PALUBA

Artiljerijska oruđa u Srpskoj vojsci 1914g

Taktika artiljerije se razvijala pod uticajem pojačane moći vatre i veće primene poljskih fortifikacija. U Rusko- japanskom ratu, 1904-5 vatrena moć pješadije je bila pojačana mitraljezima pa se artiljerija koristi uglavnom iz zaklonjenih položaja za posredno gađanje i uskoro gađanje uglomijerom postaje glavna vrsta dejstva. To je povećalo uticaj artiljerije za borbu i izazvalo potrebu da se napad pješadij pripremi artiljerijskom vatrom, a neprijateljska artiljerija neutrališe  prije početka borbi.
Za neutrlisanje zaklonjene artiljerije, u čemu je laka poljska artiljerija bila nemoćna uvode se haubice, koje su djelovale ubacnom putanjom. Obimna upotreba fortifikacija dovodi i do upotrebe teške artiljerije.
U Balkanskim ratovima 1912 -13 potvrđena su ta iskustva, u borbama na Čataldži i Govedarniku došla je naročito do izražaja nemoć lake artiljerije.
Upotreba artiljerije u Srpskoj vojsci zasnovana je na odredbama Ratne službe 1911.
Po njoj je dejstvo artiljerije moralo bidti tijesno povezano sa dejstvom pješadije. Potpomaganje pešadije moglo se vršiti posredno-savlađivanjem neprijateljske artiljerije i neposredno dejstvom na neprijateljsku pješadiju. Borba sa neprijateljskom artiljerijom se ne vrši naročitim dvobojem. Artiljerija se postavlja na 2,5 do 3,0 km od braniočevog položaja i teži da izbori vatrenu nadmoć još za vrijeme nastupanja pešadije. U odbrani savladava neprijateljsku artiljeriju i posle koncentriše vatru na neprijateljske snage koje izvode napad. Artiljerija nije smijela žurit sa otvaranjem vatre. (  odredbe su se pojavile nakon uvođenja brzometnih topova 1910g).
Na Balkanskom ratištu 1914 iako brojno slabija od A-U art. , ali neuporedivo iskusnija, angažovana je pre svega za neutralisanje pješadije i mitraljeza i time efikasno podržavala svoju pješadiju.
U Srbiji je uvođenjem brzometne artiljerije izdana nova nastava gađanja Artiljerijska egzercitna pravila II-Nastava za gađanje iz poljskih i brdskih brzometnih topova, 1912g i tablice gađanja za top 75mm M.1907 i M.1907A te za haubice 120 i 150mm M.1910, 1912g.

U Srpskoj vojsci je pravilno shvaćen značaj artiljerije i sastav je bio dobro obučen. Postojala je već od 1880, artiljerijska oficirska škola, doduše tada se zvala Učevna baterija, u sastavu I art.puka u Beogradu i artiljerijska podoficirska škola osnovana 1890g u Nišu, da bi 1898 bila preseljena u Kragujevac.

A-U škola , koja je bliska nijemačkoj je razviti prvo tešku art., ona štiti razvoj lake art. i vrši kontrabatiranje neprijateljske art, a zatim zajedno sa lakom artiljerijom vrši pripremu napada rušeći fortifikacijske obijekte, a laka stalno obezbijeđena teškom artiljerijom podržava svom snagom napad piješadije.

U  rat je Srbija ušla sa :
6pd I poz. u okviru kojih je bio artiljerijski puk od 9 baterija, po 4 brzometna topa, ukupno 36 topova.
5pd II poz, imale se artiljerijski divizijon od 3 baterije, po 4 topa, svega 12 topova,a neke su imale dva diviziona, 6 baterija , ukupno 24 topa.
Kd, je imao divizion konjičke brzometne artiljerije od 2 baterije,po 4 topa, svega 8 topova.
Van sastava divizija bio je:
Brdski art. puk, 9 btr- 36 topova
Haubička artiljerija (15btr sa po 12 oruđa 150mm i 1 merzerska baterija od 150mm)
Pored toga je postojala i gradska art. i pozicijski topovi raspoređeni po fortifikacijama.

Uglavnom u rat je Srbija ušla sa ( bez gradske i poz.art) sa 456 lakih brdskih i poljskih topova, 32 lake haubice i  36 teških poljskih topova.
Po oruđima je bila sljedeća situacija:

- 324 QF75mm Schneider-Creusot M. 1907 and M. 1907A p.t.,
- 24 QF75mm Krupp M. 1904 p.t. zarobljeni od Turaka,
- 36 QF70mm Schneider-Creusot M. 1907 brdski t.,
- 8 QF 75mm Krupp M. 1904 brdski t.,zarobljeni od Turaka,
- 32 QF 120mm Schneider-Canet M. 1911 haubica,
- 8 QF 150mm Schneider-Canet M. 1911 QF haubica,
- 264 SF 80mm De Bange M. 1885 p.t,
- 30 SF 80mm De Bange M. 1885 brdski top,
- 20 SF 120mm Schneider-Canet M. 1897 haubica,
- 6 SF 150mm Schneider-Canet M. 1897
- 16 SF120mm Schneider-Canet M. 1897

Ovo samo ukratko, u nastavku ću predstaviti svako oruđe posebno.
Nisam stručnjak za tu oblast pa je svaki dobronamijeran prilog i kritika dobrodošla. [attachment=1]

