TV, radio i kasetofona.... Sradstva su preuzimala kao potrošni materijal, sa zamjenom, kao osnovna sredstva i prema razrezu. Skladište je preuzimalo rashodovana sredstva, jih prikupljalo i predavalo SPC (sabirno prodajni centar-otpad) Neka sredstva (neispravni kablovi, akumulatori) su se predavali direktno zainteresiranim kupcima.

Na katu južna strana, bilo je skladište alata, vijaka, matica, limova, listova pila navigacijskih instrumenata itd. Sredstva su se sledovala preka ML, sa zamjenom i kao potrošni materijal. I to skladište je prikupljalo neispravan alat, instrumente....., te jih predavalo u SPC.

3. dio MT iT skladište

objekat br.4

Taj objekat su u stvari dva američka drvena hangara  (poluokrugla). Hangari su bili smješteni u blizini autoparka. Tu su bila smještena brodarska sredstva i do preseljenja u novi objekt(br.3) RD za TČ RČ i P.
Pod brodarskim sredstvima se podrazmjeva: konopi, bokobrani, vesla, čaklje, kabliči.....) Sredstva su se uglavnom uzimala na ML, neka sa zamjenom. Skladište je prikupljalo istrošena sredstva i uništavalo jih je kako je naredila komisija za rashodovanje.

objekat br.3

To je bio najnoviji objekat. Tu su bila smješteni RD i neki potrošni materijal za TČ,RČ i P. Skladište je bilo podjeljeno u dva dijela (posebno RČ i TČ, te posebno P),1989 /1990. je bilo skladište objedinjeno, pošto je bio ostao samo jedan rukovalac. Sva sredstva su bila smještena u tipske sanduke (ako su mogla zbog dimenzije). Za to skladište je kupljen posebno pravljen viljuškar na el. pogon. Od ostalih prevoznih sredstava bio je i jedan traktor sa prikolicom IMT533 i jedan dizel kar. I tu su se sredstva preuzimala kao potrošni materijal, osnovna sredstva i sa zamjenom. Možda je interesantno, da je za svaki RČ i TČ bio poseban sanduk sa RD i alatom za svaki radar(baklan, ris, rangout....). Skladište se je popunjavalo redovno, prema godišnjim planovima. Rukovalac je morao imati skladišni minimum (RR). Ispod minimuma nije smijeo izdavati sredstva. Na vrijeme je trebalo pisati zahtjeve za nabavu. To je bilo posebno važno za sredstva iz SSSR-a, jer je bio rok nabave i do tri godine! Nabava sa zapada bila je puno jednostavnija, trebalo je imati pare i evo ti RD.
Kao i ostala skladišta i to je prikupljalo neispravna sredstva, predavalo u SPC ili slalo na popravak (pojedini instrumenti antene za podmornice itd)  

 Da, dobro kažeš. Imali smo " karton" sa dozvoljenim iznosom para. Kako se uzimalo nešto iz skladišta vrednost uzete robe se upisivala u karton i oduzimala se od ukupne dozvoljene sume.

Kod vračanja MT i T sredstava bili su jako rigorozni propisi. Sredstvo koje se htjelo predati radi rashoda trebalo je imati potvrdu o neisplativosti popravke, koju je izdala odgovarajuča ustanova (Teh. radionica, MEZ ili neko drugi). Trebalo je biti kompletno. Npr.: produžna lampa 24V 20m, to je značilo, da je trebala imati zaštitnu mrežu za žarulju, grlo, kabel dužine 20m-ne krači i utikač. Možda to nije imalo smisla, ali trako je bilo. TV kada se je vračao, morao je biti zapečaten (olovna plomba) od odgovarajuče radionice. Radionica je mogla povaditi djelove koji bi se mogli koristiti kod drugih TV za popravak, ali je to moralo pisati na potvrdi za rashod.
Kompletnost mat. sredstva se je kontrolirala prilikom predaje u SPC (sabirno prodajni centar- otpad). Dešavalo se, da otpad nije želio primiti neko sredstvo radi nekompletnosti, tada je skladištar, koji je predavao u SPC, preuzimao odgovornost za to.(trebalo je pisati objašnjenja, razloge.....) To pišem radi toga, jer je bilo puno slabe volje prilikom vračanja sredstava u skladište, mnogi su mislili, da je takav rad smovolja skladištara.

