PALUBA

   Minobacac 120mm M-75 je pratece orudje pesadije. Namenjeno je za unistavanje i onesposobljavanje neprijateljske zive sile i vatrenih sredstava,stvaranje dimnih zavesa , za osvetljavanje bojista,zaslepljivanje neprijateljskih osmatracnica i vatrenih tacaka,otvaranje prolaza kroz zicane prepreke i minska polja i za unistavanja fortifikacija lakog tipa.

[attachment=1]

  Gadja ubacnom putanjom te je pogodan za gadjanje ciljeva na zadnjim nagibima,jarugama i drugim udubljenjima. Za izvrsavanje ovih zadataka koristi Laku trenutno fugasnu minu (LTF) ,dimnu i osvetljavajucu minu,postoji jos i aktivno reaktivna mina. Najveci domat sa LTF i dimnom minom  je 6340m sa 6 dopunskih punjenja,efikasno deluje po neprijatelju van zaklona do 5700m a u zaklonu do 4800m. Poluprecnik ubojnog dejstva sa kontaktnim upaljacem je 17m, a sa blizinskim od 60-75m. Kod dimne mine beli fosfor se rasprsuje u precniku od oko 40m. Najveci aktivni domet osvetljavajucom minom je 5700m ,najbolje rezultate postize kad se baklja upali na 400m visine ,gori oko 60s i osvetljava precnik od oko 1200m.
  Horizontalno polje delovanja uz pomeranje dvonoznog lafeta je 360°,medjutim to bas i nije tako izvodnjivo. Premda se podloga ukopava pod uglom od 25° ,u praksi omogucava pomeranje od 60° bez pomeranja podloge. polje delovanja bez pomeranja lafeta je 6°. Brzina paljbe uz proveru elemenata ide do 12 mina u prvom minutu.

  Glavni delovi minobacaca su:
  -Cev sa zadnjakom 66kg
  -Dvonozni lafet 25kg
  -Podloga 87kg
  -Podvozak 83kg
  -Nisanska sprava (NSB-4B) 0.8kg
  -RAP 9.5kg

   Cev je glatka i tvrdo hromirana,sa konstantnim precnikom duz cele duzine. Na vrhu ima ojacanje,koje takodje sluzi da bi se cev odvila od zadnjaka. Na zadnjaku cevi nalazi se mehanizam za zapinjanje i okidanje. Obaraca ima 3 polozanja (rezima paljbe) jedinacno, brzom vatrom i ukoceno. Kada stoji na jedinacnom rezimu paljbe,punioc vrsi opaljenje povlacenjem kanapa za opaljenje,sto je i ujedno i najcesci rezim paljbe,a na minobacacu je oznacen slovom J. Pri brzoj paljbi nisandzija okece zapinjacu u polozaj sa nacrtanom strelicom na gore. U tom slucaju mina ce se sama aktivirati pri spustanju u cev. Treci polozaj je ukoceno (U).
  Na dvonoznom lafetu se nalazi par amortizera koj ima ulogu da kompenzuje trzaj. Takodje se nalaze i mehanizmi za davalje elevacije cevi i izravnjavanje ,tj eliminisanje uticaja kosine tla.
  Nisanska sprava sluzi za zauzinjame elemenata vatre. Oremljena je sa dve libele pomocu kojih se izravnava minobacac ,i tricijumskim koncanicama za rad u nocnim uslovima.  Podvozak sluzi za transport minobacaca,a podloga je oslonac minobacaca i namenjena je da prenese silu opaljenja cevi na tlo.
  Tezina MB 120mm M75 je 261Kg u marsevskom polozaju i 178kg u borbenom polozaju.

 Vod MB 120mm je sastavljan od minobacackih odeljenja i komandnog odeljenja. Komandno odeljenje cine 2 vezista, izvidjac (duzi PAB 2AT) , mernik (duzi dvogled i RLD-rucni laserski daljinometar) i racunac, dok minobacacka odeljenja cine 4 posluzioca minobacaca (nisandzija,punilac,dodavac i tempirac) ,vozac sa TAM 110, i komandir odeljenja. Vod ima 4 orudja u svom sastavu. Uz dobru poslugu orudje je veoma precizno. prvih par mina se moraju opaliti jedinacnom paljbom dok se sama podloga "ne ukopa" ,a posle toga se moze gadjati i brzom paljbom. Pri lose ukopanoj podlozi moze doci do iskakanja minobacaca i prevrtanja,pa se zato za pocetak koriste dzakovi sa peskom koji se nabacuju na podlogu. Sa obzirom na cenu i gabarite orudja, performanse su mu i vise nego dobre,i dlikuje se velikom preciznoscu i mobilnoscu. Razvijen je i novi M-95 120mm koji je samo dalja modernizacija M 75,medjutim cekaju se neka lepsa vremena za usvajanje istog.

 Link ka M95. http://www.krusik.rs/MS/index.htm (http://www.krusik.rs/MS/index.htm)

evo ga sa pripadajučom opremom

Uvjek sam se pitao, zašto su u naoružanje stavili ovaj minobacač. Verzija M74 mnogo je lakša, znam ne može toliko dugo pucati (ma da nijedan minobacač ne može dugo pucati, pošto je posle par hitaca več cilj neprijatelja). Za brdske jedinice je M74 zakon, a za ostalu pješadiju ne vidim, zašto bi bio M75 bolji od UB52. UB52 ima veču težinu i malo manji domet, a prednost poslednjog je u tome, da ga je vrlo lako staviti u borbeni položaj (nema potrebe po jakom ukopavanju postolja). u tom pogledu je M75 korak unazad.

Подлога минобацача на слици је добро укопана (постављена). Пикет је мало преблизу, ако је постављен за нишањење или је можда само забијен ради сликања.

Evo jos malo slika ovog minobacaca sa Partnera 2011

https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=15426.msg158434#msg158434 (https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=15426.msg158434#msg158434)

  Dzumba to je minobacac sa kojim sam izvodio gadjanje na pasuljanskim livadama pre par dana. Slika je uzeta odmah nakon ukopavanja podloge,piket ide na 50m prvi i na 100m drugi,ako za time ima potrebe. Na pomenutoj slici piket je poboden odmah iza minobacaca da bude na ruku puniocu kada bude trebao da ga postavlja. Sto se tice razlika izmedju M 74 i M 75,uglavnom je to u debljini cevi i podloge. M 74 je dosta laksi i namenjen je prevashodno za transport na tovarnim grlima,medjutim moja licna ocena je da manja povrsina podloge negativno utice na stabilnost minobacaca pri opaljenju. Cak i M 75 zna da se prevrne ako je lose ukopan,ili je zemljiste neodgovarajuce (npr,stenovito).Stoi se cevi tice,kod M75 je ona jednake debljine celom duzinom,dok je kod M 74 najdeblja do zadnjaka da bi se tanjila ka vrhu. Molo ko je video M 74 od ljudi sa kojima sam radio,pa ne mogu dobiti pouzdane informacije. Mozda je cev bila preslaba,i brze se habala zbog manje debljine. Posle 4-5 ispaljenih mina u intervalu od 20 sec,cev postaje toliko vruca da se ne moze dirati golim rukama. UB52 nisam cak ni video,koliko znam izbacen je iz aktivne upotrebe. Ne znam razlog,probacu da iskopam negde.

Тихи, предпостављао сам да је тако како кажеш. Како је протекло гађање? Можда мало опишеш припрему гађања, рад послуге сл.

UB M-52 veoma liči na odgovarajući sovjetski model, sa nevelikim poboljšanjima. Ne znam što je izbačen iz naoružanja, ako jeste, jer mislim da je i dalje upotrebljivo oruđe. Rusi su svoj M-38 i m-43 takođe navodno izbacili i zamenili još osamdesetih godina minobacačem 2A-12 Сани / Sanji, takođe 120mm.  Rusi nisu išli na drastično povećanje dometa (preko 9km, itd. Navodno Noricum salvo mortar 120mm sa dugom cevi sa TF minom daje 13km dometa, što mi je malo mnogo ako je bez AR mine. I Kitolov 122mm vođeni projektil  proizvodi se u verziji za minobacač 120mm, pa nema toliki domet.

