PALUBA

Kopnena vojska => Inžinjerija => Topic started by: KUZMA® on October 08, 2011, 09:18:19 am



Title: Razvoj pontonskih mostova u ruskoj vojsci od XVIII veka do danas
Post by: KUZMA® on October 08, 2011, 09:18:19 am
Pontonski park kapetana Andreja Nemova

Artiljerijski kapetan A. Nemov je za potrebe artiljerijskih jedinica 1750.godine konstruisao pontonski most nosivosti 3,5 tone. Istovremeno od ovog mosta su se mogle izraditi i skele nosivosti 5 i 8 tona. U naoruzanje ruske vojske ovaj most je uveden 1759.godine i zadrzao se sve do 1910.godine.
Ovaj most cija je zvanicna oznaka bila Pontonski parka model 1759/1872 (1872.godine je izvrsena modernizacija kada su platenini delovi zamenjeni metalnim) je tokom gradjanskog rata u SAD usvojen 1862.godine u opremu Unije. Kasnije se to ``usvajanje nastavilo i sa drugim savremenijim modelima pontonskih mostova. Sa ovim mostom vojska SAD je usla u I svetski rat.


[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Tehnicke karakteristike:

Konstrukciju mosta cine borove gredice preseka 6x6 cm, poduzne grede kolovoza su grede duzine 6,5 metara preseka 12,7x10 cm i ima ih 8 komada po jednom pontonu, daske duzine 3 m preseka 10x3,5 cm. Daske cine jednu od 10 sekcija kolovoza po jednom pontonu. Dimenzije jedne sekcije su 3x0,65x0,035 metara.
 
Duzina pontona u nivou palube6,4 m
Duzina pontona na dnu5 m
Sirina pontona1,68 m
Visina pontona71 cm
Tezina pontona230 kg
Nosivost pontona4,8 t
Nosivost mosta3,5 t
Nosivost skele5 i 8 t
Sirina kolovoza3 m
Dozvoljena brzina vodenog toka1,5 m/s
Minimalna dubina prepreke0,5 m

Lose osobine ovog mosta su kratak vek drvene konstrukcije i platnene oplate. Tokom 1872.godine uradjena je modernizacije pa je platno zamenjeno metalnim plocama medjutim ipak iste godine je ovaj most pretezno povucen u rezervu ali su nastavili da ga koriste  2. i 4. brigada za deminiranje sve do 1910.godine

Ovaj park je zamenjen 1872.godine Pontonskim parkom sistema Tamilovskog (nazvan po konstruktoru pukovniku Tamilovskom).


Title: Re: Razvoj pontonskih mostova u ruskoj vojsci od XVIII veka do danas
Post by: KUZMA® on October 08, 2011, 09:57:11 am
Pontonski most Tamilovskog

Pukovnik Tamilovski je 1868.godine konstruisao nov model pontonskog mosta koji je zamenio prethodni model kapetana Nemova. Ovaj most je imao daleko vecu nosivost i zbog svoje metalne konstrukcije bio otporniji na spoljne uticaje.

[attachment=1][attachment=2]

Ovaj most je prvi put borbeno upotrebljen prilikom prelaza Dunava kod mesta Zimnica u Bugarskoj u rusko-turskom ratu 1877/1878.

Tehnicke karakteristike:

U kompletu se nalazi 56 polupontona (44 prednja i 12 srednjih), 444 kolovozne daske, 462 kolovozne sekcije ....

Maksimalna duzina mosta224 m
Nosivost 20 t
Duzina prednjeg polupontona4,29 m
Sirina prednjeg polupontona 1,9 m
Visina prednjeg polupontona72,66 cm
Duzina srednjeg polupontona 3,49 m
Sirina srednjeg polupontona1,9 m
Visina srednjeg polupontona73,66 cm
Sekcije kolovoza su table povezane tiplovima duzine 3,25 m, sirine 47,41 cm debljine od 3,81 do 5,08 cm.


Ovaj most je povucen u rezervu pocetkom 1930-ih godina ali je ponovo koriscen pocetkom II sv, rata.



Title: Re: Razvoj pontonskih mostova u ruskoj vojsci od XVIII veka do danas
Post by: KUZMA® on October 08, 2011, 10:54:53 am
Teski pontonski park N2P

Park N2P je razvijen u Bojno-inzinjerijskoj akademiji ``Kujbisev`` od strane tima koji je predvodio profesor Igor Popov. Ovaj park je uveden u operativnu upotrebu 1932.godine kada je zamenio pontonski park Tamilovskog.
Do II svetskog rata bio je to jedini most na svim strana koji je imao nosivosto od 60 tona.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Komplet se satoji od: 16 јединица ванбродских НВ-20 (или 10 моторних чамаца реморкер-БМЦ-70, или 16 моторних весла ЦФ-72)
- 32 prednja i 16 srednjih pontona
- vozila za prevoz ZIS-5 i kasnije polugusenicar ZIS-42 (ukupno 89)
- 16 vanrodskih motora S3-20 (ili 10 remorkera BMK-70 ili 16 motornih camaca MB-72)
- ostale opreme (kolovozna prostirka, rampe, potpore...)

Vanbrodski motori S3-20 i remorkeri BMK-70 su parku dodati 1936.godine a motorni camci MB-72 1943.godine.

[attachment=4][attachment=5]


Namena parka:

Komplet je predvidjen za izradu mostova i skela nosivosti od 16 do 60 tona, kao i mostova na krutim potporama nosivosti 16 tona (do 45 m duzine) odnosno 24 t (do 26 m duzine). U izuzetnim situacijama most se mogao koristiti i kao platforma za desant pesadije i artiljerije do 76 mm. Tada je most imao ulogu piste na koju bi sletale letelice.  





Title: Re: Razvoj pontonskih mostova u ruskoj vojsci od XVIII veka do danas
Post by: kumbor on October 08, 2011, 11:36:24 am
Vrlo interesantno!


