PALUBA

Stridsvagn 103

Neki ga smatraju tenkom a neki lovcem na tenkove. Ostao je poznat po svom karakterističnom dizajnu koji se ogledao u odsustvu kupole i fiksnom tpu čija se elevacija zauzimala pomoću vešanja samog tenka. Označavan je sa Stridsvagn 103, S-Tenk ili Strv 103. Razvijen je pedesetih godina i ostao je u naoružanju sve do devedesetih godina, kada ga je smenio Leopard 2.

[attachment=1]

Odmah po kupovini britanskih tenkova tipa Centurion, Švedjani su zaključili da to baš i nije najsrećnije rešenje. Kako su raspolagali i sirovinama i industrijskim kapacitetima za razvoj i proizvodnju tenkova, odlučili su da naprave sopstveni tenk koji će ispunjavati sve taktičko tehničke zahteve švedskih oružanih snaga. Projektom je rukovodio Swen Berger. Tenk je dobio naziv KRV. Razvoj tenka je zaustavljen još u fazi izrade prototipa jer je imao veliku masu (čitavih 45 tona) što ga je odmah „diskvalifikovalo“.
1956. godine Swen Berger predlaže jedno alternativno rešenje, sa kodnom oznakom „S“. Kao vodilju je imao „matematiku“ da je odlučujući faktor za preživljavanje tenmka u borbi sama visina tenka. Jedino praktično rešenje za drastično smanjenje visine tenka bilo je uklanjanje kupole, što bi tenk načinilo i osetno lakšim.
Ovaj koncept nije po prvi put upotrebljen... bio je relativno čest u Drugom svetskom ratu, ali u konstrukciji lovaca tenkova i jurišnih topova. Kod tenkova nije bio primenjivan jer je bilo nemoguće brzo promeniti azimut cevi topa, a što je bilo od životne važnosti na bojištu.
Neki lovci tenkova, na primer Jagdpanther, bio je jeftin za proizvodnju i vrlo efikasan u odbrani. Berger je svojim projektom hteo da reši problem nišanjenja topom pomoću potpuno automatizovanog sistematransmisije i vešanja celog tenka, a pod komandom nišandžije. Sam top bi bio pričvršćen za šasiju.
Prva dva prototipa proizvedena su 1961. godine. Kako je švedska armija bila zadovoljna, naručeno je još 10 predserijskih tenkova. Nakon testiranja, tenk je uveden u operativnu upotrebu švedskih OS pod oznakom Strw 103.
Ovakav koncept nije zaživeo u svetu upravo zbog slabe vatrene moći, ako i zbog nemogućnosti odbrane od bočnog napada, gde se Strw svodi na samohodni top. Švedjani su upotrebu ovog koncepta pravdali sopstvenim potrebama i koncepcijom ratovanja na svom terenu.
Na tenk je ugradjen Boforsov top kalibra 105 mm, model L74, koji je proizvodjen po britanskoj licenci. Na sredini cevi se nalazi gasni cilindar, dok sama cev nema termičku oblogu. Na prednjem delu tenka se nalazi „nosač“ cevi za koji je pričvršćena kako ne bi dolazilo do vibracija prilikom kretanja tenka.
Borbeni komplet iznosi 50 granata (25 komada APDS, 20 HEP i 5 WP), kao i kod prethodnog tenka koji se nalazio u naoružanju oklopnih jedinica švedskih OS. Granate su smeštene u dva odvojena magacina, pričvršćena na spoljnom delu tenka. Lančani punjač se pogoni hidraulikom. Municija je u magacinima podeljena po policama, odakle pada u donosač, koji granatu transportuje u telo tenka do izdizača. Izdizač podiže granatu i popunjava njome ležište u zadnjaku topa. Posle opaljenja, čaura pada u izbacivač u zadnjem delu tenka odakle je on izbacuje napolje. Automatski punjač obezbedjuje brzinu paljbe od 15 granata u minuti. Kao dopunsko naoružanje ugradjena su dva mitraljeza kalibra 7,62 mm. U prototipovima je planiran i top 20 mm na komandirovoj tureli, ali se od istog kasnije odustalo. Borbeni komplet mitraljeza iznosi 2 750 metaka.
Kako top nije stabilizovan, za gadjanje je potrebno zaustaviti tenk. Kako je cev učvršćena u telu tenka, elevacija/depresija (od +12 do -10°) dobija se podizanjem/spuštanjem prednjeg dela tenka pomoću hidraulike hodnog dela. Kod ovog tenka postoje dve grupe hidrauličnih cilindara koji su vezani za prve i treće, odnosno za druge i četvrte točkove. Sinhronizacijom rada je moguće vrlo precizno zauzeti elevaciju, ili menjati klirens tenka. Po pravcu se cev okreće zakretanjem celog tenka, takodje pomoću hodnog dela.
[attachment=2]
Pogonska grupa i transmisija se nalaze u prednjem delu tenka, slično Merkavi. Takav koncept posadi obezbedjuje dodatnu zaštitu, ali malo komplikuje održavanje (da bi se zamenio motor mora prvo da se skine top).
Kod prvih serija tenkova ugradjivana je kombinacija dvotaktnog 6-cilindričnog dizel motora Rolls Royce K-60 (176.5 KW) i gasnoturbinskog motora Boeing 502-10MA (360 KW). Dizelaš je korišćen za ekonomične, duge vožnje, dok se gasnoturbinski motor koristio za trenutna ubrzanja.
Kasnije se započelo sa ugradnjom višegorivnih motora snage 240 KW i gasnoturbinskog motora Boeing 553, snage 490 KW.
Posada je tročlana: komandir, vozač/nišandžija i radio-operater. Radio operater je okrenut licem ka zadnjem delu tenka, što je korisno za osmatranje tog sektora, a i za vožnju hodom u nazad. Naime, svi članovi posade su osposobljeni za vozače i obavljaju po nekoliko dužnosti koje po potrebi menjaju.
Ovaj tenk je karakterističan i po načinu savladjivanja vodenih prepreka. Tenk Strw 103 ih savladjuje plovljenjam. Po celom obodu tenka nalazi se omotač sa horizontalnim rebrima, koji je izradjen od gumiranog platna. Pre nego što udje u vodu, posada podiže „zastor“ čime se tenku obezbedjuje plovnost.
[attachment=3]
[attachment=4]
Tenk Strw 103 je izradjivan u tri varijante: B, C i D, koje se medjusobno razlikuju po pogonu, ugradnji dozerskog noža... model D je itzradjen u samo jednom primerku kao prototip u trenutku kada je švedska armija izrazila potrebu za novim tenkom. Sada se taj model nalazi u postavci muzeja Axvall.  