Malo TT podataka u tabelama ;)


Iz LMB 120 mm ostvaruju se dometi:

sa LTF minom	(0 + 6 punjenje)	max. 6400 m
sa TTF minom	(0 + 6 punjenje)	max. 5400 m
sa LTF minom	(0 + 1 punjenje)	min. 300 m
sa TTF minom	(0 + 1 punjenje)	min. 250 m

Zone dejstva koje se ostvaruju sa LMB 120 mm:

polje dejstva po visini	45°—85°
polje dejstva po pravcu, levo ili desno, bez premeštanja dvonosca	3°
polje dejstva po pravcu sa premeštanjem dvonosca	360°

Masa LMB 120 mm

	M75	M74
na maršu	261 kg	207 kg
u borbenom položaju	178 kg	110 kg
pojedinačne mase glavnih sklopova ne prelaze	87 kg	44 kg

Dimenzije LMB 120 mm

	M75	M74
širina kolotraga	1285 mm	1285 mm
klirens	260 mm	375 mm
visina usta cevi pri max. Elevaciji	1800 mm	1800 mm
dimenzija pneumatika	5,20X12	5,20X12
površina koju minobacač zaposeda na vatrenom položaju	950X1800 mm	950X1800 mm

Režim vatre

Pri jedinačnoj paljbi  režim vatre kod lakog minobacača 120 mm je:	M75	M74
brzina gađanja sa grubom popravkom elemenata nišanjenja za jedan minut	12 mina	12 mina
brzina gađanja sa potpunom popravkomelemenata nišanjenja:
za jedan minut	9 mina	8 mina
za 3 minuta	25 mina	18 mina
za 10 minuta	35 mina	25 mina
sa istog VP može se ispaliti:
sa tvrdog tla	18 mina	18 mina
sa srednje tvrdog tla	12 mina	14 mina
sa mekanog tla	6 mina	8 mina

Brzina gađanja iz lakog minobacača 120 mm M75 i M74 u noćnim uslovima je za 30% manja od brzine gađanja u dnevnim uslovima


Nišanska sprava NSB-4B

povećanje laktastog durbina	1,8 X
vidno polje durbina	8°
mogućnost okretanja durbina oko uzdužne ose ...	80
vrednost jednog podeljka na dobošu uglomera i dobošu daljinomera	1-00
vrednost jednog podeljka na ploči uglomera i pločidaljinomera	0-01
osnovni položaj uglomera	30-00
osnovni položaj daljinara	10-00
osetljivost libela	5'—7'
masa nišanske sprave	0,80 kg
masa kompleta nišanske sprave	3,46 kg

I malo skica
[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]
[attachment=5]

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Sudelovao sam na jednom bojevom gađanju sa tim MB (kao računar). Za nas artilerce bio je nekako malen, lak, mada se priprema za vatru nije razlikovala od recimo haubice 105 mm.

Po mom mišlenju, bio je na nivou ostalih MB tog vremena. Po mom mišlenju M75 predstavla korak natrag naspram UB52. Pošto je M75 namenjen transportu kamionom, lakša masa ne dolazi toliko do odražaja, ali je zato puno nestabilniji u poređenju sa UB52. Manja masa bi bila jedino razumljiva, ako bi bila osnovna namena M75 naoružanje pešadije, koja je sve vreme na nogama i ručno tegli MB, ali usvajanje 2 tipa MB sličnih karakteristika je sa današnje točke gledanje malo nerazumljiva, ali verovatno je postojala potreba za takvo nešto.

Nešto, što bi po mom mišlenju danas bilo aktuelno, bio bi UB52 sa produženom cevi M95 montiran na lako oklopno vozilo sa modernim SUV.

@Tihi
Ako se ne varam, čestitke na vatrenom krštenju ;)

LPB

  Hvala bozo,i na dopuni i na cestitci da to je bilo vatreno krstenje...dobili smo tri petice i jednu cetvorku za nocno...razlog za poslednju cetvorku je bio :niko ne bi poverovao da ste dobili sve petice". Gadjanje je pocelo cupavo...Bilo je malo kasnjenja zbog sporijeg rasporeda obezbedjenja,pa malo problema sa odabirom vatrenog polozaja ,ali kada je sve to leglo na svoje mesto krenuli smo sa radom. Prvo sto smo uradili bila je ratifikacija nisanskih sprava. Daljinar se veoma lako proverava kvadrant libelom,a uglomer pomocu udaljene "ivice" nekog objekta i busole PAB 2AT. Posle ratifikacije usledilo je ukopavanje podloga i sredjivanje polozaja (ravnjanje zemljista na mestu gde dolazi dvonozni lafet). Mnogo se vodilo racuna da se podloga dobro ukopa,i da se sve supljine ispod popune zemljom. Kraj tog posla je ovekovecen slikom u mom prvom postu. Nakon toga smo dobili azimut osnovnog pravca ,po kome smo poboli pikete na 00 i 30-00,iako smo radili samo na 00. Izmeren je interval izmedju osnovnog i drugog orudja,zauzet paralelni snop i sve je to predato staresini vatrenog polozaja. Cekali smo prvo da fagot 9K111 zavrsi gadjanje pa da pocnemo i mi. Prva raketa im je otkazala ,sto je izazvalo "nezadovoljstvo" onih na osmatracnici (mislim da imena nisu bitna). Dve od cetiri rakete su otkazale,uglavnom zbog starosti predpostavljam. Kod obe se nije upalio marsevski motor posle startnog. DOslo je vreme na nas. Zauzeli smo elemente ,naciljali vodeci racuna da polozaj po pravcu bude sto blize sredini,najvise nas je plasilo da se ne prevrne. Ovi gore su vec bili nervozni zbog fagota.  Kolega mi je doneo minu,sa 3 dopunska punjenja ,daljina do cilja je bila mislim 2 800m. Na osmatracnici su bili izvidjac sa PAB 2AT i mernik sa pozajmljenim artiljerijskim laserskim daljinometrom,jer njega to ne sleduje,a rucni nismo imali. Napunio sam,i otisao za opaljivac....ispalio minu na komandu. iznenadio me je udarni talas koji sam osetio,a i bogami usi su jako zvonile i pored zevanja i vate koju sam natrpao. Sa osmatracnice pukovnik je gledao....posle 35 sec njegove reci " i ovi truba...promasili celo brdo",deset sekundi nakon toga granata je pala za 300m iza cilja. Dobili smo korekcije,postavili ponovo elemente,izvrhunili...minobacac se skoro nije ni pomerio,sem sto je podloga upala za nekih 10 cm. ispalili smo 4-5 granata ,svaki put uz korekturu. Cudili smo se kako nismo iz 5 mina jos pogodili, da bi nakon gadjanja saznali da smo iz druge pogodili,a da se pukovnik na osmatracnici igrao dajuci nam korekture za neke druge mete.  Uglavnom,svaka mina je pala tamo gd je trebala da padne. Rad posluge je bio bez greske,kao i celog voda uostalom.  Ispaljeno je ukupno 44 mina iz 2 orudja,od kojih su 4 bile osvetljavajuce. Na kraju smo dobili pohvale za odlicno gadjanje. Posluga ,zajedno sa sstaresinama je delovala kao dobro uhodan mehanizam. Nije ni cudo,3 meseca po ceo dan to vezbamo. Najzad,gotov zuti period :D Najtezi deo je bio vadjenje upale podloge....dobro smo se mucili celih 30 min,ali smo je iscupali na kraju. 
 