Schneider-Creusot 75mm QF M. 1907
kal : 75mm L/31
težina : 340 kg
težina u dejstvu : 1040 kg
dužina cijevi: 2.325 m
težina granate : 6.4 kg
težina šrapnela : 6.1 kg (320 balls)
početna brzina : 550 m/s
max domet : 7300 m
Elevacija : + 16° / - 5°
Napomena brzometni top, nabavljeni 1909g, prenaoružanje poljske art. tim topovima završeno 1910g.
Interesantno je da je odluka o uvođenju brzometne artiljerije donijeta 1899, dok je komandant vojske bio Milan Obrenović, kako je on bio proaustrijski usmjeren on je izabrao Škodu, ali njen dizajn u to vrijeme još nije usavršen.
Posle niza peripetija 1903 formirana je komisija u Vojski Srbije, koja je trebala ocijeniti topove koji su bili dobavljivi na tržištu. Komisiju su sastavljali pukovnici Damjan Vlajić, Mihajlo Rašić i Nedeljko Vuković. U uži izbor su došli ponudnici Sv Chamond, Schneider, Krupp i Škoda. Takođe su zatražili da se po jedan primjerak oruđa pošalje u Beograd radi testiranja. Samo je Škoda stigla u Beograd, jer su Austrijci drugim natjecateljima stvarali birokratske probleme oko dostave.
1905 u Kragujevcu je testirana Škoda 75 M.1903 uz ostale topove istog kalibra. Zbog austrijskog pritiska testovi su bili dugotrajni. Ali kako pitanje izbora naoružanja je bilo i pitanje neodvisnosti od agresivne Austrije, a radikali su bili zainteresirani za saradnju sa Francuskom i Rusijom odluka je pala da se nabavi Schnaider 75mm M.O6 , koji je usvojen u Srbiji kao M.1907. Tu treba napomenuti da je Schnaiderov top bio tehnički usavršeniji, a Srbima nije mirisala ni brončana cijev škodinog topa.
Tako da je pored političke odluka imala i tehničku konotaciju.
[attachment=1][attachment=2]
Interesantne detaljne skice izvoznog topa na http://www.lovettartillery.com/MAT_French_75mm_Schneider-Canet_M_1907_DETAIL_.htm

Kako se tiče artiljerije eto i ja sam našao na podatak da je u vreme Cerske operacije srpska brzometna poljska atriljerija (kao "udarna pesnica" svake armije onog vremena), konkretno top 75mm sistema Šnajder-Kane M-1907/1907A bio dosta superiorniji u odnosu na A-U top 80mm sistema Škoda M-1905/08, kako zbog cev ovog topa od očeličene bronze što je samo po sebi arhaično konstrukciono rešenje tako i zbog još nekih karakteristika.

Za razliku od poljskih topova, brdski top Schneider-Cresuot 70mm M.07 nije bio izbor srpskih vojnih krugova, koji su preferirali Krupp-ov brdski top 75 mm. Iz političkih i ekonomskih razloga Vlada Srbije se odlučila za kupnju 9 baterija Schnaider-a i kasnije još 15 baterija od Kruppa. To nije ostvareno radi francuskog političkog pritiska, pa su Srbi odustali od nabavke Krupp-ovih oruđa. Kalibar 70mm baš nije odgovarao radi unifikacije, tako da tek nakon Balkanskih ratova Srbija dobija još dvije baterije brdskih topova Schnaider-Dangalis od 75mm.
A i sa isporukom oruđa kako poljskih i brdskih topova bilo je problema, prvo zbog uvođenja embarga od strane Austrije, ljute što Srbi nisu prihvatili Škodina oruđa, a drugi dio problema je nabavka preko Soluna, gdje su Turci svijesni za što je namijenjeno ovo oružje takođe stvarali probleme. Tako iako su ugovori podpisani 1906g prvi su topovi stigli tek u 1908/1909g.
Kada je Balkanski rat izbio u Solunu je čekalo za prevoz u Srbiju 13 baterija (52 topa ). Turci su ih zaplijenili. Posle oslobođenja Soluna grčka vojska je pronašla ostatak tih oruđa u skladištu u pristaništu. Na zahtjev Srbije, Grci iako sami deficitarni sa topovima, omogućuju dostavu tih topova Srbiji. Međutim od 13 baterija koje su oteli Turci, kad se sve zbroji 6 nedostaju.
Evidentno je da su Schneider 75 M.07A, kao kuriozitet, Amerikanci pronašli u Iraku.
Da se radi o Srpskom topu potvrđuje srpski grb, ugraviran na topu.

Brdski top Schneider- Cresuot 70mm M.07

Prvo nešto malo o istorijatu brdske artiljerije kod Srba.
U Srbiji je prva brdska oruđa izradio topolivac T.Milinović 1813g. to su bili topovi koji su se mogli rastaviti na pet dijelova, svaki dio je mogao da nosi jedan čovjek.
U Kragijevcu su 1960g. izlivene 24 brdske haubice od 12cm, sa dometom 1000m.
Prema planu strategijskog razvoja Srpske narodne vojske od 1862g, Srbija je imala 22 brdske haubice.
1863 usvojen je je brdski olučni sprednjak sistema La Hitte, kal.85,6mm i težine 225kg, dometa 2400m. Proizvodio se u Kragujevcu. Postojao je i merzer istog kalibra dometa 1500m. Ove topove imala je Srbija u Srpsko –turskim ratovima 1876-78, kao i u Srpsko-bugarskom ratu 1885g. U toku mobilizacije 1876 obrazovano je 5 brdskih baterija po 6 oruđa. Od merzera obrazovane su baterije za četnički rat.
Posle ovih ratova u naoružanje srpske b.a. uveden je  brdski top ostragan 80mm M.85 de Bange, dometa 4000m, koji se po uvođenju brzometnih topova upotrebljavao u Balkanskim ratovima i u I SR.

Schneider- Cresuot 70mm M.07, Srpska oznaka 70 мм. брдски топ М. 1907 Шнаjдер

Kal 70mm/L17.14
Težina cijevi 109.8kg
Težina kompletnog topa 515kg
Dužina cijevi 1.200m
Čaura 667g
H.E. garanata: 5kg, punjenje 605g Šnaiderita, udarni upaljač, maksimalni domet 4800/5700m,
Šrapnel :5kg- punjenje 60g crnog baruta, 244 kugle od 10g ,promijera 13mm upaljač tempirni i udarni, domet 3500/4150m,
Početna brzina 300 m/s
Elevacija:
-   +21,5 stepeni/- 10,5 stepeni (u donjem položaju)
-   +30 stepeni/0 (osovina u gornjem položaju)
horizontalno: 5 stepeni
Transport: u pet komada (106-125kg)
[attachment=1]
Srbija je pred Balkanke ratove imala 9 brdskih baterija, po 4 topa. Upotrebljavala se na brdskom terenu, ali i kao
zamijena za poljsku artiljeriju za neposrednu podršku pešadije. Srpska vojska ju je upotrebljavala i kao opsadnu kod Skadra i kod Drača kao obalnu. Po mišljenju učesnika raspoloživa B.a. bila je nedovoljna, naročito se osjećao nedostatak brdskih haubica.