Title: Re: Razvoj pontonskih mostova u ruskoj vojsci od XVIII veka do danas
Post by: KUZMA® on October 08, 2011, 07:31:22 pm
Nastavljamo sa parkom N2P.


Izgled pontona prednjaka i izgled pontona srednjaka


[attachment=1][attachment=2]

Mogucnosti izrade mostova od parka N2P:

- Pontonski most nosivosti 16 t duzine 167 m za 2 sata. Potrebno ljudstvo - 33 inzinjeraca, 264 pontonira.
- Pontonski most nosivosti 20 t duzine 167 m za 4 sata i 10 minuta. Potrebno ljudstvo - 36 inzinjeraca, 288 pontonira.
- Pontonski most nosivosti 30 t duzine 106 m za 2 sata i 13 minuta. Potrebno ljudstvo - 22 inzinjerca, 264  pontonira.
- Pontonski most nosivosti 35 t duzine 108 m za 4 sata i 16 minuta. Potrebno ljudstvo - 24 inzinjerca, 288  pontonira.
- Pontonski most nosivosti 40 t duzine 84 m za 3 sata i 18 minuta. Potrebno ljudstvo - 25 inzinjeraca, 300  pontonira.
- Pontonski most nosivosti 60 t duzine 61 m za 3 sata i 10 minuta. Potrebno ljudstvo - 22 inzinjerca, 264  pontonira.
- Most na potporama nosivosti 16 t duzine 45 m za 1,5 sat. Potrebno ljudstvo - 9 inzinjeraca, 72  pontonira.
- Most na potporama nosivosti 24 t duzine 26 m za 2 sata. Potrebno ljudstvo - 9 inzinjeraca, 72  pontonira.


Sve nosivosti se odnose za gusenicna vozila dok je za tockase ukupna dozvoljena masa uslovljena brojem osovina pa za mostove do 30 t nosivosti opterecenje po jednoj osovini za tackase je 10 t a za mostove preko 30 t dozvoljeno opterecenje po osovini je 15 t.

Mogucnost sklapanja skela od kompleta  N2P:
- 2 skele nosivosti 60 t (za tockase 15 t po osovini )plus jedan pristan.Za jednu skelu je potrebni 6 pontona. Vreme za sklapanje skele 55 minuta, potrebno 6 saperov i 72 pontonira
- 5 skela nosivosti 30 tona (za tockase 15 t po osovini )plus tri pristana. Za jednu skleu potrebno 3 pontona. Vreme za sklapanje 35 minuta, 3 sapera i 36 pontonira.
- 8 skela nosivosti 16 t (za tockase 10 t po osovini )plus 6 pristana. Za jednu skelu potrebno 2 pontona. Vreme za sklapanje 30 minuta, 2 sapera i 24 pontonira.


Do 1937 godine Crvena armija je dobila 16 parkova, da bi do pocetka rata u svom posedu imala 45 parkova ovog mosta. Do 1942. godine izgubljeno je 8 kompleta parkova pa je Crvena armija tada posedovla 37 kompleta. Uzroci gubitka su cisto tehnicke prirode - ostecenje pontona je dovodilo do plavljenja delova ili kompletnih mostova. Desavalo se da zbog plavljenja samo 2-3 pontona dodje do potpunog neuspeha.

U leto 1942 N2P je zamenjen poboljsanom verzijom TMP. Ova verzija je bila zatvorena i posedovala je pimpe za izbacivanje vode. Time je povecano i dozvoljeno opterecenje mosta na cak 100 tona.

Od tada proizvodnja parka N2P se smanjuje pa je tako 1943. proizvedeno 22 kompleta, 19944- 14 a u prvoj polovini 1945 samo 8 kompleta.

Zbog nedostatka metal i opreme za zavarivanje proizvodnja mosta TMP je isla slabo pa je od leta `42 do leta `45 proizveedeno svega 10 kompleta. Smanjena proizvodnja parka N2P je dovela do naglog porasta proizvodnje drvene verzije ovoga mosta (DMP-1 i DMP-42) kojih je proizvedeno ukupno 293 kompleta.

DMP-42 (izgled)
[attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Po zavrsetku rata naglo je opala potraznja vojske za ovim mostovima pa su preostale kolicine parka N2P koristene umesto porusenih mostova. Ipak zbog slabe antikorozivne zastite i samog kvaliteta metala dobijenog u ratnim uslovima ovi mostovi su opstali do 1950-1956 kada su poslednji primerci zavrsili svoju sluzbu. Ipak ovaj most je ostao jedini most u II svetskom ratu na svim stranama koji je imao nosivost od >60 t.

Prema podacima kojima raspolazem komplet DMP-1 ili DMP-42 je u JNA postojao pod nazivom Pontonski most drveni srednji (PDS). Ukoliko neko ima neku drugu informaciju u vezi ovoga molim da je podeli sa nama.



Title: Re: Razvoj pontonskih mostova u ruskoj vojsci od XVIII veka do danas
Post by: KUZMA® on October 08, 2011, 08:26:35 pm
Teski pontonsko mostovi park TMP


Posto je komplet N2P pokazo ranije navedene nedostatke u borbenim uslovima u leto 1942 u operativnu upotrebu je uveden nov park TMP. Tada je formiran i ovim parkom opremeljen 8.teski pontonsko-mostovi puk.
Kao sto je pomenuto u prethodnim postovima za 3 godine je zbog nedotatka metal i opreme za zavarivanje isporuceno samo 10 kompleta od cega vecina tokom 1943.godine. Prema podacima to je bio i ukupna broj proizvedenih kompleta - 10. Ovaj komplet se u naoruzanju zadrzao do 1950.godine.