http://au.youtube.com/watch?v=fARGfVA7Mm8
_{Video o tenku}

TT podaci

Masa:
103B 39.7 t
103C: 42.5 t
Dužina: 9.00 m (sa topom)
Širina:
103 B: 3.60 m
103 C: 3.80 m
Visina:   2.14 m
Posada:    3
Naoružanje: top 105 mm L/62 , dva mitraljeza 7.62 mm,
Pogonska grupa:
103 A: Rolls-Royce K 60 dizel motor (179 kW) i gasna turbina Boeing GT502 (223 kW)
103 B: Rolls-Royce K 60 dizel motor (179 kW) i gasna turbina Boeing 553 (365 kW)
103 C: Detroit dizel motor 6V53T (216 kW) i gasna turbina Boeing 553 (365 kW)
Odnos snaga/masa:    18.3 KS/t (B i C)
Brzina:    60 km/h

Gledao sam ovo cudo.... Za njihove uslove je fantasticno... Prednja silueta je jako mala sto je velika prednost.

Uspeo eksperiment,....

Samo jedno mi nije jasno, zar ne može cevkom nišandžija baš ni malo da da depresju odnosno elevaciju već to mora isključivo da radi vozač. Meni to izgleda malo komplikovano, ne u tehnološkom smislu, nego za borbene uslove. Vozač i nišandžija moraju da rade bukvalno kao jedan čovek, bez i malo odstupanja i grešaka.

Koliko sam video oni imaju u principu duplirane komande... Svi rade sve. Uz to, nišandžija je ujedno i vozač.

Lepa maketa tenka:

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]


Još jedna...