Bugarski Šnajder identičan sa srpskim, razlika je samo u kalibru 75mm (muzej u Sofiji)[attachment=1][attachment=2]

Poljski top Krupp 75mm M.1903

Topovi zarobljeni od Turaka u Balkanskom ratu 1912-1913. Pred prvi svijetski rat srpska vojska je raspolagala sa 24 brzometna topa ove vrste, mada ih je zarobljeno dosta više, po nekim podacima 126 oruđa.

Turski naziv: 7,5/30 sm. Krup seri ateşli sahra top
Krupp-ov naziv: 7,5 cm Feldkanone M. 03
Kalibar 75/L30
Težina cijevi 348kg
Težina kompletnog topa 990kg
Dužina cijevi 2,25m
Dužina cijelog topa 4,0m
Težina čaura+ projektil :8,14kg, punjenje 465g bezdimnog baruta.
Granata: težina 6kg, punjenje 140g Picric acida, upaljač udarni(130g), max domet 5900, kasnije povećan na 8000m.
Šrapnel: težina 6,35kg,punjenje 75g crnog baruta, 270 kugli od 11mm, ili
Težina 6,35 kg, eksplozivno punjenje 75 g crnog baruta, 295 kugli od 10mm
Upaljač tempirni ili udarni
Početna brzina 500m/sec
Brzina na 1000m-377m/sec
Brzina na 2000m-310m/sec
Brzina na 3000m-274m/sec
Elvacija +15 st./-5 st
Po pravcu 7 stepeni
Za transport, kao i kod svih poljskih oruđa tog vremena upotrebljavalo se 6  konja.
Posada 7
Kočnica hidrauličko-opružna
Brzina paljbe: 8 puta u min
Štit je izrađen od kaljenog čelika i imao je konusni poklopac prema naprijed za dodatnu zaštitu.[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Poljski top De Bange 80mm M.1885

Po brojnosti na drugom mijestu u srpskoj vojsci prije I SR. To je sporometni top sistema De Bange, poimenovan po francuskom pukovniku koji je razvio ovaj sistem,
tačnije sistem zatvarača.
Definicija Debanžove baterije, sporometni topovi, veza cijevi i lafeta kruta, nišanska sprava-vertikalni diopter i kvadant, metak dvodijelni sistem Debanž.
Ove topove je srpska vlada naručila u Francuskoj u firmi “Societé anonyme des anciens établissements Cail”. Srbija je naručila topove 80mm iako je bio francuski standard 90mm, pre svega jer je top bio lakši, lakši za upotrebu na gorskom terenu I po slabim komunikacijama, a u to vrijeme Srbija je počela proizvodnju municije 80mm.
Kupljeno je 270 topova, koji su 1904-1906 modernizovani, tako da se prešlo na bezdimni barut.
Pred prvi svjetski rat su zastarjeli pa su se upotebljavali u trupama II poziva I kao pozicijski topovi.

TT PODACI
Kal.: 80mm L/28.5
Težina cijevi 424.5kg
Težina u dejstvu, topa 975kg
Dužina cijevi 2.280m
Granata, 5,8kg, ekspl.punjenje 0.24kg, upaljač udarni 220g, dužina 2.85kal. početna brzina 490m/sec, max.domet 5800m,
Šrapnel, 6,1kg, eksplpunjenje 95g crnog baruta, 105 kugli od 15g, početna brzina 466m/sec, max domet 4000m,
Kertač, 5.55kg, 85 kugli od 44g
Elevacija -8,5/22,5 stepeni
Za transport potrebno 6 konja.[attachment=1][attachment=2]
skice francuskog od 90mm, top je identičan samo teži
[attachment=3][attachment=4]

Brdski top De Bange 80mm M.1885
Sporometni brdski top naručen 1885g u francuskoj firmi “Societé anonyme des anciens établissements Cail”. Srpska vojska je kupila 42 ovakva topa, a 1904-06 su prošli modernizaciju tako da  su prilagođeni za korištenje bezdimnog baruta.
TT podaci:
Kalibar: 80mm L/15
Težina cijevi: 120kg
Težina topa na položaju: 305 kg
Dužina cijevi: 1.200 m
Barutno punjenje: 0.4 bezdimnog baruta
Granata: 5,97kg-eksplozivno p. 015 kg, početna brzina 253 m/s, max.domet 4300m,
Granata: 6,1 kg, eksp.p. 0.15kg,početna brzina 250m/s, domet 4100m,
Šrapnel : 6,3 kg- 120 kugli od 14,5g / 6,32kg-180 kugli od 12g, početna brzina 243m/s, max domet 2400m,
Kertač: 5.55kg-85 kugli od 44g
Elevacija +23/-12 stepeni
              +33/-2 stepena (sa kračim kolicima)
Horizontalni ugao: 6 stepeni
Transportovao se u tri dijela, 143 +148 +129kg.
[attachment=1]
Transport [attachment=2]

Slika poljskog topa De Bange 80mm (muzej u Beogradu)[attachment=3]

Haubice

Već je Karađorđe u boju na Mišaru imao haubicu zvanu kubuz.
Glatke haubice su se livale u Kragujevcu, u livnici koja je počela sa radom 1953g.
Najprije su izlivene 13cm-tarske, 8 kratkih I 6 dugačkih, kasnije 6 dugačkih od 16cm, a 1860g su izlivene 24 brdske haubice  kalibra 12 cm.
Glatke haubice su dugo ostale u naoružanju gradova, a prve olučne su uvedene tek 1897g.
Srbija je 1897g naručila u francuskoj fabrici Schneider 22 poljske haubice
12cm M.97, to su prve olučne haubice, imale su nišansku spravu sa diopterima, dvodijelni metak sa 5 barutnih punjenja. Brzina gađanja iznosila je 3-4 metka u minuti.
Brzometne haubice 120mm M.1910 I 150mm M.1910 sistema Schnaider Srbija je uvela u naoružanje 1913g. One su  imale hidrauličku kočnicu I vazdušni povratnik , a od municije sui male granatu i šrapnel. Prva je imala 6 a druga 7 punjenja, što je omogućavalo veliku elastičnost putanje.