 Ono sot je ostavilo utisak na mene je bila peciznost samog orudja. Kada su nas navodili da gadjamo tenk,mi smo zaista pogodili tenk! granate su padale po nekoliko metara od zadatih repera koje smo gadjali. Nisam verovao da je ovako precizno. Dobro uvezbana posluga pripremi M 75 iz marsevskog u vatreni sa vrunjenjem libela za 45-50 sec zajedno sa 20m istrcavanja. Ukopavanje podloge ide nesto sporije, nama je trebalo oko 10-15 min da dobro ukopamo podlogu. Imali smo vremena pa nismo zurili. Po meni,buducnost minobacca velikog kalibra je u samohodnim orudjima. Samo...to zahteva "vremena" koga nasa vojska za sada nema.

TIHI moje cestitke! Predivan post! Daj boze da ispalis jos 4000 mina ali samo na vezbi :)! Pozdrav, SHOOTER

  Hvala shooter :) Gledam podatke koje je bozo postovao:sa istog VP može se ispaliti:      
sa tvrdog tla   18 mina   18 mina
sa srednje tvrdog tla   12 mina   14 mina
sa mekanog tla   6 mina   8 mina

  Teren na pasuljanskim livadama je bio uglavnom meka zemlja jer je dan pre toga padala kisa. Podloga samog MB se ukopala jos nekih 20cm,ali smo bez problema ispalili 30-ak mina,a sigurnoi bi mogli jos toliko.

@Tihi

Podatci su iz Pravila o MB 120.
Hvala na iscrpnom opisu gađanja, budi uspomene. ;)

Минобацач је врло прецизно оруђе, ако онај који управља ватром (командир-вода и старешина ватреног положаја) знају знање и ако послуге складно раде. Мислим да сам и теми МБ 82мм писао о прецизности. Минобацач је страх и трпет за пешадију. Ако је уракљи, тешко ће побећи. Гађа брже и прецизније од класичне артиљерије. Мине су тренутног дејства и скоро да не праве "левак" кад ударе у тло тако да скоро сав шрапнел лети кружно ("шиша траву").

Тихи, све честитка на ватреном (минобацачком) крштењу и успешном гађању!

[attachment=1]

E, ovo bih voleo da vidim na vrhu minobacacke mine.....pogotovo na 120 mm.

На колико од тла (мете) активира мину тај упаљач?

"Упаљач мора да обезбеди могућност избора врсте дејства на циљу:
    (1) неконтактно-близинско дејство
    (2) контактно-ударно дејство.
Близинско дејство
Упаљач мора да обезбеди правилну близинску функцију на свим пројектилима за које је намењен, за сва барутна пуњења, и у дијапазону падних углова од 20° до 60°. Висина дејства упаљача мора бити од 9 до 15 m."


Link http://www.vti.mod.gov.rs/index.php?view=actuality&type=projects&category=1&id=142

Jeste da je projektovan upaljac za artiljerijske granate....ali...kao sto rekoh, voleo bih da vidim i u minobacackoj verziji.
Kako li bi onda izgledala korektura vatre..... ;)

А како би се код таквог активирања (на висини од 9-15 м) разлетали парчићи гранате? Минобацачке мине "туку" доста ниско.

Ovakvi slicni upaljaci postoje i za znatno manje kalibre granata, 30mm, 40mm.....Granate u koje su ugradjeni ovi upaljaci su nove konstrukcije tj. usmerenog dejstva.
U navedenim kalibrima, te granate su punjene volframovom sacmom i imaju trojno dejstvo. Detonacija kontaktom, detonacija posle proboja i detonacija pred ciljem tj. nesto slicno efektu koji se postize sa UB M12.
Moja pretpostavka jeste da bi to moglo i sa minobacackom minom.....mislim na deo usmerenog dejsta i nad ciljem.

Значи, ипак би требала нова мина, а не само да се такав упаљач стави на постојеће. Јел неко у свету тако нешто направио за минонацач?

А око коректуре таквим минама - па сумњам да и артиљерија обавља коректуру  гранатама са тим упаљачима.

Za minobacace do sada nisam naisao na ovakav nacin dejstvovanja.
Moram da kazem, i ako mozda do sad nije ovakav sistem "dosao" do minobacaca.....potencijal je zaista veliki, blago receno. Ako uzmemo u razmatranje sta je primarni cilj vatre iz minobacaca, zakljucak se namece sam po sebi i jasan je. Mozda je samo pitanje vremena.....

Ako se kaze da je efekat mine 120mm na cilju podjednak efektu haubicke granate 152-155mm....samo mogu da zamislim efekat pominjanog sistema vatre.

Sto se tice dela oko korekture vatre.....naravno da je upitna.....zato sam i bio sarkastican. :)

  Na gadjanju smo dobili mine sa novim upaljacima. Cak su i mine izgledale relativno nove u pitanju je UTU 93, upaljac udarnog,trenutnog ili usporenog dejstva.
http://www.krusik.rs/FUZES/utu__m93__fuze.htm (http://www.krusik.rs/FUZES/utu__m93__fuze.htm) Usporeno dejstvo se podesava zavrtkom na samom upaljacu. Sluzi da bi se mina aktivirala delic sekunde nakon kontakta,npr,ako se gadja kuca aktivirala bi se tek kad propadne kroz krov. Za 120mm minu postoje blizinski upaljaci. Cak i u samom pravilu pise da je ubojno dejstvo mine sa blizinskim upaljacem 60-75 metara, a sa UTU 17m. Iskusnije staresine kazu da su taj upaljac videle samo nekoliko puta,a ja nigde nisam uspeo da iskopam njegovu oznaku. Uglavnom,u VS ga vise nema.

  Dodatak,tokodje iz pravila:
Pod 6. vrsta namene i opis municije,
1. TF mina
66. blizinski upaljac.

izmedju ostalog pise da se efikasnost mine povecava 2.52 puta u odnosu na istu sa UT dejstvom,odnosno 1.9 puta u odnosu na usporeno dejstvo. Pored osnovnih karakteristika opisani su i delovi blizinskog upaljaca.

Hvala tihi  :super
Ovo su zaista odlicne informacije.
Mozes li taj opis blizinskog upaljaca da podelis sa nama..... ;D

[attachment=1]
[attachment=2]


  Evo pa citaj iz pravila ;)

У правилу пише да је ефикасност упаљача 2,52 пута већа него упаљача подешеног на тренутно дејство. Ваљда треба да пише да је ефикасност дејства мине са таквим упаљачем већа. Једно је ефикасност упаљача (може се свети и на ппоузданост , мали број отказа, прецизност активирања и сл.),а друго активирање мине са таквим упаљачима.

 Е сад, ако је то тако зашто тих упаљача нема у употреби (гађањима)? Ако су написали колико пута је веће ефикасност очигледно је неко то испитивао (не верујем да су то тек онако "офрље" написали).

  Rekoh, ti upaljaci su postojali u vojsci ali su pocetkom 90-ih istroseni,makar mi je tako receno. Zastavnik koji nam vodi obuku ih je koristio kako kaze samo jednom. Moguce je da su upaljaci proizvodjeni negde u republikama SFRJ, ili da su cak uvezeni. Slicno je za aktivno reaktivnu minu M 77,koje su se pravile negde u republikama SFRJ i nema ih vise u magacinima VS.

9600 метра је био дострел реактивне мине м-77

  Tacno Goce. M 95,sa novom minom M 95 sa desetim punjenjem ima isti toliki domet. Sa AR minom...slprp kao haubica :)

колико је брзине гранате во м\s при пуцање од м-95

  Uf,ne znam. M 95 je uradjen samo kao prototip,a ustvari je dalji razvoj M 75. Cev je duza,deblja da bi mogla da izdrzi pritisak teze mine sa dopunskih punjenja. Sama brzina mine na ustima cevi nema nikakvu ulogu ,jer mina svoje ubrzanje ustvari dobija u padu,a ide i do 3000m visine,i naravno zavisi od broja dopunskim punjejna.

