PALUBA

Незаобилазни део опреме сваког официра, касније и подофицира је већ више деценија "официрска" торбица. До скора се израђивала од коже, а сада и од платна (тзв. балистичког).

У ЈНА је било у употреби неколико модела од којих је некако најпопуларнији био онај у виду велике кожне торне са две унутрашње преграде и нашивеним џепом за бусолу и отворорима за оловке. Осим паковање радних бележница, нужних докумената и топографских карата, у њу је могла лако да се смести пљоска за средством за "дезинфекцију" грла, комад хлеба, сира, лука, а може и нека месна конзерва. Дакле, мало је тежа за ношење (пуна, природна кожа), али у њу много тога корисног може да стане.

[attachment=1]

[attachment=2]

Изглед старе кожне официрске торбице са предње и са задње стране

To je bila dobro napravljena torba od prirodne kože. Imam jednu dosta dobru. Kasnije sam dobio dosta lijepu torbu prvog modela za HV.

Ова официрска торбица је стекла популарност и код цивила, посебно омладине као "шмекерска" торба за школске књиге. Користили су је и ловочувари, шумари, ловци и ини, за сличну намену као и официри, једино без поверљивих докумената, аса појачаним садржајем "дезинфекциони" средстава и других потрепштина за живот и рад у природи.

Није ми познато када је уведена и до када је званично коришћена, али се по многим војним магацинима могла пронаћи све до почетка 21.века (као што је ова на слици). Чак и када је официр нису више добијала по завршетку војне академије многи су желели да имају и користе баш ову торбицу. У њу је могло  да стане разних више ствари јер је била шира и дужа, и незнатно тежа од оне друге, модерније и у последњих 40-так година више коришћене (на сликама у наредним постовима).

[attachment=1]
Официрска торбица

Према мерењу које сам обавио у кућним условима њене димензије су: Дужина: 35 цм, ширина 23 цм, дубина , односно могућност ширења у трећу димензију је око 10 цм. тешка је (празна) 900грама. Дакле у њу су могле да стану све врсте карата, чак и када нису добро слопљене, документа најчешћег формата (А4) и то без савијања и ломљења, радна бележница, као и сав други неопходни прибор. Торба је била издржљива и дуготрајна. Могла је да надживи власника.

Када сам као питомац дошао у Војну академију задужио сам, као и сви остали официрску торбицу сличну оној коју сам касније дуго година користио као официр. Нисам потпуно сигуран, мислим да су се разликовале у задњем џепу у односу на ову коју ћу овде приказати. Дакле, као официр користио сам скоро 30 година овај модел официрске торбице. Звали смо је и "троделна".

[attachment=1]

[attachment=2]

Отварала се (након откопчавања копче) подизањем једног дела увис, затим у леву страну када се ширио велики провидни џеп за карту.

[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Када је тобра у склопљеном стању са предње и задње стране виде се велики џепови у које је могла да стане стандардна радна бележница (она већа од 100 листа). У предњем џепу је била коса, савитљива преграда чију намену никад нисам схватио.

Ovu zadnju su u JNA dužili rezervni oficiri.

Ова торбица је била мања по димензијама, али и по маси од претходне. Њена тежина (празна) је око 780 грама, ширина 19 цм, дужина 27,5 цм, а могла се раширити до 7 цм. Била је практична за рада са топографском картом када пада киша или је потребно да се без вађења нешто погледа. Услов је био да добро спакујеш и преломиш карту тако да ти најважнија места буду видљива.

Носила се уз помоћ каиша који се за торбицу качи гарабинима. Значи, каиш се могао скинути,а торбица закачити за стари официрски опасач  и то на оне две коже клизне гајке са жутим алкама.

Ова задња је уствари била формацијска официрска торбица па је нормално да су је добијале и резервне старешине. Активне старешине су је могле куповати у оним војним продавницама. Ову на слици сам купио 1982.године у Новом Саду јер сам стару дао некоме. Виђао сам неколико другачијих, али сличнох модела. Један сам помануо и није имао задњу џеп. Други је био само планшета за карту или тако некако. Вероватно је негде 60-тих било израђено неколико пробних модела па се на крају дошло до овога.