Schnaider-Canet 120mmM.1897-poljska sporometna haubica

1897 naručeno je 22 haubice. One su stigle u jesen 1900g, a modernizovane su 1906/7g tako das u prilagođene za korištenje bezdimnog baruta. Kada su stigle brzometne haubice 1910g, ove su haubice prebačene u gradsku (obsadnu) artiljeriju.
TT podaci
Kalibar: 120mm L/12
Težina haubice u dejstvu 1368kg
Težina na maršu: 2230kg
Težina kare .2160kg
Dužina cijevi :1.440m
Barutna punjenja po 550g/350g/200g crnog baruta
HE Granata: 16.4kg, punjenje 1,6 kg Schneiderita, domet 6000m,
Granata : 16,4, punjenje 940g crnog baruta, domet 6000m
Šrapnel: 16,4-  276 kugli 13.83g, punjenje 188g crnog baruta., domet 3500/4500m
Početna brzina 315m/sec
Elevacija +45/-5 stepeni
Horizontalno 4 stepena
Transport , konjska vuča[attachment=1]

Schneider-Canet 150mm M1897

Sporometni merzer. 1897 naručeno je 6 oruđa. Stigli su u Srbiju 1900g i modernizovani 1906/07g. Kad asu kupljene nove haubice ova oruđa su prebačena u gradsku obsadnu artiljeriji.
Kao merzer bi se mogao opredjelit radi gađanja ubacnim putanjama i radi male početne brzine zrna.
TT podaci
Kaliba 150mm L/8
Težina oruđa na položaju 1472kg
Dužina cijevi 1.200m
Granata: 32kg- punjenje 1,75 crnog baruta, domet 3300m,
HE Granata: 32kg-punjenje 4kg Schneiderita, domet 3300m
Šrapnel: 32kg-punjenje 400g crnog baruta, 288kugli od 33,28g, domet 2500/3000m
Barutna punjenja 450/340/230g
Početna brzina 200m/s
Elevacija +50/0 stepeni
Transport konjska vuča
[attachment=1]

Haubica Schneider-Canet 120mm M.1910
150 мм. пољски хаубица топ М. 1910 Шнаjдер

Brzometne haubice naručene 1910/11g i preuzete tokom Balkanskog rata(24 oruđa)
1912g je naručeno još 8 oruđa.
TT podaci
Kalibar 120mm l/14.5
Težina haubice u dejstvu 1410kg
Dužina cijevi 1.740m
Težina barutnog punjenje 0.76kg
Granata: 21kg-punjenje 4.1kg trotila
Šrapnel : 21 kg- 588 kugli od 16g
Početna brzina 330 m/sec
Domet 6700m kasnije povećan na 8000m
Elevacija +45/-5 stepeni
Horizontalno 5 stepeni
Transport  konjska vuča, 6 konja
[attachment=1][attachment=2]
zatvarač[attachment=3]

Korišteno, VE, vikipedija, http://www.bulgarianartillery.it/ ;http://www.lovettartillery.com/index.html

Brzometna haubica Schnaiger-Canet 150 M.1910
150 мм. пољски хаубица топ М. 1910 Шнаjдер

Brzometna poljska haubica.Srpska vojska je naručila 8 oruđa  1910/11.

TT podaci:
Kalibar: 150mm L/12
Težina haubice na položaju 2215kg
Dužina cijevi 1.800m
Težina punjenja 1.535kg
Granata: 40kg-punjenje 8.787kg trotila, max.domet 8000m
Šrapnel: 40kg-900 kugli od 20g, punjenje 390g crnog baruta, domet 7800m
Početna brzina 300m/s ( do 20stepeni) 330 (od 20 do 43 stepena)
Elevacija +43 /-3 stepena
Po pravcu 5 stepeni
Transport, konjska vuča, 6 konja[attachment=2]

[attachment=1]

Top sa dugom cijevi ,Schnaider-Canet 120mm M.1897

Sporometni top, naručen 1897g. U Srbiju je stiglo 16 oruđa 1900g, a prerađeni su 1906/7 za korištenje bezdimnog baruta kao punenja. 1910 su dodijeljeni gradskoj(opsadnoj) artiljeriji.
Gradska(opsadna) artiljerija, sporometna artiljerija sa brzinom gađanja 2-4 metka u minuti. Osnovne karakteristike: lafet čelični, cev kruto vezana za njega, nišanska sprava diopter i kvadrant, metak dvodijelni ( fišek ili granata).
1913 dvanejst topova je korišteno kod opsade Jedrena.
TT podaci
Kalibar. 120mm L/26
Težina topa u dejstvu 3080 kg
Težina na maršu 3450 kg
Dužina cijevi 3,12m
HE Granata: 18kg-punjenje 2,26 Schnaiderita, domet 8400m
HE Granata : 18kg-punjenje 3,55 kg TNT, domet 8400m
Šrapnel: 18kg-punjenje 180/220 g crnog baruta, 348/477 kugli od 15,83/16g, domet 6000m
Barutno punjenje 2kg bezdimnog i 15g crnog baruta.
Početna brzina granate 575 m/sec.
Elevacija +28/-12 stepeni
Zatvarač navojni.
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4]

Pozicijski topovi
To su topovi koji su kao zastarjeli izbačeni iz operativne upotrebe i upotrebljeni za odbranu graničnih frontova, utvrđenih linija i važnih riječnih prjelaza. Nisu imali svoja prenosna sredstva već su bili nepokretni, a dobrim dijelom i utvrđeni.
Prema podacima A-U priručnika(1912 Die Serbische und montenegrinische Armee, Srpska Vojska je imala sljedeće pozicijske topove.
21- 150mm Krupp-ove bronzane i željezne topove.
10- 120mm Krupp-bronzani
2 – 120mm željezna Krupp-a
8-  105mm Krupp obsadne topove
18-91.5mm željezne topove Krupp
50-120 mm mauzera sistema La Hitte, bronzani prednjaci.
24- 121mm prednjak M.58/63 La Hitte(12funti)
6- 85.6mm željezne mauzere prednjak M.58/63 La Hitte.