[attachment=6]
[attachment=7]
[attachment=8]
[attachment=9]

Da ali gledajući prvu sliku u poređenju sa ovom drugom, bar se meni tako čini, kao da je cev fiksirana po visini, možda i grešim, to je odokativan zaključak. ;)

[attachment=1]
[attachment=2]

Ali izgleda da ne grešim, nišandžija ni po pravcu nema manipulaciju nad topom, znači sve radi vozač, a nišandžija ga navodi i okida. Uh mnogo je to komplikovano za precizno gađanje.

Pročitaj ceo prvi post. Cev je fiksna, a vozač je ujedno i nišandžija.

Jeste promače mi to, ipak ostajem na stanovištu da je sve ovo prilično komplikovano.

Kako on gađa ovim čudom pokretni cilj? Da bi ga pratio, mora da pomera čitav tenk oko vertikalne ose. E sad - šta ako stoji na neravnoj podlozi, što je u terenskim uslovima česta pojava. Pretpostavljam da ima neki komplikovan hidraulički servo sistem po svim osama, koji mu omogućuje takvo pomeranje. Uglavnom - najčudniji tenk, bar meni...

Čini mi se da sam gledao neku emisiju lazanskog o japanskoj vojsci i prikaz ‚‚klasičnog"tenka sa sličnom hidraulikom.Nisam stručnjak ali mi se čini da je ovo stvarno mnogo glupo i komplikovano rešenje tenka.Da li znate kako se pokazao u terenskim uslovima?

To što pričaš o Lažanjskom što je napravio dokumentarac u dolini planina Fudži u Japanu, je zapravo reč o japanskom tenku Type 90, koji ima čak i bočne nagibe. Inače ideja o tim nagibima je baš uzeta sa ovde opisanog tenka Strv 103.

[attachment=1]
Ovde je stanje dosta bolje jer nišandžija može da manerviše cevkom topa i po visni i po pravcu bez pomoaganja da se tenk spusti, znači ovde mu to dođe kao pomoć, uz masu senzora za opasnost. Japanski tenk Type 90 se danas dosta visoko kotira, ali ja sam ipak više privržen ruskoj školi, jednostavno ali efikasno. :)

Pošto stvarno volim ovaj period posle Drugog svetskog rata, u prilici sam da pojasnim malo nastanak ovog tenka. Ovaj tenk je pravljen sa samo jednom namerom - sprečiti sovjetsku invaziju u slučaju opšteg rata.

Naime, vojska SSSR-a je u slučaju opšteg rata (pretpostavka protiv Amerike i njenih saveznika) trebala u najkraćem periodu da izbije na Norveško more, a potom nastavi na jug ka Danskoj. SSSR se već bio žestoko opekao tokom Drugog svetskog rata na tom frontu i nije želeo ništa da rizikuje, pa je već krajem 40-ih napravljen plan za ovaj svojevrsni blickrig. Na ovaj način bi se i zaštitile mornaričke baze u Belom moru. Kako je taktika u vremenu posle Drugog svetskog rata nalagala, trebalo je imati mali milion tenkova i oklopa za takvu akciju. Iz tog razloga je u tom pojasu SSSR koncetrisao veoma ozbiljne količine T-55 tenkova krajem 40-ih.

Iako je Finska ponizila SSSR u tzv. "Zimskom ratu" (http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%97%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82) i pokazala da itekako ume da čuva svoju granicu, rastuća snaga SSSR-a u vremenu posle Drugog svetskog rata je uznemirila mnoge zemlje u okruženju. Vrhunac sukoba između SSSR-a i Švedske je bio čuveni slučaj "Valenberg" (http://en.wikipedia.org/wiki/Raoul_Wallenberg).