Komplet parka TMP se sastoji od:
1) Prednji poluponton -36
2) Srednji poluponton - 36
3) remorker BMK-70 - 6
4) brzi remorker NKL-27 - 2
5) gumeni camac na naduvavanje LG-12 - 2
6) gumeni camac na naduvavanje LMN - 2
7) elementi kolovoza, sidra, ostala oprema i pribor


[attachment=1][attachment=2][attachment=3]





Title: Re: Razvoj pontonskih mostova u ruskoj vojsci od XVIII veka do danas
Post by: MOTORISTA on October 08, 2011, 08:44:52 pm
Samo radi poredjenja evo TT podataka za mostove koji su se u to vreme nalazili u opremi zapada.

AUSTRIJA - mostovi od 1879 do 1841

Tip pontonskog parkaStari-teškiOlakšaniM.1827 Birago IMagdeburgMincingerM.1841 Birago II
Ponton
dužina8,228,223,48(2)4,90(2)6,804,27(9)-3,48(13)
širina1,901,961,452,081,421,90
visina0,790,790,50,870,760,74
težina627504330392280292(9)-290(13)
nosivost795079501736683354884239(9)-4228(13)
Mosnica
dužina7,597,597,59(3)6,686,957,47(10)-8,08(11)
presek13,2/13,213,2/13,213,2/17,113,2/13,213,2/13,811,4/16,1-11,8/15,8
Patosna daska
dužina4,114,113,484,114,113,26
presek31,6/431,6/431,6/431,6/429,5/429/4
Mostovska kola
prazna672672620450282532
natovarena293021841740145611501548
Zaprega
konja664444
širina mosta3,483,482,843,483,483,05
dužina raspona5,065,227,115,696,957,27(10)-6,64(11)
način mostogradnjekkssss


Title: Re: Razvoj pontonskih mostova u ruskoj vojsci od XVIII veka do danas
Post by: KUZMA® on October 08, 2011, 09:01:27 pm
Nastavljam sa kompletom TMP i njegovim podacima.

Mogucnost sklapanja mostova i potrebno vreme:
- Pontonski most nosivosti 16 t duzine 445 m sirine kolovoza 3,2 m za 4-5 sati
- Pontonski most nosivosti 50 t duzine 223 m sirine kolovoza 4 m za 3-4 casa
- Pontonski most nosivosti 60 t duzine 199 m sirine kolovoza 4 m za 3-4 casa
- Pontonski most nosivosti 100 t duzine 109 m sirine kolovoza 2х4 m za 3-4 casa

Mogucnost sklapanja skela i potrebno vreme:
-Nosivost 16 t - 18 skela,  25-30 min
-Nosivost 20 t - 18 skela, 25-30 min
-Nosivost 30 t - 12 skela, 25-30 min
-Nosivost 50 t - 8 skela, 25-35 min
-Nosivost 70 t - 6 skela, 40-45 min
-Nosivost 100 t - 3 skele, 50-60 min

Transport parka je na vozilima Zis-5 a posle rata na Zis-151.

Jedno poredjenje ovog mosta i kompleta PMP za koji postoji posebna tema  (http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=8561.0):


bataljon TMPbataljon PMP
ljudi1500 250
vozila10850
most 60t
duzina199m227 m
sirina4 m6,59 m
potrebno ljudi729100
potrebno vreme3-4 sata15-30 minuta


Potpora iz kompleta mosta (ima ih 8 znaci moguce je uraditi 4 pristana).

[attachment=1][attachment=2]


Title: Re: Razvoj pontonskih mostova u ruskoj vojsci od XVIII veka do danas
Post by: KUZMA® on October 08, 2011, 09:25:32 pm
Jos jedan zanimljiv pontonski park usvojen pre II sv. rata je i Specijani pontonski park SP-19.

Ovaj park je usvojen 1939.godine i namenjen je za upotrebu tamo gde drugi parkovi tog vremena nisu mogli biti korisceni - na velikim rekama sa velikom brzinom vodenog toka. Zamisljen je kao park visoke propusne moci sa nosivoscu do 120 t.

To je ujedno bio i prvi samohodni pontonski park. To znaci da su pontoni imali vlastiti pogon (po dva motora od 135KS) umesto sto remorkera kao kod drugih parkova.Tokom II sv, rata park je uspesno koristen na Dnjepru, Volgi itd.
Park se satojao od 122 samohodna pontona i 120 resetki gornjeg stroja. Pored toga u komplet je ukljucen i zeleznicki kran. Zbog tezine elemenata transport je vrsen zeleznicom sto je bio i osnovni nedostatak ovog mosta zbog manje mobilnosti. Kasnije je probano da se izvrse modifikacije tako sto bi se ponton podelio na vise delova i transportovao kamionima ali ovaj pokusaj je bio neuspesan.  Komplet mosta opsluzuje 576 pontonira.

[attachment=1]

Proizvodnja
godinabroj kompleta
1941
27
1942
11
1943
17
1944
25
1945
124




Title: Re: Razvoj pontonskih mostova u ruskoj vojsci od XVIII veka do danas
Post by: MOTORISTA on October 08, 2011, 09:32:26 pm
Upopredni podaci za neke "zapadne" i "istocne" pontonske mostove posle DSR-a

SAD
Tip mostaM4M4T6T-5Pešadijski aluminijumski most
nosivost546054-600,4
dužina od jednog parka1803443144
širina koloseka4,2440,5
potreban broj ljudi za sklapanje1803011035-40
potrebno vreme za sklapanje( h)52-32-3?