La Hittov sistem

La Hitt je uveo olučne cijevi, kojoj je bila priređena i municija sa ugrađenim vodićima, a topovi su se punili odsprjeda. Top od 120mm je prerađen od 12cm Napoleona, kojm je prerađena cijev tako da je izlučena, a upotrebljavao je La Hittovu municiju. Time je povećana kako preciznost tako i dometi i težina granate. 12 cm La Hitte, baziran na izlučenom 12cm Napoleonu, koji je ispaljivao projectile težine 4.1kg, ispaljivao je projektile teške 11,5 kg
Domet je bio negdje oko 3000m.
Merzeri su samo imali krače cijevi, manju početnu brzininu i snjima se gađalo ubacnim putanjama.
Težina topa od 121mm bila je 878 kg.
[attachment=1][attachment=2]

Schneider-Creusot 75mm QF M. 1907
Primjerak iz muzeja u Bukureštu i primjerak iz Iraka.[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Sjajno obrađena tema  :klap

Hvala @ Dread.

Tekst je verovatno rađen na osnovu strane (zapadne) literature i premda je uglavnom tačan ima grešaka u detaljima.
Najbitnija dopuna je da su postojala dva modela poljskog topa M7 i M7A među kojima je dosta razlike od kojih je suštinska da je verzija M7A imala nezavisnu nišansku spravu tj topovi su mogli da dejstvuju i iz zaklonjenih vatrenih položaja. U to vreme u divizijskoj artiljeriji samo su srpski poljski topovi M7A i nemačke haubice 105 mm M98/09 mogli da gađaju sa zaklonjenih vatrenih položaja. Francuski artiljerijski stručnjaci su se smejali srpskim artiljercima čudeći se i krsteći tvrdeći da su kukavice koje se kriju iza zaklona. Srbi su nakon Balkanskih ratova i na topove M7 ugradili nezavisne nišanske sprave.
Što se tiče austrougarskog topa 8 cm M 5/08 reč je odličnom topu ali to nije Škodin top već je konstruisan od državne komisije. Imao je niz prednosti u odnosu na srpski Šnajderov top ali verovali ili ne Austro ugarska poljska artiljerija je ušla u rat gotovo bez razornih granata koje je dobila tek krajem 1914. godine tj praktično početkom 1915. godine. Pored toga imali su zavisnu nišansku spravu tj nišandžija je morao direktno da vidi cilj. Prednost je bila strmija putanja granate pogodna za brdski teren i mogućnost brdskog transporta. Kada su austrougarski topovi dobili nezavisne nišanske sprave i odlične razorne granate odlično su se pokazali.
Pored toga La Hitovi topovi nisu više bili u naoružanju 1912. godine već su ranije izbačeni iz naoružanja. O drugim detaljima drugi put. Još nešto na konkursku za izbor za budući top Šnajderu nije bio konkurent Škodin top već dva Krupova modela i Erhardov model - Škoda je vrlo brzo ispala iz konkurencije i nije ni ozbiljnije razmatrana. Da i još nešto. Šnajderovi upaljači su se vrlo loše pokazali pa je Srbija usvojila Erhardove upaljače za šrapnele i granate iste koje je koristila i nemačka vojska. Čak je Erhard u Kragujevcu sagradio fabriku upaljača koja je počela sa radom kad je rat već počeo. Neki njegovi radnici su ostali u Kragujevcu do septembra 1914. kada su se preko Rumunije i Mađarske (tj Austro ugarske) vratili u Nemačku.

Делиграде, да ли то значи да су само у Српској и Немачкој војсци практиковали посредно гађање артиљеријским оруђима, каква данас најчешће срећемо?

Prvo se posredno gađanje, kao što i na početku topika piše, počelo izvoditi masovno u rusko- japanskom ratu, prvo Japanci, a posle teških gubitaka i Rusi. Posle tog rata se primijenjuje u svim armijama i pravilima gađanja kao normalan način dejstva artiljerije, iako je bilo poprilično onih koji su se tome odupirali.
La Hittovi topovi su izbačeni iz operativne upotrebe tako je i napisano https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=16187.msg174683#msg174683
[attachment=1]

Uništena haubica[attachment=1]
Zarobljeni topovi[attachment=2]

Mene strašno zanima kako su ovi silni topovi iz srbije završili u iraku?

pravo receno,  i mene...  ???

Možda su Njemci i Austro-Mađari nešto zaplenjenih oruđa ustupili svojoj saveznici, Turskoj. A Turci ta oruđa upotrebili u Mesopotamiji.