Švedska je smatrala da će u slučaju sovjetske invazije, Finci jednostavno biti pregaženi u prostranstvima Laponije i da će ruske mehanizovane brigade brzo doći do severa Švedske, tj. Norlanda. Ovaj deo Švedske je bogat šumama i planinama, a tu se nalazi i najviši vrh u Švedskoj. Ovi uslovi su diktirali razvoj Strv 103 neobičnog tenka. On je trebao da koristi sva primućstva terena, te je zbog pravljenja zasede u šumi odmah uklonjena kupola, jer je procenjeno da u šumi kupola nema neku funkciju pošto joj je rotiranje ograničeno. Samim tim je i smanjena visina tenka, što je omogućavalo neprimetno dejstvovanje iz šume. Korišćenje 103-jke se svodilo na ukopavanje velikog broja tenkova u šumama i gađanje sovjetske mehanizacije u napredovanju, a zatim povlačenje ili napredovanje na nove pozicije u pravcu protivnika uz konstantnu paljbu (zato nije bitno levo-desno kretanje i zato postoje uslovno dva vozača). Kako bi imao prednost "prvog plotuna" u odnosu na T-55, top na Stvr-u 103 je imao kalibar od 105 mm, u osnosu na 100 mm kod tadašnjih T-55 tenkova.

Jedino tako kako si upravo naveo. Da se masovno ukopaju i čekaju. Ne znam koji je odnos petica naspram 103-ki, mislim količniski, ali trebalo im je najmanje dve 103-ke da bi zaustavili jednu peticu. Primera radi da je nekim slučajem došlo do probijanja zasede 103-ki, i povlačenje na rezervni položaj, pa to bi bio masakr 103-ki. Teren brdovit, njemu manevarske sposobnosti nišanjenja i gađanja smanjene. Smeštena municija za automatsko punjenje topa je sa strane tenka, mislim da mu je to najslabija tačka tenka, jedan pogodak u taj predeo i gotovo. Jedine prednosti, mala silueta tenka, malo veći kalibar (105 mm, pa to baš i nije neka naručita prednost) i bar je tako navedeno da automatski punjač dosta brzo puni top, navedeno je 15 granata u minuti, pa neka je i pola od toga, znači 7-8 granata u minuti Boga mi to je već znatna prednost.

Znači sve u svemu njihova strategija se zasnivala da tako kažem na pravljenju zavese granata. Ipak, kada se sve uzme u obzir, mislim da bi ih Rusi razbili.

Ne verujem da bi na položaju bili samo Strv 130, već i pešadija sa POR... mine da ne pominjemo. Ne verujem da su Švedi baš tako naivni.

Na domacem terenu je testiran Strv 103 protiv Leoparda 1 (nepoznata mi je verzija). Testovi su obradjivali broj uocenih i pogodjenih meta, a sve se radilo sa zatvorenim poklopcima (znaci nema virenja). :)

103-ka je lagano pobedila. Takodje se pokazala i preciznija od americkog M60A1E3.

Ako su se Sovjeti oslanjali na Blitzkrieg onda bi svako odlaganje bilo kriticno. Tesko da bi Strv 103 same mogle da odbiju ruske talase tenkova i masovnu artiljeriju, ali usporavanje bi znacilo i najverovatniju saveznicku avio pomoc.

Preciznost je bila bolja, ali je "pala" na brzini paljbe... nešto malo.

Strv 103 ne bi u toj situaciji izlagao svoj bok već samo prednji deo neprijatelju, čak i u povlačenju. A u toku povlačenja zbog mogućnosti elevacije/depresije cele konstrukcije, tenk bi nastavio sa pucanjem i u toku kretanja. Inače, švedski tenk je i nešto brži od T-55.

I potpuno si u pravu što se tiče pravljenja zavese granata, pošto je drugačija upotreba ovog tenka veoma teška.

U originalnom tekstu se pominje samo broj uočenih meta i brzina paljbe, ali ne i broj pogođenih meta u odnosu na Leopard 1. Ceo koncept ovog tenka pada u vodu ako meta nije statična ili se ne kreće uzdužnim pravcem Strv 103. Svako bočno kretanje cilja u odnosu na Strv 103 i njegova upotrebna vrednost dramatično pada.

Kad je Jagdpanther bio onako uspesan, verujem da bi ovaj, poboljsani koncept bio jos uspesniji.