SR Nemačka
Tip mostaHollplatten16/30/50Hollplatten50/80
nosivost16/30/5050/80
dužina od jednog parka60-2888
širina koloseka44,3-6,4
potreban broj ljudi za sklapanje??
potrebno vreme za sklapanje ( h)3-42-3

SSSR
Tip mostaTPPLPPPVD-20PMP
nosivost16-7012-404-860
dužina od jednog parka335-265160-6464,6-88,2227
širina koloseka3,2-43-3,851,2-26,59
potreban broj ljudi za sklapanje??50100
potrebno vreme za sklapanje ( h)2-2,51115-30 min

V.Britanija
Tip mosta80
nosivost80
dužina od jednog parka120
širina koloseka4,5
potreban broj ljudi za sklapanje?
vreme potrebno za sklapanje ( h)3-4



Title: Re: Razvoj pontonskih mostova u ruskoj vojsci od XVIII veka do danas
Post by: KUZMA® on October 09, 2011, 09:24:20 am
Laki pontonski park NLP

Laki pontonski park NLP je dizajniran kao plutajuci most ili skela nosivosti od 5 do 16 t. Park je razvijen u periodu 1930-32 a od strane Crvene armije usvojen 1934/35. U sluzbi je bio do 1947 kada su preostali kompleti ustupljeni kinsekoj vojsci. Odatle je nekoliko kompleta zavrsilo u Vijetnamu gde su koriscenisve do ranih 1970-ih godina ali i u Korejskom ratu.

Za pokretanje skela i delova mosta koriste se remorkeri BMK-70, vanbrdoski motori S3-10 ili S3-20, brzi remorkeri NKL-27 ili motorni camci MB-72. Pored motornog pogona komplet se mogao pokretati i veslanjem posto su u sastavu kompleta postojala i vesla.

Komplet sadrzi 28 bespalubnih pontona, 28 elemenata gornjeg stroja (grede, elementi kolovoza...), potpore, elemente pristana.

Ponton ima tezinu od 450 kg i dimenzije 7,52х1,95х0,25 m u sklopljenom odnosno 7,15х1,9х0,85 m u rasklopljenom stanju. Prevoz parka se vrsio sa 30 vozila Zis-5.

Mogucnosti parka:

Skele
broj iz jednog kompleta1494
nosivost gusenicari 5916
nosivost tockasi po osovini357,5
broj pogonskih jedinica234
broj pristana222
vreme za sklapanje u min152025
potrebno ljudi2 odelenja2 odelenja3 odelenja

Mostovi
duzina u m135997977
nosivost gusenicari 591416
nosivost tockasi po osovini357,57,5
vreme za sklapanje u min65555060
potrebno ljudi1 ceta1 ceta1 ceta1 ceta

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]


Title: Re: Razvoj pontonskih mostova u ruskoj vojsci od XVIII veka do danas
Post by: KUZMA® on October 09, 2011, 10:35:18 am
Tokom II svetskog rata korisceni su i jos neki slicni parkovi - MPA-3, njegova modifikovana verzija MdPA-3, UVSA-3. Medjutim ovi do sada pomenuti su ostali karakteristicni i najvise koristeni predstavnici ovog nacina savladjivanja vodenih prepreka tako da cu ovim zavrsiti period do 1945 odnosno do kraja rata.

Posle II svetskog rata  se nastavilo sa razvojem pontonirskih sredstava i tada su nastali:
-teski pontonski park TPP
-parkovi NDL-20 (PVD-20)
-park PPS
-park PMP i parkovi nastali na njegovoj osonovi PMP-M, PPS-84, PP-91M(PP-2005)
samohodni pontonski park SPP.

O njima u nastavku.


Title: Re: Razvoj pontonskih mostova u ruskoj vojsci od XVIII veka do danas
Post by: KUZMA® on October 09, 2011, 11:42:52 am
Teski pontonski park TPP

Teski pontonski park TPP je uveden u upotrebu 1950.godine kao zamena za parkove tipa UVSA-3, NLP, N2P, DLP, DMP, DMP-2 i TMP. Namena parka je izgradnja mostova nosivosti 16, 50 i 70 tona kao i skela nosivosti 35, 50 i 70 tona. Ovaj park po svojoj konstrukciji predstavlja modifikaciju parka TMP, a poreklo vuce od parka N2P.

Park TPP je transportovan na vozilima ZIS-151 a kasnije na ZIL-157. Park opsluzuje pontonirski puk (995 ljudi). Ovi pukovi su postojali u svakom vojnom okrugu, armijskoj grupi, oklopnoj armiji i opstevojnoj armiji. Nije bila predvidjena mogucnost koriscenja pola parka ili spajanja 2 parka.

Pogon skela i delova mosta se vrzi remorkerima BMK-90, od 1957 remorkerima BMK-150 a od 1960.godine remorkerima BMK-130.

Mogucnosti parka:

Skele
broj iz jednog kompleta16128
nosivost 355070
vreme za sklapanje u min25-3530-35oko 35
duzina skele u m161724,5
Mostovi
duzina u m335265205
sirina kolovoza u m3,244
nosivost165070
vreme za sklapanje u min270120270
dozvoljena brzina kretanja po mostu u km/h10-2010-2010-20
vreme potrebno za skidanje mosta3h45`3h2h30`

[attachment=1]
[attachment=2]
[attachment=3]
[attachment=4]

Ipak vec 1962. godine vojska usvaja novi park PMP te prestaje proizvodnja parka TPP posto je doneta odluka da se u periodu od 10-12 godina izvrsi prelaz sa TPP na PMP. Tako je 1970.godine u opremi vojske ostalo svega 2-3 kompleta TPP da bi i oni bili definitivno povuceni 1973.


Title: Re: Razvoj pontonskih mostova u ruskoj vojsci od XVIII veka do danas
Post by: KUZMA® on October 09, 2011, 12:19:42 pm
Park PVD-20

Park PVD-20 je usvojen 1951. godine a iz upotrebe je povucen 1967.godine. Ovaj park je namenjen za potreba vadusno-desantnih jedinica.
Park se satoji od 20 camaca na naduvavanje NDL-20 i 60 tabli gornjeg stroja.
Prevozi se na 10 vozila GAZ-63 i 6 vozila ZIS-151.