Mine M95

Nekoliko slika MB M95 koje sma nasao na My City forumu

Zanimljiv clanak iz Vojske (1995) o samohodnoj verziji MB120 mm

  Mislim da je taj projekat ostao sam na ideji...No gledajuci vecinu svetskih samohodnih MB trend je da se rade na sasiji lakog oklopnog vozila,gusenicara i tockasa. Montirati ga na vozilu gabarita jednog Pinza, bez neke poslebne oklopne zastite..ne vidim veliku svrhu.

Dobijes malo moderniju varijantu "leteceg Carlija" :)

To je bila jeftina varijanta na kojoj se dobijala velika pokretljivost i veca vatrena moc obzirom da se predidjalo da budu spregnuta dva minobacaca.

Naravno da je oklopljena varijanta mnog bolja.

Vozilo Tara e jugoslovnesko vozilo ?

  Da,razvijeno kao potencijalna zamena za Pinza pocetkom 90-ih. Iz dobro znanih razloga vozilo nikad nije zazivelo,iako je imalo solidne rezultate na testovima.

А јеси ли ти Тихи сигуран да брзина кретања мине на устима цеви нема везе ?

  Za sta? Za probojnost sigurno ne :) Uostalom,mina se vidi golim okom na ustima cevi pri opaljenju,i sama brzina mine je uvek razlicita usled razlicitog broja punjenja i nagiba cevi.

Да ли мина која долети, на пример, на висину од 3000м има исту почетну брзину, као и она која долети на 1000м? Висина се делимично обезбеђује и нагибом цеви, али и јачином барутних пуњења. Па неће бити да мине излеће истом брзином када ставиш основно пуњење и када стивиш четврто. И то (осим нагиба цеви) утиче на висину темена путање.

да и ја сам на мишљења да се постигне   више висуну да ке  треба јачинм барутних пуњења и са и тиме већу брзину.

Mislim da slika putanje projektila, koja prikazuje princip MRSI (multiple round simultaneous impact) kaže sve.

[attachment=1]

http://www.youtube.com/watch?v=WghCzSKySxA

LPB

Gledano sa cisto fizickog aspekta, pocetna brzina je pored ugla najvaznija karakteristika.
Sto je veca pocetna brzina projektila domet istog je veci.
Regulacijom velicine ugla se povecava domet a i skracuje.
MRSI princip nije primenljiv na minobacace koji nemaju sistem automatskog punjenja i razvijen SUV zajedno sa sistemom komunikacija i brze primopredaje podataka elektronskim putem. To se razvija za znacajna i kapitalna artiljerijska sredstva. Dakle jos ne za minobacace, mada je primenljiv.....mada je moguce da su svedjani razvili takav sistem u CV90 AMOS.

Rotring, nije bilo mišljeno MRSI za MB, nego pprikaz, da je od točke A do točke B postoji više putanja, zavisno od punjenja (posledično V0) i nagiba cevi.

Inače NEMO, jednocevna varianta AMOSA ima mogučnost MRSI sa 6 mina.

Izvor: defense-update.com (http://defense-update.com/products/n/nemo-mortar.htm)

Hvala Bozo na potvrdi. Misljenja sam da je MRSI......prekomerna upotreba sile ;) kojom se .....nije mi jasno sta se postize.

Po mom mišlenju MRSI je koristan, kada uhvatiš neprijatelja "spuštenih hlača" i nema vremena da uhvati zaklon (pošto svi projektili padnu u 2-3 sekunde - neznam iz glave podatak).

Inače za AMOS stoji da ima mogučnost 7+7 mina MRSI.

LPB

Neprijatelja na livadi dok vrsi "nuzdu" .....sa 4 do 7 granata.....strasno i nepotrebno. Jedna do dve i stvar je gotova, ko nije gotov taj se udavio u "krecu".  ;)

 Pa to sam i rekao Dzumba, brzina mina na ustima cevi nije konstantna ,pa je i tesko utvrditi istu. Evo jedno pitanje za tebe. Dali ce mina imati istu pocetnu brzinu na ustima cevi pod nagibom od 45 stepeni kao i pod nagibom od 75 stepeni sa istim barutnim punjenjem?

  Moje misljenje je da je MRSI koristan sistem,iz prostog razloga sto bateriju od 6 orudja mozes zameniti sa 3 orudja u pojedinim situacijama,npr kad baterija gadja plotunom.

Pitanje je za Dzumba ali evo ja da kazem: brzina ce biti ista, ali domet nece. Nemam pojma od minobacace ali fiziku sam imao peticu :) Ako barutno punjenje je konstanta nemas nikakv razlog da brzina bude razlicna na ustima cevi ako je ugao razlicni

Ima, pošto duža cev omogučava bolje sagorevanje baruta i duže vreme delovanja baruta na minu.

Zato se povečavanjem dužine topovske cevi poveča V0, a i karabim M4 ne može iskoristiti puni potencial metka 5,56 sda svoje krače cevi - barut ne daje svu energiju zrnu.



Edit:
@SHOOTER
Izvini, nekako mi ušlo u glavu da si govorio i o različitim dužinama cevi, ne samo u naklonu.


LPB

Oboje ste u pravu.
Pocetna brzina projektila je upravo to, pocetna brzina. Sta utice na vecu pocetnu brzinu.....to je vec prica pre "price".
Kolika je razlika u duzini cevi?

  Nema je,cev je iste duzine,nego je razlika u nagibu cevi. Ne znam tacno,ali pretpostavljam da ce mina pod vecim nagibom (npr 75 stepeni) imati manju pocetnu brzinu od mine ispaljene sa manjim nagibom (45 stepeni) , ne nesto veliko,ali merljivo. Uglavnom,pocetna brzina na ustima cevi je nebitna kod MB. Ono sto je bitno,i koristi se pri proracunima je vreme leta mine.

U redu je BOZO 13 :) Znaci: ista duzina, isto punjenje, razlicni ugao - to su parametri: ista brzina na ustima cevi, nema razlika na pocetku.
Brzina kojima ce mina da padne na cilj pri ista pocetna brzina a razlicni ugao nece biti ista. Jel tako? Opet kazem, cista fizika :) Minobacac je po tome sta ja razumem vrlo efikasno ali u principu vrlo jednostavno oruzje :) Moj deda je bio artiljerac i on je "obozavao" to oruzje samo zbog prakticne kalkulacije :)

Za lakše razumevanje (za MB 82 mm , ali je princip isti i za MB 120 mm)

Putanja i domet za različito punjenje
[attachment=1]

U tablicama gađanja, za punjenja V0 je konstantan. ;)
[attachment=2]

LPB

Nagib cevi ne utice na pocetnu brzinu projektila, ako je isti projektil i punjenje a razliciti nagibi.
Cisto teorijski.....u idealnim uslovima ( citaj nepostojecim) ugao kojim se projektiv ispali, pod tim istim uglom prajektil i pada na zemlju.
Naravno zbog otpora vazduha taj ugao se "siri" pa projektil pada pod vecim uglom u odnosu sa kojeg je lansiran.
Metodologijom se moze i birati ugao pod kojim pada projektil i na taj nacin povecati efekat dejstva na cilju.

 Evo gledam tablice gadjanja za MB 120mm....Visina koju mina dostize sa sestim punjenjem ide do 3750m pri brzini od 322m/s. Otprilike su slicne brzine kao na 82mm.

@rioting: hoces da kazes da sila gravitacije ne utice nimalo na samu brzinu mine?

Tablice gađanja za MB120 još nemam, zato sam postavio za MB 82mm ;)

Zaboravih da je spomenem, jednu od najbitnijih komponenti  :zid oprosti

Pa utiče.. jedno vreme u - a drugo u + ;)

Samo nemojmo da spominjemo uticaj okretanja zemlje na minu (Coriolis effect (http://en.wikipedia.org/wiki/Coriolis_effect)). To bi zakompliciralo sve skupa.

Ihaj....sta bi tek bilo za cilindricne osnosimetricne rotirajuce projektile.... ;)

Kad več pričamo oko vanjskih utecaja na let mine, dali ima možda tko mogučnost da slika planšetu za MB120 sa svim dadatcima?