A oni kad su konstruisali Strv 103 su imali na umu da ce masa T-55 da stane ispred sume i napise na sebi Target?  :pirat

Sve u svemu, ja bih od 103-ke napravio BVP dostojan današnjice. Smanjio broj granata u tenku da bi povećao koristan prostor, eventualno stavio malo manji kalibar topa, tu negde oko 70-80 mm, i da pored posade (koja bi činila dva člana) ima mesta za još najmanje pet pešaka. To bi bila po meni najbolja kombinacija. I olakšao bih ga, ipak za jedan BVP je mnogo 40 i kusur tona, samim tim bi mu povećao brzinu koja i ovako nije za podcenjivanje.

Municija se nalazi u magacinima sa spoljne strane tako da na tome nebi bilo uštede na prostoru.

Što ga više gledam i čitam o njemu, to sam više oduševljen ovakvo lucidnim dizajnom, koji se, bar prema testovima, koji su po svojoj prirodi bili nezavisni, jer su ih sprovodile druge zemlje, pokazao veoma dobar. Top je smešten skroz pozadi, a cev prilazi kroz ceo tenk. Posadi je praktično top iza leđa (ne računajući drugog vozača, koji je i sam okrenut leđima drugoj dvojici članova posade). Naizgled komplikovan, ali ustvari potpuno suprotno - jako funkcionalan, a jednostavn tenk. Elevacija cevi se postiže pomoću svega ove dve grupe hidro-cilindara na potpornim točkovima. To doduše sigurno nije dobro za stabilisanje cevi u pokretu, ali u vreme kada je nastao i žiro-stabilisan top bio je SF. Smeštaj municije izvan oklopnog tela tenka i motor napred obezbeđuje preživljavanje posade u slučaju gubitka tenka - karakteristika modernih zapadnih tenkova, a Švedi su o tome razmišljali još 50-tih. Za Ruse su pak ljudi uvek bili potrošna roba - čovek je uvek bio najmanje vredan resurs.

(http://www.defence.co.kr/bbs/data/landarms1/strv-103-9.jpg)

(http://www.softland.com.pl/aerojac/aaa/strv103/strv103.gif)

Znači li to daj ovaj tenk bio isključivo defanzivni? Mislim da je ovo ipak bio promašaj sličan mažino-springfild liniji,jer neprijatelj ne ide kako ti hoćeš već pokušava da ti pronađe slabe tačke.Ovo mu više dođe kao odlično oklopljeni top.

Tko nešto defanzivni tenk, naručito posle Banetovog izlaganja, to je otprilike tenk za defanzivne zadatke, (sačekuša :)).

Nema potrebe on da stabiliše cevku topa prilikom pokreta sa žiro blokovima i ostalom hidraulikom, ja mislim da se ona zakočuje prilikom kretanja, nemam taj podatak te ne mogu 100% da tvrdim, ali sam mišljenja da je tako.

Pogledaj ga ovako sa strane, biloo bi to sa nekim izmenama opasano borneno vozilo pešadije. Pa on ima manju siluetu i od BVP-a M-80.

Da nema neko pri ruci slučajno njegov poprečni presek?

Ima, kako da nema... nego nisam odmah postavio (zaboravio sam).

[attachment=1]
[attachment=2]

Što kaže FF baš je čudno razmeštena posada, jako neobično, meni čak i do nekle smešno. K-dir i vozač/nišandžija kao da su u "svađi, ne govore", sede okrenuti leđima jedan drugom, a radio operator ih gleda sa boka. :)

Ovi poprečni preseci zlata vrede, mnogo se još može "videti" iz njihovih prikaza.

Zašto bi bilo smešno, kako će da vozi unazad? Naročito u borbi? Ovako "ovaj što mu je ledjima okrenut" kako ima izvedene komande za vožnju, vozi tenk na rezervni položaj. Nije Šved lud da pravi 300 i kusur smešnih tenkova.

Možda naivno razmišljam, no siguran sam da jedna vrlo racionalna zemlja, kakva je Švedska, svojim resursima i potencijalima napravila je upravo tenk kakav njoj odgovara. Ako neko ume da napravi volvo, skaniju i bofors, ume i tenk.

Bez razlike na sve prednosti ovog tenka,iza je toliko izdignut kao da ima kupolu.

Treba napomenuti da je ovo prvi tenk, tačnije na Strv 103B (pored tenka AMX-13), na kome je primenjen koncept automatskog punjenja topa.