Da, naizgled neke od krajnje iritirajući procedura, ali to govori o tome da se u JRM nije moglo tek tako postupati sa materijalnim srestvima. Kad se nešto zadužilo i provuklo kroz dokumentaciju nije bilo pardona. Moralo se o tome voditi računa, a kad se došlo u fazu za razduženje i zamjenu sa novim, trebalo je to debelo obrazložiti. Jednostavno ništa se u suštini nije moglo zagubiti, a da se za to nezna ili da neko ne odgovara na bilo koji način.

Jedno od najnaivnijih objašnjenja, koje smo trebali "progutati" bilo je objašnjenje, kada je jedan donio rashodovat drvene kabliče. Kada smo jih složili, od djelova koje je donio dotični, moglo se složit maksimalno jedan. Kada smo mu rekli, da ne može rashodovati 3 kom, jer dijelova nema ni za jedan. Rekapo je, da su mu pali u more i potonuli. ??? Pa kako potonulu, dobro obruči, a drveni djelovi? E onda je počeo mucati :zid, Bilo je još sličnih ojašnjenja. Kao kako su se konopi skupili jer je vračao npr. 50m, a imao samo 35m ;D A konop je bio sintetički.

Baš me zanima, kako si ti kad si bio na brodu, morao i mogao riješiti uzmimo manjak dužine konopa.. :dosada

 A ti brate kao da si mali!?
 Pa, drugačije je kada ti nešto pokušavaš da razdužiš u odnosu  kada si u situaciji da od drugog primaš ti što on pokušava da razduži. Ja sam za televizor morao na Visoku da dobijem potvrdu da je za rashod. Džabe sam ga teglio tamo, nisu ga ni pogledali a potvrdu su izdali. Pentu sam razdužio na Lastovu i odmah zadužio novu 4,5 ks. sa kopčom. Tamo me niko ništa nije pitao.

Ih, ih, pa ja čekao njega da objasni , a ti uleti. Ko da ja neznam za jadac. ;D
Ma i ti nisi za bacit... :klap :klap

 
 8)
 A tek rezervni delovi? Sečaš se odakle je bio rukovaoc skladišta rodom? Dobio sam i ono što nisam ni znao da mi treba. Samo sam posle morao da mu donesem ispravno popunjen materijalni list.

Protekcija je bila u pitanju, ali dokumentacijom i ti i on ste morali sve pokriti. Bojazan je bila da si ti eventualno na svom brodu imao
tri komada nekog dijela, a druga dva broda ni po jedan. Ali opet stani pani da je trbalo ti bi im dao, zar ne... ;)

  Dobili bi posle dogovora u šumici  :angel:

Konačno stigosmo do kafančeta, što znači da je već onda mafija bila prodrla i u naše redove.... ;D