Moguće, moguće...  (http://www.cheesebuerger.de/images/midi/konfus/a042.gif) (http://www.cheesebuerger.de/smilie.php)

ML u Rusko japanskom ratu imamo opsadu Port Artura tj klasičnu opsadnu vojnu. Posredno gađanje u opsadnoj vojni je naučno obrađeno još od Vobana i to nije sporno. Ja govorim o divizijskoj artiljeriji. O tome postoji neverovatno obimna literatura i na srpskom tj hrvatskom jeziku posebno bih skrenuo pažnju na knjigu francuskog generala Era Artiljerija nekad sad i ubuduće objavljena u Francuskoj nakon I SR a kod nas pedesetih godina. Srbi su koristili francuske nišanske sprave nisu ih oni izmislili ali su Francuzi smatrali da su to gluposti kad je reč o divizijskoj artiljeriji. Ponavljam najdostupniji je Er ali ima toga koliko hoćete. Uzmi general Kraus Uzroci naših poraza. Kraus je opštem mišljenju najbolji austrougarski general u I SR jedini koji je tukao Srbe pri odnosu 1:1 i to kod Čevrntije. To je najteži srpski poraz u I SR. On detaljno opisuje stanje austro ugarske artiljeri početkom I SR i kao glavnu prednost srpske artiljerije navodi mogućnost gađanja sa zaklonjenih vatrenih položaja. I kod austrougara su to mogle haubice ali tek one koje su ulazile u sastav korpusa i više. Znači i austrougarska artiljerija je imala jedinice koje su gađale posredno ali to nije radila divizijska artiljerija.

Na poslednje dve fotografije su napuštene brszometne haubice kod Peći  i uglavnom sporometna artiljerija napuštena kod Kosovske Mitrovice. Najveći deo zaplenjene artiljerije turske i austrougarske je napušten kod Kruševca a gradske artiljerije u Nišu. Što se tiče topova ne verujem da su zaplenjeni Šnajderi bilo kome isporučeni zbog problema sa snabdevanjem municijom. Šnajderovu municiju je proizvodio samo sam Šnajder i pred sam rat je osposbljen VTZ u Kragujevcu. Prve granate su stigle za protivofanzivu u Kolubarskoj bici. Obično se spominje francuska isporuka a isporuka iz VTZ se iz meni nepoznatih razloga zanemaruje iako je oko 60% bilo iz VTZ a 40% iz Francukse. Međutim fabrika municije je temeljito razorena pre povlačenja ali greškom barutana Obilićevo nije pa su je Nemci zaplenili gotovo netaknutu. Komandant Obilićeva je kasnije zbog toga za dlaku izbega streljanje na Solunu.

Hvala na objašnjenju i citiranju literature. Tematika mi je interesantna i pokušat ću da produbim znanje. Cilj otvaranja ovog topika je i bio da se javi neko stručniji i proširi ga. Tvoj doprinos je više nego dobrodošao.

U VE piše da se srpska art. pokazala 1915g znatno slabijom, jer je austro-njemačka artiljerija bila dobro zaklonjena i raspolagala avionima.
Za topove M1907A, koji su nađeni u Iraku, misli se da su to topovi koji su ostali u Solunu i nikad nisu isporučeni Srbiji.

Može li neko da nam razjasni ovu misterijicu oko naših topova u Iraku?

About the Serbian gun in Turkish use: When in 1912 First Balkan War broke out, 72 Serbian M.07A guns were in Salonica pier (than Turkish territory), awaiting transportation to Serbia. Turks seized them. Some sources claim that Greek forces, after taking the town, found them all still in pier werehause and forwarded them to Serbia. Others claim that Turks made use of them (at least part of this number). My calculation shows that some M.07A guns did arrived in Serbia 1913 - either ex-seized Salonica guns or some other previusly ordered guns. (Serbs suspended part of Second Schneider contract to cover 1912-13 War expenses)
About 1913 Turkey (must check exact year) ordered also Schneider guns (both field & mountain ones). Some of them were delivered before WWI started in 1914, some not. So it is also plausible that Germany sent some of captured Serbian guns (1915 booty) to reinforce Turkey (since they already used similar guns).
http://forum.axishistory.com/viewtopic.php?f=70&t=136324[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

In 1912, when First Balkan War broke out, some 75mm M. 07A field guns were in Salonika, awaiting transportation to Serbia. The Turks seized 13 batteries (52 guns) and assigned them to the Chadaldzha Army. After capturing the city on 9 November, the Greek Army found the rest of these guns in pier warehouse. The Serbian Government requested from Greece to forward these guns to original owner; the Greeks, although themselves short of artillery, but keen to keep the alliance with Serbia, allowed the delivery to take place.
Sa http://www.bulgarianartillery.it/Bulgarian%20Artillery%201/Testi/T_Serbian%20QF%20Field%20Artillery.htm

Ovo gore je vezano za srpske topove u Iraku.

Hvala ML. :super :super :super

Interesantna slika, za osmatrača je predviđena oklopna zaštita.[attachment=1]
[attachment=2]

U poslednjem broju Kalibra (februar 2012) je detaljno opisana srpska artiljerija u prvom ratu.
Zao mi je sto nemam skener pa da postavim te strane.

Имам ја и "Калибар" и скенер, али не би било фер да постављам актуелни текст. Било би то кршење ауторских права и смањивање могућности продаје новина.

Da, onda nam oni iz Acte (ili kako vec) zakucaju na vrata  :pirat

Bilo kako, tekst se na neki način može iskoristit i unjeti na topic činjenice koje ovdje nisu zahvaćene. Sve se to može nadodati bez skenera, treba samo malo volje i kreativnosti.
Ja Kalibar nemam i nije mi dostupan, a tema je interesantna.

Dve razglednice iz 1913. godine, sa topovima Srpske vojske Schnaider-Canet 120mm M.1897 sa dugom cevi. Snimljene su tokom ratnih dejstava u I Balkanskom ratu na Novacima kraj Bitolja.