Po mome mišlenju je to više evolucija njemačkih jurišnih topova, StuG nego "pravi" tenk.
A šta mogu jurišni topovi da naprave.. videlo se u obrambenim akcijama na kraju WW2.

LPB

Pozdrav,

nitko nije komentirao da na slici nije japanski Type 90, već korejski XK2?

Moja greška, tekst je Ok ali slika pogrešna.
Evo ga japanski Type 90:
[attachment=1]

као шта Бане пише strv-103 који  у засједи да уништи тенкова непријатељ и евентуално тенк да може ббуде  управуљан само из нишанџија и командир, док за урбане борба Швеђани су коришће Ikv-91  са топом из 90 мм.
[attachment=1]

[attachment=2]

Britanski FV4401
[attachment=1]

[attachment=2]

Совјетски Аус-57 мада се боди  као покретни падобарански топ

[attachment=1]

[attachment=2]

Asu 57 bio je samo prelazno rešenje, vrlo skromnih TT pokazatelja. Nasledio ga je ASU 85, mnogo bolje vozilo, mada slabo oklopljeno (čeoni oklop valjda 14mm (po Karpenku). Trebalo je da ga zameni 2s25 Sprut, ali je ta tema zatvorena, tj. program obustavljen. SH top 2a46 na šasiji vrlo sličnoj BMP 3.

   Sećam se ovog ruskog ,, malog sportskog tenka'' sa jednog reklamnog snimka za helikopter Apač. Baš ovo vozilo izlazi iz utrobe najvećeg helikoptera na svetu MI-26.

http://www.youtube.com/watch?v=kZISDqOC_tg

http://www.youtube.com/watch?v=Vsz1rSQTAfA

Приказали су промену елевације цеви преко померања целог тела. Али се на оном снимку види и незнатно мењање правца. Имали неки податак колико је то прецизно. Мислим да свако померање тенка због нишањења, захтева високу туражу мотора. Зар то није демаскирајући знак.

Немачки "sturmgeschütz iv", а мислим и остали самоходни ПТ топови имали су могућност заседног десјтав са одређеним угловним померањем цеви у обе равни.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

Ljubo, hvala za slike. :klap
Najviše volim prikaz unutrašnjosti borbenog vozila.

strv-2000????

[attachment=1]

НЕ.  то је UDES-XX-20
[attachment=1]
[attachment=2]

Ovo je razvijeno valjda iz onog UdesXX. Člankasto borbeno vozilo. Interesantna koncepcija, mada se ne mogu oteti utisku da je taktički manjkava.

два компонета у едно возилу добро размишљање али као че се  показати у рата у реално услова

Баш нећеш да читаш:
"UDES-XX-20 has a futuristic Swedish tank destroyer design with a 120mm gun from 1980s and 3 man crew but never entered service."
или "..........ali nikada nije ušao u službu."
  

Љуба знам да свако ние је  ступио у сервис Шведске Војске,  само сам  писао о идеји око UDES-XX-20 два компонета у едно возилу

Pansarvärnskanonvagn m/43 - Tank destroyer model 1943


[attachment=1]

[attachment=1]

[attachment=2]

Strv 103 je vrlo originalno i zanimljivo vozilo, odlično prilagođeno švedskim uslovima. Kruta montaža topa L7/62 (produžene cevi) daje mogućnost pomeranja cevi po azimutu i elevaciji isključivo pomeranjem celog vozila. što je uslovilo ugradnju relativno jednostavnog automatskog punjača. Ovo je velika taktička manjkavost, koja čini da ovo uopšte i nije tenk, već samohodni PT top, ali to se i očekivalo - da zauzme zasedu bočno u odnosu na pretpostavljeni pravac tenkovskog prodora sa Istoka i bije kolonu s bokova.

A stigao je i do Kubinke, doduše samo do "garaže".

Није ми јасно како ово може да се води као тенк кад нема куполу? Он по својој конструкцији спада у противтенковске самохотке казаматског типа (поред тога постоје куполасти, сандучасти и лафетски тип). Да има куполу као Hellcat можда би и могао.

I prvi britanski, nemački i francuski tenkovi nisu imali kupole.

Kumbor, odakle rusima Strv 103?

I Orao je probio zvučni zid... u bliskom ponirućem letu.