Hvala
LPB

  Imam ja tablice za MB 120mm ali je PDF,oko 30 mb,pa ne mogu da postujem smo neke stranice...Pogledacu dali ima planseta negde u pravilima.

  Nasao sam uputstvo za koriscenje plansete,medjutim nema slika,niti onog sto si trazio. :(

Evo tablica

Evo i podataka o blizinskom upaljacu.
Bile su dve verzije Norveska i domaca.

  To je ono sto smo trazili,mada bilo bi idealno kad bi videli gde se pravio BU 120 M80,i zasto ga vise nema.

Zasto mislim da je to bila neka fabrika U B i H?

Дакле, почетна брзина минобацачке мине ("класичне") битно утиче на домет и зависи од јачине барутног пуњења.  На лет мине највише утичу: нагиб цеви (хоризонтални и посебно вертикални), јачина пуњења (почетна брзина), матеоролошки услови (темепература , ветар, влажност, падавине), маса мине и силе земљине теже, дужина цеви.

Интерни балистику минобацач на македонски, ако неко не разуме ја  ће испитати низ мое  кука неке  балистике књига на српском језику.

[attachment=1]
[attachment=2]

онаа што е  је интерсено е тоа да минофрчаке мине су мањи у пречнику од цеви минобацач, и зато има и оних зазори на тело мине за потпуности искористе мине од барутних полнења.
[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

То што је калибар мине мањи од калибра цеви није ништа чудно. Да су исти мина не би мола "глатко" да склизне низ цев. Ипак, тај зазор је врло мали (оптимално одређен) тако да се обезбеђује довољна компресија да се мина питисне кроз цев. То је и објашњено у тексту који је поставио Гоце.

MB 120 mm VS

Nije mi logično, da je cijev nije obojana?! Jedino ako nije MB samo za vježbu.

Ни код овог минобацача изложеног на "Партнеру 2011" цев није обојена.

[attachment=1]

Mozda je drugacije zasticena.
Farba bi gorela kada se cev ugreje.

  Cev je crna, ako se ne varam brunirana, kao sto izgleda i cev od pesadijskog lakog naoruzanja. Kao sto kaze BrRista,posle 10-ak mina cev se vise ne moze pipati golim rukama,posluga je snadbevena vatrostalnim rukavicama.

Не бих рекао да је у питању класични брунбир јер би се брзо скинуо због честог трења појединих делова цеви, посебно где гривна "хвата" цев. На крају за тим нема ни потребе јер се она лако одржава, чисти (нема неприступачних места, прегиба и сл.) на уобичајени начин а и не  користи се сваки дан као што се користи пушка (хвата рукама, расклапа излаже атмосферским падавинама и сл.).

  Bas to Jumba, brunir se skida, postoje delovi cevi koji su gotovo sjajni i hvata se korozija usled vlage isto kao na pusci...e sad dali je to isto,nisam siguran,na bolovanju sam,mogu proveriti kad se vratim na posao...:)

Imam jedno pitanje oko uredjenja vatrenog polozaja za MB120 mm.
U vreme clana 11. mislim da je bilo oko Vukovara video sam "neobicna" vatreni polozaj za MB.

Minobacaci su bili ukopani u ravnicarspom predelu u rov kvadratnog oblika na dubinu gde je cev bila ili u ravni za tlom ili mozda malo ispod ili iznad nesecam se sad tacno.

Na snimku se vide dva MB u dva takava rova prilikom gadjanja. Vojnici koji su vrsili opaljenje su stajali van rova.

Ovako nesto nisam video ni pre ni posle pa me interesuje da li ovakav vatreni polaozaj bilo "formaciski" ili neka improviziacija.

Same dimenzije rova nemogu sad da procenim ali omogucavale su da dva vojnika budu komonto u njemu.

Koliko znam kada se minobacaci ukopavaju onda je u obliku kruga.

Гарант се ради о "самоиницијативи" у доказивању да "комунистичка правила" у војсци не ваљају и да треба увести нова. ;D

Pretpostavljam da su hteli da se zastite od "leteceg carlija" koji su bili bas dosadni tj efikasni u uznemiravanju prtivnika.

Tad je sve svodilo na staticko ratovanje tj dobro se ukopaj i udri artiljerijom.

Ali zasto bas kockasti oblik ????

Druže, mislim da će ta misterija ostati u zoni sumraka :D

Bagerom je lakše iskopati okruglu rupu ili kockastu? Drugog pametnog razloga ne vidim, osim onog od Dzumbe.

LPB

Ako se radi o improvizaciji... a recimo da se radi... onda su te rupe mogle da budu bilo sta... recimo da je taman neko kopao za temelje ili tako nesto ... ili da je mozda radio bager sa kasikom ...

  Zaklon za MB 120mm je isti kao za MB 82 mm, mda naravno nesto veci zbog samih gabarita. E sada,ne kapiram svrhu rova,ako se 2 vojnika koji vrse opaljivanje (pretpostavljam punilac i nisandzija) stoje van rova? I kako nisandzija nisani ako je MB ukopan toliko da niti vidi nesto na nisanskoj spravi,a i da nekim cudom vidi ,morao bi da zabija glavu kao noj u rupu...Nesto mi tu nije kako treba,cudi me da niko od vas to nije primetio nego cela strana polemike zasto kvadratni rov  ;D

Bas sam zato i napisao da je cev u ravni sa zemljom ili mozda malo iznad. I to me je zbunjvalo.

Najverovanije nisandzija i punilac silaze u rovu pune tj nisane i onda izlaze i tek onda gadjaju.

Ali kako i nasta nisandzija nisani to mi je misterija.

Моја саркастична речиница је била усмерена на тврдњу да је то ископано без везе јер се нико није држао правила која то јасно регулишу. Какво нишањење, какви бакрачи код таквог гађања. То је најчешће и било безвезно (стручно речено насумично) отварање ватре у функцији "чувања страха".

@dzumba

Ocigledno neka improvizacija kao sto kazes "znam ja bolje od pravila" ... ili je to bilo "performans" samo za TV ekipu.

negdje sam bio čitao da su minobacačke mine koje su se radile za vrijeme rata u hrvatskoj bile loše kvalitete navodno da je odljevak mine bio loš da je imao rupice i da su te rupice samo bili zapunili kitom prije farbanja i da se zbog toga znalo dogodit da mina eksplodira u cijevi minobacača naravno ne svaka ali možda jedna od pedeset, možda su zbog toga bili ukopali cijeli minobacač, da smanje mogućnost ranjavanja?

 Staresine koje su mene obucavali su ucestvovali u clanu 11, na MB 120mm. Niko mi nije ovako nesto spomenuo,mada nesto sam skeptican ,da mina eksplodira u cevi,mislim da cev ne bi izdrzala,da bi cela posluga izginula. Minobacacka cev je dosta tanja od topovskih cevi.

hms@ то што наводиш је вероватно једна од "легенди" (које свака страна има и воли да евоцира) из времена тачке 11.  Да се десио, одмах би био била забрањена употреба минобацача. А то се није десило. Минобацачи су , на жалост, у време тачке 11. сејали смрт на обема странама.

Сваки пут када се деси ванредни догађај, посебно са смртним последицама или тешким повредама забрањује је се коришћење свих средстава тог типа док се не утврде узроци. Осим тога, чак и да су кошуљице биле шупље како кажеш тешко да би се активирао експлозив унутра. Њега активира детонирајуће пуњење на дну упаљача, док га барутни гасови који потискују мину тешко могу активирати. Бризантни експлизиви (а пуњење мине је од такве вресте експлозива) се активирају детонацијом, а не сагоревањем барута (производ сагоревања барута није детонација). Дакле, да би мина експлодирала у цеви минобацача мора да се деси посебан стицај околности који ће довести до тога. На пример, да се мина чији је упљач армиран (што је опет, само по себи тешко извести) окрене напопако (упаљачем "надоле") и тако спусти у цев минобацача. Или да се на саму мину постави неуобичајено много (велика количина) барутних пуњења па сама цев не издржи притисак код испаљења.