Нисам морнар али помало знам о материјалном пословању у ЈНА. То око расходовања важило је за целу ЈНА. Када је неко средство ново задужује се као "1.категорија". Када више није за употребу у јединици не може се одмах расходовати нешто што у домументу пише "1.категорија". Иначе, у бробеним јединицама се само изузетно могло дужити средство 2. категорије (наисправна средства). Та средства су се морала предати магационерима - руковаоцима разних нивоа. Они су тражили (с правом) да се прво то средстви "прекатегорише" - преведе (административно) из исправног у неисправно. тај посао обавља корисник средства (тзв. ПМФО и МФО 4.степена). Дакле, предаји неисправног или средства за расход претходи радња која се зове "прекатегорисање". Да би то урадио мораш добити потврду да је дотично средство стварно несиправно (обично у некој радионици). Тада урадиш материјалну листу на којој у рубрици у врху упишеш "прекатегоризација", затим назив средства (складишни број, количина) са ознаком "1.категорија",а испод тога све исто само унесеш "2.категорија". То потпишу надлежна лица и средство може у магацин, али сада као "2.категорија" (неисправно). Право да се нешто расходује било је подељено по нивоима комадовања, односно новоима "материјално-финасијских органа". Тако је МФО 1. степана био ССНО, а 4. нивоа (најнижи) пук-батаљон (бригада). Четне старешине (када их је било), односно командири основних јединица су били тзв. ПМФО (помоћни материјално-финасијски орган). Ови нижи нивои МФО (ПМФО и МФО 4. стапена) нису могли да расходују било шта. Само неке мање ствари (ниске вредности). Наравно, сав посао око расходовања, посебно за већа средства су "вукле" позадинске базе и њихова "складишта" док су којекакве реферата за расходовања обнично само потписивали надлежни официри (референти и начелници) позадинских органа у Армијама (ВПО).

Upravo tako i u Mornarici. Ovo predhodno u prethodnim postovima to je ustvari razgovor presipanja iz šupljeg u prazno. ;)

Postojao je sasvim zakonit način, samo trebalo je pokrenuti postupke i pisati mat. listove. Ako je stvarno došlo do pada u more (ne drvene stvari. npr. kombinirke), što je moguče jer se sa raznim alatom radilo po brodu, onda su se sastavljali zapisnici, pa spisak manjkova, K-dant je imao pravo otpisa manje vrijednosti. Moglo je doči i do pucanja konopa, ili rezanja konopa radi spašavanje broda. Samo kažem, postupak je bilo potrebno pokrenut i orazložit.(naravno ne blefirati)

Ma dalo se poslije ili prije dogovriti i u "Šumici". Svima koji su dolazili u skladište (govorim za Loru, tu znam
 situaciju), bilo je najteže napisat mat. list. Problem je bio u nazivu mat. sredstva. Tehnički referenti u jedinicama nisu preuzimali listinge sa nazivima u knjigovodstvu, na što su imali pravo (nisu mogli dobiti trenutno stanje nekog mat. sredstva-brojčano). A znamo, da je naziv mat.sredstva trebao biti napisan točno, kako je pisalo u skaldišnoj evidenci. Kod tog pisanja su bili ljudi sa brodova dosta aljkavi (naravno ne svi). Mislili su, da skladištar zeza i neče da radi. Ja osobno sam radi svoje sigurnosti često napisao mat. list za posade brodova, koji su poslije ovjerili svoju stranu i stranu skladišta, te izdao sredstvo. A traženje potpisa i pečata je posebna priča, o kojoj bi se moglo pisati.
Uglavnom, tko je želio nešto sledovati mogao je, trebalo je pokazati malo volje i strpljenja.

Тако је Дује. Из личног искуства знам да је све било могуће урадити на поштен и административни исправан начин. И већина корисника, посебно официра је била "неписмена" за материјално и канцеларијско пословање и то сматрала крајње неважним. Могу вам рећи да ми је знање из те области јако помоглу током рада у једној фабрици, па и сада у овој фирми. МФП ЈНА се скоро у потпуности поклапа са захтевима из ИСО 9000.

Ma naravno, Džumba i Duje. Sve je bilo predviđeno u dlaku. Samo je trebalo discipline i dobre volje. A oni koji se nisu toga pridržavali
bili su sankcionisani ili čak poneko zbog nesavesnog rada ili otuđenja materijalnog srestva završavao u buvari. Nazalost i toga je ponekad
bilo, ali na svu sreću ipak ne tako često.