Materijal parka omogucava izradu mostova nosivosti 4,6 i 8 tona maksimalne duzine 88,2 metra. Pored toga  iz kompleta je moguce sklopiti skele na 2 camca nosivosti 3 t (1,5 tonu po osovini za tockase) ili na 3 camca nosivosti 5 t (2,5 tone po osovini za tockase)


[attachment=1]


Title: Re: Razvoj pontonskih mostova u ruskoj vojsci od XVIII veka do danas
Post by: KUZMA® on October 09, 2011, 06:36:54 pm
Pontonski park specijalni PPS

Vec 1946.godine poceo je razvoj pontonskog parka posebne namene PPS a usvojen je 1957.godine. Namena mu je bila da se koristi tamo gde druge parkove zbog njihovih tehnickih karakteristika nije moguce koristiti. Prvenstveno se odnosi na siroke prepreke cija je brzina vodenog toka 3m/s i sa talasiima do 1,5 m.

Pontoni iz ovog parka su konstruisani kao samohodni , odnosno su imali ugradjene motore ZIL-120SR-3 od 75 KS i propeler.
Prevoz celog parka se vrsi pomocu 480 vozila ZIL-151. Park je omogucavao izgradnju mostova i skela nosivosti od 50 do 200 t, a od jednog kompleta je bilo moguce izraditi most od 60 t duzine 687 m za 4,5 sata.
Maksimalna duzina mosta od jednog parka je 790 m i odnosi se na most nosivosti 50t.

Jedan ponton se sastoji od 6 sekdija: jednog pramcanog pontona (prednjak), 4 srednja pontona i 1 krmenog pontona. Ukupno u jednom parku ima 48 samohodnih pontona.

[attachment=1]
[attachment=2]

Pored prevoza oklopnih i mehanizovanih jedinica ovaj komplet je imao mogucnost koriscenja kao zeleznicki most.

[attachment=3][attachment=4]

Jos neke tehnicke karakteristike:
-brzina skele pod opterecenjem 12,5 km/h, prazne 17,5 km/h
-kompletom rukuje 700 ljudi, potrebo 480 vozila za prevoz
-vreme potrebno za sklapanje zeleznickog mosta 7,5 sati
-maksimalna duzina mosta nosivosti 200 t je 465 m


Napomena; U zavisnosti od izvora do izvora maksimalna nosivost mosta varira do 100 do 200 t. Imajuci u vidu neke detalje mislim da su oba podatka tacna. Prvi podatak bi trebala biti propisana nosivost u uslovima kada je brzina vodenog toka 3m/s i  talasi do 1,5 m a da je drugi podatak (200 t) maksimalna nosivost na mirnijim vodama kada bi se koristio kao zeleznicki.



Title: Re: Razvoj pontonskih mostova u ruskoj vojsci od XVIII veka do danas
Post by: KUZMA® on October 09, 2011, 07:26:30 pm
Pontonsko mostovi park PMP

O parku PMP je vec pisano kroz posebnu temu o domacoj verziji ovoga mosta koja se razlikuje samo u tipu transportnih vozila. Za ovaj most cu samo pomenuti neke detalje koji nisu pomenuti u posebnoj temi (http://www.paluba.info/smf/inzinjerija/komplet-pontoskog-mosta-pm-m71/)


Za razvoj komleta PMP tim konstruktora na celu sa Glazunovim je 1963.dobio Lenjiovu nagradu. Predsednik SSSR-a Hruscov je na demostraciji novog mosta 1962.godine (iste godine je pocelo i uvodjenje u naoruzanje) bio skeptican u pogledu vremena koje ce biti potrebno da se most postavi. Videvsi kojom je brzinom to uradjeno i da su tenkovi odmah presli preko mosta odmah je naredio da se konstruktorski tim nagradi.

Neobicno medjunarodno priznanje su dobili konstruktori mosta. Od 1972.godine kopija ovog mosta se proizvodi za americku vojsku (tacnije receno te godine su Amerikanci dosli do jednog dela PMP zarobljenog od Egipcana u IV arapsko-izraelskom ratu) a od 1977 za nemacku armiju i to po americkoj licenci koja je morala biti placena . Jedina razlika izmedju originala i kopija je bila u tome sto su kopije umesto celika bile izradjene od duraluminijuma. Ovo moze biti i prednost ali i mana. Celicne elemente u slucaju ostecenja moze da zavari bilo koji polukvalifikovani varilac dok to nije slucaj sa aluminijumom i legurama.

Na jednoj od Nato vezbi prisustvovao je i general-pukovnik Vladimir Kuznjecov glavnokomandujuci timu konstruktora PMP-a. Tokom postavljanja mosta (americke kopije) komandant Nato snaga u Evropi je pohvalio ``americki``PMP (misleci da je PMP kopija americkog Ribbon bridge). Na tu phvalu Kuznjecov je odgovorio da je PMP ruski izum i da je bas on prepostavljeni Glazunovu (vodji projekta) Posto je Nato komandant posumnjao u u izreceno rekao je da ce se ipak raspitati. Narednog dana se izvinio priznajuci da su americki strucnjaci najblaze receno pozajmili rusko resenje.

Razvoj ovoga mosta je doneo vise od 20 inovativnih resenja (neka od tih su: automatsko otvaranje clanka pomocu torzionog uredjaja, izrada skela i mostova od istog kompleta bez potrebe dodatnih elemenata, .Sva ta resenja su zasticena patentom ali misljenje Hruscova da se pravo na koriscenje patenta ne treba naplacivati za vojnu tehniku mnogi su dosli do besplatnog resenja za savladjivanje vodenih prepreka. Tako danas retko koja armija sveta nema most napravljen (tacnije receno kopiran) prema PMP-u.

Teoretski moguce je izvrsiti premoscavanje sa neogranicenim brojem plovnih clanaka medjutim zbog uticaja vodenog toka, opterecenja na sidra i mogucnosti pregrevanja remorkera zbog rada u mestu kao i zbog teske koordinacije komandovanja prilikom rada doslo se do zakljucka da je 227 m optimalna duzina za most nosivosti 66 t . Sve preko te duzine predstavlja opasnost za tehniku koja koristi most ali i za sam most.