Malo razmišljam pa neznam ni koliko ću biti u pravu. Koliko se sjećam naši u Mornarici i nisu puno praktikovali
bilo kakav oblik torbice. Ponekad se to moglo i vidjeti na nekom višeg čina u mornaričkoj uniformi, ali rijetko i
samo ako je išao na teren na kopnu. Možda će neko i više... ;)

Наравно да команданту брода практично није требала официрска торбица. Он је и у миру и у рату био у "својој канцеларији". Официр КоВ, посебно ниже је "канцеларију" носио и у официрској торбици. Ово кажем мало карикирано јер је постојао комплет четне, батаљонске и тд. канцеларије који се носио у рату.

:klap :klap :klap

Na koju tacno pregradu mislis? Mozda se neko seti njene namene.

 1990-91 smo svi na brodovima dobili ove druge, novije a manje torbice.

Pa šta ste radili sa njima. Nikad nikog nisam video da ih je okačio.. ;D

Кад дођем кући, сликаћу ту преграду.

Ево џепа са преградом по средини. Налзи се са предње стране торбице.

[attachment=1]

[attachment=2]

Mislim da je u kompletu s torbicom dolazio i radiološki dozimetar.

 Šta smo radili? Ništa. Kada sam prelazio u Raketnu brigadu uredno sam je vratio. Dalju sudbinu joj ne znam. A pre toga je visila u ormanu u maloj kabini među uniformama. Ne, mi dozimetre nismo dobili.

Не, лични дозиметар се посебно дужио. Нема везе са торбицом, мада се могао ту заденути. Заправо, дозиметар је, бар у једницама, био у четном магацину (за све) и издавао се за вежбе.

Колега са којим радим, такође војни пензионер дуго носи ову торбу. Прво сам мислио да је добио као рекламни материјал од неког понуђача војне опреме и нисам обраћао пажњу. Кад,   данас ми у разговору рече да је то торба коју је његов друг из јединице добио док је био на неком курсу НАТО у Визбадену (или тамо негде). Мало боље погледам видим није наша производња (на предњој страници је нашивене нека етикета, ваљда произвођача, или установе где је овај био на курсу - OPEX). Није официрска торбица класичног типа (нема ремник за ношење) већ више  аташе мапа-торба (носи се у руци), примерена штабним официрима. Колега каже да је торба одлична, издржљива (носи је већ 7 година) и практична.

Ево како изгледа:

[attachment=1]
Предња страна. На торби је чичак трака за име.

[attachment=2]
Задња страна нема џепова

[attachment=3]
Унутрашњост је једноставна. Торба се отвара и затвара патент затварачем дуж бочног руба. Прилично се "растеже" тако да унутра може да стану две дебље књиге формата А-4.

 U taj dzep su isli okviri za M56 ( sva 4) tj. za M70 (samo 2).

А зашто? Оба оружја су имала своју торбицу за ношење оквира. Узгред, нисам пробао, али крање непрактично.

Pregrada služi da bi razdvojila dva okvira za AP M70 koja su se mogla smestiti u prednji deo torbice. Zato je onako savijena...

Moraću da probam sutra tu kombinaciju.

to sam i ja cuo, ali mi nikadd nije bilo jasno zasto kad postoji rap.

Odkad oficir nosi rap?

Otkad ga sleduje automatska puška po materijalnoj formaciji.

Jedini razlog za uvodjenje pregrade je da se torbici kojoj je već formirana cena, formira nova. Možeš da pogadjaš u koju stranu, hoće li biti viša ili niža.
Inače, radi se o teškoj gluposti, zbog koje sam morao da rasparam torbicu, izbacim djubre i ponovo šijem.

A kasnije sam nosio najstariji tip, od prave kože (koristio sam je za polovče rakije, idealno bi stala, niko spolja ne bi video ništa čudno.
Sa kolegama sam pribor za kuvanje kafe na terenu nosio u torbici za tehničku dokumentaciju  ruskog transportera BTR-50PU. Za to je oficirska (starešinska) torbica ipak bila premala.