Pozdrav svima, nisanske sprave se rektifikuju a ako se radi sa pab 2 i slicno i ako su busole padale udarane u transportu ,
debelo ces se zeznuti ako sa njom radis rektifikaciju MB-a

[attachment=1]

Кога да замолим да ове минобацаче стави у фолдер "Пашадијског оружја"

Да ли треба Бадинтерова комисија да посредује или је довољан апел оних који пишу о томе.

Љуба

Samo da se dogovorimo sa Bozom. ;)

Evo šta se desi, kad eksplodira mina u cevi...
http://www.youtube.com/watch?v=if343rT0rx0
(nadam se, da je sve OK)

Srećom je tri puta uzviknuo "Alahu Akbar"....

Prebačena oba MB u pešadiju.

LPB

(http://www.cheesebuerger.de/images/more/bigs/c017.gif) (http://www.cheesebuerger.de/smilie.php)

Љуба

E ovo ti je pravi klip. Svaka ti cast gde ga nadje. Tip je mlatio sa cevkom sa zeljom da pokrije hektar ako moze. Steta za mine

Ispalivao sam po 40 mina sa istog polozaja ,jedno orudje je bilo na mekoj zemlji pa upadne oko metar u dubinu. Onda priteram 110-ku i zakacimo sa sajlom podlogu pa je izvadimo a rupu zatrpamo kombinacijom drva i zemlje. Tada je najmanje upadala. Ako stavis zemlju i kamenje podloga ih istisne bocno i ona naravno nastavlja da tone po gotovu sto se gadja sa 6-tim punjenjem i na kraju sa daljinrom 10-00. Na tvrdoj podlozi obavezno stavim na podlogu 2 sanduka od mina napunjenih sa blatom i nema da mrdne. Desilo mi se jednom da mi sa prvom minom MB. odskoci i padne na stranu pa vrsim rektifikaciju pre no sto ga stavim u funkciju dok druga orudja dejstvuju.

Jedna zanimljiva modernizacija minobacača 120mm:

[attachment=1]

Drustvo, gledam onaj snimak gde eksplodira mina u cev minobacaca. Da vas pitam, dali ste sigurni da je eksplodirala mina u cev? Dali je moguce da ga je neko pogodio sa necim u kontra-akcija?
Ovo pitam zasto na netu ima snimak gde Izraelska raketa na koju ima montirano kameru pogodi tim koj gadja necim (dali je minobacac ili one njihove improv rakete - ne znam) Mislism da sam snimku postavio i na palubi, ne sjecam se bas tacno.
Neka pogleda snimak i nas rezidencijalni inzinerac KUZMA, cela situacija i eksplozija su mi nekako cudni...

Imaš koji info više oko toga?
Hvala
LPB

Evo jedno slicno idejno resenje.

Obratite paznju na zanimljiv sistem za hladjenje cevi.

http://www.youtube.com/watch?v=tQdsUlr1674

Кад је у питању експлозија цеви минобацача и мени је то сумњиво. И ја мислим исто што и Шутер. Превише јака експлозија са пуно блеска за затворену цев.

Како мина може да експлодира у минобацачкој цеви? Ако пођемо од претпоставки да су мине новијег датума то је скоро немогуће. Армирање упаљача, када је спреман за дејство, је на неколико метара иза цеви (по излетању). Могуће је да код припреме мине, неко грешком армира упаљач (тешко изводљиво, али могуће). Тада ће мина експлодирати у цеви ако је пунилац окрене наопако ( са упаљачем ка дну цеви). Колико се на снимку види то није случај. Могуће је, ако је упаљач у припреми армиран, да експлодира ако пунилац пребрзо пуни, па покуша да гурне нову мину, а претходна још није излетела, што овде, опет није случај. Тешко ми је да поверујем да је кошуљица мине, на месту где је експлозивно пуњење, толико оштећена и да то нико не види, а да опет услед притиска барутних гасова у цеви (од сагоревања потисних пуњења) дође до активирања ескплозива. Можда постоји још неки разлог да се мина активира у цеви, али га се не могу сетити. Зато пре верујем да се ради о поготку неког противничког пројектила него активирању мине у цеви минобацача.

Nesto mi posluzioci u ovoj americkoj posluzi nebezbedno rukuju sa minama.

http://www.youtube.com/watch?v=hSV_Uj-F13k

Зашто то мислиш? Рекао бих да је ово било "колико  можемо да испалимо за један минут".

@Bozo13

To je sve sto ima na sajtu firme Vesys a koja je izmedju ostalog radila i na autopunjacima za Noru i haubicu 122mm. Evo njihove internet strane...

http://vesys.biz/index.php/aboutus (http://vesys.biz/index.php/aboutus)

 ;D Pa ovde se vidi i poluautomatski minobacac.  :super

@EXIT78

Hvala

Plamen od eksplozije ima smer horizontalno s desna na levo. Kao da su ih pronasli pa pogodili ada nije stigao da ispali minu.Mnogo je pricao a malo radio.

Opet gledao snimak, frame po frame: ekspolizja je dosla u momentu kad je stavljao minu, skoro 80 posto sam siguran da mina nije posla po cev kad se eksplozija desila...Ovo nije defekt na minobacacu, ovog su protivnici nasli i eliminirali...
Izvinite za off na topik MB 120mm :)

Nesto su mi trapavi pogotovu na pocetku kasnije su se malo dovlei u red (jedan preko drugog dodaju mine na pocetku, onda ovaj dodavac drzi mine sa jednom rukom a drugu drzu na uhu itd).
Jeste sto pre ispali 15 mina ali ipak.

Pricali smo o ukopvanju minobaca.
Evo jednog "lepo" ukopanog MB u KZB mislim da se radi o 37. mtbg.

Super slika lepo mi je kad vidim naslednike kako su uradili zaklon za mb mada je malo komotan u odnosu na nekad.     Mozda su promenjena pravila o dimenzijama .      1999 smo gledali da budu maskirani savrseno zbog nato aviona, sto je i urodilo plodom.      Iskustvo tada je pokazalo da je bolje ako se bira da budu maskirani narocito iz vazduha nego ukopani,     No dobro je da da budu oba uslova zadovoljena.

Uf, teška... I ja sam par puta pogledao snimku, ako gledaš samo ruke-minu izpušta i stavi ruku na cev. Uhvati, bum. Po mom mogla bi eksplodirati mina. Plamen eksplozije širi se od desne prema levoj, tačno. Ali ta se pokaže negde tamo, gde bi trebao biti zadnjak-spoj cevi i zadnjaka-po mom mišljenju najopterećeniji dio. Jeste, i meni se ćini mnogo velik plamen kod eksplozije ali pitanje jeste, dali je cev pukla. Malo me zbunjuje dio plamena, koji se pojavljuje gore desno-kao da bi dio barutnih plinova izlazio na kraju cevi... Zašto je došlo do eksplozije mine-znaj ga Đavo.
S druge strane, reakcija suprotne strane bila je munjevita i strahovito precizna-verovatno i prije samog poćetka pucanja minobacačem. To bi značilo U(C)AV i SPIKE, n.pr. Ali u tom slućaju eksplozija trebala bi biti koncentrična ako se ne varam.

Ma ko ce ga znati ,bitno da su otisli kod 70 devica

http://www.youtube.com/watch?v=dl5cHLWrRGA

  SLezem se da su oni arapy najverovatnije locirani i unisteni kontra vatrom. O granu je vec pisano cini mi se.Lep koncept,nema sta.