U tom trenutku kada je razvijen PMP je za cak 10 puta bio bolji od americkog M4T6 (poredjeno prema vremenu potrebnom za sklapanje).
U poredjenju sa parkom TPP brzina izgradnje je povecana za cak 4 puta.

U leto 1979.godine 1257.posebni pontonsko=mostovi bataljon Centralne armijske grupe pod komandom potpukovnika A.Skrjagina na vezbi u blizini sela Gonji Pocapli na reci Elba je u dnevnim uslovima premostio reku za 13minuta i 42.sekunde dok je u nocnim uslovima premoscavanje izvrsio za 29 minuta 54 sekunde.

Smanjenjem broja podrenog ljudstva za rukovanje kompletom, smanjenje broja vozila za prevoz, smanjenjem vremena potrebnog za postavljanje mosta ili izradu skela, 20-ak inovacija itd. su u svakom smislu doveli do tehnoloske revolucije u konstruisanju i izradi pontonskih mostova.

I jedan podatak sa ruske Wikipedie (mislim da prevod nije potreban);

По лицензии производство парка ПМП было также освоено в Чехословакии и Югославии (PM M71)


Title: Re: Razvoj pontonskih mostova u ruskoj vojsci od XVIII veka do danas
Post by: KUZMA® on October 09, 2011, 08:27:56 pm
 Komplet PMP je isproban i u ratnim uslovima u Vijetnamu, Angoli,Egiptu, a kasnije i na prelazu Amu Darja u Avganistanu, na r. Terek u Ceceniji. Tokom prakticne upotrebe kompleta PMP primeceni su odredjeni nedostaci pa su 1975. postavljeni zahtevi za modernizaciju.

Modernizacija parka PMP je trebala da ispuni sledece zahteve:

-obezbediti povecanje maksimalne dozvoljene brzine recnog toka brzim rekama (dozvoljena brzina vodenog toka kod PMP-a od 2m/s se u nekim slucajevim pokazala nedovljnom)
-povecanje kapaciteta mosta
-omoguciti koriscenje parka u uslovima leda i nanosa ogranicene gustine
-poboljstai pouzdanost mostova na sidristima, mocvarma i smrznutom tlu
-povecati dugovecnost elemenata kod rada u slanoj vodi
-obzebediti kompatibilnost i zamenjivost elemenata sa drugim parkovima (PMP)

Za sprovodjenenje ovih zahteva usvojene su sledece odluke o dizajnu:

-dizajnirani prenosivi hidrodinamicki paneli koji se postavljaju uzvodno i nizvodno a omogucavaju koriscenje mosta na i skela na brzim tokovima (do 3m/s)
-razvijen poseban uredjaj za razbijanje leda do 0,5 m debljine
-izmenjeni elementi opreme za sidrenje za obalu kada nije moguce koristiti klasicno sidro
-povecana cvrstoca i izdrzljivost metla radi povecanja zivotnog veka u slanoj vodi
-izmenjen obalni clanak radi lakseg ulaska i silaska sa mosta

I kod modernizacije primenjen je veci broj inovativnih resenja kao sto su hidrodinamicki paneli, uredjaj za rabijanje leda, poboljsanje dizjana celicne oplate clanaka, nova veza clanka i remorkera kao i izmene na platformi vozila koje omogucuju brzi istovar


Pocetkom 1980.godine napravljen je prototip modernizovanog PMP-M da bi ubrzo potom pocela i serijska proizvodnja. Osim voih modifikacija osnoven tehnicke karakteristike PMP-M (dimenzije, nosivost, mogucnosti sklapanja mostova i skela) su ostale iste kao i kod prethodnika PMP

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]


Title: Re: Razvoj pontonskih mostova u ruskoj vojsci od XVIII veka do danas
Post by: KUZMA® on October 09, 2011, 08:31:08 pm
Pontonski most PPS-84



Ovaj park je uveden u upotrebu 1986.godine.  Komplet mosta se satoji od 6 bataljonskih kompleta a jedan bataljonski komplet cine: 32 plovna clanka,   4 obalna clanka, 2 kolovozna zastora, 12 remorkera BMK-460.  Prevoz bataljonskog kompleta se vrsi na 54 vozila KraZ-260. Ukupna broj ljudi za jedan komplet parka PPS-84 je 948.

Osnovne karakteristike:

Mostovi
Nosivostsirina mostasirina kolovozaduzina mosta od celog kompleta vreme potrebno za sklapanje max. duzine mosta
120 tona 15,5 m13,77 m
702,2 m
3 sata
90 tona 11,89 m10,11 m
932,6 m
3,5 sata
60 tona 8,28 m6,55 m
1393,4 m
2,5 sata

Skele

Nosivostbroj iz kompletaduzina skelebrzina skele vreme potrebno za sklapanje
360 tona
12
57,6 m17 km/h
25 minuta
180 tona
24
57,6 m18 km/h
20 minuta
90 tona
48
14,4 m15 km/h
15 minuta


Iz kompleta je takodje moguce sklapati skele i drugih nosivosti i tada se kao osnov za obracun nosivosti uzima nosivost jednog clanaka koja je 22,5 t.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Prosirenje kolovoza se vrsi razdvajenjem paluba clanak po duzina i spajanjem sa drugim clankom. Isti nacin prosirenja kolovoza se primenjuje i kod kasnijeg modela PP-2005.

[attachment=4]


Title: Re: Razvoj pontonskih mostova u ruskoj vojsci od XVIII veka do danas
Post by: KUZMA® on October 09, 2011, 09:08:01 pm
Pontonski most PP-91

Sredinom 1980-ih godina na osnovama PMP i PMP-m razvijen je nov pontonski park PP-91 koji je usao u upotrebu 1992.godine. Iako lici na svoje prethodnike ponovo je primenjeno dosta novih resenja koja su ovaj park svrstale u kategoriju ``BEZ KONKURENCIJE``.