[attachment=1]

[attachment=2]

iz nekog razloga nije htelo da ubaci sliku preko ovoga dole. zato ide ovako

[attachment=1]

Da prvo stanemo na loptu. Srbiji su isporučena 180 topa M7 i 100 topova M7A. To je po zvaničnim i sigurnim podacima. Tj 45 baterija M7 i 25 baterije M7A.
Što se tiče narudžbina prvo je naručeno 45 bateriaj M7 a zatim 1909. godine još 40 baterija M7A. A evo zašto. Srpska vojska je po formaciji iz 1908. sa kojom je ušla u rat trebala da ima 5 divizija I poziva, 5 divizija II poziva, jednu konjičku diviziju i veći broj prekobrojnih pukova I poziva od kojih je po potrebi mogla da se formira još jedna divizija. Divizije I poziva su imale artiljerijski puk od tri diviziona po 3 baterije tj 9 baterija poljskih topova. Dakle 5 divizija I poziva po 9 baterija to je ta prva narudžbina od 45 baterija. Divizije II poziva su trebale da u artiljeriji odgovaraju nemačkim rezervnim divizijama koje su imale dva diviziona poljskih topova premda će u I SR ući samo sa po jednim divizionom. Dakle 5 divizija po 2 dviziona po 3 baterije tj 30 baterija. Pored toga tri baterije za konjičku diviziju- ukupno 33 baterije. Od preostalih 7 baterija 6 je bilo predviđeno za naoružavanje prekobrojne kombinovane divizije a jedna baterija je bila u rezervi za popunu gubitaka.
Međutim, na osnovu iskustva iz Balkanskih ratova i ogromnih kredita dobijenih od saveznika potpuno je izmenjena formacija (tačnije predviđena je izmena). Predviđeno je formiranje još 4 divizija iz trupa Nove oblasti (najvećim delom formirane) a sve divizije su trebale da postignu nivo divizija I poziva u artiljeriji, dakle da budu izjednačene s tim što bi puk imao 2 diviziona poljskih i divizion brdskih topova. Svaka armija (u stvari korpus a trebala je da se formira i 4. armija iz trupa Nove oblasti) trebala je da dobije po haubički puk. Pošto je bilo dovoljno isporučeno poljskih topova deo narudžine od 40 baterija je zamenjen brdskim topovima a naručena je i dodatna količina brdskih topova i haubica. Zahvaljujući velikim kreditima plan (koji bi se verovatno ostvario) je bio da srpska vojska u proleće 1915. godine ima 15 pešadijskih divizija i jednu konjičku diviziju formiranih u 4 armije (faktički korpusa). Sledeća faza je bila nabavka haubica 105 mm i to za 4. divizion u divizijama koji je trebalo da bude haubički. U proleće 1914. godine već se uveliko o ovome pregovaralo sa Šnajderom o haubici 105 mm koja je trebala da uđe u naoružanje u zimu 1915/16. godine.
Za početak ovoliko.

Zbog otkazivanja dela narudžine poljskih topova i kašnjenja sa naručivanjem brdskih topova i njihovom isporukom srpske divizije II poziva su i u I SR kao i u balkanskim ratovima imale samo po jedan umesto dva diviziona poljskih topova.

Na prvoj fotografiji je jedan od dva ruska topa od 6 linija i 190 puda korišćena u Odbrani Beograda 1915. godine od proleća do povlačenja. Deo posade je bio ruski a deo srpski oficiri su bili srpski a podoficiri Srbi i Rusi. Osnovni zadatak mu je bio borba sa austrougarskim monitorima - stvarni kalibar 152 mm.

Koja su ovo oruđa?

6-дюймовая осадная пушка образца 1877 год, са тврђавским лафетом
http://ru.wikipedia.org/wiki/6-дюймовая_осадная_пушка_образца_1877_года

Hvla vathra.

Čudan je natpi na razglednici i pored slike WORLD WAR 1 - French and Serbian Artillery Men.

Francuski mornarički odred u Srbiji 1914 -15. godine je bio praktično 100% popunjen francuskim ljudstvo, pogotovo kada je reč o oficirima. Za rusku bateriju sam već rekao. Britanci su poslali 8 dugačkih topova 60 pdr MkI koji su podeljeni u 4 baterije od po 2 topa. U sve 4 britanske baterije starešine i posada su bili Srbi osim po jednog narednika i 2 do 3 vojnika. Za potrebe srpskih oficira u ruskoj i britanskim baterijama a koji nisu bili osposobljeni za gađanje pokretnih ciljeva na vodi amdiral Trubridž je izradio poseban uput i sa komandirima baterija prošao kratki kurs. Francuz se slučajno zatekao kod posade i slikao sa njima.

Da malo oživimo ovu temu...

[attachment=1]

Jedan dugački Šnajder-Kane, snimljen kod Stracina u Makedoniji tokom zatišja između dva balkanska rata.

Nebojša Djokić je napisao da srpski artiljerci do Solunskog Fronta nisu imali karabine, tj ako bi neko napao njihov položaj mogli su da se brane samo hladnim oružjem.

istina je, nisu imali karabine. imali su puske. a pre hladnog oruzja branili bi se kartecom i - promenom polozaja. karabina je bilo malo pa su uglavnom podeljeni konjici.

[attachment=1]

[attachment=2]

Zarobljeni turski top.

[attachment=1]

Znatno prije rata, ali neka se i ovo vjezbovno premjestanje topa nadje na ovom topiku.
[attachment=1]

Онај заробљени турски топ је вероватно Круп М1903 од 75мм. Ево га платоу Војног музеја на Калимегдану:

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]

Rastavljeni brdski top spreman za transport.

[attachment=1]

Poziciona artiljerija.

[attachment=2]

Još jedan DeBange.

[attachment=3]

Opsadna artiljerija.

[attachment=4]

[attachment=5]

Evo DeBang-a iz Vojnog muzeja:

[attachment=1]

[attachment=2]

[attachment=3]

120mm dugi M1897?

[attachment=1]

Ov jeste 120mm M1897.

[attachment=2]

Srpska artiljerija 1915 godine.

[attachment=3]

[attachment=4]

[attachment=1]

Slučajno sam naišao na ovu fotografiju, pa da je podelim. Šnajder-Krezo 75 mm M1907 se i danas koristi u Francuskoj za počasnu paljbu.

[attachment=1]

Kako se u to doba (1. SV rat) nišanilo sa topovima.
Interesuje me to i za posredno i za neposredno gađanje.

Ovo pitam zbog toga što su topovske cevi bile nepomične na lafetima po kursnom uglu, pa mi nije jasno kako se vršila korekcija vatre po kusru.