 Potpuno ste u pravu. Po zakonu pa ko gde stigne. Bio  je jedan kolega koji se naverovatno trudio da zaduži potrošni materijal. Svaki dan je pisao    Mat.Listove. Ali? Zbog jedne pogrešno napisane stavke vraćao se praznih šaka. Mi smo imali nazive i skladišne brojeve koji se često nisu poklapali sa onima na Karticama( ili kako se već zovu) u skladištu. Šta raditi? Snaći se putem "Šumice " ili nemati potrebno na brodu!? Više sam preferirao Šumicu. A dobiti pečat na Materijalnom listu je tek bila avantura. Setite se samo.

Da li su ova skladišta bila povezana sa VP5012 Donji Seget.

Da i od tamo su dolazila sredstva u skladišta u Loru. Koliko se sječam, tamo je bilo jedno od prvih skladišta u kojima je bila kontrolirana temperatura i vlažnost (klima uređaji), radi osjetljive elektronike.

Duje zahvaljujem da još neko pomene Donji Seget u kojem sam bio 1972god.Utek formiranu vp5012 stigao sam kao desetar sa Muzila gde sam pored straže dva stražarska mesta i prijavnice kao metalski majstor prebačen sam u prvi stari magacin gde smo prepakivali robu.Najviše smo odmašćivali i pakovali po šiframa metalne sklopove a elektro opremu u najlon amalažu.Tu sam upoznao svu vrstu brodo opreme a zastavnik Jugoslav mi je najviše pokazivao.Tad su najviše bilo MT starešina sa isečenih razarača Pula i Kotor.

Ja sam dosta surađivao sa tim skladištem, postojala je čak mogućnost da idem tamo radit, no nije mi se išlo, više mi je odgovaralo to mjesto gdje sam bio, a i putovanje do tamo svaki dan...

Možda se sječaš Dinka Bradarića (bilo ih je još ali njega sam zapamtio), ponekad ga sretnem u Splitu.

Ukucaj vojarna Donji Seget 5012 naćeš imena starešina kojih samse setio da ne ponavljam.Bilo mi je to lepo leto u Trogiru 1972god.

Vidim da spominješ i Stojanovića, on je bio kasnije u 404.pom. bazi u Splitu. Fusek Oto je umro prošle godine, s njim sam radio i surađivao sve do 1991. godine, a viđali smo se i kasnije.

Moja dužnost i aktivnosti su se više puta menjale ali nisam uspeo sva imena zapamtiti.
MT potukovnik Stojanović.dva majora Jovičić i Sarač aza polaganje majorskog ispita pripremao se MT kapetan ne sećam se imena ali mislim da je od Kragujevca.Pet meseci sam bio kurir i kantinjer u onoj kući iza starog magacina.Major Sarač me je učio da skuvam kakvu on poželi ali pošteno nisam uspevao ali drugi su bili zadovoljni.Sarač meje vodio na bazen Mornara jer mu se ćerka bavila plivanjem.
Žao mi je Oto FUSEKA.Pravi veseljak, pun priča i doživljaja.
Stariji vod.Budimir Božidar bio je jedan od naj vrednijih starešina,zatim moj prepostavljeni zas.Jugoslav bili smo zaduženi za brodo opremu.
Kapetan Kovačević i još nekolicine starešina nisam ni znao šta rade.Za boje i lakove bio je st.vod.krunije gradje i za raketni deo kapetan
ćutljive naravi.
U komandi ili kući radile su tri žene Ankica,Katica i treće se ne sećam jer nisam smeo ulaziti u njihove prostorije osi kad sam pospremao
zbog nekog važnog komjutera.Bili su tu još troica vodnika.
Jedan je živeo u okoliniSplita i igrao je za neki mesni klub fudbal  a što je on imao pričati o balunu ni komentatori mu nisu dorasli ali se ne sećam šta je radio u našoj vp.
Drugi je pravio makete brodova pa je to znanje preneo meni.