Sad sam izlozio ovu minu podstaknut dzumbinim komentarom da izlozim neke ideje u vezi mb pa i mina . To sam negde izlozio tekstualno a sada i u solid vorksu ,pa me zanimaju vasa misljenja,

[attachment=1]
By viruss92 (http://profile.imageshack.us/user/viruss92) at 2012-02-11

[attachment=2]
By viruss92 (http://profile.imageshack.us/user/viruss92) at 2012-02-11


 Naravno nisam isao u datalje, bitno je ono sto je na slici trenutno. Inace moze biti bilo koji poznati kalibar mine i bila bi laksa 20  do 30 % naravno po mojoj slobodnoj proceni a to znaci i veci domet. Ako ima pitanja tu sam.

Ti si ovu minu zamislio da ima telo kao RB M-75?

 Mina od 120mm deluje parcadno kosuljicom. Kada umesto metalne kosuljice stavis upresovane kuglice u plastiku nisam siguran koliko bi se dobilo na tezini a da izgubis ubojnost mine.

Jedino da se mina koristi za gađanje nezaštićene žive sile, ali zšto bi se to radilo sa MB 120 mm. Njena moć i jeste u tome što ima jače dejstvo na cilju od haubičke granate 152 mm.

Ako nebi bilo problema sa jednakomernim rasipavanjem kuglica, mislim da bi ova mina bila ubitačna sa blizinskim upaljačem, da se recimo rasprsne metar do dva iznad cilja.

Dali je tko razmišljao o thermobaric mini?

[attachment=1]

LPB

Moze da bude u bilo kom kalibru, ima mnogo manje eksploziva itd. Kako sam i dao komentar na slikama, laksa je, samim tim i veci domet ima. Jasno je da mi je inspiracija bila bomba  M-75.

Da Bozo gadjao sam na poligonu sa minom sa blizinskim upaljacem jednom davno sa novim tipom ne znam koji je model  , upaljac se aktivira  iznad  zemlje od 1 do 50 metara , Inace upaljac ima na vrhu ventilator koji daje struju upaljacu u letu mine. Upaljac je prekriven gumenom kapicom i sme da se skine samo pre neposredne upotrebe jer moze veter da pokrene ventilator ako lezi na zemlji. O upaljacu ima podataka u tablici gadjanja za mb 120mm

To kolika bi bila ubojnost ni ja to ne bi znao, ja bih to prepustio strucnjacima ali bi trebalo videti koje bi tezine trebala biti kuglica. Znaci ja bih stavio 5 do 6 mm precnik kuglice . Bila bi to jaka i masivna "dramlija".
 Naravno takva mina bi se koristila  u skladu sa situacijom jer u BK. imas mine raznih namena.

Znači, opet bi uveo neke vrste "šrapnel" mine/granate.

[attachment=1]

Nemoj me naopako razumeti, podržavam svaki napredak, pogotovo onaj, koji dolazi iz iskustva.

LPB

Pa eto moze i tako s tim da bi ova mina bila savremenija varijanta te granate sa slike. ,
Ova tvoja slika je interesantna prvi put je vidim i tu se vidi da je ova prva  granata najopasnija za zaneoklopljena vozila i vojnike.
 Naravno ne izmisljam "toplu vodu" nego ovo je ideja iz iskustva po principu "jeftinije, efikasnije ,dalje".

  Bozo jako lepa slika,medjutim kod MB trajektorija je mnogo vise obacka,pa je i pollje delovanja pri udaru drugacije (samim tim efekat veci)

Znam Tihi, to je za topove nacrtano, ali je princip isti ;)


LPB

Pa mislim da je mb mina i suvise mala . Ne znam ali mislim da bi u mini bilo premalo gasa .Obicno su  termobaricne avio bombe.

Možda bi bilo dosta gasa, pošto je i RB RPO-A Shmel (http://en.wikipedia.org/wiki/RPO-A_Shmel) kalibra 93 mm, znači radi taj posao.

[attachment=1]

LPB

 Mali off,no zanimljivo da pise da je taj sistem koristi i Srbija. Nikad nisam video tako nesto kod nas. Mozda bi bila zanimljiva sa fugasnim dejstvom i termobaricnom glavom.

Bozo13 imas li tt podatke za ovaj rb i ciji je. E sta li nece ljudi da izmisle za ubijanje.

Ako ti ide ruski, probaj tu (http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%BC%D0%B5%D0%BB%D1%8C_%28%D0%BE%D0%B3%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D1%91%D1%82%29).Ima malo više oko toga, ali mislim da imam nešto i u papirnom obliku - sutra ču da pogledam.

LPB

Bozo video sam ,hvala.

Procitao sam , smelj mi je poznat odavno ali verovatno bi mogla,sudeci po smelju da se napravi termo mb mina ali mogao bih samo da teoretisem.
Mozda bi za mirnodopske svrhe mogla da se napravi mina za razbijanje gradonosnih oblaka. Hm , sad mi pade napamet.
 

За разбијање градоносних облака тешко да могу послужити минобацачи. Ти облаци су поприлично високо, више од темена путање минобацачких граната.

Videh sad da se ti oblaci mogu formirati i na 9000 m. A protivgradne  rakete imaju domet do 8ooo. Onda necemo o toj buducoj "mini" , Mada se pitam kolika je ordinata temena putanje sesto punjenje za aktivno-reaktivnu minu 120mm.

Ako imaš tablice gađanja, tamo se da proveriti. Ja imam starije tablice, pa je max visina za TF mine dobre 3,5 km (oko 3,75 ako smo precizniji).

[attachment=1]

LPB

Naravno da nemam tablice ali moram negde naci podatke za aktivno reaktivnu minu 120mm , ona bi mogla da leti vislje.                           http://www.mycity-military.com/imgs/2705_56162954_MAR_77.JPG

Gađanje. Slika mora biti dosta stara, jer vojska ima još šinjele.

Ja sam 85. g. dužio šinjel, on je bio dio radne uniforme.

poz.

Ostala je čoja u upotrebi sve do kraja JNA.

Boga mi, i ja sam ga dužio 90-te dok sam bio na obuci u Kljajiću u Nišu. Što kaže Solaris, bio je sastavni deo čojane uniforme.

Grozan osećaj nositi ga, ali se čovek navikne vremenom. Srećom, nakon prekomande rešio sam se čoje.

Sreca sto je maskiran vatreni polozaj. vide se iz vazduha ko jaja na oko.(prof.def.)  ;D Nema veze ,to je neko klasicno bojno gadjanje

 Cuo Sam neku (neproverenu ) pricu da je u planu da se povuku MB 120mm iz upotrebe u VS. Dali neko ima informacije o ovome? Uz svo duzno postovanje MB 82mm, mislim da je 120mm minobacac posve drugacije orudje, i da ga ni mnogo modernije vojske nisu povukle iz upotrebe ( npr, USA) pa ne vidim razlog da mi to uradimo.

Не верујем. Могуће је да ће повући неки старији тип МБ-120, али ће доћи неки други, можда бољи модел. Минобацачи су још увек непревазиђено средство ватрене подршке пешадије.

Prvi put čujem za tu ideju. Čisto sumnjam...  

  Rade, cuo sam od jednog od tvojih bivsih (KZO), iskreno mislim da lupa gluposti.

@Dzumba
 Tesko da VS ima u planu da kupuje nove MB.

МБ су непревазиђени свуда, сем у Србији, која нема пара ни да купи пушке, а камоли минобацаче. Постојећи МБ су одлични, само нема ко да их прави нове, и нема пара да се купе нови.

 Mislim da nema potrebe da se kupuju novi. Nasim minobacacima generalno nedostaje dometa u odnosu na moderne MB ali se to moze donekle kompenzovati  modernijom municijom. A realno...gledajuci koliko je prost sklop jedan vucni MB (ne samohodni) ne verujem da je cena istih nesto drasticno velika.

MB 120mm i 74 i 75 su odlični modeli, po mnogo čemu slični francuskim lakim MB 120mm, što je i dokazano u događajima iz tač.11. Domet sa AR minom je oko 9km, što je vrlo dobro i na nivou savremenih rešenja. Dalje povećanje doemta povećava težinu i usložnjava celu konstrukciju. S druge strane, model 81/82mm bi mogao dobiti zamenu istog ili čak manjeg kalibra.