Pa valjda su ih pomicali ljevo desno kako zatreba, cini mi se da se bas to vidi na jednoj gornjoj slici.
Motoristin post - 54 ova dvojica iza vjerovatno sluze za tu korekturu.

poz.

http://nigelef.tripod.com/fc_laying.htm

E, ovo je već čitava nauka! Moraćemo detaljno proučiti.

Mada, ovako na brzaka, još uvek mi nije jasno kako je artiljerija zauzimala tačan azimut prema pokretnom cilju (imajući u vidu kontrukciju topovskih oruđa), nakon opaljenog plotuna. Posebno se to odnosi na brzometnu artiljeriju, koja je trebala pratiti i ''pokrivati'' pokrete neprijateljske pešadije.

[attachment=1]
[attachment=2]

Све до Првог светског рата, па и добрим делом током њега топивима, посебно онима мањих калибара (за непосредну подршку пешадије) се нишанило непосредно (нишанџија види циљ). практично батерије су биле групе оруђа за непосредно гађање. Артиљерија није имала велики домет нити велику могућност маневра ватром са једне тачке (ватреног положаја). Зато су се положаји чешће мењали. Обрати пажњу на филм "Марш на Дрину" где се лепо види рад батарије на ватреном положају. Командир батерије је непосредно изнад (поред) ватреног положаја топова. Он артиљеријским перископским двогледом тражи циљ и задаје елементе топивима. Сви топови су на предњој падини и нишанџије и цела послуга виде непријатеља (простор према њему). Обично су се распоређивали изнад и нешто иза пешдаје коју подржавају.

Борбени распоред пешадијских пукова (које су батерије најчешће подржавале) је био згуснут. Међусобно растојање од војника до војника у стрељачком строју је био на 2-3 корака, некада и гушће. Батљон је имао расапоред који би данас имала чета. Дакле, фронт пука који је требала да покрије артиљерија је био узак, тако да неког великог угловног померања по правцу није ни било, нити би било могуће. Ако је и требало померити, топ се померао на рукама. Чим циљ замакне "за брдо" није ни било вредно ни могуће гађати.

Код посредног гађања нарочити значај су имали артиљеријски извиђачи који су истурани на сам предњи крај (у ров са пешадијом) у правцу отварања ватре. Они би (путем пољских телефонских линија) јављали где гранате падају и за колико метара треба поправити испаљивање следеће гранате.

Статични и дуготрајни фронтови (ровоски рат) су условили да се артиљерија распоређивала више по дубини. Тада почиње масовније увођење посредног гађања сличног данашњем (са математичким прорачунима, поравкама и сл.), као и маневар ватром без промене ватреног положаја.

Za posredno gađanje su pored art. pribora poterbna i sredstva veze od osmatračnice do vatrenog položaja.


Nisu li francuzi do 1.SR forsirali samo top 75mm M1897 i šrapnel?


Znači samo šrapne?

[attachment=1]

Haubica 120 mm

[attachment=2]

I, najverovatnije, DeBanž 90 mm.

[attachment=3]

I još jedna sa brdskom artiljerijom na maršu.

[attachment=1]

Поштовани, коjи jе то топ на Чегру?

[attachment=1]

Poljska haubica 120 mm Schneider-Canet M.1897.

[attachment=1]

https://www.bulgarianartillery.it/Bulgarian%20Artillery%201/Schneider-Canet%20120mm%201897_Hb%20Serbian.htm

http://www.landships.net/t55444485/unidentified-guns-in-sofia/?page=2

Хвала буразеру! Сликао сам на Чегру ал нико ми није могао да каже модел топа.

Nema na čemu. Uvek kada treba.

нико није ни требао да ти говори. на самом оруђу пише. имам негде слику, али ко зна где је...

Ova je već bila ali u lošijioj rezoluciji.

[attachment=1]

Zna li neko koji je ovo top?

[attachment=1]

Ovo je brodski top, možda ruski koji je bio na donjem Kalemegdanu? 150 mm?

Koliko se ja sećam ruska oruđa su bila 6" Obr.1877 a ona su specifičnog izgleda.

[attachment=1]

Francuski sa Anrija IV su slični ruskim, tako da je ovo možda jedno od engleskih oruđa.

[attachment=2]

Hmm ...

Vidi ovo ( ne znam da li će pomoći ili odmoći  ;D )



[attachment=1]


Ovo je jedan od topova koji su učestvovali borbama na Savi i Dunavu 1914-1915. godine. Pored našeg oficira, ova dvojica mi deluju kao rusi.

Šteta što se ne vidi zadnji deo topa, ali ceo ambijent deluje slično.

Mozda neki 4in-102mm skinut sa nekog rashodovanog broda?

Baterija poljaka.

[attachment=1]

Jedan de Bange.

[attachment=1]

Da li neko zna koje je oruđe na fotografiji?

[attachment=1]

Uspeo sam da pronađem. Canon de 120mm court mle. 1915 Tir Rapide Schneider.

https://en.wikipedia.org/wiki/Obusier_de_120_mm_mle_15TR

Haubica Šnajder-Kane 150 mm M.1910 u borbenom i u marševskom položaju.

[attachment=1]

[attachment=2]

Oruđa su kupovana francuskim kreditom.

Uopšteno o artiljeriji u 1.SR:
https://www.youtube.com/watch?v=r77_ZYEjV20

Ova fotografija bi trebalo da je iz I Balkanskog rata, ukrcavanje Srpskog ekspedicionog korpusa na brodove, Solun 1912. godine.

Misliš da je na fotografiji haubica 120 mm M.1910?

To oko modela ne znam, nisam baš preterano stručan oko toga :D Ono što znam je da mislim da imam primerak ove iste fotografije u albumu koji prati Srpski ekspedicioni korpus tokom putovanja i dejstava u okviru Skadarske opreacije 1912-13.

Pogledaću, pa ću javiti  :)

Važi se i hvala.

Zarobljeni turski topovi 7,5 cm Krup M1903.

[attachment=1]

Fotografija je napravljena 1905. godine. Šnajderov top 120 mm M1897 u sastavu trvrđavske artiljerije.

[attachment=1]