Transport parka je na 54 vozila KraZ-260 (od 1999. URAL-53236, a dugorocno je planirano vozilo MAZ-6317). Park opsluzuje pontonirski bataljon jacine 225 ljudi a u taj broj je ukljuceno i ljudstvo neophodno za tehnicko odrzavanje, podrsku itd.

Kod ovog parka dimenzije clanak su povecane kako po duzini tako i po sirini pa je umesto dotadasnjih 6,59m kolovoza sada sirina kolovoza moze varirati do cak 13,8 m. Ovo se postize tako sto se po duzini clanka uklanjaju lake palube pa se dva clanka spoje. Na taj nacin je moguce dobiti dvosmerni saobracaj cak i za oklopna vozila posto je tada nosivost mosta cak 120 tona.

Pored ovih poboljsanja povecana je nosivost clanaka sa 20 na 22,5 t, maksimalna nosivost skele sa 170 na 360 tona, a mostovi se mogu izradjivati za nosivosti 60, 90 i 120 tona.

Osim remorkera koji pogone delove mosta ili skele ovaj komplet ima i motorni clanak MZ-235 (kasnije MZ-330) koji se ugradjuje izmedju klasicnih clanaka a koji se pogoni vlastitim motorom. Ubacivanjem ovog clanka smanjen je broj potrebnih remorkera pa tako u kompletu ovoga mosta postoji samo 4 remorkera BMK-225. MZ-235 pored manevrisanja delovima mosta  ili skelama omogucava bolju cvrstinu mosta na brzim vodenim tokovimai zahvaljujuci svojoj konstrukciji (izmenjivaci toplote) nije podlozan pregrevanju motora tokom rada u mestu.

[attachment=1][attachment=2][attachment=3]

Ovaj komplet je 2005.godine modernizovan i nosi oznaku PP-91M ili PP-2005 a u upotrbu je uveden 2008.godine. U okviru modernizacije zamenjeni su motorni clanci novim clancima MZ-330, vozila za prevoz su sada URAL-4320-30 visoke prohodnosti sa univerzalnom platformom na kojoj se moze prevoziti bilo koji elemenat mosta (remorker, clanak...), a modifikacijom je omogucena izrada skela nosivosti do neverovatnih 720 tona. Ovo je jedini pontonski most koji moze da izdrzi udare vetra do 6 stepeni Boforove skale i jedini je most koji moze dase postavi i koristi na tvodenim tokovim abrzine 3,5 m/s.

[attachment=4][attachment=5]


Title: Re: Razvoj pontonskih mostova u ruskoj vojsci od XVIII veka do danas
Post by: KUZMA® on October 09, 2011, 09:08:41 pm
Samohodni pontonski park SPP

Samohodni pontonski park SPP je namenjen izradi mostova i skela za prelaz preko vodenih prepreka i po svom satavu vise lici na amfibijsko sredstvo nego na pontonirsko. Uzrok tome je sto se most ili skele izradjuju spajanjem vise vozila PMM Volna koje nose ponton i koja u izvesnoj meri lice na amfibijske skele GSP. Za razliku od GSP kod ovog mosta se moze spojiti vise od 2 vozila u nizu, moze se izraditi most, ne postoje leva i desna poluskela itd.

Komplet mosta cine:
- 24 skeloko-mostova vozila PMM Volna (u novije vreme modifikovana verzija PMM-2M)
- 2 prelazna pontona na vozilima KraZ-255
- 4 obalna clnaka iz kompleta PMP na KraZ-255
- 4 recna clanka iz kompleta PMP na vozilima KraZ-255
- 4 remorkera BMK-T
- 2 kolovozna zastora na KraZ-255
- 2 KraZ-255 sa opremom i priborom

Osnovu parka cine PMM Volna, ciji dizajn omogucava povezivanje sa clancima PMP i modifikacijama. Ovo je neophodno kod izrade mostova prvenstveno radi lakseg i brzeg ulaska i izlaska sa mosta.


Od kompleta parka SPP sa PMM Volna je moguce sastaviti most nosivosti 50 tona, duzine 260 metara za 30-40 minuta.
Od kompleta parka SPP sa PMM Volna  je moguce sastaviti 24 skele nosivosti 42 tone ili 12 skela nosivosti 84 tone ili 8 skela nosivosti 126 tona.

Od 2 vozila PMM-2M je moguce sastaviti skelu nosivosti  85 tona za 8 minuta, a od 3 vozila skelu nosivosti 127,5 tona za 10 minuta sto znaci da je iz jednog kompleta sa ovim vozilima moguce sklopiti 12 skela od 85 t ili 8 skela od 127,5 tona.

PMM-2M osim sto se moze koristiti kao deo parka SPP moze se upotrebiti i zasebno u amfibijskim jedinicama posto je ovo vozilo prvobitno konstruisano kao zamena za amfibijske skele GSP (tacnije receno PMM-2M je modifikacija amfibijsk skele PMM-2 koja je zamena za GSP).

[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]



Title: Re: Razvoj pontonskih mostova u ruskoj vojsci od XVIII veka do danas
Post by: KUZMA® on October 09, 2011, 09:22:36 pm
Zeleznicki pontonski most

Ovaj most je prvi put javnosti prikazan 12.09.2011.godine. Za sada nijе poznata tacna oznaka mosta ali je pretpostavka da bi mogla biti identicna radnoj - MLŽ VT.

Razvoj ovog mosta je isao uporedo za ravojem PP 2005. Cilj razvoja je bio zamena postojeceg zeleznickog mosta NŽM-56 novim mostom koi bi se brze postavljao, imao vecu nosivost, i njime rukovalo manje ljudi. Most je trebao da ispuni zahtevanu sirini prepreke  do 500 m uz istovremenu nosivost koja ce omoguciti prelaz kompozicije mase oko 3000 t.