AR mina postoji samo u pravilima i nigde vise. Mozda je nekada postojala u JNA ali je u VS nema.

Po mom šteta što se odustalo od M52UB (https://www.paluba.info/smf/index.php/topic,13070.0.html). MOglo se ugraditi dužu (noviju) cev i to je to.

LPB

Na prostorima bivše SFRJ AR izgleda, da se ne upotrebljava više no u Siriji to postane oćito praznik.
http://www.youtube.com/watch?v=wmAEF4OSQ0w

Malo je demaskirajuce kada gadjas sa ovim AR minam po ovako vedrom danu.

  Koliko se ja secam marsevski motor se ukljucuje samo na prvom delu putanje. Sa obzirom na max domet od 9700m ( za nasu M77) Mislim da se o demaskiranju ne treba brinuti jer minobacac moze biti u sasvim pristojnom odstojanju od linije razdvajanja, a ovaj ima cev prilicno spustenu (gotovo 45 stepeni) pa verovatno i gadja na kraju svog dometa. Veca opasnost su radari.

 Sam minobacac na snimku mnogo odskace pri svakom opaljenju, sto pokazuje da nije dobro ukopan, pa time izostaje preciznost. Mada, ne vidim da nesto izvode popravke pa ce pre biti da im je meta neki grad ili selo pa gadjaju neki veci prostor pre nego tackasti cilj. Meni na gadjanju minobacac nije mrdnuo. Dobro smo ga ukopali pa smo bacili jos dzakove sa zemljom preko podloge. Popravke posle opaljenja nije bilo ili su bile zaista minimalne, tako da smo mogli da postignemo dobru brzinu vatre sa popravkama na tackast cilj.

Ravijena je nova verzija MB 120mm i to odavno ceka na usvajanje u VS.


MИНОБАЦАЧ 120 MM М95, ВЕЛИКОГ ДОМЕТА
Вучeни минобацач 120 mm М95, великог домета, будући да има високе техничке карактеристике омогућује испаљивање свих врста минобацачких мина 120 mm. Могу га користити како пешадијске тако и артиљеријске јединице у дејствима која захтевају ефикасну подршку велике ватрене моћи. Овај минобацач, преведен у маршевски положај, транспортује се на двоколици – подвоску.

Висока тачност погађања циља и поузданост у раду, велики домет од 9,3 километра, велика брзина гађања (највећа од 15 мина у минути), робусна конструкција, добра проходност, једноставно опслуживање и одржавање, велика ватрена моћ и ефикасност дејства на циљу су неке од суштинских одлика овог минобацачког система. На устима цеви монтиран је уређај који смањује надпритисак на послужиоце оруђа. Подвозак је конструисан да обезбеди брзо поседање и напуштање ватреног положаја уградњом ушица, на свом задњем крају, за подизање – чупање подлоге из земље. Оруђе се може спремити за дејство за мање од једне минуте.


TАКТИЧКО-ТЕХНИЧКE КАРАКТЕРИСТИКЕ

Калибар...........................................................................120 mm
Домет, најмањи/највећи:
- ТФ мина ВД XM-95...........................................................300/9300 m
- TФ мина, лака M62П5.......................................................300/6800 m
Брзина гађања,
највећа/практична.............................................................15/9 мина/min
Елевација.........................................................................45º до 85º
Правац.............................................................................360º
Без премештања двоношца под елевацијом 45º.....................±3º
Највећи радни притисак б/г................................................1500 bar
Конструкциони притисак.....................................................2150 bar
Укупна маса:
- на ватреном положају.......................................................212 kg
- у маршевском положају....................................................465 kg
Дужина цеви са задњаком и уређајем на устима....................2089 mm
Нишанска справа
- модел.............................................................................НСБ-5A
- маса..............................................................................1,2 kg
- увећање.........................................................................1,8X
- поље вида.......................................................................8º
- врста поделе...................................................................1/60-00
- алтернативно................................................................1/64-00


http://www.vti.mod.gov.rs/index.php?view=actuality&type=reference&category=1&id=100

Par slika AR mine M77 (slike preuzete sa My-City foruma tema o MB).

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

Upaljac za AR minu M78

[attachment=4]

AR mina u VRS

[attachment=5]

I Hrvatska je pravila svoju verzkiju AR mine za MB 120 mm

[attachment=6]

MB M95 (slike preuzete sa My-City foruma tema o MB)

[attachment=1]

[attachment=2]

Odavno sam video M-95, medjutim on je za sada slovo na papiru,a vidim da je domet gotovo isti sa vec postojecim minama u VS (M62P5), pa bi uz uvodjenje novog orudja morala da se uvede i nova municija. Vidim da je i nisanska sprava nova, sam MB nesto tezi od M75, (verovatno je cev masivnija da bi podnela pritisak mina sa jacim punjenjem), suice na podvosku ima i M75, a to da se moze spremiti za dejstvo manje od minute cisto sumnjam. Da se prevede iz marsevkog u vatreni polozaj da, jer vidim da je sam sistem gotovo isti i kao na M75, ali nama je npr. trebalo oko 30 min. da dobro ukopamo podlogu na gadjanju, a zemlja je pritom bila prilicno meka i bez kamenja.

Priprema....
[attachment=1]

Lepo pripremljen položaj, ali gde je ostalo društvo? ;)

Bas gledam. Vodilo se dosta racuna o "estetici" polozaja, mi nismo gubili toliko vremena. Ukopali smo podlogu i poravnali mesto gde naleze lafet i to je to. Efikasnost nije manjkala.

Pa dobro, kada je pokazno, onda mora da bude pokazno...

https://youtu.be/9kZfrrk94hc (https://youtu.be/9kZfrrk94hc)


 Evo kako je to izgledalo pre 5 godina.

Свака част. Врхунски сте укопали постоља минобацача. Не мрда ни за милиметар код опаљења. зато су и погоци добри (уз добре рачуначе и командире)

Svaka čast Tihi na prikazanom!  :klap

  Zato su popravke nakon svake mine bile zanemarljive (vrhunjenje libela) pa smo imali zavidnu brzinu. Zastavnik je prekaljen, jako iskusan na MB i dosta nam je pomogao i dosta nas je naucio. Usudicu se reci 90% svega smo dobili od njega, tako da sto se naseg orudje tice, potpisujem da smo bili spremniji od svakog oficira iz bataljona i da smo ga bolje znali. Doduse, to je doslo uz dosta muke, i 3 meseca svaki dan livade. Nije nas stedeo. 

  @boza

 Hvala bozo.

И мене су као питомца баш тако учили. Зато сам то научио да и дан данас доста памтим иако се минобацачима током активне службе нисам бавио. Тако ћеш и ти.  :D

Ja sam desno na kraj slike. Moja posluga  pozira za neke novine 1999g. negde u Srbiji.

Ova je prava pokazna u blatu do clanaka :)

Blato koje je trajalo cini mi se mesecima. Uvece smrzne pa je bolje.Ko bi rekao da sam se radovao mrazu.

Pravilo ceta minobacaca 120 mm - 2001.

https://www.scribd.com/document/260197271/Ceta-Minobacaca-120mm-Privremeno-Pravilo

Snakbarovci otpakuju mine 120 mm M62.

https://youtu.be/X4E83F_x_c4

Kako bjeze kada je ubace bog ti jadan. Ovo je izgleda neka skalamerija u koju nemaju povjerenja.

Ma nema ni nišanske sprave.. ;)

Ugao cevi je premali, bice da gadjaju na ivici dometa, verovatno ni ne pokusavaju gadjanje tackastih ciljeva vec gadjaju onako, samo da padne sa druge strane linije.

Најчећши начин гађања у оваквим ратовима - одокоативни...Кад одлети (ако одлети) важно је да падне и екпсплодира где год било...

Iracani
Gadjanje sa MB M74 120mm - 2013.
Fino su ih ukopali.

https://www.youtube.com/watch?v=AsvyU_6bo24