Zar se ne definira sredstvo na namenu za koju ga koriste a ne zbog toga kako izgleda? Zar nemaju i brodovi sa istom veličinom i deplasmonom u različitim mornaricama razlitita imena?

To podseća na onu raspravu o BVP sa i bez puškarnica.

Ovde je rasprava malo "suštinskija" jer po pravilu se smatra da je kupola ono što tenk čini tenkom. Problem je i to, što je kod Strv-103 top kruto montiran i nema nikakvu mogućnost pomeranja - pokretanje topa je samo pokretanjem celog vozila. Po meni, Šveđani mogu da ga zovu kako hoće, ali strogo tehnički gledano ovo je PT samohotka jer ne može gađati iz pokreta.

Da li uopšte ima mogućnost pomeranja cevi nekoliko stepeni gore-dole-levo-desno ili se cev pomera jedino rotiranjem tenka i hidraulikom?

Top je kruto montiran i ič se ne pomera!

Nitko ne komentira ovaj film. Meni je za ne vjerovati da je tenk toliko otporan na avionski top odozgo... Naravno, EPP je u pitanju ali svejedno.

cijeli oklop strv -103 je koncentrirana na prednjem dijelu tenk koji se oslanja na nizak stepen i debljinu od 100 mm celik,  zatim onih prednji  kockesti dijelovi su iz kompozitnih materijala kako bi se omogućilo  granatu da se odbiti zbog tvrdoće tih kompozitnih materijala, otprilike nešto poput prednji dio korpus T- 72 , dok  je 30 mm zrno  zapria ispred komopzitni tih materijala, iako na film je vidljivo  da iz strane tenk može  razbiti sa 20 mm top.
 Dok rezervar za gorivo је izrađene od laganih materijala naročito u donjem dijelu izrađen je od plastike za pri sogoravanje gorivo taa plastika bi se rastopila i gorivo bi proteklo nadvor iz tenka  ali oni također koriste rezervari sa pritisak koji je spojen sa rezervar za  goriva koj pri pogodak rezervara sa vozduh pod pritisok  ce trebati izbacite gorivo  iz te rupe kao plamenobacac

Rusi su došli do njega razmenom za neke druge eksponate pre petnaestak godina.

ć
Film je zanimljiv,a li su pažljivo zamaskirane moguće slabe strane. Što se tiče krova tenka, Draken ima top 30mm Aden, poznat po slaboj municiji. Gau 7 sa Thunderbolta bi ga otvorio kao sardinu, a mislim da ne bi izdržao ni AP granatu 30mm Zastavinog topa ili 2A42.

Koliko sam ja skontao, gađali su ga sa trenutnim granatama kalibra 30 mm, a ne pancirnim.

Mislim da Aden i nema druge granate sem Tf.

[attachment=1]
[attachment=2]

Zorno prikazuje kako se dobija elevacija/depresija. I samo tako, jer je top kruto montiran, pa se ne miče uopšte.

Samo slike, brez opisa. Po mo bi moglo biti u vreme razvoja i testiranja.

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Ovo gore su slike iz vremena razvoja vozila. I šasija je drugačija, ima pet bočnih oslonih točkova. I top je drugačiji, ima gasnu kočnicu. Tenkovski topovi obično nemaju gasnu kočnicu, da bi se izbeglo dizanje prašine sa tla.

Top je 90 mm, Američki,, koga koristili Šveđani. Ali se vidi da bi mogao iz njega izači 103.ka.

Evom našao i naziv ovog čuda, UDES 3. Šveđanin, kao što predpostavljao.


[attachment=1]

Pa zar ima ijedan tenk u svijetu koji je imun sa gornje strane na Gau 7 sa Thunderbolta u varijanti sa zrnima sa DU?

[attachment=1]

Evo ga direktno iz Štokholma

[attachment=1]

https://youtu.be/51f_2l8fWhw


https://youtu.be/qvI6tqj6obA


https://youtu.be/2tJ91ZtX6L0

Strv-103D sa reaktivnim oklopom.

[attachment=1]

https://youtu.be/4RVbqyz2lk4

https://youtu.be/yiB5Wm3IpBc

https://youtu.be/C7cb7GlOnSY