Krajem 2005. preko Volge je postavljen prvi prototip ovog mosta i predat je nadleznoj komisiji na dalja ispitivanja.
Duzina mosta je 544 m, bez prepravki i rasklapanja trpi pormenu vodostaja  za vise od 5 metara
Most se sastoji od: plpvnog, prelaznog i obalnog dela. Plovni i prelazni deo su povezani potpornom spojnicom-dizalicom kojom je moguce nivelisati most pri promeni vodostaja do 2 m. Za promene vodostaja do 5 metara se koristi toranjska potpora koja spaja prelazni i obalni deo.

Most opsluzije 160 vojnika.

Manevrisanje mostom pri sklapanju se vrsi novim malim ali mocnim remorkerima tipa KT.

U slucaju ostecenja mosta ili nekih drugih razloga od kompleta je moguce izraditi skele za prevoz vagona i lokomotiva/ Nosivost skela je do 240t.
Jos jedna specificnost ovog mosta je zastita od leda. Posebnim kompresorima oko pontona su u vodu ubrizgava vazduh cime se sprecava stvaranje leda cak i na ekstremno niskim temperaturama (temperaturni opseg je od -45 do +40 stepeni).
 
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Na snimcima predstavljanja se moze primetiti da paralelno sa zeleznickim kolosekom postoji i deo za prelaz drugih motornih vozila.

http://www.youtube.com/watch?v=UvoPLybEDhA

Na snimku se ne moze sa sigurnoscu videti koliko je tacan podatak da se most bez ikakve prepravke kolovoza moze koristiti i za prelaz ostalih sredstava ratne tehnike posto su sine utopljene u kolovoz.


Title: Re: Razvoj pontonskih mostova u ruskoj vojsci od XVIII veka do danas
Post by: ML on October 10, 2011, 06:42:56 am
Male nadopune kod pontonskih mostova u I SR

U prvom svjetskom ratu ruska vojska je imala imala na raspolaganju pontonski most Tamilovskog, ali se koristio samo za transport većeg broja vojnika i tehnike.
Plutalući dio je bio čamac Iolshina.[attachment=4][attachment=5]
Godine 1915, Polanski je ponudio univerzalni način za prelak vodenih prepreka. To je bila impregnirana pravokutna vreća, koja je imala kožni remen sa metalnim prstenovima za spajanje. Od nje su se mogle graditi splavi , pa i pontonski mostovi za prijelaz pješaštva, konjanika pa i tri inčne ariljerije.
Za upotrebu je bio spreman u 7-8 minuta naime toliko je trebalo za napuhivanje jednom vojniku. Bio je veličine 70x35x36 cm i težine ispod 1kg (2lbs). Nosivost je bila 56kg.
U najednostavnijem slučaju je služio kao pomoč pri forsiranju rijeka plivanjem pod punom opremom kao ranac na leđima.
Mogo se koristiti za pravljenje splavova, koji su kao takvi mogli poslužit kao pontoni za izgradnju mosta. Na slici je ponton od 12 plovaka, nosivosti 600kg. Njegova dužiina je 1.3, a širina 1.6m. Nosivost je 600kg. Spajanjem su pravljeni pontonski mostovi.
Bilo je slučajeva gdje su sa njim prebacivani i 6 inčni topovi. Znatno je povećao okretnost vojske i zadržao se i u Crvenoj armiji do 30 godina.
[attachment=1][attachment=2][attachment=3]


Title: Re: Razvoj pontonskih mostova u ruskoj vojsci od XVIII veka do danas
Post by: KUZMA® on October 10, 2011, 09:22:30 pm

http://www.youtube.com/watch?v=UvoPLybEDhA

Na snimku se ne moze sa sigurnoscu videti koliko je tacan podatak da se most bez ikakve prepravke kolovoza moze koristiti i za prelaz ostalih sredstava ratne tehnike posto su sine utopljene u kolovoz.


Na snimku se ne vidi najbolje ali se na ovoj fotografiji vidi

[attachment=1]

i jos nekoliko fotografija ovog mosta sa predstavljanja javnosti
[attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]

Jos par podataka:

Ukupna tezina kompleta je 2980 tona, sine j emoguce postaviti u dve sirine - po ruskom standardu (1520 mm) ili evropskom (1435 mm), dozvoljena brzina kretanja kompozije preko mosta  je 15 km/h.


Title: Re: Razvoj pontonskih mostova u ruskoj vojsci od XVIII veka do danas
Post by: KUZMA® on May 26, 2015, 11:32:36 am
Vezba inzinjerijskih jedinica ruske vojske. Veliki broj fotografija pontonirske i amfibijske tehnike ali se medju njima moze videti i jos nesto od sredstava koje koristi ruska inzinjerija (oklopni minopolagac GMZ, uredjaj za razminiranje ЗРП-2 «Тропа», ИМР-3)  ili ima veze sa inzinjerijom (helikopter MI-8MT opremljen uredjajem za sejanje mina).

Ovde cu postaviti nekoliko fotografija a ostale moyete pogledati OVDE (http://onepamop.livejournal.com/1081751.html?page=2)



[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]


Title: Re: Razvoj pontonskih mostova u ruskoj vojsci od XVIII veka do danas
Post by: KUZMA® on May 26, 2015, 11:38:13 am
[attachment=1][attachment=2][attachment=3][attachment=4][attachment=5]


Title: Re: Razvoj pontonskih mostova u ruskoj vojsci od XVIII veka do danas
Post by: Karlo on May 26, 2015, 12:51:09 pm

Zaista impozantne mogućnost inžinjerije.Ipak mislim da je to sve "đaba poso" jer će sve to stati pred neosvojivim zidinom Jacenjuk-Porošenko samo da sačekaju da se on završi.  :D

Poz.



Title: Re: Razvoj pontonskih mostova u ruskoj vojsci od XVIII veka do danas
Post by: KUZMA® on October 13, 2015, 07:13:09 am
Puno ruske tehnike - tenkovi nosaci mosta, pontonski i lansirni mostovi, amfibijska sredstva...

https://youtu.be/OzRdIuc39k8